Краткая коллекция латинских текстов

Тит Ливий

Liber IX/Книга девятая

Latin Русский
[1] Sequitur hunc annum nobilis clade Romana Caudina pax T. Veturio Caluino Sp. Postumio consulibus. Samnites eo anno imperatorem C. Pontium Herenni filium habuerunt, patre longe prudentissimo natum, primum ipsum bellatorem ducemque. Is, ubi legati qui ad dedendas res missi erant pace infecta redierunt, "ne nihil actum" inquit "hac legatione censeatis, expiatum est quidquid ex foedere rupto irarum in nos caelestium fuit. Satis scio, quibuscumque dis cordi fuit subigi nos ad necessitatem dedendi res quae ab nobis ex foedere repetitae fuerant, iis non fuisse cordi tam superbe ab Romanis foederis expiationem spretam. Quid enim ultra fieri ad placandos deos mitigandosque homines potuit quam quod nos fecimus? res hostium in praeda captas, quae belli iure nostrae uidebantur, remisimus; auctores belli, quia uiuos non potuimus, perfunctos iam fato dedidimus; bona eorum, ne quid ex contagione noxae remaneret penes nos, Romam portauimus. Quid ultra tibi, Romane, quid foederi, quid dis arbitris foederis debeo? quem tibi tuarum irarum, quem meorum suppliciorum iudicem feram? neminem, neque populum neque priuatum, fugio. Quod si nihil cum potentiore iuris humani relinquitur inopi, at ego ad deos uindices intolerandae superbiae confugiam et precabor, ut iras suas uertant in eos quibus non suae redditae res, non alienae accumulatae satis sint; quorum saeuitiam non mors noxiorum, non deditio exanimatorum corporum, non bona sequentia domini deditionem exsatient, [placari nequeant] nisi hauriendum sanguinem laniandaque uiscera nostra praebuerimus. Iustum est bellum, Samnites, quibus necessarium, et pia arma, quibus nulla nisi in armis relinquitur spes. Proinde, cum rerum humanarum maximum momentum sit quam propitiis rem, quam aduersis agant dis, pro certo habete priora bella aduersus deos magis quam homines gessisse, hoc quod instat ducibus ipsis dis gesturos." 1. (1) Следующий год [321 г.], когда консулами были Тит Ветурий Кальвин и Спурий Постумий, ознаменовался Кавдинским миром, памятным из-за тяжкого поражения римлян. (2) В тот год военачальником у самнитов был сын Геренния Гай Понтий; родитель его славился среди самнитов своею мудростью, а сам он - воинской доблестью и военным искусством. (3) Когда посланные от самнитов для возмещения причиненного римлянам ущерба возвратились, так и не добившись мира, Понтий сказал: "Не думайте, будто посольство было напрасным: гнев небес пал на нас за нарушение договора - теперь мы от этой вины очистились. (4) Я уверен: если кому-то из богов и любо было принудить нас вернуть все требуемое договором, им всем, однако, не по душе, что римляне так надменно презрели наше желание искупить содеянное. (5) Что же сверх сделанного можно еще сделать, дабы умилостивить богов и умилосердить людей? Имущество неприятеля, ставшее нашей добычей и по закону войны нам принадлежащее, (6) мы возвратили, зачинщиков, коль скоро выдать их живыми оказалось невозможно, выдали хотя бы и мертвыми, и добро их, дабы не осквернять себя прикосновением к нему, отвезли в Рим. (7) Что еще я задолжал тебе, римлянин?! Чем еще искупить разрыв договора? Какой иной долг возвратить богам, его блюстителям? Кого нам поставить судьею твоих притязаний и моих истязаний? Пусть это будет народ, пусть один какой-нибудь человек, я на все согласен. (8) Но если на этом свете правда и закон уже не защищают слабого от сильнейшего, мне остается взывать к богам, карающим спесь, преступившую всякую меру. (9) Я стану молить их обратить гнев свой на тех, кому мало и возвращенного им собственного имущества, и гор чужого добра в придачу; на тех, чью жестокость не насытить ни смертью обидчиков, ни выдачей мертвых их тел, ни имуществом их, отданным следом, - не насытить, если не дать упиться нашей кровью и пожрать нашу плоть. (10) Война, самниты, праведна для тех, для кого неизбежна, и оружие благочестиво в руках у тех, у кого уже ни на что не осталось надежды. (11) И раз уж в делах человеческих ничего нет важнее благоволения и враждебности богов, то знайте: прежнюю войну вы вели скорее против богов, чем против людей, зато в предстоящей боги сами поведут вас в бой!"
[2] Haec non laeta magis quam uera uaticinatus, exercitu educto circa Caudium castra quam potest occultissime locat. Inde ad Calatiam, ubi iam consules Romanos castraque esse audiebat, milites decem pastorum habitu mittit pecoraque diuersos alium alibi haud procul Romanis pascere iubet praesidiis; ubi inciderint in praedatores, ut idem omnibus sermo constet legiones Samnitium in Apulia esse, Luceriam omnibus copiis circumsedere, nec procul abesse quin ui capiant. Iam is rumor ante de industria uolgatus uenerat ad Romanos, sed fidem auxere captiui eo maxime quod sermo inter omnes congruebat. Haud erat dubium quin Lucernis opem Romanus ferret, bonis ac fidelibus sociis, simul ne Apulia omnis ad praesentem terrorem deficeret: ea modo, qua irent, consultatio fuit. Duae ad Luceriam ferebant uiae, altera praeter oram superi maris, patens apertaque sed quanto tutior tanto fere longior, altera per Furculas Caudinas, breuior; sed ita natus locus est: saltus duo alti angusti siluosique sunt montibus circa perpetuis inter se iuncti. Iacet inter eos satis patens clausus in medio campus herbidus aquosusque, per quem medium iter est; sed antequam uenias ad eum, intrandae primae angustiae sunt et aut eadem qua te insinuaueris retro uia repetenda aut, si ire porro pergas, per alium saltum artiorem impeditioremque euadendum. In eum campum uia alia per cauam rupem Romani demisso agmine cum ad alias angustias protinus pergerent, saeptas deiectu arborum saxorumque ingentium obiacente mole inuenere. Cum fraus hostilis apparuisset, praesidium etiam in summo saltu conspicitur. Citati inde retro, qua uenerant, pergunt repetere uiam; eam quoque clausam sua obice armisque inueniunt. Sistunt inde gradum sine ullius imperio stuporque omnium animos ac uelut torpor quidam insolitus membra tenet, intuentesque alii alios, cum alterum quisque compotem magis mentis ac consilii ducerent, diu immobiles silent; deinde, ubi praetoria consulum erigi uidere et expedire quosdam utilia operi, quamquam ludibrio fore munientes perditis rebus ac spe omni adempta cernebant, tamen, ne culpam malis adderent, pro se quisque nec hortante ullo nec imperante ad muniendum uersi castra propter aquam uallo circumdant, sua ipsi opera laboremque inritum, praeterquam quod hostes superbe increpabant, cum miserabili confessione eludentes. Ad consules maestos, ne aduocantes quidem in consilium, quando nec consilio nec auxilio locus esset, sua sponte legati ac tribuni conueniunt militesque ad praetorium uersi opem, quam uix di immortales ferre poterant, ab ducibus exposcunt. 2. (1) Чего ни посулили эти его пророчества, все исполнилось. Понтий двинулся с войском в поход и, соблюдая строжайшую тайну, разбил лагерь у Кавдия. (2) Отсюда он посылает в Калатию, где, по слухам, уже стояли лагерем римские консулы, десять воинов, переодетых пастухами, приказав им пасти скот подальше друг от друга, но поближе к римским заставам, (3) а повстречавшись с грабящими округу римскими воинами, пусть твердят одно: дескать, самнитские легионы в Апулии, осаждают там всем воинством Луцерию и со дня на день возьмут ее приступом. (4) Об этом заранее нарочно распустили слухи, успевшие уже дойти до римлян, а когда то же самое стали повторять все, кого захватывали в плен, им нельзя было не поверить. (5) Было ясно, что римляне окажут помощь жителям Луцерии, своим добрым и верным союзникам, стремясь вместе с тем предотвратить в столь опасных условиях отпадение всей Апулии. Раздумывали они только о том, какой выбрать путь, (6) ибо к Луцерии вели две дороги. Одна, широкая и открытая, шла по берегу Верхнего моря - путь этот был более безопасным, но и более далеким; другая дорога, покороче, вела через Кавдинское ущелье. (7) Вот каково само это место: два глубоких ущелья, тесных и заросших лесом, окружены непрерывными горными кряжами; между ущельями - довольно широкая поляна, болотистая и заросшая травой, через эту поляну и пролегает путь. (8) Но, чтобы дойти до нее, нужно пробраться через первую теснину, а потом возвращаться назад тою же дорогой, которой сюда проникли, или, продолжая путь, пройти по второму ущелью, еще более глубокому, еще менее проходимому. (9) Когда, избрав второй путь, римляне по скалистому распадку спустились в эту долину, то сразу же двинулись гурьбою ко второму ущелью, но наткнулись там на завал из деревьев и нагроможденных друг на друга огромных камней. Стало ясно, что это вражеская хитрость, и тут же поверху над ущельем замелькали неприятельские отряды. (10) Римляне спешат назад к дороге, которой пришли, но и она оказывается прегражденной завалами и вооруженными людьми. Тогда без всякого приказа все остановились в полной растерянности, словно скованные каким-то странным оцепенением; (11) и, поглядывая друг на друга в надежде найти в соседе больше самообладания и сообразительности, они долго молчат, не шелохнувшись. (12) Потом, видя, что ставятся консульские шатры, что некоторые достают орудия для земляных работ, (13) римляне, хоть и понимая всю смехотворность возведения укреплений в столь отчаянном и безнадежном положении, чтобы не усугубить его еще и по собственной вине, каждый сам по себе, без всяких понуканий и приказаний, принимаются за дело и, разбив у воды лагерь, окружают его валом. (14) И враги осыпали их тем временем бранью и насмешками, и сами римляне с горькой откровенностью высмеивали свой труд и тщетные усилия. (15) Удрученные консулы не созывали совета: совещаться было не о чем, как и подмоги ждать было неоткуда; но легаты и трибуны сами подошли к ним, а воины, оборотясь к консульскому шатру, взывали к вождям о помощи, какую едва ли могли им подать и бессмертные боги.
[3] Querentes magis quam consultantes nox oppressit, cum pro ingenio quisque fremerent, [alius] "per obices uiarum," alius, "per aduersa montium, per siluas, qua ferri arma poterunt, eamus; modo ad hostem peruenire liceat quem per annos iam prope triginta uincimus: omnia aequa et plana erunt Romano in perfidum Samnitem pugnanti"; alius: "quo aut qua eamus? num montes moliri sede sua paramus? dum haec imminebunt iuga, qua tu ad hostem uenies? armati, inermes, fortes, ignaui, pariter omnes capti atque uicti sumus; ne ferrum quidem ad bene moriendum oblaturus est hostis; sedens bellum conficiet." his in uicem sermonibus qua cibi qua quietis immemor nox traducta est. Ne Samnitibus quidem consilium in tam laetis suppetebat rebus; itaque uniuersi Herennium Pontium, patrem imperatoris, per litteras consulendum censent. Iam is grauis annis non militaribus solum sed ciuilibus quoque abscesserat muneribus; in corpore tamen adfecto uigebat uis animi consiliique. Is ubi accepit ad Furculas Caudinas inter duos saltus clausos esse exercitus Romanos, consultus ab nuntio filii censuit omnes inde quam primum inuiolatos dimittendos. Quae ubi spreta sententia est iterumque eodem remeante nuntio consulebatur, censuit ad unum omnes interficiendos. Quae ubi tam discordia inter se uelut ex ancipiti oraculo responsa data sunt, quamquam filius ipse in primis iam animum quoque patris consenuisse in adfecto corpore rebatur, tamen consensu omnium uictus est ut ipsum in consilium acciret. Nec grauatus senex plaustro in castra dicitur aduectus uocatusque in consilium ita ferme locutus esse, ut nihil sententiae suae mutaret, causas tantum adiceret: priore se consilio, quod optimum duceret, cum potentissimo populo per ingens beneficium perpetuam firmare pacem amicitiamque; altero consilio in multas aetates, quibus amissis duobus exercitibus haud facile receptura uires Romana res esset, bellum differre; tertium nullum consilium esse. Cum filius aliique principes percontando exsequerentur, quid si media uia consilii caperetur, ut et dimitterentur incolumes et leges iis iure belli uictis imponerentur, "ista quidem sententia" inquit "ea est, quae neque amicos parat nec inimicos tollit. Seruate modo quos ignominia inritaueritis; ea est Romana gens, quae uicta quiescere nesciat. Viuet semper in pectoribus illorum quidquid istuc praesens necessitas inusserit neque eos ante multiplices poenas expetitas a uobis quiescere sinet." neutra sententia accepta Herennius domum e castris est auectus. 3. (1) Когда настала ночь, они все еще совещались, а больше спорили, потому что каждый твердил то, что отвечало его нраву. "Давайте пойдем, - говорил один, - через завалы на дорогах, через горные преграды, через леса, где только можно пройти с оружием, - (2) лишь бы подойти поближе к супостатам, ведь уже чуть ли не тридцать лет они терпят от нас поражения. Чтобы драться с вероломным самнитом, всякое место будет для римлян и ровно, и удобно". (3) "Куда и как мы пойдем?- возражал другой. - Что мы, горы станем сдвигать с места? Как ты кинешься на врага, если над тобой высятся эти кряжи? С оружием или без, храбрые и трусы, все мы равно взяты в плен и побеждены. Нам не дано даже достойно погибнуть от меча противника: враг выиграет войну, не трогаясь с места". (4) В таких разговорах, забыв о еде и сне, римляне провели ночь. Однако и самниты не знали, что им предпринять при такой своей удаче, и все сообща решили написать Гереннию Понтию, отцу своего полководца, дабы испросить у него совета. (5) Этот Геренний Понтий в свои преклонные годы уже отошел не только от военных, но и от гражданских дел, однако воля и проницательность в дряхлом его теле оставались прежними. (6) Когда он узнал, что римское войско заперто между лесистыми склонами Кавдинского ущелья, то на вопрос о его мнении передал посланцу сына: как можно скорей отпустить всех римлян, не причиняя им никакого вреда. (7) А когда это было отвергнуто и тот же гонец, возвратясь, вторично просил совета, Геренний предложил перебить их всех до единого. (8) Ответы были столь противоречивы, словно их дал таинственный оракул, и, хотя сын сам первый склонялся к мысли, что в ветхом родительском теле одряхлел уже и разум, он уступил все же общему желанию и вызвал отца на совет. (9) Старик не заставил себя упрашивать, и его, говорят, привезли на телеге в лагерь. Приглашенный на совет, он повторил примерно все то же, что говорил раньше, ни в чем не отступил от своего мнения, но объяснил, на чем оно основано. (10) Давая первый совет, в его глазах наилучший, он стремился, чтобы столь великое благодеяние обеспечило вечный мир и дружбу с могущественнейшим народом; смысл второго совета был в том, чтобы избавить от войны многие поколенья, ибо после потери двух войск римское государство не скоро вновь соберется с силами; третьего же решения, сказал он, вообще нет. (11) Когда же сын и другие предводители стали добиваться от него, что если они изберут средний путь, то есть отпустят римлян невредимыми и в то же время по праву войны свяжут их как побежденных определенными условиями, старик сказал: (12) "Это как раз такое решение, что друзей не создаст, а врагов не уничтожит. Вы только сохраняете жизнь людям, озлобленным унижением, а нрав римлян таков, что, потерпев поражение, они уже не ведают покоя. (13) Нынешнее безвыходное положенье вечно будет огнем жечь их души, и не будет им успокоения, покуда не отомстят вам стократ". Ни тот, ни другой совет принят не был, и Геренния увезли из лагеря домой.
[4] Et in castris Romanis cum frustra multi conatus ad erumpendum capti essent et iam omnium rerum inopia esset, uicti necessitate legatos mittunt, qui primum pacem aequam peterent; si pacem non impetrarent, uti prouocarent ad pugnam. Tum Pontius debellatum esse respondit; et, quoniam ne uicti quidem ac capti fortunam fateri scirent, inermes cum singulis uestimentis sub iugum missurum; alias condiciones pacis aequas uictis ac uictoribus fore: si agro Samnitium decederetur, coloniae abducerentur, suis inde legibus Romanum ac Samnitem aequo foedere uicturum; his condicionibus paratum se esse foedus cum consulibus ferire; si quid eorum displiceat, legatos redire ad se uetuit. Haec cum legatio renuntiaretur, tantus gemitus omnium subito exortus est tantaque maestitia incessit ut non grauius accepturi uiderentur, si nuntiaretur omnibus eo loco mortem oppetendam esse. Cum diu silentium fuisset nec consules aut pro foedere tam turpi aut contra foedus tam necessarium hiscere possent, L. Lentulus, qui tum princeps legatorum uirtute atque honoribus erat, "patrem meum" inquit, "consules, saepe audiui memorantem se in Capitolio unum non fuisse auctorem senatui redimendae auro a Gallis ciuitatis, quando nec fossa ualloque ab ignauissimo ad opera ac muniendum hoste clausi essent et erumpere, si non sine magno periculo, tamen sine certa pernicie possent. Quod si, illis ut decurrere ex Capitolio armatis in hostem licuit, quo saepe modo obsessi in obsidentes eruperunt, ita nobis aequo aut iniquo loco dimicandi tantummodo cum hoste copia esset, non mihi paterni animi indoles in consilio dando deesset. Equidem mortem pro patria praeclaram esse fateor et me uel deuouere pro populo Romano legionibusque uel in medios me immittere hostes paratus sum; sed hic patriam uideo, hic quidquid Romanarum legionum est; quae nisi pro se ipsis ad mortem ruere uolunt, quid habent quod morte sua seruent? tecta urbis, dicat aliquis, et moenia et eam turbam a qua urbs incolitur. Immo hercule produntur ea omnia deleto hoc exercitu, non seruantur. Quis enim ea tuebitur? imbellis uidelicet atque inermis multitudo. Tam hercule quam a Gallorum impetu defendit. An a Veiis exercitum Camillumque ducem implorabunt? hic omnes spes opesque sunt, quas seruando patriam seruamus, dedendo ad necem patriam deserimus [ac prodimus]. At foeda atque ignominiosa deditio est. Sed ea caritas patriae est ut tam ignominia eam quam morte nostra, si opus sit, seruemus. Subeatur ergo ista, quantacumque est, indignitas et pareatur necessitati, quam ne di quidem superant. Ite, consules, redimite armis ciuitatem, quam auro maiores uestri redemerunt." 4. (1) Тем временем многие из окруженных попали в плен при тщетных попытках пробиться, а в лагере уже во всем ощущалась нехватка, (2) и римлянам волей-неволей пришлось отправить послов просить сперва мира на равных условиях, а не добившись мира, вызывать на бой. (3) На это Понтий отвечал, что война уже завершена, а раз римляне, даже потерпев воражение и попав в плен, не способны смириться со своею участью, то он прогонит их под ярмом - раздетых и безоружных; в остальном же условия мира будут равными для побежденных и победителей: (4) если римляне уйдут из владений самнитов и уведут обратно своих поселенцев, то оба народа будут впредь подчиняться лишь собственным законам и жить как равноправные союзники; (5) вот на таких условиях он-де готов заключить договор с консулами, а если в них что-то им не по нраву, то послов пусть больше не присылают. (6) Когда послы объявили о данном им ответе, раздался такой дружный вопль и такое всех охватило уныние, что, казалось, римляне предпочли бы этому услышать известие о предстоящей здесь им всем погибели. (7) Долго все хранили молчание, когда же ясно стало, что консулы не решаются высказаться ни в пользу столь позорного договора, ни против него, ибо он был неизбежен, заговорил наконец Луций Лентул, в то время первый из легатов по доблести и заслугам: (8) "От своего отца, консулы, я часто слышал, что он один на Капитолии отговаривал сенат золотом выкупать у галлов государство, когда враг, на редкость ленивый в работах и строительстве укреплений, ни рвом, ни валом не запер римлян, когда была еще возможность прорваться, идя на большую опасность, но все ж не на верную гибель. (9) Будь у нас возможность броситься на врага, как тогда с Капитолия, с оружием в руках - ведь так нередко нападают осажденные на осаждающих, - будь в нашей власти хоть в выгодном, хоть в невыгодном положении, но сразиться с врагом, я, давая совет, не уступил бы решимостью своему родителю. (10) Я признаю, конечно, что смерть за отечество прекрасна и ради римского народа и его легионов готов обречь себя подземным богам и броситься в гущу врагов; (11) но здесь я вижу перед собой мое отечество, здесь все до единого ратники римлян, и какое такое достояние они спасут ценой своей жизни, если они не хотят сложить головы за себя же самих? (12) "Родной кров, - скажет кто-нибудь, - стены Города и толпы его жителей". Нет, клянусь вам! Погибни только это войско, и мы не спасем все это, а выдадим врагу. (13) Кто ж тогда станет охранять Город? Очевидно, толпа мирных безоружных граждан. Спору нет, они защитят его так же успешно, как при галльском нашествии! (14) Может быть, они позовут из Вей войско во главе с Камиллом? Но нет, вся наша надежда и все наши силы - здесь! Сохранив их, мы спасем отечество, а погубив, покинем и отечество, отдавши его на поток и разграбление. (15) "Но сдача позорна, - скажут иные, - позорна и унизительна!" Так в том ведь и состоит преданность отечеству, чтобы спасти его, хотя бы ценой унижения, точно так, как спасли бы его, если нужно, своею смертью. (16) И пусть нас подвергнут какому угодно бесчестию, мы покоримся неизбежности, неодолимой даже для богов. Ступайте, консулы, выкупайте оружием государство, которое отцы ваши выкупали золотом".
[5] Consules profecti ad Pontium in conloquium, cum de foedere uictor agitaret, negarunt iniussu populi foedus fieri posse nec sine fetialibus caerimoniaque alia sollemni. Itaque non, ut uolgo credunt Claudiusque etiam scribit, foedere pax Caudina sed per sponsionem facta est. Quid enim aut sponsoribus in foedere opus esset aut obsidibus, ubi precatione res transigitur, per quem populum fiat quo minus legibus dictis stetur, ut eum ita Iuppiter feriat quemadmodum a fetialibus porcus feriatur? spoponderunt consules, legati, quaestores, tribuni militum, nominaque omnium qui spoponderunt exstant, ubi, si ex foedere acta res esset, praeterquam duorum fetialium non exstarent; et propter necessariam foederis dilationem obsides etiam sescenti equites imperati, qui capite luerent, si pacto non staretur. Tempus inde statutum tradendis obsidibus exercituque inermi mittendo. Redintegrauit luctum in castris consulum aduentus, ut uix ab iis abstinerent manus, quorum temeritate in eum locum deducti essent, quorum ignauia foedius inde quam uenissent abituri: illis non ducem locorum, non exploratorem fuisse; beluarum modo caecos in foueam missos. Alii alios intueri; contemplari arma mox tradenda et inermes futuras dextras obnoxiaque corpora hosti; proponere sibimet ipsi ante oculos iugum hostile et ludibria uictoris et uoltus superbos et per armatos inermium iter, inde foedi agminis miserabilem uiam per sociorum urbes, reditum in patriam ad parentes, quo saepe ipsi maioresque eorum triumphantes uenissent: se solos sine uolnere, sine ferro, sine acie uictos; sibi non stringere licuisse gladios, non manum cum hoste conferre; sibi nequiquam arma, nequiquam uires, nequiquam animos datos. Haec frementibus hora fatalis ignominiae aduenit, omnia tristiora experiundo factura quam quae praeceperant animis. Iam primum cum singulis uestimentis inermes extra uallum exire iussi; et primi traditi obsides atque in custodiam abducti. Tum a consulibus abire lictores iussi paludamentaque detracta; tantam inter eos qui paulo ante [eos] exsecrantes dedendos lacerandosque censuerant miserationem fecit, ut suae quisque condicionis oblitus ab illa deformatione tantae maiestatis uelut ab nefando spectaculo auerteret oculos. 5. (1) Консулы отправились к Понтию для переговоров, а когда победитель завел речь о договоре, отвечали, что без веления народа договор заключить невозможно, так же как без фециалов и без прочих торжественных священнодействий. (2) Так что, вопреки общепринятому мнению и даже письменному свидетельству Клавдия, Кавдинский мир был скреплен не договором, а только клятвенным поручительством. (3) Зачем, в самом деле, понадобились бы поручители договора или заложники, если бы дело завершили молением к Юпитеру поразить своим гневом народ, отступивший от условий, подобно тому как фециалы поражают жертвенного кабана. (4) Клятвенное обещание дали консулы, легаты, трибуны и квесторы, причем известны имена всех клявшихся, тогда как при заключении мира по договору были бы указаны только имена двух фециалов. (5) И еще потребовалось шестьсот всадников в заложники, которые должны были поплатиться головой за нарушение обещаний; и это тоже было сделано только потому, что пришлось отложить заключение самого договора. (6) Наконец, назначили срок, когда передадут заложников, а разоруженное войско отпустят. С приходом консулов горькое отчаяние вновь охватило воинов: едва удерживались они, чтобы не поднять руку на тех, кто безрассудно завел их в такое гиблое место, а теперь малодушно уводит из западни, навлекши на них этим позор еще больше прежнего. (7) Не нашлось-де у них ни проводников, ни лазутчиков, зато дали заманить себя в ловушку, как безмозглых тварей! (8) Римляне то взглядывали друг на друга, то не сводили глаз с оружия, которое вот-вот придется отдать, и смотрели на свои руки, которые лишатся оружия, и на тела, у которых не будет защиты от врага. Во всех подробностях они представляли себе и вражеское ярмо, и насмешки победителей, их надменные взоры (9), и свой проход, безоружных сквозь строй вооруженных, а потом злосчастное странствие через союзные города и возвращение в отечество, к родителям - в Город, куда те и сами, и предки их не раз вступали с триумфом. (10) Только они разбиты, хотя целы и невредимы, хотя оружия не подняли и в бой не вступили, только им не пришлось ни мечей обнажить, ни с врагом сразиться, только им не впрок было оружие, сила и отвага. (11) В этих сетованиях застал их роковой час бесчестия, когда суждено было изведать такое, что превзошло самые мрачные их ожидания. (12) Для начала римлянам приказали безоружными и раздетыми выйти за вал, и в первую очередь были выданы и взяты под стражу заложники; (13) потом ликторам приказали покинуть консулов и с консулов сорвали их облачение. У тех самых воинов, которые только что готовы были с проклятьями отдать консулов на растерзание, зрелище это вызвало такую жалость, (14) что, позабыв о собственном положеньи, все, словно ужасом охваченные, отворачивались, дабы не видеть, как поругано столь высокое достоинство.
[6] Primi consules prope seminudi sub iugum missi; tum ut quisque gradu proximus erat, ita ignominiae obiectus; tum deinceps singulae legiones. Circumstabant armati hostes, exprobrantes eludentesque; gladii etiam plerisque intentati, et uolnerati quidam necatique, si uoltus eorum indignitate rerum acrior uictorem offendisset. Ita traducti sub iugum et quod paene grauius erat per hostium oculos, cum e saltu euasissent, etsi uelut ab inferis extracti tum primum lucem aspicere uisi sunt, tamen ipsa lux ita deforme intuentibus agmen omni morte tristior fuit. Itaque cum ante noctem Capuam peruenire possent, incerti de fide sociorum et quod pudor praepediebat circa uiam haud procul Capua omnium egena corpora humi prostrauerunt. Quod ubi est Capuam nuntiatum, euicit miseratio iusta sociorum superbiam ingenitam Campanis. Confestim insignia sua consulibus, [fasces, lictores,] arma, equos, uestimenta, commeatus militibus benigne mittunt; et uenientibus Capuam cunctus senatus populusque obuiam egressus iustis omnibus hospitalibus priuatisque et publicis fungitur officiis. Neque illis sociorum comitas uoltusque benigni et adloquia non modo sermonem elicere sed ne ut oculos quidem attollerent aut consolantes amicos contra intuerentur efficere poterant; adeo super maerorem pudor quidam fugere conloquia et coetus hominum cogebat. Postero die cum iuuenes nobiles missi a Capua ut pro ficiscentes ad finem Campanum prosequerentur reuertissent uocatique in curiam percontantibus maioribus natu multo sibi maestiores et abiectiores animi uisos referrent: adeo silens ac prope mutum agmen incessisse; iacere indolem illam Romanam ablatosque cum armis animos; non reddere salutem, [non salutantibus dare responsum,] non hiscere quemquam prae metu potuisse, tamquam ferentibus adhuc ceruicibus iugum sub quod missi essent; habere Samnites uictoriam non praeclaram solum sed etiam perpetuam; cepisse enim eos non Romam, sicut ante Gallos, sed, quod multo bellicosius fuerit, Romanam uirtutem ferociamque,- 6. (1) Консулов, чуть не нагих, первыми прогнали под ярмом, затем тому же бесчестию подвергся каждый военачальник в порядке старшинства (2) и, наконец, один за другим все легионы. Вокруг, осыпая римлян бранью и насмешками, стояли вооруженные враги и даже замахивались то и дело мечами, а если кто не выражал своим видом должной униженности, то оскорбленные победители наносили им удары и убивали. (3) Так и провели их под ярмом, причем на глазах врагов, что было, пожалуй, самым мучительным. Хотя, выбравшись из ущелья, римляне, словно выходцы из преисподней, казалось, впервые увидели белый свет, но и самый свет для взиравших на свое столь опозоренное войско был чернее мрака смерти. (4) Вот почему, хотя еще засветло можно было добраться до Капуи, римляне, не надеявшиеся на верность союзников и к тому же их стыдившиеся, не доходя до Капуи, легли, как были, у дороги на голую землю. (5) Когда весть о том достигла Капуи, естественное сочувствие к союзникам взяло верх над присущим кампанцам высокомерием. (6) Они тотчас посылают консулам знаки их достоинства, фаски и ликторов и не скупятся на оружие, коней, одежду и продовольствие для воинов. (7) Когда же римляне приблизились к Капуе, навстречу им вышел весь сенат и весь народ и было сделано все, что от частных лиц и от государства требуют законы гостеприимства. (8) Однако ни радушие союзников, ни их приветливое обращение, ни ласковые речи не могли заставить римлян не то что слово проронить, но и глаза поднять и взглянуть в лицо утешавшим их друзьям, - (9) настолько стыд вкупе с унынием понуждал их избегать и разговоров, и людского общества. (10) На другой день, когда знатные юноши, посланные сопровождать тронувшихся в путь римлян до границ Кампании, возвратились и были призваны в курию (11), то на расспросы старших они отвечали, что римляне показались им еще более подавленными и еще более павшими духом; шли они в таком полном безмолвии, словно это шествие немых; (12) сокрушился былой дух римлян, вместе с оружием они лишились и мужества; на приветствия они не откликаются, на вопросы не отвечают, никто не смеет рта раскрыть от стыда, будто все еще несут они на шее то ярмо, под которым их прогнали; (13) а самниты, дескать, добились победы не только славной, но и прочной, ибо взяли в плен даже не Рим, как некогда галлы, но доблесть и отвагу римлян, а эта победа куда блистательней.
[7] Cum haec dicerentur audirenturque et deploratum paene Romanum nomen in concilio sociorum fidelium esset, dicitur [Ofillius] A. Calauius Oui filius, clarus genere factisque, tum etiam aetate uerendus, longe aliter se habere rem dixisse: silentium illud obstinatum fixosque in terram oculos et surdas ad omnia solacia aures et pudorem intuendae lucis ingentem molem irarum ex alto animo cientis indicia esse; aut Romana se ignorare ingenia aut silentium illud Samnitibus flebiles breui clamores gemitusque excitaturum, Caudinaeque pacis aliquanto Samnitibus quam Romanis tristiorem memoriam fore; quippe suos quemque eorum animos habiturum, ubicumque congressuri sint; saltus Caudinos non ubique Samnitibus fore. Iam et Romae sua infamis clades erat. Obsessos primum audierunt; tristior deinde ignominiosae pacis magis quam periculi nuntius fuit. Ad famam obsidionis dilectus haberi coeptus erat; dimissus deinde auxiliorum apparatus, postquam deditionem tam foede factam acceperunt; extemploque sine ulla publica auctoritate consensum in omnem formam luctus est. Tabernae circa forum clausae iustitiumque in foro sua sponte coeptum prius quam indictum; lati claui, anuli aurei positi; paene maestior exercitu ipso ciuitas esse; nec ducibus solum atque auctoribus sponsoribusque pacis irasci sed innoxios etiam milites odisse et negare urbe tectisue accipiendos. Quam concitationem animorum fregit aduentus exercitus etiam iratis miserabilis. Non enim tamquam in patriam reuertentes ex insperato incolumes sed captorum habitu uoltuque ingressi sero in urbem ita se in suis quisque tectis abdiderunt, ut postero atque insequentibus diebus nemo eorum forum aut publicum aspicere uellet. Consules in priuato abditi nihil pro magistratu agere nisi quod expressum senatus consulto est ut dictatorem dicerent comitiorum causa. Q. Fabium Ambustum dixerunt et P. Aelium Paetum magistrum equitum; quibus uitio creatis suffecti M. Aemilius Papus dictator, L. Valerius Flaccus magister equitum. Nec per eos comitia habita; et quia taedebat populum omnium magistratuum eius anni, res ad interregnum rediit. Interreges Q. Fabius Maximus M. Valerius Coruus. Is consules creauit Q. Publilium Philonem et L. Papirium Cursorem iterum haud dubio consensu ciuitatis, quod nulli ea tempestate duces clariores essent. 7. (1) Они говорили, а прочие слушали, и на своем совете верные союзники едва уже не оплакали римский народ, (2) когда Овиев сын Авл Калавий, муж известный и родовитостью, и подвигами, а в ту пору и возраста уже почтенного, заявил, что дела обстоят далеко не так: (3) столь упорное молчание, взоры, опущенные в землю, слух, глухой ко всем утешениям, и стыд глядеть на белый свет суть верные признаки того, что в глубине души у римлян зреет чудовищный гнев. (4) Или, мол, он ничего не смыслит в нраве римлян, или же это молчание очень скоро отзовется у самнитов воплем плачевным и стоном, а память о Кавдинском мире некогда станет горше для них, чем для римлян. (5) Ясно ведь: где бы эти народы ни столкнулись, у каждого будет его отвага, а вот Кавдинское ущелье не везде окажется у самнитов под рукой. (6) В Риме уже знали о своем бесславном пораженье. Сперва пришло известие об окружении, потом весть и о позорном мире, принесшая горя еще больше, чем слух об опасности. (7) Узнав об окружении, начали было производить набор, но потом, услыхав о столь постыдной сдаче, оставили все хлопоты о подкрепленье и тотчас, без всякого почина со стороны властей, все, как один, стали соблюдать траур. (8) Харчевни вокруг форума позапирали, и еще до закрытия судов все дела на нем сами собой прекратились; исчезли широкие полосы на одежде и золотые кольца, (9) а сами граждане, убитые горем едва ли не больше войска, не только негодовали на вождей - виновников и поручителей мира, но даже к неповинным воинам пылали ненавистью и не желали впускать их в Город и под родной кров. (10) Однако при появлении войска их возмущенье улеглось: сам вид его заставлял сменить гнев на милость. И впрямь воины не так возвращались в отечество, как приходят домой сумевшие целыми и невредимыми выйти из безнадежного положения, нет, они вошли в Город под покровом темноты с понурым видом и повадкой пленников, (11) засели по домам, и ни на другой день, ни позже никто из них не захотел показаться на форуме или на улице. (12) Консулы тоже заперлись в своих домах и не исполняли никаких своих обязанностей, только назначили по требованию сенатского постановления диктатора для проведения выборов. (13) Диктатором стал Квинт Фабий Амбуст, а начальником конницы - Луций Валерий Флакк. (14) Но и они не провели выборов, а поскольку народ чурался всех магистратов этого года, пришлось пойти на междуцарствие. (15) Интеррексами были Квинт Фабий Максим и Марк Валерий Корв. В правление последнего консулами избрали Квинта Публилия Филона в третий раз и Луция Папирия Курсора во второй, несомненно при полном согласии граждан, так как в ту пору не было более прославленных полководцев.
[8] Quo creati sunt die, eo-sic enim placuerat patribus- magistratum inierunt sollemnibusque senatus consultis perfectis de pace Caudina rettulerunt; et Publilius, penes quem fasces erant, "dic, Sp. Postumi" inquit. Qui ubi surrexit, eodem illo uoltu quo sub iugum missus erat, "haud sum ignarus" inquit, "consules, ignominiae non honoris causa me primum excitatum iussumque dicere, non tamquam senatorem sed tamquam reum qua infelicis belli qua ignominiosae pacis. Ego tamen, quando neque de noxa nostra neque de poena rettulistis, omissa defensione, quae non difficillima esset apud haud ignaros fortunarum humanarum necessitatiumque, sententiam de eo de quo rettulistis paucis peragam; quae sententia testis erit mihine an legionibus uestris pepercerim, cum me seu turpi seu necessaria sponsione obstrinxi; qua tamen, quando iniussu populi facta est, non tenetur populus Romanus, nec quicquam ex ea praeterquam corpora nostra debentur Samnitibus. Dedamur per fetiales nudi uinctique; exsoluamus religione populum, si qua obligauimus, ne quid diuini humaniue obstet quo minus iustum piumque de integro ineatur bellum. Interea consules exercitum scribere, armare, educere placet, nec prius ingredi hostium fines quam omnia iusta in deditionem nostram perfecta erunt. Vos, di immortales, precor quaesoque, si uobis non fuit cordi Sp. Postumium T. Veturium consules cum Samnitibus prospere bellum gerere, at uos satis habeatis uidisse nos sub iugum missos, uidisse sponsione infami obligatos, uidere nudos uinctosque hostibus deditos, omnem iram hostium nostris capitibus excipientes; nouos consules legionesque Romanas ita cum Samnite gerere bellum uelitis, ut omnia ante nos consules bella gesta sunt." quae ubi dixit, tanta simul admiratio miseratioque uiri incessit homines ut modo uix crederent illum eundem esse Sp. Postumium qui auctor tam foedae pacis fuisset, modo miserarentur quod uir talis etiam praecipuum apud hostes supplicium passurus esset ob iram diremptae pacis. Cum omnes laudibus modo prosequentes uirum in sententiam eius pedibus irent, temptata paulisper intercessio est ab L. Liuio et Q. Maelio tribunis plebis, qui neque exsolui religione populum aiebant deditione sua, nisi omnia Samnitibus qualia apud Caudium fuissent restituerentur, neque se pro eo quod spondendo pacem seruassent exercitum populi Romani poenam ullam meritos esse, neque ad extremum, cum sacrosancti essent, dedi hostibus uiolariue posse. 8. (1) Консулы вступили в должность в самый день избрания, ибо так постановили отцы, и, исполнив положенные сенатские постановления, доложили о Кавдинском мире. Затем Публилий, державший в тот день фаски, сказал: (2) "Говори ты, Спурий Постумий!" Тот поднялся с тем же выражениям лица, какое у него было, когда шел под ярмом, и сказал: (3) "Нельзя не понять, консулы, что я вызван первым не почести ради и говорить мне приказано не как сенатору, но из-за позора моего и как виновнику не только войны злополучной, но и мира постыдного. (4) Однако, пользуясь тем, что здесь не докладывали ни о вине нашей, ни о каре, я вместо оправданий, не столь уж и трудных перед теми, кому ведомы превратности судьбы человеческой и сила необходимости, - вместо всех этих оправданий я коротко выскажу свое мнение о доложенном здесь деле, а это и покажет вам, свою ли спасал я жизнь или жизнь ваших легионов, связывая себя поручительством, постыдным ли или, быть может, неизбежным, (5) но в любом случае не обязательным для римского народа, коль скоро на то не было его воли, и не требующим от вас ничего, кроме выдачи нас самнитам. (6) Прикажите же фециалам выдать нас нагими и в оковах! Если и впрямь мы хоть как-то связали народ обязательством, пусть мы же и освободим его от страха перед богами, чтобы ни божеское, ни человеческое - ничто уже не стояло на пути новой войны, законной и благочестивой после нашей выдачи. (7) Консулы тем временем наберут войско, вооружат его и отправятся в поход, но не вступят в земли неприятеля, покуда не будет все готово для выдачи нас самнитам. (8) Я взываю к вам, бессмертные боги, и молю вас, раз уж не было вам угодно в войне против самнитов даровать победу консулам Спурию Постумию и Титу Ветурию, (9) то да будет вам довольно сперва увидеть, как нас прогнали под ярмом и как мы связали себя бесславным поручительством, а ныне узреть нас выданными врагу нагими, в цепях, принявшими весь их гнев на свои головы; (10) и да будет вам благоугодно, чтобы новые консулы и римские легионы били самнитов так, как до нашего консульства всегда их били". (11) Когда он кончил, все вдруг загорелись таким восхищением и сочувствием к этому мужу, что уже и не верилось: точно ли это тот самый Спурий Постумий - виновник столь позорного мира? (12) Только о том и жалели теперь, что такого-то мужа враги, взбешенные нарушением мира, подвергнут особенно мучительной казни. (13) Все одобрили Спурия Постумия и согласились с ним, но народные трибуны Луций Ливий и Квинт Мелий сумели на время наложить запрет на исполнение этого замысла: (14) трибуны заявили, что выдача не освободит народ от гнева богов до тех пор, пока самниты не получат снова все то, что было в их распоряжении под Кавдием, (15) что сами трибуны за спасение римского воинства своим поручительством о мире никакого наказания не заслуживают и, наконец, что как особ неприкосновенных их нельзя ни выдать врагу, ни подвергнуть насилию.
[9] Tum Postumius "interea dedite" inquit "profanos nos, quos salua religione potestis; dedetis deinde et istos sacrosanctos cum primum magistratu abierint, sed, se me audiatis, priusquam dedantur, hic in comitio uirgis caesos, hanc iam ut intercalatae poenae usuram habeant. Nam quod deditione nostra negant exsolui religione populum, id istos magis ne dedantur quam quia ita se res habeat dicere, quis adeo iuris fetialium expers est qui ignoret? neque ego infitias eo, patres conscripti, tam sponsiones quam foedera sancta esse apud eos homines apud quos iuxta diuinas religiones fides humana colitur; sed iniussu populi nego quicquam sanciri posse quod populum teneat. An, si eadem superbia, qua sponsionem istam expresserunt nobis Samnites, coegissent nos uerba legitima dedentium urbes nuncupare, deditum populum Romanum uos tribuni diceretis et hanc urbem, templa, delubra, fines, aquas Samnitium esse? omitto deditionem, quoniam de sponsione agitur; quid tandem, si spopondissemus urbem hanc relicturum populum Romanum? si incensurum? si magistratus, si senatum, si leges non habiturum? si sub regibus futurum? di meliora, inquis. Atqui non indignitas rerum sponsionis uinculum leuat; si quid est in quo obligari populus possit, in omnia potest. Et ne illud quidem, quod quosdam forsitan moueat, refert, consul an dictator an praetor spoponderit. Et hoc ipsi etiam Samnites iudicauerunt, quibus non fuit satis consules spondere, sed legatos, quaestores, tribunos militum spondere coegerunt. Nec a me nunc quisquam quaesiuerit quid ita spoponderim, cum id nec consulis ius esset nec illis spondere pacem quae mei non erat arbitrii, nec pro uobis qui nihil mandaueratis possem. Nihil ad Caudium, patres conscripti, humanis consiliis gestum est; di immortales et uestris et hostium imperatoribus mentem ademerunt. Nec nos in bello satis cauimus et illi male partam uictoriam male perdiderunt, dum uix locis quibus uicerant credunt, dum quacumque condicione arma uiris in arma natis auferre festinant. An, si sana mens fuisset, difficile illis fuit, dum senes ab domo ad consultandum accersunt, mittere Romam legatos? cum senatu, cum populo de pace ac foedere agere? tridui iter expeditis erat; interea in indutiis res fuisset, donec ab Roma legati aut uictoriam illis certam aut pacem adferrent. Ea demum sponsio esset quam populi iussu spopondissemus. Sed neque uos tulissetis nec nos spopondissemus; nec fas fuit alium rerum exitum esse quam ut illi uelut somnio laetiore quam quod mentes eorum capere possent nequiquam eluderentur, et nostrum exercitum eadem quae impedierat fortuna expediret, uanam uictoriam uanior inritam faceret pax, sponsio interponeretur quae neminem praeter sponsorem obligaret. Quid enim uobiscum, patres conscripti, quid cum populo Romano actum est? quis uos appellare potest, quis se a uobis dicere deceptum? hostis an ciuis? hosti nihil spopondistis, ciuem neminem spondere pro uobis iussistis. Nihil ergo uobis nec nobiscum est quibus nihil mandastis, nec cum Samnitibus cum quibus nihil egistis. Samnitibus sponsores nos sumus rei satis locupletes in id quod nostrum est, in id quod praestare possumus, corpora nostra et animos; in haec saeuiant, in haec ferrum, in haec iras acuant. Quod ad tribunos attinet, consulite utrum praesens deditio eorum fieri possit an in diem differatur; nos interim, T. Veturi uosque ceteri, uilia haec capita, luendae sponsionis feramus et nostro supplicio liberemus Romana arma." 9. (1) Тогда заговорил Постумий: "Выдайте пока нас, особ не священных, кого можно выдать, не оскорбляя благочестия, а этих, неприкосновенных, выдадите после, как только они сложат с себя должность. (2) И если послушаете моего совета, то перед выдачей накажите их здесь же, на площади, розгами, чтоб за отсрочку расплаты они сполна получили свои проценты. (3) Кто же так мало сведущ в праве фециалов, чтоб не понять: они отрицают, что после нашей выдачи самнитам кара богов не будет больше грозить народу, предотвращая этим свою выдачу, а вовсе не потому, что так оно на самом деле. (4) Отцы-сенаторы! И я не отрицаю святости ручательств и договоров для тех, кто равно чтит обеты, приносимые богам, и клятвы, даваемые людям. Я отрицаю только, что нечто, налагающее обязательства на народ, может быть освящено без изъявления им своей воли. (5) Что если бы самнитам достало дерзости вырвать у нас не только это поручительство, но еще и заставить нас произнести слова, требуемые законом при сдаче города? Что же, трибуны, разве и тогда вы стали бы утверждать, что римский народ сдался на милость победителя и Город сей, храмы, святилища, земли и воды принадлежат самнитам? (6) Ладно, не буду о сдаче, раз уж речь о клятвенном поручительстве. Но как быть, дай мы за римский народ клятвенное поручительство, что он покинет свой Город? или спалит? или откажется от магистратов, от сената, от законов? или подчинится царской власти? Боги, говоришь, не попустят! Но ведь унизительные условия не делают обязательства менее клятвенными! (7) Если народ можно обязать хоть к чему-то, то можно обязать и к чему угодно. И тут уже не важно, как может показаться, кто именно ручался - консул ли, диктатор ли или претор. (8) Самниты сами дали это понять, когда не удовольствовались клятвами консулов, но заставили клясться и легатов, и квесторов, и военных трибунов. (9) Что толку спрашивать теперь у меня, зачем я дал такие ручательства, если делать это консул не вправе, и я не мог ни давать им ручательств в том, что мне неподсудно, ни выступать от вашего имени, не будучи вами на то уполномочен? (10) Под Кавдием, отцы-сенаторы, не было ничего, что вершилось бы по человеческому разумению. Боги бессмертные отняли разум и у ваших и у вражеских военачальников: (11) мы оказались беспечны в ведении войны, а злополучные самниты упустили победу, добытую благодаря нашим злоключениям. Ведь когда они спешат хоть на каких-то условиях, но только поскорее лишить оружия мужей рожденных для оружия, это значит, что они не смеют верить удаче, даровавшей им победу. (12) Будь они в здравом уме, неужто трудно им было, пока возили старцев из дому на совет, отправить в Рим послов? И о мире и о договоре говорить с сенатом и народом? (13) Налегке там три дня пути. А до возвращения послов из Рима, либо с верною своею победой, либо с миром-33, заключили бы перемирие! Действительным могло быть лишь одно ручательство - то, что дано по воле народа. (14) Но вы бы своего согласия не дали, а значит, не было бы и поручительства. Видно, богопротивен был иной исход! Мечта слишком радужная, чтобы не вскружить самнитам голову, так и должна была их одурачить, (15) а наше войско и освободить должна была та же фортуна, какая взяла в плен. Пусть призрачную победу самнитов мир еще более призрачный превратит в нечто, а ручательства пусть не свяжут никого, кроме поручителей. (16) Разве мы вели с вами, отцы-сенаторы, какие-нибудь переговоры? Или, может быть, с римским народом? Кто посмеет призвать вас к ответу? Кто посмеет обвинять в обмане? Враги или сограждане? Но врагам вы ни за что не ручались а никому из граждан не приказывали за вас ручаться. (17) И стало быть, у вас нет обязательств ни перед нами, ибо вы ничего нам не поручали, ни перед самнитами, ибо с ними ни о чем не договаривались. (18) Мы являемся поручителями перед самнитами и вполне располагаем тем, чем ручались, тем, что можем им теперь предоставить, - телами нашими и жизнями. Вот на что пусть они обрушат свою ярость, подымут меч и распалятся гневом! (19) А о трибунах подумайте, выдать ли их теперь же, или это лучше пока отложить. Тем временем мы с тобою, Тит Ветурий, и вы все вместе с нами отдадим свои ничтожные жизни, искупая клятвопреступление. И пусть наша казнь даст свободу римскому оружию!"
[10] Mouit patres conscriptos cum causa tum auctor, nec ceteros solum sed tribunos etiam plebei, ut se in senatus dicerent fore potestate. Magistratu inde se extemplo abdicauerunt traditique fetialibus cum ceteris Caudium ducendi. Hoc senatus consulto facto lux quaedam adfulsisse ciuitati uisa est. Postumius in ore erat; eum laudibus ad caelum ferebant, deuotioni P. Deci consulis, aliis claris facinoribus aequabant: emersisse ciuitatem ex obnoxia pace illius consilio et opera; ipsum se cruciatibus et hostium irae offerre piaculaque pro populo Romano dare. Arma cuncti spectant et bellum: en unquam futurum, ut congredi armatis cum Samnite liceat? in ciuitate ira odioque ardente dilectus prope omnium uoluntariorum fuit. Rescriptae ex eodem milite nouae legiones ductusque ad Caudium exercitus. Praegressi fetiales ubi ad portam uenere, uestem detrahi pacis sponsoribus iubent, manus post tergum uinciri. Cum apparitor uerecundia maiestatis Postumi laxe uinciret, "quin tu" inquit "adduces lorum, ut iusta fiat deditio?" tum ubi in coetum Samnitium et ad tribunal uentum Ponti est, A. Cornelius Aruina fetialis ita uerba fecit. "quandoque hisce homines iniussu populi Romani Quiritium foedus ictum iri spoponderunt atque ob eam rem noxam nocuerunt, ob eam rem quo populus Romanus scelere impio sit solutus hosce homines uobis dedo." haec dicenti fetiali Postumius genu femur quanta maxime poterat ui perculit et clara uoce ait se Samnitem ciuem esse, illum legatum [fetialem] a se contra ius gentium uiolatum; eo iustius bellum gesturos. 10. (1) Отцы-сенаторы были потрясены и речью, и оратором, и не только на всех прочих, но даже на народных трибунов сказанное оказало воздействие, и они отдали себя во власть сената: (2) немедленно сложили с себя должность и вместе с другими были переданы фециалам для отправки в Кавдий. Сенат принял о том постановление, и тогда словно свет воссиял над гражданами. (3) Постумий у всех на устах, в похвалах его возносят до небес, поступок его равняют с жертвою консула Публия Деция и другими достославными подвигами. (4) Это он, твердят граждане, придумал, как избавить государство от гибельного мира, он это и исполнит. Добровольно принимая жестокую казнь и ярость врага, он ради римского народа приносит себя в жертву! (5) Мысли всех обращены теперь к войне и сражениям: когда же можно будет наконец схватиться в бою с самнитом? (6) Граждане пылали таким гневом и ненавистью, что войско набрали почти из одних добровольцев. Из прежних ратников вторично составили новые легионы, и войско двинулось к Кавдию. (7) Шедшие впереди фециалы, подойдя к городским воротам, приказали совлечь с поручителей мира одежды и связать им руки за спиной. Прислужник из почтения к достоинству Постумия старался не туго скручивать ему руки, и тот воскликнул: "Затяни-ка ремни, не то выдача будет незаконной!" (8) Затем они вошли в собрание самнитов, приблизились к трибуналу Понтия, и Авл Корнелий Арвина, фециал, произнес такие слова: (9) "Поелику эти люди без веления римского народа квиритов поручились перед вами за договор о союзе и тем самым поступили беззаконно, я, освобождая народ римский от нечестия, выдаю вам этих людей". (10) При этих словах Постумий изо всех сил ударил фециала коленом в бедро и громко заявил, что он - самнитский гражданин, что он нарушил право, принятое между народами, оскорбив вот этого посла и фециала, и тем законнее будет начата новая война.
[11] Tum Pontius "nec ego istam deditionem accipiam" inquit, "nec Samnites ratam habebunt. Quin tu, Sp. Postumi, si deos esse censes, aut omnia inrita facis aut pacto stas? Samniti populo omnes quos in potestate habuit aut pro iis pax debetur. Sed quid ego te appello, qui te captum uictori cum qua potes fide restituis? populum Romanum appello; quem si sponsionis ad Furculas Caudinas factae paenitet, restituat legiones intra saltum quo saeptae fuerunt. Nemo quemquam deceperit; omnia pro infecto sint; recipiant arma quae per pactionem tradiderunt; redeant in castra sua; quidquid pridie habuerunt quam in conloquium est uentum habeant; tum bellum et fortia consilia placeant, tum sponsio et pax repudietur. Ea fortuna, iis locis quae ante pacis mentionem habuimus geramus bellum; nec populus Romanus consulum sponsionem nec nos fidem populi Romani accusemus. Nunquamne causa defiet cur uicti pacto non stetis? obsides Porsinnae dedistis; furto eos subduxistis. Auro ciuitatem a Gallis redemistis; inter accipiendum aurum caesi sunt. Pacem nobiscum pepigistis ut legiones uobis captas restitueremus; eam pacem inritam facitis. Et semper aliquam fraudi speciem iuris imponitis. Non probat populus Romanus ignominiosa pace legiones seruatas? pacem sibi habeat, legiones captas uictori restituat; hoc fide, hoc foederibus, hoc fetialibus caerimoniis dignum erat. Vt quidem tu quod petisti per pactionem habeas, tot ciues incolumes, ego pacem quam hos tibi remittendo pactus sum non habeam, hoc tu, A. Corneli, hoc uos, fetiales, iuris gentibus dicitis? ego uero istos quos dedi simulatis nec accipio nec dedi arbitror, nec moror quo minus in ciuitatem oblactam sponsione commissa iratis omnibus dis, quorum eluditur numen, redeant. Gerite bellum, quando Sp. Postumius modo legatum [fetialem] genu perculit. Ita di credent Samnitem ciuem Postumium, non ciuem Romanum esse et a Samnite legatum Romanum uiolatum; eo uobis iustum in nos factum esse bellum. Haec ludibria religionum non pudere in lucem proferre et uix pueris dignas ambages senes ac consulares fallendae fidei exquirere. I, lictor, deme uincla Romanis; moratus sit nemo quo minus ubi uisum fuerit abeant." et illi quidem, forsitan et publica, sua certe liberata fide ab Caudio in castra Romana inuiolati redierunt. 11. (1) На это Понтий отвечал: "Я не приму такой выдачи, и самниты ее не признают. (2) Ты, Спурий Постумий, мог все объявить недействительным и мог остаться верным договору. Зачем же ты уклоняешься от того и от другого? Все, кто был во власти самнитского народа, принадлежат ему! Или вместо них - мир! (3) Но что попусту взывать к тебе? Ты хоть по совести возвращаешь себя связанным победителю. К народу римскому я обращаюсь! Если в тягость ему обещания, данные в Кавдинском ущелье, пусть возвратит легионы в то самое место, где они были окружены, (4) пусть не будет никакого обмана, пусть считается, что ничего не было, пусть вновь получат воины оружие, которое они сложили согласно договору, вновь войдут в свой лагерь, пусть получат назад все, что было у них накануне переговоров. И вот тогда пускай избирают войну и решительные действия, тогда пускай отвергают договоры и мир! (5) Начнем же войну в том положенье и на тех местах, где были и мы и вы до предложения мира, и тогда не придется римскому народу вменять в вину консулам их обещания, а нам римскому народу - его вероломство. (6) Неужели и тут, как всегда, вы отыщете повод, потерпев поражение, не соблюдать договора? Порсене вы дали заложников - и увели их тайком обратно, (7) у галлов золотом выкупили государство - и при передаче золота их умертвили, с нами заключили мир, чтоб возвратить пленные легионы, и этот мир считаете недействительным. Но обман вы всегда прикрываете видимостью какой-то законности. (8) Так что же? Римский народ не одобряет спасения его легионов ценою позорного мира? Тогда пусть отринет мир и вернет победителю захваченные им легионы! Вот чего требуют и честь, и договоры, и обряды фециалов. (9) А ты, Авл Корнелий, получив по договору то, чего добивался, - стольких граждан целыми и невредимыми - и лишив меня мира, ради которого я их отпустил, ты вместе с фециалами смеешь называть это правом народов?! (10) Нет, я не принимаю вашу притворную выдачу и выдачей ее не признаю. Я не препятствую этим людям возвращаться к своим согражданам, которые по-прежнему связаны данным нам за них ручательством и которые прогневали, смеясь над волей богов, сами небеса! (11) Что ж, начинайте войну, раз уж Спурий Постумий ударил сейчас коленом посла-фециала. Так боги и поверят, что Постумий самнитский, а не римский гражданин, что римский посол оскорблен самнитом, а потому, дескать, война против нас сделалась справедливой. (12) И не стыдно тебе выставлять на всеобщее обозрение такое надругательство над благочестием? (13) Ступай, ликтор, сними путы с римлян. Не держу никого, пусть уходят, когда пожелают". И они возвратились невредимы из-под Кавдия в римский лагерь, наверняка освободив себя, а может быть, и государство от клятвенных обещаний.
[12] Samnitibus pro superba pace infestissimum cernentibus renatum bellum omnia quae deinde euenerunt non in animis solum sed prope in oculis esse; et sero ac nequiquam laudare senis Ponti utraque consilia, inter quae se medio lapsos uictoriae possessionem pace incerta mutasse; et beneficii et maleficii occasione amissa pugnaturos cum eis quos potuerint in perpetuum uel inimicos tollere uel amicos facere. Adeoque nullodum certamine inclinatis uiribus post Caudinam pacem animi mutauerant, ut clariorem inter Romanos deditio Postumium quam Pontium incruenta uictoria inter Samnites faceret, et geri posse bellum Romani pro uictoria certa haberent, Samnites simul rebellasse et uicisse crederent Romanum. Inter haec Satricani ad Samnites defecerunt, et Fregellae colonia necopinato aduentu Samnitium-fuisse et Satricanos cum iis satis constat-nocte occupata est. Timor inde mutuus utrosque usque ad lucem quietos tenuit; lux pugnae initium fuit, quam aliquamdiu aequam-et quia pro aris ac focis dimicabatur et quia ex tectis adiuuabat imbellis multitudo-tamen Fregellani sustinuerunt; fraus deinde rem inclinauit, quod uocem audiri praeconis passi sunt incolumem abiturum qui arma posuisset. Ea spes remisit a certamine animos et passim arma iactari coepta. Pertinacior pars armata per auersam portam erupit tutiorque eis audacia fuit quam incautus ad credendum ceteris pauor, quos circumdatos igni nequiquam deos fidemque inuocantes Samnites concremauerunt. Consules inter se partiti prouincias, Papirius in Apuliam ad Luceriam pergit, ubi equites Romani obsides ad Caudium dati custodiebantur, Publilius in Samnio substitit aduersus Caudinas legiones. Distendit ea res Samnitium animos, quod nec ad Luceriam ire, ne ab tergo instaret hostis, nec manere, ne Luceria interim amitteretur, satis audebant. Optimum uisum est committere rem fortunae et transigere cum Publilio certamen; itaque in aciem copias educunt. 12. (1) Самниты понимали, что вместо почетного мира вновь началась кровопролитнейшая война, и не только предчувствовали все, что и произошло впоследствии, но словно видели это воочию. (2) Теперь они воздавали запоздалую и бесполезную уже хвалу двум советам старого Понтия, ибо, сбившись на средний путь, они променяли бывшую в их руках победу на ненадежный мир и, упустив случай оказать благодеяние или совершить злодеяние, теперь были вынуждены сражаться с теми, кого могли либо уничтожить навсегда как врагов, либо обрести навсегда как друзей. (3) И без единого сражения, которое показало бы, на чьей стороне перевес, настроения так переменились, что римляне больше славили Постумия за сдачу, чем самниты - Понтия за бескровную его победу, (4) и если римляне равняли новую войну с верной победой, то для самнитов она означала победу римлян. (5) В это время на сторону самнитов перешли сатриканцы, и вот, внезапно появившись под римским поселением Фрегеллами, самниты - а с ними, по достоверным сведениям, были и сатриканцы - среди ночи захватили город, однако до рассвета противники из осторожности ничего не предпринимали. (6) Наутро началась битва, шедшая сперва без явного преимущества сторон. Все же фрегелланцы сумели устоять, ибо дрались за свои алтари и очаги, а с крыш им помогали толпы мирных жителей. (7) Но потом взяло верх коварство. Слышно было, как глашатай объявил, что сложившим оружие дадут уйти невредимыми. Эта надежда ослабила битвенный пыл фрегелланцев, и повсюду стали бросать оружие. (8) Часть более стойких воинов с оружием прорвалась через задние ворота, и отвага оказалась лучшей защитою, чем страх, который заставил прочих опрометчиво поверить самнитам: всех их, тщетно взывавших к богам и к верности данному слову, самниты обложили огнем и сожгли. (9) Консулы разделили меж собою военные области: Папирий поспешил в Апулию к Луцерии, где томились римские всадники, взятые под Кавдием в заложники, а Публилий стал в Самнии против Кавдинских легионов. (10) Это привело самнитов в замешательство: к Луцерии они идти не решались, опасаясь врагов с тыла, но и на месте не могли оставаться, боясь лишиться тем временем Луцерии. (11) Они сочли за лучшее во всем довериться судьбе и дать бой Публилию. С тем они и построили войска для битвы.
[13] Aduersus quos Publilius consul cum dimicaturus esset, prius adloquendos milites ratus contionem aduocari iussit; ceterum sicut ingenti alacritate ad praetorium concursum est, ita prae clamore poscentium pugnam nulla adhortatio imperatoris audita est; suus cuique animus memor ignominiae adhortator aderat. Vadunt igitur in proelium urgentes signiferos et, ne mora in concursu pilis emittendis stringendisque inde gladiis esset, pila uelut dato ad id signo abiciunt strictisque gladiis cursu in hostem feruntur. Nihil illic imperatoriae artis ordinibus aut subsidiis locandis fuit; omnia ira militaris prope uesano impetu egit. Itaque non fusi modo hostes sunt sed ne castris quidem suis fugam impedire ausi Apuliam dissipati petiere; Luceriam tamen coacto rursus in unum agmine est peruentum. Romanos ira eadem, quae per mediam aciem hostium tulerat, et in castra pertulit. Ibi plus quam in acie sanguinis ad caedis factum praedaeque pars maior ira corrupta. Exercitus alter cum Papirio consule locis maritimis peruenerat Arpos per omnia pacata Samnitium magis iniuriis et odio quam beneficio ullo populi Romani; nam Samnites, ea tempestate in montibus uicatim habitantes, campestria et maritima loca contempto cultorum molliore atque, ut euenit fere, locis simili genere ipsi montani atque agrestes depopulabantur. Quae regio si fida Samnitibus fuisset, aut peruenire Arpos exercitus Romanus nequisset aut interiecta [inter Romam et Arpos] penuria rerum omnium exclusos a commeatibus absumpsisset. Tum quoque profectos inde ad Luceriam iuxta obsidentes obsessosque inopia uexauit: omnia ab Arpis Romanis suppeditabantur, ceterum adeo exigue ut militi occupato stationibus uigiliisque et opere eques folliculis in castra ab Arpis frumentum ueheret, interdum occursu hostium cogeretur abiecto ex equo frumento pugnare: obsessis priusquam alter consul uictore exercitu aduenit, et commeatus ex montibus Samnitium inuecti erant et auxilia intromissa. Artiora omnia aduentus Publili fecit, qui obsidione delegata in curam collegae uacuus per agros cuncta infesta commeatibus hostium fecerat. Itaque cum spes nulla esset diutius obsessos inopiam laturos, coacti Samnites, qui ad Luceriam castra habebant, undique contractis uiribus signa cum Papirio conferre. 13. (1) Готовясь к сражению, консул Публилий решил сперва обратиться с речью к воинам и отдал приказ созывать сходку. В мгновение ока все сбежались к консульскому шатру, но за громкими требованьями битвы нельзя было даже расслышать ободряющих слов полководца: (2) ведь каждого звала в бой память о пережитом униженьи. И вот римляне идут в бой, торопя знаменосцев, а чтоб не было задержки, когда, сойдясь с врагом, должны будут бросить дротики и уже после браться за мечи, они, будто по условному знаку, разом пускают дротики и, обнажив мечи, бегом кидаются на неприятеля. (3) И не было здесь надобности в военном искусстве с его умением располагать ряды и резервы, все здесь сделала ярость воинов, бросившихся вперед, как одержимые. (4) Враг был не только рассеян, даже в собственном лагере самниты не посмели закрепиться и врассыпную бежали в Апулию. Впрочем, к Луцерии они прибыли, снова собравшись под свои знамена. (5) Ярость, с которой римляне прорвались сквозь гущу врага, бросила их затем на лагерь, там учинились резня и кровопролитие еще страшнее, чем в сражении, и в неистовстве воины уничтожили большую часть добычи. (6) Другое войско, с консулом Папирием, продвинулось по побережью до Арп, нигде не встречая враждебности, чему причиной в большей мере были обиды от самнитов и ненависть к ним, чем какое-то благодеяние римского народа. (7) Равнинные прибрежные области в те времена постоянно разорялись самнитами, жителями горных селений, которые, как и подобает диким горцам, презирали более кроткий нрав земледельцев, схожий, как водится, с природой их края. (8) Оставайся эта область верна самнитам, римское войско либо не добралось бы до Арп, либо, отрезанное от подвоза продовольствия, погибло бы по дороге, где нет никаких источников пропитания. (9) Но и так, когда они добрались до Луцерии, голод стал одинаковым мучением для осажденных и осаждавших. Римляне все получали из Арп, но этого было так мало, что продовольствие для стражи, дозоров и воинов, занятых земляными работами, всадники доставляли из Арп в лагерь в кожаных мешочках, (10) а порой, наткнувшись на неприятеля, они должны были сбрасывать продовольствие с коней и принимать бой. До прихода второго консула с победоносным войском осажденным доставили с самнитских гор пропитание, а внутрь города впустили подкрепление. (11) Приход Публилия еще больше стеснил противника, ведь он оставил осаду на сотоварища, а сам разъезжал по полям, тем самым начисто лишив врага возможности добывать продовольствие. (12) Тогда самниты, не надеясь, что осажденные смогут и дальше терпеть голод, принуждены были стянуть отовсюду свои силы и выйти против Папирия.
[14] Per id tempus parantibus utrisque se ad proelium legati Tarentini interueniunt, denuntiantes Samnitibus Romanisque ut bellum omitterent: per utros stetisset quo minus discederetur ab armis, aduersus eos se pro alteris pugnaturos. Ea legatione Papirius audita perinde ac motus dictis eorum cum collega se communicaturum respondit; accitoque eo, cum tempus omne in apparatu pugnae consumpsisset conlocutus de re haud dubia, signum pugnae proposuit. Agentibus diuina humanaque, quae adsolent cum acie dimicandum est, consulibus Tarentini legati occursare responsum exspectantes; quibus Papirius ait: "auspicia secunda esse, Tarentini, pullarius nuntiat; litatum praeterea est egregie; auctoribus dis, ut uidetis, ad rem gerendam proficiscimur". Signa inde ferre iussit et copias eduxit uanissimam increpans gentem, quae, suarum impotens rerum prae domesticis seditionibus discordiisque, aliis modum pacis ac belli facere aequum censeret. Samnites ex parte altera, cum omnem curam belli remisissent, quia aut pacem uere cupiebant aut expediebat simulare ut Tarentinos sibi conciliarent, cum instructos repente ad pugnam Romanos conspexissent, uociferari se in auctoritate Tarentinorum manere nec descendere in aciem nec extra uallum arma ferre; deceptos potius quodcumque casus ferat passuros quam ut spreuisse pacis auctores Tarentinos uideantur. Accipere se omen consules aiunt et eam precari mentem hostibus ut ne uallum quidem defendant. Ipsi inter se partitis copiis succedunt hostium munimentis et simul undique adorti, cum pars fossas explerent, pars uellerent uallum atque in fossas proruerent, nec uirtus modo insita sed ira etiam exulceratos ignominia stimularet animos, castra inuasere; et pro se quisque non haec Furculas nec Caudium nec saltus inuios esse, ubi errorem fraus superbe uicisset, sed Romanam uirtutem, quam nec uallum nec fossae arcerent, memorantes caedunt pariter resistentes fusosque, inermes atque armatos, seruos liberos, puberes impubes, homines iumentaque; nec ullum superfuisset animal, ni consules receptui signum dedissent auidosque caedis milites e castris hostium imperio ac minis expulissent. Itaque apud infensos ob interpellatam dulcedinem irae confestim oratio habita est, ut doceretur miles minime cuiquam militum consules odio in hostes cessisse aut cessuros; quin duces sicut belli ita insatiabilis supplicii futuros fuisse, ni respectus equitum sescentorum qui Luceriae obsides tenerentur praepedisset animos, ne desperata uenia hostes caecos in supplicia eorum ageret perdere prius quam perire optantes. Laudare ea milites laetarique obuiam itum irae suae esse ac fateri omnia patienda potius quam proderetur salus tot principum Romanae iuuentutis. 14. (1) В то самое время, когда обе стороны готовились к битве, в дело вмешались тарентинские послы, предлагая и самнитам и римлянам прекратить войну; а кто, мол, воспротивится и не захочет сложить оружие, против того они выступят на стороне противника. (2) Выслушав послов, Папирий, вняв для вида их речам, отвечал, что посоветуется с товарищем, но, послав за ним, он использовал все время для приготовлений к сражению, а переговорив о деле, для обоих несомненном, выставил знак к бою. (3) К консулам, занятым обрядами и распоряжениями, положенными перед битвой, приблизились ожидавшие ответа послы тарентинцев. (4) Папирий сказал им: "Тарентинцы, пулларий объявляет, что птицегадания благоприятны, гадания по внутренностям также на редкость счастливы. В бой, как видите, мы идем по воле богов". (5) Вслед за тем он отдал приказ выносить знамена и двинул войска вперед, браня вздорное племя: из-за мятяжей и раздоров они бессильны управиться со своими делами дома и еще притязают отмерять другим справедливую меру войны и мира! (6) Самниты тем временем оставили всякие военные приготовления, то ли и впрямь желая мира, то ли видя выгоду в притворстве, которое склонит на их сторону тарентинцев. Когда же они увидели римлян, неожиданно построившихся для битвы, (7) то принялись кричать, мол, из повиновения тарентинцам они не выходят, в сражение не вступают и оружие за вал не выносят; и хотя их обманули, они готовы на все, лишь бы не дать повода думать, будто они пренебрегают посредничеством тарентинцев. (8) Консулы провозглашают это знамением и возносят молитвы о том, чтобы враги и дальше пребывали в таком расположении духа, при каком они не станут защищать и вала. (9) А сами, поделив меж собою воинские силы, подошли к вражеским укреплениям и бросились на них разом со всех сторон. Одни засыпали ров, другие выдергивали частокол и сбрасывали его в ров, и не одно природное мужество двигало ими: ожесточенных унижением, их гнала вперед ярость; (10) они ворвались в лагерь с криками, что здесь вам не ущелье, не Кавдий, не теснины непролазные, где ошибка дала победу надменному коварству, - нет, здесь римская доблесть, а ее ни вал, ни рвы не остановят! (11) И всякий, как мог, убивал без разбора тех, кто дрался, и тех, кто бежал, безоружных и вооруженных, рабов и свободных, взрослых и малолеток, людей и скот; (12) и не осталось бы в лагере ничего живого, не подай консулы знак отходить, не выгони они приказами и угрозами алчущих крови воинов вон из вражьего лагеря. (13) Пришлось консулам тут же обратиться к войску, раздосадованному тем, что прервалось упоение гневом, с уверениями, что в ненависти к врагу консулы и сами не уступают своим ратникам и впредь не уступят, что они, напротив, (14) готовы быть их вождями в войне и в неутомимой мести, но ярость их сдерживает мысль о шестистах всадниках, сидящих заложниками в Луцерии: (15) как бы враги, не надеясь уже на пощаду, не казнили тех, стремясь в слепом своем отчаянии погубить их прежде, чем погибнут сами. (16) Воины это одобрили и обрадовались, что их неистовство укрощено, и признали наилучшим все стерпеть, лишь бы не рисковать жизнью стольких знатных юношей Рима.
[15] Dimissa contione consilium habitum omnibusne copiis Luceriam premerent an altero exercitu et duce Apuli circa, gens dubiae ad id uoluntatis, temptarentur. Publilius consul ad peragrandam profectus Apuliam aliquot expeditione una populos aut ui subegit aut condicionibus in societatem accepit. Papirio quoque, qui obsessor Luceriae restiterat, breui ad spem euentus respondit; nam insessis omnibus uiis per quas commeatus ex Samnio subuehebantur, fame domiti Samnites qui Luceriae in praesidio erant legatos misere ad consulem Romanum, ut receptis equitibus qui causa belli essent absisteret obsidione. Iis Papirius ita respondit debuisse eos Pontium Herenni filium, quo auctore Romanos sub iugum misissent, consulere quid uictis patiendum censeret; ceterum quoniam ab hostibus in se aequa statui quam in se ipsi ferre maluerint, nuntiare Luceriam iussit arma, sarcinas, iumenta, multitudinem omnem imbellem intra moenia relinquerent; militem se cum singulis uestimentis sub iugum missurum, ulciscentem inlatam, non nouam inferentem ignominiam. Nihil recusatum. Septem milia militum sub iugum missa praedaque ingens Luceriae capta, receptis omnibus signis armisque quae ad Caudium amissa erant et, quod omnia superabat gaudia, equitibus reciperatis quos pignora pacis custodiendos Luceriam Samnites dederant. Haud ferme alia mutatione subita rerum clarior uictoria populi Romani est, si quidem etiam, quod quibusdam in annalibus inuenio, Pontius Herenni filius, Samnitium imperator, ut expiaret consulum ignominiam, sub iugum cum ceteris est missus. Ceterum id minus miror obscurum esse de hostium duce dedito missoque; id magis mirabile est ambigi Luciusne Cornelius dictator cum L. Papirio Cursore magistro equitum eas res ad Caudium atque inde Luceriam gesserit ultorque unicus Romanae ignominiae haud sciam an iustissimo triumpho ad eam aetatem secundum Furium Camillum triumphauerit an consulum-Papirique praecipuum-id decus sit. Sequitur hunc errorem alius error Cursorne Papirius proximis comitiis cum Q. Aulio Cerretano iterum ob rem bene gestam Luceriae continuato magistratu consul tertium creatus sit an L. Papirius Mugillanus et in cognomine erratum sit. 15. (1) Распустив сходку, держали совет: всем ли вместе осаждать Луцерию, или же одному войску с одним из вождей потревожить окрестных апулийцев - народ, чьи намерения были неясны. (2) Консул Публилий отправился с войском, чтобы обойти Апулию, и за один поход много народов покорил он силою или принял в союзники и союз с ними скрепил договором. (3) И у Папирия, оставшегося для осады Луцерии, вскоре все вышло так, как он и рассчитывал. Ведь когда все пути для подвоза продовольствия из Самния оказались перекрыты, голод вынудил самнитский отряд, охранявший Луцерию, отправить к римскому консулу послов с предложением получить назад всадников, бывших причиной войны, и снять осаду. (4) Папирий ответил им примерно так: надо бы спросить у Понтия, сына Геренния, по милости которого римляне прошли под ярмом, что, по его мнению, должны претерпеть побежденные; (5) а впрочем, коль скоро они предпочли, чтобы враги, а не они сами установили справедливую меру наказания, то пусть объявят в Луцерии, чтобы оружие, обоз, скот, всех мирных жителей оставили в стенах города, (6) а воинов он намерен в одних туниках прогнать под ярмом, лишь в отместку за оскорбление, но не для того, чтобы причинить новое. (7) Все условия были приняты, и семь тысяч воинов прогнали под ярмом; в Луцерии взяли огромную добычу, причем получили назад и все знамена, и все оружие, отнятое под Кавдием, и вернули домой - а это было самой большой радостью - всадников, которые как заложники мира были отданы самнитами под стражу в Луцерию. (8) Едва ли была у римского народа другая победа, более прославленная внезапной во всем переменою, особенно если и впрямь, как говорится в иных летописях, и сам Понтий, сын Геренния, самнитский полководец, был во искупление позора консулов вместе со всеми тоже отправлен под ярмо. (9) Впрочем, сдался ли неприятельский вождь в плен и прошел ли он под ярмом, точно не известно, и это меня не удивляет. Куда удивительней сомнения в том, был ли под Кавдием, а потом у Луцерии диктатор Луций Корнелий с начальником конницы Луцием Папирием Курсором (10) и как единственный мститель за позор римлян справил ли он затем триумф, в то время, быть может, самый славный после триумфа Фурия Камилла или же честь этого подвига принадлежит консулам и главным образом Папирию. (11) К этой путанице прибавилась другая: то ли это Папирий Курсор на ближайших выборах в третий раз стал консулом (вместе со вторично избранным на эту должность Квинтом Авлием Церретином), сохранив за собою должность как награду за военные успехи в Луцерии, то ли то был Луций Папирий Мугиллан, и произошла путаница в прозвищах.
[16] Conuenit iam inde per consules reliqua belli perfecta. Aulius cum Ferentanis uno secundo proelio debellauit urbemque ipsam, quo se fusa contulerat acies, obsidibus imperatis in deditionem accepit. Pari fortuna consul alter cum Satricanis, qui ciues Romani post Caudinam cladem ad Samnites defecerant praesidiumque eorum in urbem acceperant, rem gessit. Nam cum ad moenia Satrici admotus esset exercitus legatisque missis ad pacem cum precibus petendam triste responsum ab consule redditum esset, nisi praesidio Samnitium interfecto aut tradito ne ad se remearent, plus ea uoce quam armis inlatis terroris colonis iniectum. Itaque subinde exsequentes quaerendo a consule legati quonam se pacto paucos et infirmos crederet praesidio tam ualido et armato uim allaturos, ab iisdem consilium petere iussi quibus auctoribus praesidium in urbem accepissent, discedunt aegreque impetrato ut de ea re consuli senatum responsaque ad se referri sineret ad suos redeunt. Duae factiones senatum distinebant, una cuius principes erant defectionis a populo Romano auctores, altera fidelium ciuium; certatum ab utrisque tamen est ut ad reconciliandam pacem consuli opera nauaretur. Pars altera, cum praesidium Samnitium, quia nihil satis praeparati erat ad obsidionem tolerandam, excessurum proxima nocte esset, enuntiare consuli satis habuit qua noctis hora quaque porta et quam in uiam egressurus hostis foret; altera, quibus inuitis descitum ad Samnites erat, eadem nocte portam etiam consuli aperuerunt armatosque clam hoste in urbem acceperunt. Ita duplici proditione et praesidium Samnitium insessis circa uiam siluestribus locis necopinato oppressum est, et ab urbe plena hostium clamor sublatus momentoque unius horae caesus Samnis, Satricanus captus, et omnia in potestate consulis erant; qui quaestione habita quorum opera defectio esset facta, quos sontes comperit, uirgis caesos securi percussit praesidioque ualido imposito arma Satricanis ademit. Inde ad triumphum decessisse Romam Papirium Cursorem scribunt, qui eo duce Luceriam receptam Samnitesque sub iugum missos auctores sunt. Et fuit uir haud dubie dignus omni bellica laude, non animi solum uigore sed etiam corporis uiribus excellens. Praecipua pedum pernicitas inerat, quae cognomen etiam dedit; uictoremque cursu omnium aetatis suae fuisse ferunt [et] seu uirium ui seu exercitatione multa, cibi uinique eundem capacissimum; nec cum ullo asperiorem, quia ipse inuicti ad laborem corporis esset, fuisse militiam pediti pariter equitique; equites etiam aliquando ausos ab eo petere ut sibi pro re bene gesta laxaret aliquid laboris; quibus ille "ne nihil remissum dicatis, remitto" inquit, "ne utique dorsum demulceatis cum ex equis descendetis". Et uis erat in eo uiro imperii ingens pariter in socios ciuesque. Praenestinus praetor per timorem segnius ex subsidiis suos duxerat in primam aciem; quem cum inambulans ante tabernaculum uocari iussisset, lictorem expedire securem iussit. Ad quam uocem exanimi stante Praenestino, "agedum, lictor, excide radicem hanc" inquit "incommodam ambulantibus", perfusumque ultimi supplicii metu multa dicta dimisit. Haud dubie illa aetate, qua nulla uirtutum feracior fuit, nemo unus erat uir quo magis innixa res Romana staret. Quin eum parem destinant animis magno Alexandro ducem, si arma Asia perdomita in Europam uertisset.- 16. (1) Все, однако, согласны, что после войну завершили уже консулы. Одной удачной битвой Авлий решил войну с ферентинцами и, приказав дать заложников, принял сдачу самого города, переполненного бежавшими с поля боя войсками. (2) И другому консулу в войне против сатриканцев - римских граждан, перекинувшихся к самнитам после поражения под Кавдием и впустивших в свой город самнитский отряд, - сопутствовала такая же удача. (3) А дело было так. Когда римское войско уже подступало к стенам Сатрика и жители отправили послов умолять о мире, консул дал им суровый ответ: если не перебьют самнитских воинов или не выдадут их, то пусть к нему больше не являются. Для поселенцев эти слова были страшней угрозы нападения, (4) и потому послы тотчас приступили к консулу с вопросом, как, по его разумению, могут они, слабые и малочисленные, совладать с таким сильным и хорошо вооруженным воинством. Консул велел им просить совета у тех, по чьему наущению впустили самнитов в город, и послы удалились, с трудом добившись позволения (5) посовещаться в сенате и возвратиться с ответом. С тем они и уходят восвояси. (6) В сатриканском сенате в ту пору были две партии: в одной верховодили виновники измены римскому народу, другая состояла из верных Риму граждан, однако и те и другие наперебой стремились угодить консулу, чтобы только обеспечить себе прежний мир. (7) Поскольку отряд самнитов, совершенно не готовый к осаде, должен был на следующую ночь покинуть город, в одной из партий считали, что достаточно известить консула, в каком часу ночи, через какие ворота и по какой дороге враг намерен выйти из города; (8) а в другой - противники перехода на сторону самнитов в ту же ночь и ворота консулу открыли, и тайком от врага впустили в город вооруженных римлян. (9) Так, благодаря двойному предательству отряд самнитов внезапно столкнулся с римлянами, засевшими в придорожном лесу в засаде, а со стороны заполненного неприятелем города раздался боевой клич, и за какой-нибудь час самниты были перебиты, Сатрик взят и все оказалось во власти консула. (10) Консул провел дознание и, выяснив, чьих рук делом была измена, виновных высек розгами и обезглавил, а затем поставил в городе сильную охрану и лишил сатриканцев оружия. (11) После этого Папирий Курсор отправился в Рим праздновать триумф. Так говорят те, кто приписывает этому вождю взятие Луцерии и отправку самнитов под ярмо. (12) Он бесспорно был мужем достойным как воин всяческой похвалы: его отличали не только воля и мужество, но и телесная сила; (13) на редкость быстроногий (откуда и его прозвище), он благодаря силе ног, а может быть, и благодаря упражнению, говорят, побеждал в беге всех своих сверстников; еще он, по рассказам, чрезвычайно много ел и пил; (14) и для пешего и для конного военнная служба под его началом была тяжелейшей, ибо сам он не знал усталости. (15) Так, однажды всадники набрались смелости просить в награду за успехи освободить их от некоторых обязанностей, (16) и он отвечал им на это: "Чтоб вы не сказали, будто я не дал вам никаких послаблений, так и быть, не растирайте себе зады, спешившись с коней". И была в этом муже громадная властная сила, которой равно покорялись союзники и сограждане. (17) Случилось как-то пренестинскому претору по робости замешкаться с выводом своих воинов из резервов в первые ряды. Папирий, расхаживавший перед своим шатром, велел его позвать и приказал ликтору готовить топор. (18) При этих словах пренестинец замер ни жив ни мертв, а Папирий сказал: "Ну-ка, ликтор, сруби этот пень, а то он мешает ходить" - и отпустил пренестинца, обомлевшего от ужаса перед страшной казнью, наложив на него один только штраф. (19) Бесспорно, что даже в те времена, на редкость богатые доблестными мужами, не было ни одного человека, на которого римское государство могло бы положиться так, как на Папирия Курсора. Достаточно сказать, что его почитали вождем, по силе духа способным противостать великому Александру, если бы тот, покорив Азию, пошел войной на Европу.
[17] Nihil minus quaesitum a principio huius operis uideri potest quam ut plus iusto ab rerum ordine declinarem uarietatibusque distinguendo opere et legentibus uelut deuerticula amoena et requiem animo meo quaererem; tamen tanti regis ac ducis mentio, quibus saepe tacitus cogitationibus uolutaui animum, eas euocat in medium, ut quaerere libeat quinam euentus Romanis rebus, si cum Alexandro foret bellatum, futurus fuerit. Plurimum in bello pollere uidentur militum copia et uirtus, ingenia imperatorum, fortuna per omnia humana maxime in res bellicas potens; ea et singula intuenti et uniuersa sicut ab aliis regibus gentibusque, ita ab hoc quoque facile praestant inuictum Romanum imperium. Iam primum, ut ordiar ab ducibus comparandis, haud equidem abnuo egregium ducem fuisse Alexandrum; sed clariorem tamen eum facit quod unus fuit, quod adulescens in incremento rerum, nondum alteram fortunam expertus, decessit. Vt alios reges claros ducesque omittam, magna exempla casuum humanorum, Cyrum, quem maxime Graeci laudibus celebrant, quid nisi longa uita, sicut Magnum modo Pompeium, uertenti praebuit fortunae? recenseam duces Romanos, nec omnes omnium aetatium sed ipsos eos cum quibus consulibus aut dictatoribus Alexandro fuit bellandum, M. Valerium Coruum, C. Marcium Rutulum, C. Sulpicium, T. Manlium Torquatum, Q. Publilium Philonem, L. Papirium Cursorem, Q. Fabium Maximum, duos Decios, L. Volumnium, M". Curium? deinceps ingentes sequuntur uiri, si Punicum Romano praeuertisset bellum seniorque in Italiam traiecisset. Horum in quolibet cum indoles eadem quae in Alexandro erat animi ingeniique, tum disciplina militaris, iam inde ab initiis urbis tradita per manus, in artis perpetuis praeceptis ordinatae modum uenerat. Ita reges gesserant bella, ita deinde exactores regum Iunii Valeriique, ita deinceps Fabii, Quinctii, Cornelii, ita Furius Camillus, quem iuuenes ii quibus cum Alexandro dimicandum erat senem uiderant. Militaris opera pugnando obeunti Alexandro-nam ea quoque haud minus clarum eum faciunt-cessisset uidelicet in acie oblatus par Manlius Torquatus aut Valerius Coruus, insignes ante milites quam duces, cessissent Decii, deuotis corporibus in hostem ruentes, cessisset Papirius Cursor illo corporis robore, illo animi. Victus esset consiliis iuuenis unius, ne singulos nominem, senatus ille, quem qui ex regibus constare dixit unus ueram speciem Romani senatus cepit. Id uero erat periculum, ne sollertius quam quilibet unus ex his quos nominaui castris locum caperet, commeatus expediret, ab insidiis praecaueret, tempus pugnae deligeret, aciem instrueret, subsidiis firmaret. Non cum Dareo rem esse dixisset, quem mulierum ac spadonum agmen trahentem inter purpuram atque aurum oneratum fortunae apparatibus suae, praedam uerius quam hostem, nihil aliud quam bene ausus uana contemnere, incruentus deuicit. Longe alius Italiae quam Indiae, per quam temulento agmine comisabundus incessit, uisus illi habitus esset, saltus Apuliae ac montes Lucanos cernenti et uestigia recentia domesticae cladis, ubi auunculus eius nuper, Epiri rex Alexander, absumptus erat. 17. (1) Ничто, кажется, не было мне так чуждо, когда я начал этот труд, как желание отступать от изложения событий по порядку и расцвечивать свое сочинение всевозможными отступлениями, чтобы доставить приятные развлечения читателю и дать отдых своей душе; (2) но при одном упоминании о столь великом царе и полководце во мне вновь оживают те мысли, что втайне не раз волновали мой ум, и хочется представить себе, какой исход могла бы иметь для римского государства война с Александром. (3) Принято считать, что на войне все решает число воинов, их доблесть, искусство военачальников и судьба, которой подвластны все дела человеческие, а дела войны всего более. (4) Рассмотрев все это и по отдельности и в совокупности, легко убедиться, что Александр, подобно другим царям и народам, тоже не смог бы сокрушить римскую мощь. (5) Если начать со сравнения полководцев, то хотя я не отрицаю, конечно, что Александр был полководцем незаурядным, но ему прежде всего прибавило славы его положение единственного вождя и смерть в расцвете лет и на вершине успеха, когда не пришлось еще изведать превратностей судьбы. (6) Не стану вспоминать других славных царей и полководцев, явивших миру великие примеры человеческих крушений, но что же, как не долголетие, ввергло в пучину несчастий Кира, до небес восхваляемого греками, а совсем еще недавно Помпея Великого? (7) Перечислять ли римских полководцев, не всех и не за все время, а тех только, с кем как с консулами или диктаторами пришлось бы сражаться Александру? (8) Марк Валерий Корв, Гай Марций Рутул, Гай Сульпиций, Тит Манлий Торкват, Квинт Публилий Филон, Луций Папирий Курсор, Квинт Фабий Максим, два Деция, Луций Волумний, Маний Курий! (9) А если бы до войны с Римом Александр стал воевать с Карфагеном и переправился в Италию в более зрелом возрасте, то и после тех также были мужи великие. (10) Любой из них был наделен таким же мужеством и умом, как и Александр, а воинские навыки римлян со времен основания Города передавались из поколения в поколение и успели уже принять вид науки, построенной на твердых правилах. (11) Так вели войны цари, так вели их потом изгнавшие царей Юнии и Валерии, а еще позже - Фабии, Квинкции, Корнелии, так вел их и Фурий Камилл - старец, которого в юности знали те, кому пришлось бы сражаться с Александром. (12) А Манлий Торкват или Валерий Корв, стяжавшие славу ратоборцев прежде славы полководцев, разве уступили бы они на поле брани бойцовской доблести Александра, ведь и она немало прибавила к его славе? (13) Уступили бы ему Деции, обрекшие себя преисподней, бросаясь на врага? Уступил бы Папирий Курсор - муж несравненной мощи и тела и духа?! (14) И могла ли проницательность одного юноши превзойти мудрость не какого-то одного мужа, но того самого сената, чей истинный образ постиг лишь один - тот, кто сказал, что римский сенат состоит из царей?! (15) А может быть, в том заключалась опасность, что Александр искусней любого из названных мною и место для лагеря выберет, и обеспечит бесперебойный подвоз продовольствия, и обезопасит себя от засад, и улучит удобное время для битвы, и сумеет выстроить войска и подкрепить их резервами? (16) Но нет, ему пришлось бы признать, что тут перед ним не Дарий!60 Это Дария, тащившего за собою толпы женщин и евнухов, отягощенного грузом пурпура и золота в доказательство своего благоденствия, Александр мог захватить скорее даже как добычу, а не как врага, найдя в себе только смелость презреть все это его показное величие. (17) А в Италии, когда бы выросли перед ним апулийские леса и луканские горы и предстали бы ему свежие следы несчастья его семьи там, где недавно погиб его дядя - Эпирский царь Александр, ничто бы не напомнило ему тогда той Индии, по которой он прошел во главе хмельного и разгульного войска.
[18] Et loquimur de Alexandro nondum merso secundis rebus, quarum nemo intolerantior fuit. Qui si ex habitu nouae fortunae nouique, ut ita dicam, ingenii quod sibi uictor induerat spectetur, Dareo magis similis quam Alexandro in Italiam uenisset et exercitum Macedoniae oblitum degenerantemque iam in Persarum mores adduxisset. Referre in tanto rege piget superbam mutationem uestis et desideratas humi iacentium adulationes, etiam uictis Macedonibus graues nedum uictoribus, et foeda supplicia et inter uinum et epulas caedes amicorum et uanitatem ementiendae stirpis. Quid si uini amor in dies fieret acrior? quid si trux ac praeferuida ira?-nec quicquam dubium inter scriptores refero-nullane haec damna imperatoriis uirtutibus ducimus? id uero periculum erat, quod leuissimi ex Graecis qui Parthorum quoque contra nomen Romanum gloriae fauent dictitare solent, ne maiestatem nominis Alexandri, quem ne fama quidem illis notum arbitror fuisse, sustinere non potuerit populus Romanus; et aduersus quem Athenis, in ciuitate fracta Macedonum armis, cernente tum maxime prope fumantes Thebarum ruinas, contionari libere ausi sunt homines, id quod ex monumentis orationum patet, aduersus eum nemo ex tot proceribus Romanis uocem liberam missurus fuerit. Quantalibet magnitudo hominis concipiatur animo; unius tamen ea magnitudo hominis erit collecta paulo plus decem annorum felicitate; quam qui eo extollunt quod populus Romanus etsi nullo bello multis tamen proeliis uictus sit, Alexandro nullius pugnae non secunda fortuna fuerit, non intellegunt se hominis res gestas, et eius iuuenis, cum populi iam octingentesimum bellantis annum rebus conferre. Miremur si, cum ex hac parte saecula plura numerentur quam ex illa anni, plus in tam longo spatio quam in aetate tredecim annorum fortuna uariauerit? quin tu homines cum homine, [et] duces cum duce, fortunam cum fortuna confers? quot Romanos duces nominem quibus nunquam aduersa fortuna pugnae fuit? paginas in annalibus magistratuumque fastis percurrere licet consulum dictatorumque quorum nec uirtutis nec fortunae ullo die populum Romanum paenituit. Et quo sint mirabiliores quam Alexander aut quisquam rex, denos uicenosque dies quidam dictaturam, nemo plus quam annum consulatum gessit; ab tribunis plebis dilectus impediti sunt; post tempus ad bella ierunt, ante tempus comitiorum causa reuocati sunt; in ipso conatu rerum circumegit se annus; collegae nunc temeritas, nunc prauitas impedimento aut damno fuit; male gestis rebus alterius successum est; tironem aut mala disciplina institutum exercitum acceperunt. At hercule reges non liberi solum impedimentis omnibus sed domini rerum temporumque trahunt consiliis cuncta, non sequuntur. Inuictus ergo Alexander cum inuictis ducibus bella gessisset et eadem fortunae pignora in discrimen detulisset; immo etiam eo plus periculi subisset quod Macedones unum Alexandrum habuissent, multis casibus non solum obnoxium sed etiam offerentem se, Romani multi fuissent Alexandro uel gloria uel rerum magnitudine pares, quorum suo quisque fato sine publico discrimine uiueret morereturque. 18. (1) И мы говорим об Александре, еще не опьяненном счастьем, а ведь он менее всех был способен достойно нести бремя удачи. (2) Если же, рассуждая о нем, иметь в виду удел последних лет его жизни и тот новый, с позволения сказать, образ мыслей, который он усвоил себе как победитель, то ясно, (3) что в Италию он бы явился больше похожий на Дария, чем на Александра, и привел бы за собою войско, уже перерождавшееся, позабывшее Македонию и перенявшее персидские нравы. (4) Горько, рассказывая о таком великом царе, вспоминать о кичливой перемене в его облачении, о требовании в знак почтения земных поклонов, непереносимых для македонян, даже когда они терпели поражения, а тем более когда чувствовали себя победителями. А ужасные казни, убийства друзей на пирах и попойках, а тщеславная ложь о своем происхождении! (5) Что если пристрастие к вину росло бы в нем день ото дня, а приступы ярости делались бы все свирепей и неукротимей? И я ведь говорю лишь о том, в чем никто из писателей не сомневается! Можем ли мы не видеть в этом никакого ущерба достоинствам полководца? (6) Остается еще, однако, опасность, о которой любят твердить самые вздорные из греков, готовые из зависти к римской славе превозносить даже парфян, а именно что римский народ не устоял бы перед величием самого имени Александра (хотя, по-моему, римляне о нем тогда слыхом не слыхали) и что среди стольких благородных римлян не нашлось бы ни одного, кто бы свободно возвысил против него свой голос. (7) И это притом, что в Афинах, государстве, сокрушенном силой македонского оружия, несмотря на зрелище еще дымящихся развалин соседних Фив, нашлись все же люди, посмевшие свободно высказываться против него, о чем так ясно свидетельствуют их дошедшие до нас речи! (8) Каким бы громадным ни казалось нам величие этого человека, оно остается величием всего лишь одного человека, которому чуть больше десяти лет сопутствовала удача. (9) Когда не могут найти счастия, равного этому, затем что даже римский народ, хотя ни в одной из войн не был побежден, все же нередко, случалось, терпел поражения, а Александр не знал военной неудачи, то не хотят взять в толк того, что сравнивают подвиг человека, да еще молодого, с деяниями народа, воюющего уже четыре столетия. (10) Когда в одном случае больше сменилось поколений, чем в другом - минуло лет, стоит ли удивляться, что на столь долгий срок пришлось больше превратностей судьбы, чем на какие-то тринадцать лет? (11) Почему бы не сравнивать удачу одного человека с удачей другого и одного вождя - с другим? (12) Я стольких могу назвать римских полководцев, которым в битве всегда сопутствовало счастье! В летописях, в списках магистратов можно найти целые страницы консулов и диктаторов, мужество и счастье которых ни разу не обмануло надежды римского народа. (13) И они заслуживают большего восхищения, чем Александр или любой другой царь, еще и потому, что иные из них диктаторами были по десять или двадцать дней, а консулом никто не был дольше года; (14) и потому еще, что народные трибуны мешали им производить набор, и на войну они бывало отправлялись с опозданием, и еще до срока их отзывали проводить выборы, (15) и срок их полномочий истекал порою тогда, когда дело было в самом разгаре, и товарищи по должности, случалось, чинили им препятствия или наносили урон кто трусостью, а кто безрассудством, и войну они продолжали, получив в наследство неудачи предшественников, и войско им доставалось из новобранцев или плохо обученных военной службе. (16) А цари, клянуть Геркулесом, не только свободны ото всех этих препон, но вольны распоряжаться и временем, и обстоятельствами, подчиняя все это своему замыслу и ни к чему не применяясь. (17) Мы видим, стало быть, что непобедимый Александр воевал бы с непобедимыми полководцами и в этой игре они равно ставили бы на кон свою удачу, (18) а может быть, и не равно, ибо над ним висела бы более страшная опасность: у македонян-то был один Александр, с которым не только могло случиться все, что угодно, но он еще и сам искал опасностей, (19) тогда как римлян, равных Александру славой или величием подвигов, оказалось бы много, и каждый из них мог бы жить или умереть, повинуясь року, но не ставя под удар государство.
[19] Restat ut copiae copiis comparentur uel numero uel militum genere uel multitudine auxiliorum. Censebantur eius aetatis lustris ducena quinquagena milia capitum. Itaque in omni defectione sociorum Latini nominis urbano prope dilectu decem scribebantur legiones; quaterni quinique exercitus saepe per eos annos in Etruria, in Vmbria Gallis hostibus adiunctis, in Samnio, in Lucanis gerebat bellum. Latium deinde omne cum Sabinis et Volscis et Aequis et omni Campania et parte Vmbriae Etruriaeque et Picentibus et Marsis Paelignisque ac Vestinis atque Apulis, adiuncta omni ora Graecorum inferi maris a Thuriis Neapolim et Cumas et inde Antio atque Ostiis tenus Samnites aut socios ualidos Romanis aut fractos bello inuenisset hostes. Ipse traiecisset mare cum ueteranis Macedonibus non plus triginta milibus hominum et quattuor milibus equitum, maxime Thessalorum; hoc enim roboris erat. Persas Indos aliasque si adiunxisset gentes, impedimentum maius quam auxilium traheret. Adde quod Romanis ad manum domi supplementum esset, Alexandro, quod postea Hannibali accidit, alieno in agro bellanti exercitus consenuisset. Arma clupeus sarisaeque illis; Romano scutum, maius corpori tegumentum, et pilum, haud paulo quam hasta uehementius ictu missuque telum. Statarius uterque miles, ordines seruans; sed illa phalanx immobilis et unius generis, Romana acies distinctior, ex pluribus partibus constans, facilis partienti, quacumque opus esset, facilis iungenti. Iam in opere quis par Romano miles? quis ad tolerandum laborem melior? uno proelio uictus Alexander bello uictus esset: Romanum, quem Caudium, quem Cannae non fregerunt, quae fregisset acies? ne ille saepe, etiamsi prima prospere euenissent, Persas et Indos et imbellem Asiam quaesisset et cum feminis sibi bellum fuisse dixisset, quod Epiri regem Alexandrum mortifero uolnere ictum dixisse ferunt, sortem bellorum in Asia gestorum ab hoc ipso iuuene cum sua conferentem. Equidem cum per annos quattuor et uiginti primo Punico bello classibus certatum cum Poenis recordor, uix aetatem Alexandri suffecturam fuisse reor ad unum bellum. Et forsitan, cum et foederibus uetustis iuncta res Punica Romanae esset et timor par aduersus communem hostem duas potentissimas armis uirisque urbes armaret, [et] simul Punico Romanoque obrutus bello esset. Non quidem Alexandro duce nec integris Macedonum rebus sed experti tamen sunt Romani Macedonem hostem aduersus Antiochum Philippum Persen non modo cum clade ulla sed ne cum periculo quidem suo. Absit inuidia uerbo et ciuilia bella sileant: nunquam ab equite hoste, nunquam a pedite, nunquam aperta acie, nunquam aequis, utique nunquam nostris locis laborauimus: equitem, sagittas, saltus impeditos, auia commeatibus loca grauis armis miles timere potest. Mille acies grauiores quam Macedonum atque Alexandri auertit auertetque, modo sit perpetuus huius qua uiuimus pacis amor et ciuilis cura concordiae.- 19. (1) Осталось сравнить силы обеих сторон по численности и родам войск и источникам пополнения. Судя по переписям того времени, население Рима насчитывало двести пятьдесят тысяч человек. (2) Таким образом, даже при измене всех союзников латинского племени десять легионов давал набор из одних только жителей Рима. (3) В те годы нередко четыре или пять войск одновременно вели войны в Этрурии, в Умбрии (здесь заодно и с галлами), в Самнии и в Лукании. (4) Кроме того, весь Лаций с сабинянами, вольсками и эквами, вся Кампания и часть Умбрии и Этрурии, а также пицены, марсы, пелигны, вестины и апулийцы вместе со всем побережьем Нижнего моря, населенным греками - от Фурий и до Неаполя и Кум, а оттуда весь промежуток от Антия и Остии, - все эти земли оказались бы либо могучими союзниками Рима, либо его наголову разбитыми противниками. (5) Сам Александр мог бы переправить в Италию не более тридцати тысяч македонских ветеранов и четыре тысячи всадников, в основном фессалийцев, ибо это была главная его сила. Прибавив к ним персов, индийцев и другие народы, он вел бы с собою скорее помеху, а не подмогу. (6) Добавь к этому, что у римлян пополнение было дома, под рукой, а у Александра, ведущего войну в чужой земле, войско стало бы постепенно редеть, как то случилось впоследствии с Ганнибалом. (7) Македоняне были вооружены круглым щитом и сарисой; у римлян щит был продолговатый, лучше защищающий тело, и дротик, с лету поражающий сильней, чем копье. (8) Оба войска состояли из тяжеловооруженных и соблюдали ряды, но если фаланга македонян неповоротлива и однородна, то римский боевой порядок подвижен, ибо составлен из многих частей и может при необходимости без труда и разомкнуться и снова сомкнуться. (9) Да и кто мог сравниться с римским ратником в усердии, кто, как он, мог переносить лишения? Достаточно было Александру потерпеть одно поражение, и он проиграл бы всю войну. Но какая битва могла сломить римлян, не сокрушенных ни Кавдием, ни Каннами? (10) И будь даже начало похода успешным, все равно не раз бы пришлось Александру, вспоминая персов, индийцев и смирную Азию, признать, что до сих пор ему доводилось воевать с женщинами. (11) Именно это, говорят, промолвил эпирский царь Александр, когда, смертельно раненный, сравнил поход этого юноши в Азию со жребием, выпавшим на его долю. (12) Право же, если вспомнить, что в Первой Пунической войне с пунийцами дрались на море двадцать четыре года, то ведь всей Александровой жизни едва ли, думаю, хватило б на одну только эту войну. (13) И очень возможно, что пунийское и римское государства, связанные древними узами, при равной для них опасности совместно поднялись бы против общего врага, и тогда бы на Александра разом обрушилась война с двумя самыми могущественными державами - Карфагеном и Римом. (14) Хотя и не под Александровым началом и не в пору расцвета македонской мощи, но все-таки в войнах с Антиохом, Филиппом и Персеем римляне узнали, что за противник македонянин, и не только ни разу не потерпели поражения в этих войнах, но и опасности такой для них не возникало. (15) Пусть речи не будут пристрастны и забудем о войнах гражданских! Но когда же уступили мы пехоте? Когда было такое в открытом бою, когда - в равных с врагом условиях, а тем более в выгодном положенье? (16) Конечно, конница и ее стрелы, непроходимые чащи и местность, где нельзя добыть продовольствия, страшат тяжеловооруженных бойцов. (17) Но они прогнали и прогонят вновь тысячи войск посильней, чем войско македонян и Александра, лишь бы оставалась неизменной преданность теперешнему миру и забота о согласии граждан.
[20] M. Folius Flaccina inde et L. Plautius Venox consules facti. Eo anno ab frequentibus Samnitium populis de foedere renouando legati cum senatum humi strati mouissent, reiecti ad populum haudquaquam tam efficaces habebant preces. Itaque de foedere negatum; indutiae biennii, cum per aliquot dies fatigassent singulos precibus, impetratae. Et ex Apulia Teanenses Canusinique populationibus fessi obsidibus L. Plautio consuli datis in deditionem uenerunt. Eodem anno primum praefecti Capuam creari coepti legibus ab L. Furio praetore datis, cum utrumque ipsi pro remedio aegris rebus discordia intestina petissent; et duae Romae additae tribus, Vfentina ac Falerna. Inclinatis semel in Apulia rebus Teates quoque Apuli ad nouos consules, C. Iunium Bubulcum Q. Aemilium Barbulam, foedus petitum uenerunt, pacis per omnem Apuliam praestandae populo Romano auctores. Id audacter spondendo impetrauere ut foedus daretur neque ut aequo tamen foedere sed ut in dicione populi Romani essent. Apulia perdomita-nam Forento quoque, ualido oppido, Iunius potitus erat-in Lucanos perrectum; inde repentino aduentu Aemili consulis Nerulum ui captum. Et postquam res Capuae stabilitas Romana disciplina fama per socios uolgauit, Antiatibus quoque, qui se sine legibus certis, sine magistratibus agere querebantur, dati ab senatu ad iura statuenda ipsius coloniae patroni; nec arma modo sed iura etiam Romana late pollebant. 20. (1) Следующими консулами стали Марк Фолий Флакцина и Луций Плавтий Венокс. (2) В этом году [318-317 гг.] в Рим добиваться возобновления договоров прибыли послы многих самнитских племен. Простертые на земле, они вызвали сострадание сената и были отосланы им к народу, у которого, однако, их мольбы отнюдь не возымели такого успеха. (3) Поэтому после отказа в договоре они несколько дней кряду осаждали просьбами отдельных граждан и добились наконец перемирия на два года. (4) И жители апулийских Теана и Канузии, измученные чинимым им разорением, дали консулу Луцию Плавтию заложников и отдались под власть Рима. (5) В том же году после того, как претор Луций Фурий издал для кампанцев законы, для Капуи впервые стали избирать префектов, причем кампанцы сами настаивали и на том и на другом, видя в этом исцеление от пагубных внутренних раздоров. (6) Тогда же в Риме были созданы две новые трибы - Уфентинская и Фалернская. (7) Когда в Апулии дела приняли такой оборот, жители Теана тоже явились к новым консулам Гаю Юнию Бубульку и Квинту Эмилию Барбуле просить союзного договора, обещая взамен обеспечить для римского народа мир по всей Апулии. (8) Решившись на такое поручительство, они добились заключения договора, но все же не на равных условиях, а при господствующем положенье римского народа. (9) После покорения всей Апулии (ведь и хорошо укрепленный Форент тоже попал в руки Юния) двинулись дальше на луканцев; там консул Эмилий внезапно напал на Норул и взял его приступом. (10) А когда по союзникам разошлась молва, что в Капуе благодаря римской науке воцарились мир и порядок, то и для антийцев, которые жаловались на свою жизнь без твердых законов и магистратов, сенат назначил в законодатели патрона каждого из поселений. И вот уже не только римское оружие, но и законность римская всюду стала одерживать победы.
[21] C. Iunius Bubulcus et Q. Aemilius Barbula consules exitu anni non consulibus ab se creatis, Sp. Nautio et M. Popilio, ceterum dictatori L. Aemilio legiones tradiderant; is cum L. Fuluio magistro equitum Saticulam oppugnare adortus rebellandi causam Samnitibus dedit. Duplex inde terror inlatus Romanis: hinc Samnis magno exercitu coacto ad eximendos obsidione socios haud procul castris Romanorum castra posuit; hinc Saticulani magno cum tumultu patefactis repente portis in stationes hostium incurrerunt. Inde pars utraque, spe alieni magis auxilii quam uiribus freta suis, iusto mox proelio inito Romanos urgent et quamquam anceps dimicatio erat, tamen utrimque tutam aciem dictator habuit, quia et locum haud facilem ad circumueniendum cepit et diuersa statuit signa. Infestior tamen in erumpentes incessit nec magno certamine intra moenia compulit; tum totam aciem in Samnites obuertit. Ibi plus certaminis fuit; uictoria sicut sera ita nec dubia nec uaria fuit. Fusi in castra Samnites exstinctis nocte ignibus tacito agmine abeunt et spe abiecta Saticulae tuendae Plisticam ipsi, socios Romanorum, ut parem dolorem hosti redderent, circumsidunt. 21. (1) В конце года [316 г.] консулы Гай Юний Бубульк и Квинт Эмилий Барбула передали легионы не новым консулам - Спурию Навтию и Марку Попилию, а диктатору Лупию Эмилию. (2) Диктатор вместе с начальником конницы Луцием Фульвием начал осаду Сатикулы, тем самым давая самнитам повод возобновить войну. (3) Опасность, таким образом, стала грозить римлянам с двух сторон: самниты для снятия осады со своих союзников собрали большое войско и расположились неподалеку от лагеря римлян, а сатикуланцы неожиданно распахнули ворота и с громкими криками бросились толпою на римские дозоры. (4) Потом, рассчитывая больше на помощь со стороны, чем на собственные силы, и те и другие с самого начала сражения по правилам стали теснить римлян, но диктатор, хотя драться пришлось на две стороны, сумел все-таки удержать оба строя, развернув войска для круговой обороны и заняв такое место, где его было трудно окружить. (5) Более яростный удар он, однако, нанес сделавшим вылазку и, не встретив сильного сопротивления, загнал их обратно в город и тогда уже развернул против самнитов все свое войско. (6) Самниты сопротивлялись упорнее, однако и над ними одержали победу, пусть нескорую, но от этого не менее верную и полную. Ночью самниты бежали в свой лагерь и, затушив огни, потихоньку ушли всем войском, оставив надежду спасти Сатикулу, но, чтобы отплатить врагу той же монетой, сами осадили союзную римлянам Плистику.
[22] Anno circumacto bellum deinceps ab dictatore Q. Fabio gestum est. Consules noui, sicut superiores, Romae manserunt; Fabius ad accipiendum ab Aemilio exercitum ad Saticulam cum supplemento uenit. Neque enim Samnites ad Plisticam manserant sed accitis ab domo nouis militibus multitudine freti castra eodem quo antea loco posuerunt lacessentesque proelio Romanos auertere ab obsidione conabantur. Eo intentius dictator in moenia hostium uersus id bellum tantum ducere quod urbem oppugnabat, securior ab Samnitibus agere stationibus modo oppositis ne qua in castra uis fieret. Eo ferocius adequitare Samnites uallo neque otium pati; et cum iam prope in portis castrorum esset hostis, nihil consulto dictatore magister equitum Q. Aulius Cerretanus magno tumultu cum omnibus turmis equitum euectus summouit hostem. Tum in minime pertinaci genere pugnae sic fortuna exercuit opes ut insignes utrimque clades et clara ipsorum ducum ederet funera. Prior Samnitium imperator aegre patiens, quo tam ferociter adequitasset, inde se fundi fugarique, orando hortandoque equites proelium iterauit; in quem insignem inter suos cientem pugnam magister equitum Romanus infesta cuspide ita permisit equum ut uno ictu exanimem equo praecipitaret. Nec, ut fit, ad ducis casum perculsa magis quam inritata est multitudo; omnes qui circa erant in Aulium temere inuectum per hostium turmas tela coniecerunt; fratri praecipuum decus ulti Samnitium imperatoris dederunt. Is uictorem detractum ex equo magistrum equitum plenus maeroris atque irae trucidauit, nec multum afuit quin corpore etiam, quia inter hostiles ceciderat turmas, Samnites potirentur. Sed extemplo ad pedes descensum ab Romanis est coactique idem Samnites facere; et repentina acies circa corpora ducum pedestre proelium iniit, quo haud dubie superat Romanus, reciperatumque Auli corpus mixta cum dolore laetitia uictores in castra referunt. Samnites duce amisso et per equestre certamen temptatis uiribus, omissa Saticula, quam nequiquam defendi rebantur, ad Plisticae obsidionem redeunt intraque paucos dies Saticula Romanus per deditionem, Plistica per uim Samnis potitur. 22. (1) Когда этот год [315 г.] завершился, ведение войны перешло к диктатору Квинту Фабию; новые консулы остались, как и предыдущие, в самом Риме, а Фабий, чтобы принять от Эмилия войско, прибыл с подкреплением под Сатикулу. (2) Тем временем и самниты перестали осаждать Плистику, а вместо этого вызвали из дому новые войска и, полагаясь на свою многочисленность, вновь стали лагерем на прежнем месте; для отвлечения римлян от осады они пытались втягивать их в разного рода стычки. (3) Однако диктатор еще больше сосредоточил усилия на осаде вражеских стен, видя цель войны во взятии города и почти не принимая предосторожностей против самнитов: он только расставил дозоры, чтобы лагерь не подвергся неожиданному нападению. (4) Это прибавило самнитам дерзости, и они стали то и дело подъезжать к валу, не давая римлянам покоя. Однажды, когда враг был почти у ворот лагеря, начальник конницы Квинт Авлий Церретан без ведома диктатора в бешеном рывке со всею своею конницей выскочил из лагеря и отбросил неприятеля прочь. (5) И в этой схватке, так мало похожей на упорное противоборство, судьба явила свое могущество: обе стороны понесли тяжкие потери, и оба вождя нашли здесь свою гибель. (6) Поначалу самнитский военачальник в досаде на то, что разбит и обращен в бегство в том самом месте, где только что так дерзко гарцевал, сумел уговорами и ободрением снова повести своих в бой; (7) римскому начальнику конницы легко было заметить его среди воинов, которых он звал в бой, и, наставив копье, Квинт Авлий так пришпорил своего коня, что хватило одного удара, чтобы тело врага, бездыханное, пало наземь. Вопреки обыкновению толпа воинов не столько была обескуражена гибелью своего предводителя, сколько ожесточена ею: (8) все, кто был рядом, пустили свои копья в Авлия, ворвавшегося сгоряча в самую гущу врага. (9) Но честь отмстить за гибель самнитского предводителя судьба даровала прежде всего его брату: это он вне себя от горя и ярости стащил с коня победоносного начальника конницы и умертвил его. И даже тело убитого едва не попало в руки самнитов, так как пал он в самой гуще вражеской конницы. (10) Однако римляне тотчас спешились, вынудив самнитов сделать то же самое, и неожиданно выстроившиеся боевые порядки начали вокруг тел вождей рукопашную, в которой римляне, конечно, одержали верх, и, отбив тело Авлия, победители внесли его в лагерь, испытывая разом и горесть, и гордость. (11) А самниты, потеряв военачальника и испробовав свои силы в конном бою, оставили Сатикулу, признавая тем самым, что попытки защитить ее тщетны, и снова принялись за осаду Плистики, так что через несколько дней Сатикула после сдачи оказалась в руках римлян, а Плистика - после приступа - в руках самнитов.
[23] Mutata inde belli sedes est; ad Soram ex Samnio Apuliaque traductae legiones. Sora ad Samnites defecerat interfectis colonis Romanorum. Quo cum prior Romanus exercitus ad ulciscendam ciuium necem reciperandamque coloniam magnis itineribus praeuenisset sparsi per uias speculatores sequi legiones Samnitium nec iam procul abesse alii super alios nuntiarent, obuiam itum hosti atque ad fuga alterius partis sed nox incertos uicti uictoresne essent diremit. Inuenio apud quosdam aduersam eam pugnam Romanis fuisse atque in ea cecidisse Q. Aulium magistrum equitum. Suffectus in locum Auli C. Fabius magister equitum cum exercitu nouo ab Roma aduenit et per praemissos nuntios consulto dictatore ubi subsisteret quoue tempore et qua ex parte hostem adgrederetur, substitit occultus ad omnia satis exploratis consiliis. Dictator cum per aliquot dies post pugnam continuisset suos intra uallum obsessi magis quam obsidentis modo, signum repente pugnae proposuit et efficacius ratus ad accendendos uirorum fortium animos nullam alibi quam in semet ipso cuiquam relictam spem de magistro equitum nouoque exercitu militem celauit et, tamquam nulla nisi in eruptione spes esset, "locis" inquit "angustis, milites, deprehensi, nisi quam uictoria patefecerimus uiam nullam habemus. Statiua nostra munimento satis tuta sunt sed inopia eadem infesta; nam et circa omnia defecerunt unde subuehi commeatus poterant et, si homines iuuare uelint, iniqua loca sunt. Itaque non frustrabor ego uos castra hic relinquendo, in quae infecta uictoria sicut pristino die uos recipiatis. Armis munimenta, non munimentis arma tuta esse debent. Castra habeant repetantque quibus operae est trahere bellum: nos omnium rerum respectum praeterquam uictoriae nobis abscidamus. Ferte signa in hostem; ubi extra uallum agmen excesserit, castra quibus imperatum est incendant; damna uestra, milites, omnium circa qui defecerunt populorum praeda sarcientur." et oratione dictatoris, quae necessitatis ultimae index erat, milites accensi uadunt in hostem, et respectus ipse ardentium castrorum, quamquam proximis tantum-ita enim iusserat dictator-ignis est subditus, haud paruum fuit inritamentum. Itaque uelut uecordes inlati signa primo impetu hostium turbant; et in tempore, postquam ardentia procul uidit castra magister equitum-id conuenerat signum-hostium terga inuadit. Ita circumuenti Samnites, qua potest quisque, fugam per diuersa petunt; ingens multitudo in unum metu conglobata ac semet ipsam turba impediens in medio caesa. Castra hostium capta direptaque, quorum praeda onustum militem in Romana castra dictator reducit, haudquaquam tam uictoria laetum quam quod praeter exiguam deformatam incendio partem cetera contra spem salua inuenit. 23. (1) Затем военные действия были перенесены на новое место, и легионы из Самния и Апулии отправили под Copy. (2) После избиения римских поселенцев Сора перешла на сторону самнитов. Когда римское войско, идя большими переходами, чтобы отмстить за истребление сограждан и отбить поселение, первым прибыло к Соре, а разведчики, разосланные по дорогам, (3) один за другим стали приносить известия об идущих следом и уже приближающихся самнитах, (4) римляне двинулись навстречу неприятелю, и у Лавтул было дано сражение, не имевшее ясного исхода. Конец ему положило не поражение и не бегство одной из сторон: ночь разняла противников, так и не знавших, кому досталась победа. (5) У некоторых писателей нахожу сведения о том, что битва была неудачной для римлян и начальник конницы Квинт Авлий пал именно в этой битве. (6) Назначенный на место Авлия начальник конницы Гай Фабий прибыл со свежими войсками из Рима и через гонцов справился у диктатора, где ему следует остановиться, когда и с какой стороны нападать на врага. Подробно осведомленный обо всех замыслах диктатора, он спрятался в хорошо укрытом месте. (7) После битвы диктатор несколько дней продержал свои войска за валом в положении скорей осажденных, чем осаждающих, (8) и вдруг выставил знак к битве. Веря, что дух храбрецов только окрепнет, если не оставить им иной надежды, кроме как на самих себя, он скрыл от воинов прибытие начальника конницы со свежим войском (9) и так сказал свою речь, будто рассчитывать можно было только на прорыв: "Воины, мы попали в ловушку, и нет у нас выхода, кроме победы. (10) Наш стан достаточно защищен укреплениями, но в нем угрожает нам голод. Земли в округе, где можно бы добыть съестные припасы, от нас отложились, но, если бы кто и хотел нам помочь, он был бы не в силах сделать это из-за нашего неудачного места. (11) Вот почему я не хочу обольщать вас пустою надеждой и оставлять в целости лагерь, чтобы укрыться в нем, если, как давеча, не добьемся победы. Оружием должно защищать укрепления, а не укреплениями - оружие! (12) Пусть держатся за лагерь и возвращаются в него те, кому выгодно затягивать войну, а мы отбросим-ка упования на все, кроме победы! (13) Двигайте знамена против врага! Едва войско выйдет за вал, пусть те, кому дан приказ, подпалят лагерь. Свой ущерб вы с лихвой возместите добычей, взятой со всех изменивших нам окрестных племен". (14) Речь диктатора ясно показала безвыходность положения, и вдохновленные ею воины выходят против врага, а самый вид пылающего за спиной лагеря еще больше их ожесточает (хотя, согласно приказу диктатора, подожгли его только со стороны, ближней к воинам). (15) И вот, как безумные, кинулись они на врага и при первом же натиске смешали знамена противника, а начальник конницы, издали завидев горящий лагерь (что и было условным знаком), в самое время ударил по врагам с тыла. Так самниты оказались окружены и стали кто как мог спасаться бегством; (16) великое множество их, сгрудившихся от страха и мешавших в такой толчее друг другу, было перебито на месте. (17) Лагерь захватили и разграбили, и нагруженное добычей войско диктатор снова привел в свой лагерь. И не так радовались воины победе, как тому, что, вопреки их ожиданиям, кроме небольшого спаленного огнем участка, все остальное их добро было в целости и сохранности.
[24] Ad Soram inde reditum; nouique consules M. Poetelius C. Sulpicius exercitum ab dictatore Fabio accipiunt magna parte ueterum militum dimissa nouisque cohortibus in supplementum adductis. Ceterum cum propter difficilem urbis situm nec oppugnandi satis certa ratio iniretur et aut tempore longinqua aut praeceps periculo uictoria esset, Soranus transfuga clam ex oppido profectus, cum ad uigiles Romanos penetrasset, duci se extemplo ad consules iubet deductusque traditurum urbem promittit. Visus inde, cum quonam modo id praestaturus esset percontantes doceret, haud uana adferre, perpulit prope adiuncta moenibus Romana castra ut sex milia ab oppido remouerentur: fore ut minus intentae in custodiam urbis diurnae stationes ac nocturnae uigiliae essent. Ipse insequenti nocte sub oppido siluestribus locis cohortibus insidere iussis decem milites delectos secum per ardua ac prope inuia in arcem ducit, pluribus quam pro numero uirorum missilibus telis eo conlatis; ad hoc saxa erant et temere iacentia, ut fit in aspretis, et de industria etiam quo locus tutior esset ab oppidanis congesta. Vbi cum constituisset Romanos semitamque angustam et arduam erectam ex oppido in arcem ostendisset, "hoc quidem ascensu" inquit, "uel tres armati quamlibet multitudinem arcuerint; uos et decem numero et, quod plus est, Romani Romanorumque fortissimi uiri estis. Et locus pro uobis et nox erit, quae omnia ex incerto maiora territis ostentat. Ego iam terrore omnia implebo; uos arcem intenti tenete". Decurrit inde, quanto maxime poterat cum tumultu "ad arma" et "pro uestram fidem, ciues" clamitans; "arx ab hostibus capta est; defendite, ite." haec incidens principum foribus, haec obuiis, haec excurrentibus in publicum pauidis increpat. Acceptum ab uno pauorem plures per urbem ferunt. Trepidi magistratus missis ad arcem exploratoribus cum tela et armatos tenere arcem multiplicato numero audirent, auertunt animos a spe reciperandae arcis. Fuga cuncta complentur portaeque ab semisomnis ac maxima parte inermibus refringuntur, quarum per unam praesidium Romanum clamore excitatum inrumpit et concursantes per uias pauidos caedit. Iam Sora capta erat, cum consules prima luce aduenere et quos reliquos fortuna ex nocturna caede ac fuga fecerat in deditionem accipiunt. Ex his ducentos uiginti quinque, qui omnium consensu destinabantur et infandae colonorum caedis et defectionis auctores, uinctos Romam deducunt; ceteram multitudinem incolumem praesidio imposito Sorae relinquunt. Omnes qui Romam deducti erant uirgis in foro caesi ac securi percussi summo gaudio plebis, cuius maxime intererat tutam ubique quae passim in colonias mitteretur multitudinem esse. 24. (1) Оттуда войско возвратилось к Соре, и новые консулы - Марк Ретелий и Гай Сульпиций, приняв от Фабия войско, распустили большую часть ветеранов и пополнили воинство когортами новобранцев. (2) Город меж тем был расположен в неприступном месте, и римляне никак не могли выбрать верный способ его захватить: длительная ли осада даст им победу или стремительный приступ? (3) И тут перебежчик из Соры, выйдя тайком из города и добравшись до римской стражи, велит не теряя времени вести его к вождям и консулам, а представ перед ними, обещает отдать им город. (4) Когда затем в ответ на расспросы он объяснил, что намерен делать, предложение сочли дельным и, по его настоянию, передвинули разбитый под самыми стенками лагерь на шесть миль от города, (5) чтобы тем усыпить бдительность и дневных дозоров, охранявших город, и ночной его стражи. На следующую ночь перебежчик приказал когортам притаиться в перелесках под городом, а сам, взяв десяток отборных ратников, повел их за собою в крепость по крутым и почти непроходимым тропам. Туда он загодя принес большой запас метательных снарядов, (6) а кроме того, там были камни, и случайно разбросанные повсюду, как обычно бывает на скалах, и нарочно снесенные в это место жителями для лучшей его защиты. (7) Здесь он и расставил римлян и, показав им узкую и крутую тропу, ведущую в крепость из города, молвил: "На такой крутизне да с оружием натиск любой толпы можно сдерживать даже втроем, (8) вас же десятеро и, что еще важнее, вы - римляне, да еще самые храбрые из римлян! За вас будет и само это место, и тьма ночная, потому что в темноте с перепугу всё преувеличивают, а уж страху на всех я нагоню. Вы же сидите в крепости и держите ухо востро". (9) И он помчался вниз, крича во всю мочь: "К оружию, граждане! Крепость взята врагами! Заклинаю вас: защищайтесь!" (10) Так он вопил, врываясь в дома старейшин, в лицо всем встречным и всем, кто в страхе повыскакивал на улицу. Переполох начал он один, но вот уже толпы разносят его по городу. (11) Встревоженные магистраты, узнав от лазутчиков, посланных к крепости, что она занята вооруженными людьми с метательными орудиями, причем число противников было многократно преувеличено, теряют надежду отбить крепость. (12) Повсюду начинается бегство, и полусонные, почти сплошь безоружные люди разбивают ворота. В одни такие ворота врывается привлеченный шумом римский отряд и мчится по улицам, убивая перепуганных горожан. (13) Сора была уже захвачена, когда на рассвете прибыли консулы и приняли сдачу тех, кого в ночной резне и переполохе пощадила судьба. (14) Из них 225 человек, бывших, по общему мнению, виновниками ужасного избиения поселенцев и отпадения от Рима, в оковах уводят в Рим, остальных отпускают целыми и невредимыми, но в Соре остается отряд охраны. (15) Всех, кого отправили в Рим, высекли на форуме розгами и обезглавили, к вящей радости простого народа. для которого особенно важна была безопасность плебеев, посылаемых в какие-нибудь поселения.
[25] Consules ab Sora profecti in agros atque urbes Ausonum bellum intulerunt. Mota namque omnia aduentu Samnitium cum apud Lautulas dimicatum est fuerant, coniurationesque circa Campaniam passim factae nec Capua ipsa crimine caruit; quin Romam quoque et ad principum quosdam inquirendo uentum est. Ceterum Ausonum gens proditione urbium sicut Sora in potestatem uenit. Ausona et Minturnae et Vescia urbes erant, ex quibus principes iuuentutis duodecim numero in proditionem urbium suarum coniurati ad consules ueniunt. Docent suos iam pridem exoptantes Samnitium aduentum, simul ad Lautulas pugnatum audierint, pro uictis Romanos habuisse, iuuentute, armis Samnitem iuuisse; fugatis inde Samnitibus incerta pace agere nec claudentes portas Romanis, ne arcessant bellum, et obstinatos claudere si exercitus admoueatur; in ea fluctuatione animorum opprimi incautos posse. His auctoribus mota propius castra missique eodem tempore circa tria oppida milites, partim armati qui occulti propinqua moenibus insiderent loca, partim togati tectis ueste gladiis qui sub lucem apertis portis urbes ingrederentur. Ab his simul custodes trucidari coepti, simul datum signum armatis ut ex insidiis concurrerent. Ita portae occupatae triaque oppida eadem hora eodemque consilio capta; sed quia absentibus ducibus impetus est factus, nullus modus caedibus fuit deletaque Ausonum gens uix certo defectionis crimine perinde ac si interneciuo bello certasset. 25. (1) Покинув Copy, консулы двинулись войною на земли и города авзонов, (2) где с приходом самнитов после битвы при Лавтулах было очень неспокойно и вся Кампания кишела заговорами. (3) В них была замешана даже сама Капуя, более того, следы заговора вели в Рим, причем к некоторым влиятельным людям. Но, как и в Соре, сдача городов предателями привела племя авзонов к покорности. (4) Авзона, Минтурны и Весция - вот три города, из которых к консулам явились двенадцать знатных юношей, составившие предательский заговор против своих городов. (5) О своих согражданах они сообщили, что те уже давно поджидали прихода самнитов и, едва пришла весть о Лавтульском сраженье, они сразу сочли римлян побежденными и послали свою молодежь в подкрепленье самнитам; (6) а потом, после бегства самнитов, оказались в состоянии не то мира, не то войны: ворот перед римлянами решили не закрывать, чтобы не дать повода к войне, но вместе с тем постановили запереть их при приближении римского войска к городу; в таком двойственном состоянии, уверяли пришедшие, города легко захватить врасплох. (7) По наущению перебежчиков лагерь придвинули поближе и ко всем трем городам отправили по отряду. Часть воинов должна была, вооружась, незаметно устроить засады возле городских укреплений, а часть, облачась в тоги и спрятав под одеждой мечи, перед рассветом, через открытые ворота войти в город. (8) Эти последние сразу же стали избивать стражу и немедленно подали знак вооруженным бойцам спешить к ним из своих засад. Так завладели воротами, и все три города были захвачены одновременно и одним способом. В отсутствие вождей резня при взятии города не знала удержу, (9) и, несмотря на не вполне доказанное обвинение в измене, племя авзонов было истреблено, словно вело с Римом войну не на жизнь, а на смерть.
[26] Eodem anno prodito hostibus Romano praesidio Luceria Samnitium facta; nec diu proditoribus impunita res fuit. Haud procul inde exercitus Romanus erat, cuius primo impetu urbs sita in plano capitur. Lucerini ac Samnites ad internecionem caesi; eoque ira processit ut Romae quoque, cum de colonis mittendis Luceriam consuleretur senatus, multi delendam urbem censerent. Praeter odium, quod exsecrabile in bis captos erat, longinquitas quoque abhorrere a relegandis tam procul ab domo ciuibus inter tam infestas gentes cogebat. Vicit tamen sententia ut mitterentur coloni; duo milia et quingenti missi. Eodem anno, cum omnia infida Romanis essent, Capuae quoque occultae principum coniurationes factae. De quibus cum ad senatum relatum esset, haudquaquam neglecta res: quaestiones decretae dictatoremque quaestionibus exercendis dici placuit. C. Maenius dictus; is M. Folium magistrum equitum dixit. Ingens erat magistratus eius terror; itaque siue timoris seu conscientiae ui, Calauios Ouium Nouiumque -ea capita coniurationis fuerant-priusquam nominarentur apud dictatorem, mors haud dubie ab ipsis conscita iudicio subtraxit. Deinde, ut quaestioni Campanae materia decessit, uersa Romam interpretando res: non nominatim qui Capuae sed in uniuersum qui usquam coissent coniurassentue aduersus rem publicam quaeri senatum iussisse et coitiones honorum adipiscendorum causa factas aduersus rem publicam esse. Latiorque et re et personis quaestio fieri haud abnuente dictatore sine fine ulla quaestionis suae ius esse. Postulabantur ergo nobiles homines appellantibusque tribunos nemo erat auxilio quin nomina reciperentur. Inde nobilitas, nec ii modo in quos crimen intendebatur sed uniuersi, simul negare nobilium id crimen esse quibus, si nulla obstetur fraude, pateat uia ad honorem, sed hominum nouorum; ipsos adeo dictatorem magistrumque equitum reos magis quam quaesitores idoneos eius criminis esse intellecturosque ita id esse simul magistratu abissent. Tum enimuero Maenius, iam famae magis quam imperii memor, progressus in contionem ita uerba fecit: "et omnes ante actae uitae uos conscios habeo, Quirites, et hic ipse honos delatus ad me testis est innocentiae meae; neque enim, quod saepe alias, quia ita tempora postulabant rei publicae, qui bello clarissimus esset, sed qui maxime procul ab his coitionibus uitam egisset, dictator deligendus exercendis quaestionibus fuit. Sed, quoniam quidam nobiles homines-qua de causa uos existimare quam me pro magistratu quicquam incompertum dicere melius est-primum ipsas expugnare quaestiones omni ope adnisi sunt; dein, postquam ad id parum potentes erant, ne causam dicerent, in praesidia aduersariorum, appellationem et tribunicium auxilium, patricii confugerunt; postremo repulsi inde-adeo omnia tutiora quam ut innocentiam suam purgarent uisa- in nos inruerunt, et priuatis dictatorem poscere reum uere cundiae non fuit;-ut omnes di hominesque sciant ab illis etiam quae non possint temptari ne rationem uitae reddant, me obuiam ire crimini et offerre me inimicis reum, dictatura me abdico. Vos quaeso, consules, si uobis datum ab senatu negotium fuerit, in me primum et hunc M. Folium quaestiones exerceatis, ut appareat innocentia nostra nos, non maiestate honoris tutos a criminationibus istis esse." abdicat inde se dictatura et post eum confestim Folius magisterio equitum; primique apud consules-iis enim ab senatu mandata res est-rei facti aduersus nobilium testimonia egregie absoluuntur. Publilius etiam Philo multiplicatis summis honoribus post res tot domi belloque gestas, ceterum inuisus nobilitati, causam dixit absolutusque est. Nec diutius, ut fit, quam dum recens erat quaestio per clara nomina reorum uiguit: inde labi coepit ad uiliora capita, donec coitionibus factionibusque aduersus quas comparata erat oppressa est. 26. (1) В том же году Луцерия предала врагам римский охранный отряд и перешла во владение самнитов. Но предатели были скоро наказаны. (2) Бывшее поблизости римское войско с одного приступа захватило этот расположенный на равнине город, жителей его и самнитов беспощадно перебили, (3) причем озлобление дошло до того, что уже в Риме при обсуждении в сенате вывода в Луцерию поселенцев многие предлагали не оставить там камня на камне. (4) Дело было не только в понятной ненависти к двукратным изменникам, удаленность места также заставляла страшиться отправки граждан так далеко от дома в окружение столь враждебных народов. (5) Но предложение отправить поселенцев все-таки победило, и две с половиной тысячи человек послали в Луцерию. В этом же году при повсеместной измене Риму даже среди капуанской знати стали возникать тайные заговоры. (6) О них доложили сенату, и тут уже не было места беспечности: постановили провести дознание, а для его проведения - избрать диктатора. (7) Диктатором стал Гай Мений, назначивший начальником конницы Марка Фолия. Велик был страх, внушаемый диктатурой. От этого ли страха или от сознания вины, но главари заговора Калавий, Овий и Новий еще до того, как имена их стали известны диктатору, несомненно добровольно наложили на себя руки и так ушли от суда. (8) После завершения дознания в Кампании его перенесли в Рим под тем предлогом, что приказ сената предполагал ведение дознания не только о капуанских заговорщиках, но обо всех вообще злоумышленниках, где бы ни собирались они, чтобы плести свои заговоры против государства, (9) а сходки при искании должностей используются, мол, против государства. Дознание все разрасталось: росло число лиц, привлекаемых к ответу, и тяжесть обвинений, причем диктатор был убежден в своем праве вести дознание без всяких ограничений. (10) И вот к ответу стали требовать знатных мужей, а на их просьбы к трибунам не доводить дело до суда никто не откликнулся. (11) И тогда знатные, не только те, на кого пало обвинение, но и вообще все, в один голос стали повторять, что обвинения касаются "новых людей", а вовсе не знатных, для которых дорога к должностям и так открыта, если только чьи-нибудь козни не чинят им препон; (12) и более того, твердили они, по такому делу самому диктатору и его начальнику конницы впору быть под судом, а не вести по нему расследование, и, что это так, им обоим предстоит узнать, как только сложат с себя должность. (13) И вот тогда Мений, больше заботясь о своем добром имени, чем о власти, выступил вперед и обратил к собранию такие речи: (14) "Вы все знаете, квириты, мою прежнюю жизнь, и сама почетная должность, возложенная на меня, порука моей невиновности. Кого в самом деле следует избрать диктатором для проведения дознания? Того ли, кто блещет воинской славой, ведь этого не раз требовала государственная необходимость? Или здесь нужен был человек, чурающийся прежде всего всяких сговоров? (15) Но коль скоро иные из знатных людей (а почему, о том судите сами, ибо не мне, магистрату, говорить о вещах неудостоверенных) (16) сперва тщились задавить само дознание, а потом, обнаружив свое бессилие, чтобы как-нибудь избежать суда, прибегли (патриции!) к услугам своих супостатов и обратились за помощью к народным трибунам; (17) коль скоро потом им, отвергнутым и трибунами, все казалось надежней попытки доказать свою невиновность настолько, что посмели напасть на нас, и частным лицам достало наглости требовать к ответу диктатора, то, (18) дабы боги и смертные знали и видели, как одни берутся за невозможное, а другие спокойно идут навстречу обвинениям, я отдаю себя на суд своим недругам, я слагаю с себя диктатуру! (19) А вас, консулы, прошу, если сенат вам поручит дознание, проведите его прежде всего о нас с Марком Фолием, чтобы ясно стало: не величие должности, а наша невиновность служит нам защитой от всех обвинений". (20) После этого он сложил с себя диктатуру, а за ним сложил с себя должность и Фолий. Они стали первыми подсудимыми консулов, так как сенат поручил дознание именно консулам, и, несмотря на враждебные показания знати, блестяще оправдались. (21) Предстал перед судом и Публилий Филон, многократно исполнявший высшие должности после того, как свершил много славных подвигов и дома и в походах, и все равно ненавистный знати. И он тоже был оправдан. (22) Но, как и всегда это бывает, дознание лишь до тех пор вели ревностно и усердно, пока обвиняемые были с громкими именами и расследование было в новинку; потом принялись за людей менее значительных, и наконец, следствие было прекращено благодаря проискам и сговору тех самых людей, против которых оно было направлено.
[27] Earum fama rerum, magis tamen spes Campanae defectionis, in quam coniuratum erat, Samnites in Apuliam uersos rursus ad Caudium reuocauit, ut inde ex propinquo, si qui motus occasionem aperiret, Capuam Romanis eriperent. Eo consules cum ualido exercitu uenerunt. Et primo circa saltus, cum utrimque ad hostem iniqua uia esset, cunctati sunt; deinde Samnites per aperta loca breui circuitu in loca plana [Campanos campos] agmen demittunt ibique primum castra in conspectum hostibus data, deinde leuibus proeliis equitum saepius quam peditum utrimque periculum factum; nec aut euentus eorum Romanum aut morae, qua trahebant bellum, paenitebat. Samnitium contra ducibus et carpi paruis cottidie damnis et senescere dilatione belli uires suae uidebantur. Itaque in aciem procedunt equitibus in cornua diuisis, quibus praeceptum erat intentiores ad respectum castrorum, ne qua eo uis fieret, quam ad proelium starent: aciem pedite tutam fore. Consulum Sulpicius in dextro, Poetelius in laeuo cornu consistunt. Dextra pars, qua et Samnites raris ordinibus aut ad circumeundos hostes aut ne ipsi circumirentur constiterant, latius patefacta stetit; sinistris, praeterquam quod confertiores steterant, repentino consilio Poeteli consulis additae uires, qui subsidiarias cohortes, quae integrae ad longioris pugnae casus reseruabantur, in primam aciem extemplo emisit uniuersique hostem primo impetu uiribus impulit. Commota pedestri acie Samnitium eques in pugnam succedit. In hunc transuerso agmine inter duas acies se inferentem Romanus equitatus concitat equos signaque et ordines peditum atque equitum confundit, donec uniuersam ab ea parte auertit aciem. In eo cornu non Poetelius solus sed Sulpicius etiam hortator adfuerat, auectus ab suis nondum conserentibus manus ad clamorem a sinistra parte prius exortum. Vnde haud dubiam uictoriam cernens cum ad suum cornu tenderet cum mille ducentis uiris, dissimilem ibi fortunam inuenit, Romanos loco pulsos, uictorem hostem signa in perculsos inferentem. Ceterum omnia mutauit repente consulis aduentus; nam et conspectu ducis refectus militum est animus, et maius quam pro numero auxilium aduenerat fortes uiri, et partis alterius uictoria audita mox uisa etiam proelium restituit. Tota deinde iam uincere acie Romanus et omisso certamine caedi capique Samnites, nisi qui Maleuentum, cui nunc urbi Beneuentum nomen est, perfugerunt. Ad triginta milia caesa aut capta Samnitium proditum memoriae est. 27. (1) Слухи обо всем этом, а еще более расчет на отпадение Кампании от Рима (что и было целью заговора) заставили самнитов из Апулии возвратиться к Кавдию, (2) чтобы изблизи, если при какой-нибудь смуте представится случай, отнять у римлян Капую. (3) Консулы с сильным войском прибыли туда же. Поначалу противники медлили, стоя по краям заросшего лесом распадка и понимая, что начавший наступление оказывается в невыгодном положенье; (4) потом, сделав небольшой крюк по открытой местности, самниты спускаются всем войском в долину на кампанские поля и сперва разбивают лагерь в виду неприятеля, (5) и потом обе стороны пробуют свои силы в мелких стычках - главным образом в конном, а не пешем бою; и римляне были довольны исходом этих стычек, а затягивание войны их не тревожило. (6) Вождям самнитов, напротив, стало очевидно, что им ежедневно наносится пусть небольшой, но все же урон и затягивание войны лишает бойцов бодрости. (7) Поэтому они выстраивают боевые порядки, разместив свою конницу на правом и левом крыле. Всадникам было предписано внимательно следить за лагерем, чтобы на него ненароком не напали, но не за битвой: пехота, мол, сохранит строй. (8) Консул Сульпиций стал на правом, Петелий - на левом крыле. На правом крыле, где и самнитские ряды не были сомкнутыми - то ли для обхода врага, то ли чтоб самим не быть окруженными, - воинов расставили посвободней. (9) На левом - силы прибавилось не только от плотности рядов, но и от неожиданного решения консула Петелия сразу же выпустить в первый ряд вспомогательные когорты, которые держали свежими на случай затянувшегося сражения: собрав вместе все свои силы, он при первом же ударе потеснил неприятеля. (10) На помощь расстроенным рядам пехоты в бой поспешила самнитская конница. Когда она мчалась между войсками противников, против нее вскачь понеслась римская конница и смешала знамена и ряды пеших и конных, пока наконец на этом крыле враг не был смят окончательно. (11) Чтоб ободрять воинов, здесь был не только Петелий, но и Сульпиций: заслышав крик на левом крыле, он прискакал сюда, оставив своих воинов, еще не успевших толком схватиться с врагом. (12) Видя здесь бесспорную победу, двинулся назад, взяв на свое крыло тысячу двести человек, и обнаружил, что там дело приняло совсем иной оборот: римляне отступали, а враг победно теснил их расстроенные ряды. (13) Но с прибытием консула все вдруг переменилось. Действительно, вид вождя поднял дух воинов, а помощь от прибывших с ним храбрецов измерялась не только числом: с ними пришла весть о победе на другом крыле, которую воины вскоре и сами увидели. Все это выправило ход сражения. (14) Потом уже вдоль всего строя римляне стали одерживать верх, убивать и брать в плен переставших сопротивляться самнитов, если тем не удалось бежать в Малевент, который ныне зовется Беневент. Убито или взято в плен было около тридцати тысяч самнитов. Так говорит предание.
[28] Consules egregia uictoria parta protinus inde ad Bouianum oppugnandum legiones ducunt; ibique hiberna egerunt, donec ab nouis consulibus, L. Papirio Cursore quintum C. Iunio Bubulco iterum nominatus dictator C. Poetelius cum M. Folio magistro equitum exercitum accepit. Is, cum audisset arcem Fregellanam ab Samnitibus captam, omisso Bouiano ad Fregellas pergit; unde nocturna Samnitium fuga sine certamine receptis Fregellis praesidioque ualido imposito in Campaniam reditum maxime ad Nolam armis repetendam. Eo se intra moenia sub aduentum dictatoris et Samnitium omnis multitudo et Nolana agrestis contulerat. Dictator urbis situ circumspecto, quo apertior aditus ad moenia esset, omnia aedificia-et frequenter ibi habitabatur -circumiecta muris incendit; nec ita multo post siue a Poetelio dictatore siue ab C. Iunio consule-nam utrumque traditur-Nola est capta. Qui captae decus Nolae ad consulem trahunt, adiciunt Atinam et Calatiam ab eodem captas, Poetelium autem pestilentia orta claui figendi causa dictatorem dictum. Suessa et Pontiae eodem anno coloniae deductae sunt. Suessa Auruncorum fuerat; Volsci Pontias, insulam sitam in conspectu litoris sui, incoluerant. Et Interamnam Sucasinam ut deduceretur colonia, senatus consultum factum est; sed triumuiros creauere ac misere colonorum quattuor milia insequentes consules M. Valerius P. Decius. 28. (1) После победы столь блистательной консулы без промедления двинули свои легионы на осаду Бовиана. (2) Там консулы провели зиму [313 г.], пока диктатор Гай Петелий с начальником конницы Марком Фолием не принял у них войско. А назначили диктатора новые консулы - Луций Папирий Курсор, ставший консулом в пятый раз, и Гай Юний Бубульк, бывший им вторично. (3) Прослышав о захвате самнитами фрегеллской крепости, диктатор оставил Бовиан и устремился к Фрегеллам. Вернув их себе без боя, ибо под покровом ночи самниты бежали прочь, римляне оставили в городе сильную охрану и возвратились оттуда в Кампанию, главным образом чтобы отбить Нолу. (4) К приходу диктатора за стенами Нолы укрылись все самниты и ноланцы из окрестных деревень. Осмотрев расположение города, (5) диктатор приказал сжечь все примыкавшие к стенам строения - а место это было густонаселенное, - и вскоре Нола была взята то ли диктатором Петелием, то ли консулом Гаем Юнием, ибо называют и того и другого. (6) Приписывая честь взятия Нолы консулу, добавляют, что он же захватил Атину и Калатию, а Петелий, мол, был назначен диктатором для вбития гвоздя при моровом поветрии. (7) В тот же год в Свессу и на Понтии вывели поселения. Свесса прежде была владением аврунков, а на Понтиях, острове недалеко от побережья вольсков, жили вольски. (8) Сенат постановил вывести поселения также и в Суказинскую Интерамну, но избрать триумвиров и отправить четыре тысячи поселенцев пришлось уже следующим консулам.
[29] [M. Valerio P. Decio coss.] profligato fere Samnitium bello, priusquam ea cura decederet patribus Romanis, Etrusci belli fama exorta est; nec erat ea tempestate gens alia, cuius secundum Gallicos tumultus arma terribiliora essent cum propinquitate agri tum multitudine hominum. Itaque altero consule in Samnio reliquias belli persequente P. Decius, qui grauiter aeger Romae restiterat, auctore senatu dictatorem C. Iunium Bubulcum dixit. Is, prout rei magnitudo postulabat, omnes iuniores sacramento adigit, arma quaeque alia res poscit summa industria parat; nec tantis apparatibus elatus de inferendo bello agitat, quieturus haud dubie, nisi ultro arma Etrusci inferrent. Eadem in comparando cohibendoque bello consilia et apud Etruscos fuere; neutri finibus egressi. Et censura clara eo anno Ap. Claudi et C. Plauti fuit; memoriae tamen felicioris ad posteros nomen Appi, quod uiam muniuit et aquam in urbem duxit; eaque unus perfecit quia ob infamem atque inuidiosam senatus lectionem uerecundia uictus collega magistratu se abdicauerat, Appius iam inde antiquitus insitam pertinaciam familiae gerendo solus censuram obtinuit. Eodem Appio auctore Potitia gens, cuius ad Aram Maximam Herculis familiare sacerdotium fuerat, seruos publicos ministerii delegandi causa sollemnia eius sacri docuerat. Traditur inde, dictu mirabile et quod dimouendis statu suo sacris religionem facere posset, cum duodecim familiae ea tempestate Potitiorum essent, puberes ad triginta, omnes intra annum cum stirpe exstinctos; nec nomen tantum Potitiorum interisse sed censorem etiam [Appium] memori deum ira post aliquot annos luminibus captum. 29. (1) Война с самнитами была почти завершена, но не успели еще римские сенаторы сбросить с себя это бремя, как прошел слух о войне с этрусками [312 г.]. (2) За исключением галльских орд, не было в ту пору народа, чье нападение при такой близости владений и такой многочисленности населения было бы для Рима большей угрозою. (3) И вот, пока один из консулов уничтожал в Самнии остатки противника, Публий Деций, которого тяжелая болезнь задержала в Риме, по воле сената назначил диктатора - Гая Сульпиция Лонга, а тот - начальника конницы - Гая Юния Бубулька. (4) Сообразуясь с нешуточной опасностью, Сульпиций привел к присяге всю молодежь и со всею рачительностью приготовил вооружение и все, что было нужно в таких обстоятельствах. Но он не настолько увлекся этими приготовлениями, чтобы самому помышлять о походе, напротив, он собирался остаться на месте, если этруски не нападут первыми. (5) Такими же были и намерения этрусков: готовиться к войне, но воздерживаться от нее. Так никто и не выступил из своих пределов. На этот год приходится и знаменитое цензорство Аппия Клавдия и Гая Плавтия, но Аппиеву имени в памяти потомков досталась более счастливая судьба, (6) потому что он проложил дорогу и провел в город воду; (7) совершил он все это один, так как товарищ его, устыдясь беззастенчивой недобросовестности, с какой были составлены сенаторские списки, сложил с себя должность. (8) Аппий же с упрямством, присущим его роду с незапамятных времен, продолжал один исполнять обязанности цензора. (9) По настоянию того же Аппия род Потициев, в котором сан жреца при Геркулесовом жертвеннике передавался по наследству, обучил общественных рабов обрядам этой святыни, дабы передать им свои обязанности. (10) Рассказывают, что вслед за тем произошло нечто удивительное и даже такое, что должно бы внушать набожный страх перед любыми изменениями в порядке богослужений. Дело в том, что в ту пору было двенадцать семейств Потициев, причем около тридцати взрослых мужчин, и за один лишь год все они умерли, и род прекратился. (11) И не только исчез с лица земли род Потициев - спустя несколько лет разгневанные боги отомстили и самому цензору, лишив его зрения.
[30] Itaque consules, qui eum annum secuti sunt, C. Iunius Bubulcus tertium et Q. Aemilius Barbula iterum, initio anni questi apud populum deformatum ordinem praua lectione senatus, qua potiores aliquot lectis praeteriti essent, negauerunt eam lectionem se, quae sine recti prauique discrimine ad gratiam ac libidinem facta esset, obseruaturos et senatum extemplo citauerunt eo ordine qui ante censores Ap. Claudium et C. Plautium fuerat. Et duo imperia eo anno dari coepta per populum, utraque pertinentia ad rem militarem: unum, ut tribuni militum seni deni in quattuor legiones a populo crearentur, quae antea perquam paucis suffragio populi relictis locis dictatorum et consulum ferme fuerant beneficia-tulere eam rogationem tribuni plebei L. Atilius C. Marcius-: alterum, ut duumuiros nauales classis ornandae reficiendaeque causa idem populus iuberet; lator huius plebi sciti fuit M. Decius tribunus plebis. Eiusdem anni rem dictu paruam praeterirem, ni ad religionem uisa esset pertinere. Tibicines, quia prohibiti a proximis censoribus erant in aede Iouis uesci quod traditum antiquitus erat, aegre passi Tibur uno agmine abierunt, adeo ut nemo in urbe esset qui sacrificiis praecineret. Eius rei religio tenuit senatum legatosque Tibur miserunt: [ut] darent operam ut ii homines Romanis restituerentur. Tiburtini benigne polliciti primum accitos eos in curiam hortati sunt uti reuerterentur Romam; postquam perpelli nequibant, consilio haud abhorrente ab ingeniis hominum eos adgrediuntur. Die festo alii alios per speciem celebrandarum cantu epularum [causa] inuitant, et uino, cuius auidum ferme id genus est, oneratos sopiunt atque ita in plaustra somno uinctos coniciunt ac Romam deportant; nec prius sensere quam plaustris in foro relictis plenos crapulae eos lux oppressit. Tunc concursus populi factus, impetratoque ut manerent, datum ut triduum quotannis ornati cum cantu atque hac quae nunc sollemnis est licentia per urbem uagarentur, restitutumque in aede uescendi ius iis qui sacris praecinerent. Haec inter duorum ingentium bellorum curam gerebantur. 30. (1) Итак, консулы следующего года [311 г.] - Гай Юний Бубульк, избранный в третий раз, и Квинт Эмилий Барбула, во второй раз исполнявший эту должность, - в начале года обратились к народу с жалобой на то, что состав сената испорчен при злонамеренном составлении списка: из него исключены лучшие, чем иные из внесенных; (2) консулы отказались впредь признавать новый список как составленный, не глядя на правых и виноватых, пристрастно и произвольно и немедленно созвали сенат в том составе, какой был до цензорства Аппия Клавдия и Гая Плавтия. (3) В этом году еще два рода полномочий стали вручаться народом, и оба в военном деле: во-первых, постановили, чтобы народ избирал по шестнадцать военных трибунов на четыре легиона, тогда как прежде лишь несколько мест ставилось на голосование народа, в основном же назначались те, к кому мирволили диктаторы и консулы. Это предложение было внесено народными трибунами Луцием Атилием и Гаем Марцием; (4) во-вторых, постановили, чтобы народ ведал и назначением корабельных триумвиров, занимавшихся снаряжением и починкой судов. Это поставил на всенародное голосование трибун Марк Деций. (5) Еще об одном событии этого года, едва ли заслуживающем упоминания, я предпочел бы умолчать, если бы не считалось, что это относится к почитанию богов. Осердясь на запрет последних цензоров пировать по древнему обычаю в храме Юпитера, флейтщики всей гурьбой ушли в Тибур, и в Городе некому стало играть даже при жертвоприношениях. (6) Сенат, беспокоясь о соблюдении обрядов, отправил в Тибур послов сделать все возможное для возвращения этих людей римлянам. (7) Тибуртинцы охотно обещали им это и сперва, созвав флейтщиков в курию, убеждали их возвратиться в Рим, но уговорами ничего не добились и прибегли к уловке, приноровленной к привычкам самих этих людей. (8) В праздничный день тибуртинцы приглашают флейтщиков в свои дома под предлогом устройства пира с музыкой, опаивают их до полного бесчувствия вином, к которому этот род людей обычно имеет пристрастие, (9) грузят спящих на телеги и привозят в Рим. И лишь тогда пришли в себя флейтщики, когда, еще не стряхнувши хмель, пробудились от утреннего света в оставленных на форуме повозках. (10) Тут сбежался народ, и упросили их остаться, пообещав, что три дня в году они будут разгуливать по Городу разряженные, распевая песни и с вольными шутками, как это ныне в обычае, а тем, кто игрой на флейте сопровождал жертвоприношения, возвратили право пировать в храме. Вот что произошло между двумя большими войнами.
[31] Consules inter se prouincias partiti: Iunio Samnites, Aemilio nouum bellum Etruria sorte obuenit. In Samnio Cluuiarum praesidium Romanum, quia nequiuerat ui capi, obsessum fame in deditionem acceperant Samnites uerberibusque foedum in modum laceratos occiderant deditos. Huic infensus crudelitati Iunius, nihil antiquius oppugnatione Cluuiana ratus, quo die adgressus est moenia, ui cepit atque omnes puberes interfecit. Inde uictor exercitus Bouianum ductus; caput hoc erat Pentrorum Samnitium, longe ditissimum atque opulentissimum armis uirisque. Ibi, quia haud tantum irarum erat, spe praedae milites accensi oppido potiuntur. Minus itaque saeuitum in hostes est, praedae plus paene quam ex omni Samnio unquam egestum benigneque omnis militi concessa. Et postquam praepotentem armis Romanum nec acies subsistere ullae nec castra nec urbes poterant, omnium principum in Samnio eo curae sunt intentae ut insidiis quaereretur locus, si qua licentia populando effusus exercitus excipi ac circumueniri posset. Transfugae agrestes et captiui quidam, pars forte, pars consilio oblati, congruentia ad consulem adferentes-quae et uera erant-pecoris uim ingentem in saltum auium compulsam esse, perpulerunt ut praedatum eo expeditae ducerentur legiones. Ibi ingens hostium exercitus itinera occultus insederat et, postquam intrasse Romanos uidit saltum, repente exortus cum clamore ac tumultu incautos inuadit. Et primo noua res trepidationem fecit, dum arma capiunt, sarcinas congerunt in medium; dein postquam, ut quisque liberauerat se onere aptaueratque armis, ad signa undique coibant et, notis ordinibus in uetere disciplina militiae iam sine praecepto ullius sua sponte struebatur acies, consul ad ancipitem maxime pugnam aduectus desilit ex equo et Iouem Martemque atque alios testatur deos se nullam suam gloriam inde sed praedam militi quaerentem in eum locum deuenisse neque in se aliud quam nimiam ditandi ex hoste militis curam reprehendi posse; ab eo se dedecore nullam rem aliam quam uirtutem militum uindicaturam. Coniterentur modo uno animo omnes inuadere hostem uictum acie, castris exutum, nudatum urbibus, ultimam spem furto insidiarum temptantem et loco non armis fretum. Sed quem esse iam uirtuti Romanae inexpugnabilem locum? Fregellana arx Soranaque et ubicumque iniquo successum erat loco memorabantur. His accensus miles, omnium immemor difficultatium, uadit aduersus imminentem hostium aciem. Ibi paulum laboris fuit, dum in aduersum cliuum erigitur agmen; ceterum postquam prima signa planitiem summam ceperunt sensitque acies aequo se iam institisse loco, uersus extemplo est terror in insidiatores easdemque latebras, quibus se paulo ante texerant, palati atque inermes fuga repetebant. Sed loca difficilia hosti quaesita ipsos tum sua fraude impediebant. Itaque ergo perpaucis effugium patuit; caesa ad uiginti milia hominum; uictorque Romanus ad oblatam ab hoste praedam pecorum discurrit. 31. (1) Консулы распределили меж собою военные области: Юнию по жребию досталось воевать против самнитов, Эмилию - начать войну в Этрурии. (2) В самнитской Клувии стоял отряд римских воинов; не имея возможности захватить их силой, самниты голодом вынудили отряд сдаться и после безобразно жестокого бичевания умертвили, невзирая на сдачу. (3) Возмущенный этой жестокостью, Юний счел взятие Клувии делом первостепенной важности и за один день осады одолел городские укрепления и перебил всех взрослых мужчин. (4) Оттуда он с победою повел войско к Бовиану; это была столица самнитских пентров, богатейший город, в котором хватало и оружия, и защитников. (5) Римляне овладели городом, движимые надеждой на добычу, ибо особенной ненависти к жителям у них не было. Так что с противником обошлись не так уж жестоко, зато добра увезли оттуда едва ли не больше, чем случалось добыть во всем Самнии; вся она была великодушно отдана воинам. (6) Когда уже не осталось ни воинства, ни лагеря, ни городских укреплений, способных сопротивляться мощи римского оружия, всех самнитских предводителей заботили лишь поиски места для засады, чтобы при удобном случае внезапно поймать и окружить римских воинов, если им как-нибудь позволят разбрестись за добычею. (7) Перебежчики из сельских жителей и некоторые пленники, попавшиеся кто случайно, а кто и нарочно, сообщали консулу согласные меж собою да к тому же и верные сведения об огромном стаде скота, согнанном в непроходимую чащу лесистого ущелья; это побудило консула для захвата добычи направить туда налегке свои легионы. (8) Огромное самнитское войско тайно устроило на их пути засаду, и, увидев, что римляне углубились в ущелье, враги вдруг выскочили из чащи и напали на них врасплох с шумом и криком. (9) Поначалу, пока римляне вооружались и сносили поклажу в середину, они были в смятении от внезапности нападения, но потом когда, освободясь от ноши, каждый поспешил под знамена, то в знакомых рядах и по старому воинскому навыку уже без всяких приказов сам собою выстроился боевой порядок. (10) Консул примчался туда, где драться было особенно опасно, спешился и стал призывать Юпитера, Марса и других богов в свидетели, что в это место он зашел, ища не славы для себя, а добычи для воинов, (11) и что его не в чем упрекнуть, кроме как в чрезмерном желании отнять у врага богатство и отдать его своим воинам; если не доблесть воинов, восклицал он, то ничто не спасет теперь его от позора. (12) Нужно только изо всех сил всем вместе, дружно ударить на врага, ведь в бою его уже разбили, из лагеря изгнали, города его захватили; этот враг на хитрости и засады возлагает последнюю свою надежду и прибегает к помощи ущелья, а не оружия. (13) Но разве есть такая местность, чтоб ее не одолела римская доблесть? Он напоминал о фрегеллской и сорской крепостях и всех тех местах, где римляне добились успеха, несмотря на невыгоду своего положения. (14) Воодушевленные этими речами, воины, не обращая внимания на препятствия, бросились на стоящий перед ними вражеский строй. Пока карабкались вверх по склону, им пришлось туго, (15) но, как только передовые отряды заняли наверху площадку и воины почуяли, что стоят на ровном месте, тут уже пришла пора испугаться укрывавшимся прежде в засаде, и они бежали врассыпную, теряя оружие, в те самые укрытия, где только что прятались. (16) Но в местах, подысканных нарочно на погибель неприятелю, они оказались сами пойманы в собственную ловушку. Так что очень немногие сумели спастись бегством, около двадцати тысяч их перебили, и победившие римляне разбрелись в разные стороны на поиски добычи - того самого стада, что было оставлено на их пути.
[32] Dum haec geruntur in Samnio, iam omnes Etruriae populi praeter Arretinos ad arma ierant, ab oppugnando Sutrio, quae urbs socia Romanis uelut claustra Etruriae erat, ingens orsi bellum. Eo alter consulum Aemilius cum exercitu ad liberandos obsidione socios uenit. Aduenientibus Romanis Sutrini commeatus benigne in castra ante urbem posita aduexere. Etrusci diem primum consultando maturarent traherentne bellum traduxerunt: postero die, ubi celeriora quam tutiora consilia magis placuere ducibus, sole orto signum pugnae propositum est armatique in aciem procedunt. Quod postquam consuli nuntiatum est, extemplo tesseram dari iubet ut prandeat miles firmatisque cibo uiribus arma capiat. Dicto paretur. Consul ubi armatos paratosque uidit, signa extra uallum proferri iussit et haud procul hoste instruxit aciem. Aliquamdiu intenti utrimque steterunt exspectantes ut ab aduersariis clamor et pugna inciperet, et prius sol meridie se inclinauit quam telum hinc aut illinc emissum est: inde, ne infecta re abiretur, clamor ab Etruscis oritur concinuntque tubae et signa inferuntur. Nec segnius a Romanis pugna initur. Concurrunt infensis animis; numero hostis, uirtute Romanus superat; anceps proelium multos utrimque et fortissimum quemque absumit nec prius inclinata res est quam secunda acies Romana ad prima signa, integri fessis, successerunt, Etrusci, quia nullis recentibus subsidiis fulta prima acies fuit, ante signa circaque omnes ceciderunt. Nullo unquam proelio fugae minus nec plus caedis fuisset, ni obstinatos mori Tuscos nox texisset, ita ut uictores priusquam uicti pugnandi finem facerent. Post occasum solis signum receptui datum est; nocte ab utroque in castra reditum. Nec deinde quicquam eo anno rei memoria dignae apud Sutrium gestum est, quia et ex hostium exercitu prima tota acies deleta uno proelio fuerat subsidiariis modo relictis, uix quod satis esset ad castrorum praesidium, et apud Romanos tantum uolnerum fuit ut plures post proelium saucii decesserint quam ceciderant in acie. 32. (1) Пока это происходит в Самнии, в Этрурии за оружие взялись уже все племена, кроме арретинов, и осадою Сутрия, как бы ворот Этрурии, положили начало великой войне. (2) Один из консулов, Эмилий, прибыл туда с войском, чтобы снять осаду с союзников. При появлении римлян жители Сутрия, не скупясь, доставляли продовольствие в лагерь перед городом. (3) Первый день этруски провели раздумывая, торопить им войну или затягивать, и поскольку вожди предпочли спешные действия осторожным, то на другой день с восходом солнца был выставлен знак к бою и вооруженное войско вышло на битву. (4) Узнав об этом, консул тотчас передал воинам дощечку с распоряжением завтракать и, подкрепившись пищей, вооружаться. (5) Воины повиновались. Увидев их вооруженными и готовыми к бою, консул приказал вынести за вал знамена и выстроил войска неподалеку от неприятеля. Какое-то время обе стороны стояли, напряженно ожидая, чтобы противник первым издал клич и начал сражение, (6) и миновал уже полдень, а ни с одной стороны не было еще пущено ни одной стрелы. Тогда, чтоб не уйти ни с чем, этруски издают крик и под звуки труб двигают вперед свои знамена; не заставили себя ждать и римляне. (7) Яростно сшиблись бойцы: у врагов превосходство в числе, у римлян - в храбрости. (8) Битва шла с переменным успехом, многие пали с обеих сторон, и все - самые храбрые, и тогда лишь решился исход сражения, когда измотанные передовые отряды были заменены свежими силами второго ряда римского войска. (9) Этруски же, у которых передовые воины не были поддержаны свежими подкреплениями, все полегли перед знаменами и вокруг. Эта битва не имела бы равных по ничтожному числу бежавших и огромному - павших, если бы ночь не укрыла этрусков, твердо решившихся биться насмерть. (10) Так что победители опередили побежденных и положили конец сече: после захода солнца был дан знак отступить, и противники возвратились на ночь в свои лагеря. (11) После этого под Сутрием в тот год не произошло ничего примечательного, потому что во вражеском войске за одну битву были уничтожены все передовые части и остались только вспомогательные силы, едва способные охранять лагерь; (12) но и у римлян раненых было столько, что от ран уже после боя скончалось больше, чем пало на поле брани.
[33] Q. Fabius, insequentis anni consul, bellum ad Sutrium excepit; collega Fabio C. Marcius Rutulus datus est; ceterum et Fabius supplementum ab Roma adduxit et nouus exercitus domo accitus Etruscis uenit. Permulti anni iam erant cum inter patricios magistratus tribunosque nulla certamina fuerant, cum ex ea familia, quae uelut fatales cum tribunis ac plebe erat, certamen oritur. Ap. Claudius censor circumactis decem et octo mensibus, quod Aemilia lege finitum censurae spatium temporis erat, cum C. Plautius collega eius magistratu se abdicasset, nulla ui compelli ut abdicaret potuit. P. Sempronius erat tribunus plebis, qui finiendae censurae inter legitimum tempus actionem susceperat, non popularem magis quam iustam nec in uolgus quam optimo cuique gratiorem. Is cum identidem legem Aemiliam recitaret auctoremque eius Mam. Aemilium dictatorem laudibus ferret, qui quinquennalem ante [censuram] et longinquitate potestatem dominantem intra sex mensum et anni coegisset spatium, "dic agedum" inquit, "Appi Claudi, quidnam facturus fueris, si eo tempore quo C. Furius et M. Geganius censores fuerunt censor fuisses." negare Appius interrogationem tribuni magno opere ad causam pertinere suam; nam, etsi tenuerit lex Aemilia eos censores, quorum in magistratu lata esset, quia post illos censores creatos eam legem populus iussisset, quodque postremum iussisset id ius ratumque esset, non tamen aut se aut eorum quemquam, qui post eam legem latam creati censores essent, teneri ea lege potuisse. 33. (1) Квинт Фабий, консул следующего [310 г.] года, взял на себя войну под Сутрием, товарищем Фабия стал Гай Марций Рутул. (2) Тем временем и Фабий привел из Рима пополнение, и к этрускам прибыло вызванное из дому новое войско. (3) Уже много лет между патрицианскими должностными лицами и народными трибунами не было никаких споров и раздоров, когда один из семьи, которой словно бы рок назначил враждовать с трибунами и плебеями, снова затеял смуту. (4) По истечении восемнадцати месяцев, то есть по окончании срока цензорства, установленного законом Эмилия, цензора Аппия Клавдия никакой силой нельзя было заставить сложить с себя должность, хотя его товарищ, Гай Плавтий, сделал это еще до истечения срока своих полномочий. (5) Народным трибуном, взявшимся ограничить цензорство законным сроком, что было столь же любезно народу, сколь и справедливо, и черни приятно, так же как любому из знати, был Публий Семпроний. (6) Этот Семпроний несколько раз подряд прочитал вслух Эмилиев закон и воздал хвалу его создателю - диктатору Мамерку Эмилию, который сократил до полутора лет прежде пятилетний срок цензорства, ставшего при такой продолжительности господствующей властью, а затем вопросил: (7) "Скажи-ка, Аппий Клавдий, что бы ты сделал, будь ты цензором, на месте Гая Фурия и Марка Гегания?" (8) Аппий отрицал, что вопрос трибуна имеет хоть какое-то отношение к его делу, а именно если закон Эмилия и впрямь был обязателен для цензоров, в правление которых бы был принят, (9) ибо по воле народа был введен в действие после избрания их цензорами, а силу закона имеет последняя воля народа, тем не менее его и всех тех, кто были избраны цензорами после издания этого закона, он обязать ни к чему не мог.
[34] Haec sine ullius adsensu cauillante Appio "en" inquit, "Quirites, illius Appi progenies, qui decemuirum in annum creatus altero anno se ipse creauit, tertio nec ab se nec ab ullo creatus priuatus fasces et imperium obtinuit, nec ante continuando abstitit magistratu quam obruerent eum male parta, male gesta, male retenta imperia. Haec est eadem familia, Quirites, cuius ui atque iniuriis compulsi, extorres patria Sacrum montem cepistis; haec, aduersus quam tribunicium auxilium uobis comparastis; haec, propter quam duo exercitus Auentinum insedistis; haec, quae fenebres leges, haec, quae agrarias semper impugnauit; haec conubia patrum et plebis interrupit; haec plebi ad curules magistratus iter obsaepsit. Hoc est nomen multo quam Tarquiniorum infestius uestrae libertati. Itane tandem, Appi Claudi? cum centesimus iam annus sit ab Mam. Aemilio dictatore, tot censores fuerunt, nobilissimi fortissimique uiri, nemo eorum duodecim tabulas legit? nemo id ius esse, quod postremo populus iussisset, sciit? immo uero omnes sciuerunt et ideo Aemiliae potius legi paruerunt quam illi antiquae qua primum censores creati erant, quia hanc postremam iusserat populus et quia, ubi duae contrariae leges sunt, semper antiquae obrogat noua. An hoc dicis, Appi, non teneri Aemilia lege populum? an populum teneri, te unum exlegem esse? tenuit Aemilia lex uiolentos illos censores, C. Furium et M. Geganium, qui quid iste magistratus in re publica mali facere posset indicarunt, cum ira finitae potestatis Mam. Aemilium, principem aetatis suae belli domique, aerarium fecerunt; tenuit deinceps omnes censores intra centum annorum spatium; tenet C. Plautium, collegam tuum iisdem auspiciis, eodem iure creatum. An hunc non, ut qui optimo iure censor creatus esset, populus creauit? tu unus eximius es in quo hoc praecipuum ac singulare ualeat? quem tu regem sacrificiorum crees? amplexus regni nomen, ut qui optimo iure rex Romae creatus sit, creatum se dicet. Quem semestri dictatura, quem interregno quinque dierum contentum fore putes? quem claui figendi aut ludorum causa dictatorem audacter crees? quam isti stolidos ac socordes uideri creditis eos qui intra uicesimum diem ingentibus rebus gestis dictatura se abdicauerunt aut qui uitio creati abierunt magistratu. Quid ego antiqua repetam? nuper intra decem annos C. Maenius dictator, quia, cum quaestiones seuerius quam quibusdam potentibus tutum erat exerceret, contagio eius quod quaerebat ipse criminis obiectata ab inimicis est, ut priuatus obuiam iret crimini, dictatura se abdicauit. Nolo ego istam in te modestiam; ne degeneraueris a familia imperiosissima [superbissima]; non die, non hora citius quam necesse est magistratu abieris, modo ne excedas finitum tempus. Satis est aut diem aut mensem censurae adicere? triennium, inquit, et sex menses ultra quam licet Aemilia lege censuram geram, et solus geram. Hoc quidem iam regno simile est. An collegam subrogabis, quem ne in demortui quidem locum subrogari fas est? paenitet enim, quod antiquissimum sollemne et solum ab ipso, cui fit, institutum deo ab nobilissimus antistitibus eius sacri ad seruorum ministerium religiosus censor deduxisti, gens antiquior originibus urbis huius, hospitio deorum immortalium sancta, propter te ac tuam censuram intra annum ab stirpe exstincta est, nisi uniuersam rem publicam eo nefario obstrinxeris, quod ominari etiam reformidat animus. Vrbs eo lustro capta est, quo demortuo collega C. Iulio [censore], L. Papirius Cursor, ne abiret magistratu, M. Cornelium Maluginensem collegam subrogauit. Et quanto modestior illius cupiditas fuit quam tua, Appi? nec solus nec ultra finitum lege tempus L. Papirius censuram gessit; tamen neminem inuenit qui se postea auctorem sequeretur; omnes deinceps censores post mortem collegae se magistratu abdicarunt. Te nec quod dies exit censurae nec quod collega magistratu abiit nec lex nec pudor coercet: uirtutem in superbia, in audacia, in contemptu deorum hominumque ponis. Ego te, Appi Claudi, pro istius magistratus maiestate ac uerecundia quem gessisti, non modo manu uiolatum sed ne uerbo quidem inclementiori a me appellatum uellem; sed et haec quae adhuc egi peruicacia tua et superbia coegit me loqui, et, nisi Aemiliae legi parueris, in uincula duci iubebo nec, cum ita comparatum a maioribus sit ut comitiis censoriis, nisi duo confecerint legitima suffragia, non renuntiato altero comitia differantur, ego te, qui solus censor creari non possis, solum censuram gerere nunc patiar." haec taliaque cum dixisset, prendi censorem et in uincula duci iussit. Approbantibus sex tribunis actionem collegae, tres appellanti Appio auxilio fuerunt; summaque inuidia omnium ordinum solus censuram gessit. 34. (1) На эти Аппиевы увертки, никем не одобряемые, Семпроний сказал: "Квириты, перед вами потомок того знаменитого Аппия, который был избран децемвиром на год, на другой - сам провозгласил свое избрание, а на третий, хотя ни он сам и никто другой его не назначал, удержал за собою и фаски, и власть, оставаясь частным лицом, (2) и не отступился от должности, пока власть, злокозненно добытая, злонамеренно примененная, злоумышленно удержанная, не погребла его под собою. (3) Это то самое семейство, квириты, чьи насилия и обиды вынудили вас покинуть отечество и занять Священную гору; для защиты от него вы оградили себя и поддержкой трибунов, (4) из-за него два ваших войска сидели на Авентине, и это оно всегда противилось законам о процентах и общественных землях. (5) Именно это семейство объявило недействительными браки патрициев и плебеев и закрыло плебеям доступ к курульным должностям. Имя Клавдиев куда враждебней вашей свободе, чем даже имя Тарквиниев! (6) За сто лет, минувших после диктаторства Мамерка Эмилия, цензорами перебывало столько знатных и самых доблестных мужей; и что же, Аппий Клавдий, за все это время никто из них, по-твоему, не заглядывал в двенадцать таблиц? Всем было невдомек, что законную силу имеет последняя воля народа? (7) Куда там! Это как раз все знали и именно поэтому повиновались Эмилиеву, а не тому древнему закону, по которому впервые были избраны цензоры; ведь Эмилиев закон народ утвердил последним по времени, а при противоречии в законах новый всегда отменяет старый. (8) Что ты, собственно, утверждаешь, Аппий? Необязательность Эмилиева закона для народа? Или же для народа он обязателен, и один ты выше закона? (9) Даже те, не знавшие узды, цензоры - Гай Фурий и Марк Геганий, благодаря которым стало ясно, какой вред может быть государству от злоупотребления такой должностью, когда разъяренные ограничением своей власти они записали в эрарии Мамерка Эмилия, бывшего в то время первым на войне и в мирных делах, даже они повиновались Эмилиеву закону. (10) Сто лет чтили закон и все последующие цензоры, в том числе и Гай Плавтий, твой товарищ, избранный при тех, что и ты же, обрядах и с теми же, что у тебя, правами. (11) Разве народ избрал его не полноправным цензором? Так что же? На одного тебя, выходит, - должно быть, за твои несравненные достоинства - распространяется это особенное преимущественное право! (12) Как же нам теперь назначить кого-нибудь священным царем? Он ухватится за имя "царь" и объявит, что избран полноправным царем Рима! Кто, по-твоему, удовольствуется тогда полугодовой диктатурой или междуцарствием на пять дней? Кого тогда дерзнешь назначить диктатором для вбития гвоздя или проведения Игр? (13) Какими безмозглыми тупицами предстают, верно, в глазах таких людей те, кто, свершив за двадцать дней великие подвиги, слагал с себя диктатуру или отказывался от должности из-за ошибки в гаданиях при избрании! (14) Но что вспоминать о давно минувшем? Недавно, еще в этом десятилетии, диктатор Мений вел дознание столь нелицеприятно, что оно стало угрожать иным влиятельным людям, и, когда недруги выдвинули обвинение в его собственной причастности к преступлению, о котором он вел расследование, он сложил с себя диктатуру, чтобы как частное лицо предстать перед судом. (15) От тебя я не жду, конечно, подобного самоотречения, да не будешь ты исключением в самом властолюбивом и надменном семействе! И пусть ты не оставишь должности ни на день ранее срока, но не выходи только за его пределы! (16) Может быть, хватит Аппию еще дня или месяца цензорства? Нет, он требует для себя трех с половиной лет сверх положенного по Эмилиеву закону. "Три года, - заявляет он, - и еще шесть месяцев сверх положенного по закону Эмилия я буду исполнять должность цензора и буду исполнять ее один". Да это похоже уже на царскую власть! (17) Может быть, ты все-таки изберешь себе нового товарища, хотя нечестиво избирать его даже на место умершего? (18) Или мало тебе, богобоязненный цензор, превратить отправление древнейшего обряда, который один был учрежден самим богом, в чью честь и совершается, из священнодействия, исполняемого знатнейшими, в рабскую службу?!114 (19) Мало тебе, что тебя и цензорства твоего ради за один год сведен под корень род, который древнее самого Города и освящен к тому же дружбою с бессмертными богами? Тебе надо еще и все государство вовлечь в такое кощунство, что от одного упоминания о нем душа содрогается. (20) Город пал в то пятилетие, когда цензор Луций Папирий Курсор после смерти товарища своего, Гая Юлия, чтоб не оставить должности, добился избрания себе в товарищи Марка Корнелия Малугинского. (21) Сколь же умеренны были его притязания по сравнению с твоими, Аппий! Луций Папирий не один отправлял цензорство и не дольше положенного срока, и все ж не нашлось никого, кто бы последовал потом его примеру: все бывшие после него цензорами по смерти товарища слагали с себя должность. (22) А тебе не помеха, что срок цензорства истек, что товарищ оставил должность, не указ тебе ни закон, ни совесть! Добродетель для тебя в надменности и наглости, в презрении к богам и людям. (23) Помня о величии и святости исполнявшейся тобою должности, я не хотел бы, Аппий Клавдий, не то что действием оскорбить тебя, но даже задеть слишком резким словом; (24) и все же твое упрямство и твоя заносчивость вынудили меня произнести все только что мною сказанное. А если ты не подчинишься Эмилиеву закону, то я прикажу еще и в темницу тебя отвести (25), и, помня установление предков: "Если при избрании цензоров один не получит положенного числа голосов, выборы откладываются без провозглашения цензором другого", - я не потерплю, чтобы ты один отправлял цензорство, когда один ты не можешь даже быть избран цензором!" (26) После всех таких речей он приказал схватить цензора и отвести его в темницу. Шестеро трибунов одобрили действия своего товарища, но трое оказали поддержку обратившемуся к ним Аппию, и, к великому негодованию всех сословий, он стал один отправлять цензорство.
[35] Dum ea Romae geruntur, iam Sutrium ab Etruscis obsidebatur consulique Fabio imis montibus ducenti ad ferendam opem sociis temptandasque munitiones, si qua posset, acies hostium instructa occurrit; quorum ingentem multitudinem cum ostenderet subiecta late planities, consul, ut loco paucitatem suorum adiuuaret, flectit paululum in cliuos agmen -aspreta erant strata saxis-inde signa in hostem obuertit. Etrusci omnium praeterquam multitudinis suae qua sola freti erant immemores proelium ineunt adeo raptim et auide, ut abiectis missilibus quo celerius manus consererent stringerent gladios uadentes in hostem. Romanus contra nunc tela, nunc saxa, quibus eos adfatim locus ipse armabat, ingerere. Igitur scuta galeaeque ictae cum etiam quos non uolnerauerant turbarent-neque subire erat facile ad propio rem pugnam neque missilia habebant quibus eminus rem gererent-stantes et expositos ad ictus cum iam satis nihil tegeret, quosdam etiam pedem referentes fluctuantemque et instabilem aciem redintegrato clamore strictis gladiis hastati et principes inuadunt. Eum impetum non tulerunt Etrusci uersisque signis fuga effusa castra repetunt; sed equites Romani praeuecti per obliqua campi cum se fugientibus obtulissent, omisso ad castra itinere montes petunt; inde inermi paene agmine ac uexato uolneribus in siluam Ciminiam penetratum. Romanus multis milibus Etruscorum caesis, duodequadraginta signis militaribus captis, castris etiam hostium cum praeda ingenti potitur. Tum de persequendo hoste agitari coeptum. 35. (1) Пока все это происходило в Риме, этруски уже начали осаду Сутрия, а навстречу "консулу Фабию, ведшему войско на помощь союзникам вдоль предгорий, чтобы при случае напасть на укрепления врага, выступил построенный в боевом порядке неприятель. (2) На раскинувшейся внизу равнине хорошо видны были несчетные вражеские рати, и тогда консул, чтобы выгодным положением возместить для своих численное превосходство противника, поднял войско немного вверх по склону - место было неровное и каменистое - и тогда уже повернул знамена против неприятеля. (3) Этруски целиком полагались на свою многочисленность и, позабыв обо всем, так поспешно и так жадно кидаются в бой, что выпускают все свои дротики, чтоб поскорее начать рукопашную, обнажают мечи и стремглав бросаются на противника. (4) Римляне, напротив, метали то стрелы, то камни, которыми их в изобилии снабжала сама местность. (5) И вышло так, что удары по щитам и шлемам привели в замешательство даже тех этрусков, кто не был ранен, и подойти для ближнего боя оказалось не так просто, (6) а для дальнего не осталось метательных орудий, и этруски остановились, открытые ударам, потому что их толком ничто не защищало, а некоторые даже начали отступать, и тогда на колеблющийся и пошатнувшийся строй, вскричав с новою силой и обнажив мечи, ринулись гастаты и принципы. (7) Этот натиск этруски сдержать не могли и, повернув знамена, врассыпную бросились к лагерю. Но когда римская конница наискосок пересекла равнину и оказалась на пути беглецов, они отказались от лагеря и кинулись в горы. (8) Оттуда почти безоружная толпа, изнемогая от ран, добралась до Циминийского леса, а римляне, перебив много тысяч этрусков и захватив тридцать восемь боевых знамен, завладели еще и вражеским лагерем с богатой добычею. Потом стали думать и о преследовании врага.
[36] Silua erat Ciminia magis tum inuia atque horrenda quam nuper fuere Germanici saltus, nulli ad eam diem ne mercatorum quidem adita. Eam intrare haud fere quisquam praeter ducem ipsum audebat; aliis omnibus cladis Caudinae nondum memoria aboleuerat. Tum ex iis qui aderant, consulis frater-M. Fabium, Caesonem alii, C. Claudium quidam matre eadem qua consulem genitum, tradunt-speculatum se iturum professus breuique omnia certa allaturum. Caere educatus apud hospites, Etruscis inde litteris eruditus erat linguamque Etruscam probe nouerat. Habeo auctores uolgo tum Romanos pueros, sicut nunc Graecis, ita Etruscis litteris erudiri solitos; sed propius est uero praecipuum aliquid fuisse in eo qui se tam audaci simulatione hostibus immiscuerit. Seruus ei dicitur comes unus fuisse, nutritus una eoque haud ignarus linguae eiusdem; nec quicquam aliud proficiscentes quam summatim regionis quae intranda erat naturam ac nomina principum in populis accepere, ne qua inter conloquia insigni nota haesitantes deprendi possent. Iere pastorali habitu, agrestibus telis, falcibus gaesisque binis armati. Sed neque commercium linguae nec uestis armorumue habitus sic eos texit quam quod abhorrebat ab fide quemquam externum Ciminios saltus intraturum. Vsque ad Camertes Vmbros penetrasse dicuntur; ibi qui essent fateri Romanum ausum; introductumque in senatum con sulis uerbis egisse de societate amicitiaque atque inde comi hospitio acceptum nuntiare Romanis iussum commeatum exercitui dierum triginta praesto fore, si ea loca intrasset, iuuentutemque Camertium Vmbrorum in armis paratam imperio futuram. Haec cum relata consuli essent, impedimentis prima uigilia praemissis, legionibus post impedimenta ire iussis ipse substitit cum equitatu et luce orta postero die obequitauit stationibus hostium, quae extra saltum dispositae erant; et cum satis diu tenuisset hostem, in castra sese recepit portaque altera egressus ante noctem agmen adsequitur. Postero die luce prima iuga Ciminii montis tenebat; inde contemplatus opulenta Etruriae arua milites emittit. Ingenti iam abacta praeda tumultuariae agrestium Etruscorum cohortes, repente a principibus regionis eius concitatae, Romanis occurrunt adeo incompositae ut uindices praedarum prope ipsi praedae fuerint. Caesis fugatisque his, late depopulato agro uictor Romanus opulentusque rerum omnium copia in castra rediit. Eo forte quinque legati cum duobus tribunis plebis uenerant denuntiatum Fabio senatus uerbis ne saltum Ciminium transiret. Laetati serius se quam ut impedire bellum possent uenisse, nuntii uictoriae Romam reuertuntur. 36. (1) Циминийский лес в те времена был непроходимее и страшнее, чем лесистые германские ущелья во времена более к нам близкие, и до той поры он для всех, даже для купцов, оставался совершенно неприступен. Почти никто, кроме, пожалуй, самого вождя, не имел смелости войти в него, всем остальным слишком еще было памятно Кавдинское поражение. (2) Тогда один из бывших при консуле, его брат Марк Фабий - иные называют его Цезоном Фабием, а некоторые - Гаем Клавдием, братом по матери, - вызвался отправиться на разведку и вскоре принести надежные обо всем сведения. (3) Воспитывался он в Цере, у гостеприимцев, знал поэтому этрусское письмо и прекрасно владел этрусским языком. У меня есть, конечно, сколько угодно свидетельств тому, что детей римлян тогда принято было обучать этрусской грамоте, так же как теперь - греческой, (4) но этот человек, должно быть, обладал еще какими-то особыми способностями, позволившими ему дерзко обмануть врагов и незаметно смешаться с ними. Говорят, единственным его спутником был раб, воспитанный вместе с ним и сведущий в том же языке. (5) Они тронулись в путь, имея только общие сведения о местности, в которую направлялись, и об именах племенных старейшин, чтобы не обнаружить нечаянно в разговоре своей неосведомленности в общеизвестном. (6) Шли они одетые пастухами, вооруженные по-крестьянски косами и парой тяжелых копий. Но надежнее, чем знакомство с языком, вид одежды и оружия, их защищало то, что никому и в голову не могло прийти, чтобы чужак вошел в Циминийские чащобы. (7) Говорят, они добрались так до камеринских умбров. Там римлянин решился объявить, кто они такие, и, введенный в сенат от имени консула, вел переговоры о союзничестве и дружбе; (8) потом он был принят как гость со всем радушием, и ему велели возвестить римлянам, что для их войска, если оно явится в эти места, будет приготовлено на тридцать дней продовольствия, а молодежь камеринских умбров при оружии будет ждать их приказаний. (9) Когда об этом донесли консулу, он в первую стражу послал вперед обоз, за обозом приказал следовать легионам, (10) а сам с конницею остался на месте и на рассвете следующего дня поскакал на неприятельские дозоры, расставленные у леса; задержав врага на достаточно долгий срок, он возвратился в лагерь и, выйдя из него с противоположной стороны, еще засветло догнал свое войско. (11) На рассвете следующего дня консул был уже на гребне Циминийского хребта, а завидев сверху богатые поля Этрурии, двинул туда свои легионы. (12) Римляне добыли уже горы всякого добра, когда навстречу им вышли наскоро собранные когорты этрусских крестьян, только что созванных старейшинами этой области; порядка у них было так мало, что, желая отмстить за грабежи, они сами чуть было не стали добычею римлян. (13) Перебив их и обратив в бегство, римляне опустошили потом всю округу и возвратились в лагерь победителями и обладателями несметных богатств. (14) Тут-то в лагерь и явились пятеро послов с двумя народными трибунами, чтобы от имени сената запретить Фабию переходить Циминийские горы. Довольные тем, что прибыли слишком поздно, когда уже нельзя было помешать войне, послы возвратились в Рим вестниками победы.
[37] Hac expeditione consulis motum latius erat quam profligatum bellum; uastationem namque sub Ciminii montis radicibus iacens ora senserat conciueratque indignatione non Etruriae modo populos sed Vmbriae finitima. Itaque quantus non unquam antea exercitus ad Sutrium uenit; neque e siluis tantummodo promota castra sed etiam auiditate dimicandi quam primum in campos delata acies. Deinde instructa primo suo stare loco, relicto hostibus ad instruendum contra spatio: dein, postquam detractare hostem sensere pugnam, ad uallum subeunt. Vbi postquam stationes quoque receptas intra munimenta sensere, clamor repente circa duces ortus, ut eo sibi e castris cibaria eius diei deferri iuberent: mansuros se sub armis et aut nocte aut certe luce prima castra hostium inuasuros. Nihilo quietior Romanus exercitus imperio ducis continetur. Decima erat fere diei hora cum cibum capere consul milites iubet; praecipit ut in armis sint quacumque diei noctisue hora signum dederit. Paucis milites adloquitur; Samnitium bella extollit, eleuat Etruscos; nec hostem hosti nec multitudinem multitudini comparandam ait; esse praeterea telum aliud occultum; scituros in tempore; interea taceri opus esse. His ambagibus prodi simulabat hostes, quo animus militum multitudine territus restitueretur; et, quod sine munimento consederant, ueri similius erat quod simulabatur. Curati cibo corpora quieti dant et quarta fere uigilia sine tumultu excitati arma capiunt. Dolabrae calonibus diuiduntur ad uallum proruendum fossasque implendas. Intra munimenta instruitur acies; delectae cohortes ad portarum exitus conlocantur. Dato deinde signo paulo ante lucem, quod aestiuis noctibus sopitae maxime quietis tempus est, proruto uallo erupit acies, stratos passim inuadit hostes; alios immobiles, alios semisomnos in cubilibus suis, maximam partem ad arma trepidantes caedes oppressit. Paucis armandi se datum spatium est; eos ipsos non signum certum, non ducem sequentes fundit Romanus fugatosque persequitur. Ad castra, ad siluas diuersi tendebant. Siluae tutius dedere refugium; nam castra in campis sita eodem die capiuntur. Aurum argentumque iussum referri ad consulem; cetera praeda militis fuit. Caesa aut capta eo die hostium milia ad sexaginta. Eam tam claram pugnam trans Ciminiam siluam ad Perusiam pugnatam quidam auctores sunt metuque in magno ciuitatem fuisse ne interclusus exercitus tam infesto saltu coortis undique Tuscis Vmbrisque opprimeretur. Sed ubicumque pugnatum est, res Romana superior fuit. Itaque a Perusia et Cortona et Arretio, quae ferme capita Etruriae populorum ea tempestate erant, legati pacem foedusque ab Romanis petentes indutias in triginta annos impetrauerunt. 37. (1) Вместо того чтобы положить конец войне, этот поход консула распространил ее вширь, ведь из области у подножия Циминийского хребта, испытавшей на себе опустошительные набеги, возмущение охватило уже не только этрусские племена, но и соседних умбров. (2) Вот почему к Сутрию явилась небывало многочисленная рать, и не только лагерь был выдвинут из лесу вперед, но и само войско, горя жаждой скорейшего боя, спустилось на равнину. (3) Сначала этруски стоят строем на своих местах, оставив перед собою место для боевых порядков неприятеля; потом, видя, что римляне медлят начинать битву, подходят к валу. (4) Заметив там, что даже сторожевые дозоры ушли за укрепления, они тут же кричат своим вождям, чтобы приказывали нести им сюда из лагеря съестные припасы на весь день: на ближайшую ночь они останутся здесь при оружии, а на рассвете уже наверняка ворвутся во вражеский лагерь. (5) Только власть военачальника сдерживает столь же возбужденное римское войско. Был почти десятый час дня, когда консул велел воинам подкрепиться пищей и быть при оружии, в какой бы час дня и ночи ни был дан знак к битве. (6) В краткой речи, обращенной к воинам, консул возвеличивал войны с самнитами и умалял этрусские войны; нельзя и сравнить, говорил он, того неприятеля с этим, те полчища - с этими; есть к тому же и иное, тайное оружие, и в свой срок они о нем узнают, но до поры до времени это должно для всех остаться тайной. (7) Такими намеками он наводил на мысль, будто среди врагов есть измена, и это ободряло воинов, устрашенных численностью противника. Отсутствие же у этрусков укреплений придавало вымыслу консула правдоподобие. Подкрепившись, воины уснули и, разбуженные потихоньку около времени четвертой стражи, взялись за оружие. (8) Обозным раздали мотыги, чтобы срывать вал и засыпать ров. Боевой порядок выстроен внутри укреплений, у ворот на выходе из лагеря поставлены отборные когорты; (9) и тогда по знаку, данному перед самым рассветом, потому что в летние ночи это время самого глубокого сна, воины, опрокинув частокол, выскочили из-за укреплений и напали на врагов, лежащих кругом на земле. Одних гибель настигла во сне, других полусонными на их ложе, а большинство - когда они шарили в поисках оружия; мало у кого было время вооружиться, (10) но и тех, кто успел, оставшихся без знамен и вождей, римляне рассеяли и преследовали спасавшихся бегством. Они бежали врассыпную, кто к лагерю, кто в леса. Более надежным убежищем оказался лес, так как лагерь, расположенный на равнине, был захвачен в тот же день. По приказу консула все золото и серебро принесли ему, а остальная добыча досталась воинам. В этот день было убито или взято в плен до шестидесяти тысяч неприятелей. (11) У некоторых писателей говорится, что это славное побоище произошло за Циминийским лесом, возле Перузии, и в Риме весьма опасались, как бы войско, запертое в таких страшных дебрях, не было уничтожено поднявшимися повсюду этрусками и умбрами. (12) Но где бы то ни было, а римляне это сражение выиграли, и вот из Перузии, Кортоны и Арретия, в ту пору едва ли не главных городов Этрурии, пришли послы просить у римлян мира и союза и добились перемирия на тридцать лет.
[38] Dum haec in Etruria geruntur, consul alter C. Marcius Rutulus Allifas de Samnitibus ui cepit. Multa alia castella uicique aut deleta hostiliter aut integra in potestatem uenere. Per idem tempus et classis Romana a P. Cornelio, quem senatus maritimae orae praefecerat, in Campaniam acta cum adpulsa Pompeios esset, socii inde nauales ad depopulandum agrum Nucerinum profecti, proximis raptim uastatis unde reditus tutus ad naues esset, dulcedine, ut fit, praedae longius progressi exciuere hostes. Palatis per agros nemo obuius fuit, cum occidione occidi possent; redeuntes agmine incauto haud procul nauibus adsecuti agrestes exuerunt praeda, partem etiam occiderunt; quae superfuit caedi trepida multitudo ad naues compulsa est. Profectio Q. Fabi trans Ciminiam siluam quantum Romae terrorem fecerat, tam laetam famam in Samnium ad hostes tulerat interclusum Romanum exercitum obsideri; cladisque imaginem Furculas Caudinas memorabant: eadem temeritate auidam ulteriorum semper gentem in saltus inuios deductam, saeptam non hostium magis armis quam locorum iniquitatibus esse. Iam gaudium inuidia quadam miscebatur, quod belli Romani decus ab Samnitibus fortuna ad Etruscos auertisset. Itaque armis uirisque ad obterendum C. Marcium consulem concurrunt, protinus inde Etruriam per Marsos ac Sabinos petituri, si Marcius dimicandi potestatem non faciat. Obuius iis consul fuit. Dimicatum proelio utrimque atroci atque incerto euentu est et, cum anceps caedes fuisset, aduersae tamen rei fama in Romanos uertit ob amissos quosdam equestris ordinis tribunosque militum atque unum legatum et, quod insigne maxime fuit, consulis ipsius uolnus. Ob haec etiam aucta fama, ut solet, ingens terror patres inuasit dictatoremque dici placebat; nec, quin Cursor Papirius diceretur, in quo tum summa rei bellicae ponebatur, dubium cuiquam erat. Sed nec in Samnium nuntium perferri omnibus infestis tuto posse nec uiuere Marcium consulem satis fidebant. Alter consul Fabius infestus priuatim Papirio erat; quae ne ira obstaret bono publico, legatos ex consularium numero mittendos ad eum senatus censuit, qui sua quoque eum, non publica solum auctoritate mouerent ut memoriam simultatium patriae remitteret. Profecti legati ad Fabium cum senatus consultum tradidissent adiecissentque orationem conuenientem mandatis, consul demissis in terram oculis tacitus ab incertis quidnam acturus esset legatis recessit; nocte deinde silentio, ut mos est, L. Papirium dictatorem dixit. Cui cum ob animum egregie uictum legati gratias agerent, obstinatum silentium obtinuit ac sine responso ac mentione facti sui legatos dimisit, ut appareret insignem dolorem ingenti comprimi animo. Papirius C. Iunium Bubulcum magistrum equitum dixit; atque ei legem curiatam de imperio ferenti triste omen diem diffidit, quod Faucia curia fuit principium, duabus insignis cladibus, captae urbis et Caudinae pacis, quod utroque anno eiusdem curiae fuerat principium. Macer Licinius tertia etiam clade, quae ad Cremeram accepta est, abominandam eam curiam facit. 38. (1) Во время событий в Этрурии другой консул, Гай Марций Рутул, приступом отнял у самнитов Аллифы, и в его руки перешло много других крепостей и селений - разрушенных как враждебные или же в целости и сохранности. (2) В то же время Публий Корнелий, которому сенат поручил прибрежные области, привел римский флот в Кампанию, и корабельщики, высадясь у Помпей, отправились разорять Нуцерийские владения. Быстро опустошив окрестные земли, откуда возвращение на корабли было безопасным, они, как это часто бывает в таких случаях, соблазнились добычей и, зайдя от побережья вглубь, возмутили против себя тамошнее население. (3) Покуда они рыскали по полям поврозь, никто не встал на их пути, хотя тут их можно было перебить всех до одного; но когда они беспечной ватагой возвращались обратно, то неподалеку от кораблей крестьяне настигли их, отняли добычу, а часть даже поубивали; перепуганная толпа уцелевших в этой резне была оттеснена к кораблям. (4) Сколько опасений вызвал в Риме переход Квинта Фабия через Циминийский лес, столько радости принесли врагам в Самний слухи об отовсюду отрезанном и осажденном римском войске; самниты вспоминали Кавдинское ущелье как образец поражения римлян; (5) ведь безрассудство, подобное прежнему, опять завело в непроходимые чащи это племя, никак не способное остановиться в своих притязаниях, причем снова не оружье врагов, а коварная местность подстроила им ловушку. (6) И к радости уже примешивалась своего рода досада на судьбу, отнявшую у самнитов славу победы над римлянами, чтобы вручить ее этрускам. (7) Вот почему самниты поспешно набирают и вооружают войско, чтобы разбить консула Гая Марция, а если Марций станет уклоняться от сражения, они намеревались через марсов и Сабинов двинуться оттуда прямо в Этрурию. (8) Консул вышел им навстречу. Обе стороны дрались жестоко, и исход сражения не был ясен, но, несмотря на примерно равные потери, поражение молва приписала все же римлянам, так как они потеряли нескольких всадников и военных трибунов, а также одного легата и - что особенно важно - был ранен сам консул. (9) Слухи, как водится, все еще преувеличили, и чрезвычайно встревоженные отцы постановили назначить диктатора. Всем было совершенно ясно, что назначат Папирия Курсора, считавшегося в то время непревзойденным в ратном деле. (10) Однако нельзя было рассчитывать ни на то, что вестник невредимым проберется сквозь вражеское окружение до Самния, ни на то, что консул Марций жив. А у другого консула, Фабия, была с Папирием личная вражда; (11) чтобы эта неприязнь не помешала общему благу, сенат решил отправить к Фабию посланцев из числа бывших консулов, (12) и, действуя не только от имени государства, но и собственным влиянием, они должны были склонить его ради отечества забыть все счеты. (13) Когда отправленные к Фабию посланцы передали ему постановления сената и сопроводили это соответствующими поручению увещеваниями, консул, не поднимая глаз и не говоря ни слова, удалился, оставив посланцев в неизвестности насчет своих намерений. (14) Потом, в ночной тишине, как велит обычай, он объявил Луция Папирия диктатором. Хотя посланные благодарили его за блистательную победу над собою, он хранил упорное молчание и отпустил их, не сказав в ответ ни слова о своем поступке, так что видно было, сколь тяжкую муку превозмогал его великий дух. (15) Папирий объявил начальником конницы Гая Юния Бубулька; но, когда закон о своей власти он предложил на утверждение курий, дурное знамение вынудило не доверяться этому дню, потому что при голосовании первой оказалась Фавцийская курия, а с этой курией были связаны уже два несчастия - падение Города и Кавдинский мир, ибо в тот и другой год при подаче голосов именно она была первой. {16) Лициний Макр считает, что ее следовало опасаться еще из-за одного несчастия - поражения у Кремеры.
[39] Dictator postero die auspiciis repetitis pertulit legem; et profectus cum legionibus ad terrorem traducti siluam Ciminiam exercitus nuper scriptis ad Longu lam peruenit acceptisque a Marcio consule ueteribus militibus in aciem copias eduxit. Nec hostes detractare uisi pugnam. Instructos deinde armatosque, cum ab neutris proelium inciperet, nox oppressit. Quieti aliquamdiu nec quis diffidentes uiribus nec hostem spernentes, statiua in propinquo habuere. Nam et cum Vmbrorum exercitu acie depugnatum est; fusi tamen magis quam caesi hostes, quia coeptam acriter non tolerarunt pugnam; et ad Vadimonis lacum Etrusci lege sacrata coacto exercitu, cum uir uirum legisset, quantis nunquam alias ante simul copiis simul animis dimicarunt; tantoque irarum certamine gesta res est ut ab neutra parte emissa sint tela. Gladiis pugna coepit et acerrime commissa ipso certamine, quod aliquamdiu anceps fuit, accensa est, ut non cum Etruscis totiens uictis sed cum aliqua noua gente uideretur dimicatio esse. Nihil ab ulla parte mouetur fugae; cadunt antesignani et, ne nudentur propugnatoribus signa, fit ex secunda prima acies. Ab ultimis deinde subsidiis cietur miles; adeoque ad ultimum laboris ac periculi uentum est ut equites Romani omissis equis ad primos ordines peditum per arma, per corpora euaserint. Ea uelut noua inter fessos exorta acies turbauit signa Etruscorum; secuta deinde impetum eorum, utcumque adfecta erat, cetera multitudo tandem perrumpit ordines hostium. Tunc uinci pertinacia coepta et auerti manipuli quidam; et, ut semel dedere hi terga, etiam certiorem capessere fugam. Ille primum dies fortuna uetere abundantes Etruscorum fregit opes; caesum in acie quod roboris fuit: castra eo impetu capta direptaque. 39. (1) На другой день диктатор заново устроил птицегадания, провел закон и, двинувшись с легионами, недавно набранными во время тревоги из-за перехода римских войск через Циминийский лес, дошел до Лонгулы, (2) принял от Марция старое войско и вывел свои силы для боя, который противник, казалось, готов был принять. Однако ночь уже спустилась на построенные и вооруженные войска, а ни одна из сторон не начинала сражения. (3) Некоторое время противники спокойно стояли лагерем неподалеку друг от друга: в своих силах не было сомнения, но и на вражеские не приходилось смотреть свысока. (4) Поскольку и умбрскому войску было дано сражение по всем правилам, враги были в основном не перебиты, а обращены в бегство, так как не выдержали яростного начала боя. (5) А тем временем у Вадимонского озера этруски, набрав войско с соблюдением священного закона, согласно которому каждый избирает себе напарника, начали сражение такими полчищами и с такой вместе с тем отвагой, как никогда и нигде прежде. (6) Бой был настолько жестоким, что никто даже не стал метать дротики: бились сразу мечами, и при таком жарком начале воины еще больше ожесточались в течение битвы, так как исход ее долго был не ясен. Словом, казалось, что бой идет не с этрусками, многократно терпевшими поражения, а с каким-то неведомым племенем. (7) Обе стороны даже не помышляют о бегстве: падают передовые бойцы, и чтобы знамена не лишились защитников, из второго ряда образуется первый; (8) потом вызывают воинов из самых последних резервов; наконец, положение стало настолько тяжелым и опасным что римские всадники спешились и через горы оружия и трупов проложили себе путь к первым рядам пехотинцев. И, словно свежее войско посреди утомленных битвою, они внесли смятение в ряды этрусков. (9) За их натиском последовали и остальные, как ни были они обескровлены, и прорвали вражеский строй. (10) Тут только начало ослабевать упорство этрусков и некоторые манипулы отступили, и стоило кому-то показать спину, как следом и остальные обратились в бегство. (11) В этот день впервые сокрушилась мощь этрусков, издревле процветавших в благоденствии; в битве они потеряли лучшие силы, а лагерь в тот же день был взят приступом и разграблен.
[40] Pari subinde periculo gloriaeque euentu bellum in Samnitibus erat, qui, praeter ceteros belli apparatus, ut acies sua fulgeret nouis armorum insignibus fecerunt. Duo exercitus erant; scuta alterius auro, alterius argento caelauerunt; forma erat scuti: summum latius, qua pectus atque umeri teguntur, fastigio aequali; ad imum cuneatior mobilitatis causa. Spongia pectori tegumentum et sinistrum crus ocrea tectum. Galeae cristatae, quae speciem magnitudini corporum adderent. Tunicae auratis militibus uersicolores, argentatis linteae candidae. His dextrum cornu datum: illi in sinistro consistunt. Notus iam Romanis apparatus insignium armorum fuerat doctique a ducibus erant horridum militem esse debere, non caelatum auro et argento sed ferro et animis fretum: quippe illa praedam uerius quam arma esse, nitentia ante rem, deformia inter sanguinem et uolnera. Virtutem esse militis decus: et omnia illa uictoriam sequi et ditem hostem quamuis pauperis uictoris praemium esse. His Cursor uocibus instinctos milites in proelium ducit. Dextro ipse cornu consistit, sinistro praefecit magistrum equitum. Simul est concursum, ingens fuit cum hoste certamen, non segnius inter dictatorem et magistrum equitum ab utra parte uictoria inciperet. Prior forte Iunius commouit hostem, laeuo dextrum cornu, sacratos more Samnitium milites eoque candida ueste et paribus candore armis insignes; eos se Orco mactare Iunius dictitans, cum intulisset signa, turbauit ordines et haud dubie impulit aciem. Quod ubi sensit dictator, "ab laeuone cornu uictoria incipiet" inquit "et dextrum cornu, dictatoris acies, alienam pugnam sequetur, non partem maximam uictoriae trahet?" concitat milites; nec peditum uirtuti equites aut legatorum studia ducibus cedunt. M. Valerius a dextro, P. Decius ab laeuo cornu, ambo consulares, ad equites in cornibus positos euehuntur adhortatique eos, ut partem secum capesserent decoris, in transuersa latera hostium incurrunt. Is nouus additus terror cum ex parte utraque circumuasisset aciem et ad terrorem hostium legiones Romanae redintegrato clamore intulissent gradum, tum fuga ab Samnitibus coepta. Iam strage hominum armorumque insignium campi repleri; ac primo pauidos Samnites castra sua accepere, deinde ne ea quidem retenta; captis direptisque ante noctem iniectus ignis. Dictator ex senatus consulto triumphauit, cuius triumpho longe maximam speciem captiua arma praebuere. Tantum magnificentiae uisum in his, ut aurata scuta dominis argentariarum ad forum ornandum diuiderentur. Inde natum initium dicitur fori ornandi ab aedilibus cum tensae ducerentur. Et Romani quidem ad honorem deum insignibus armis hostium usi sunt: Campani ad superbiam et odio Samnitium gladiatores, quod spectaculum inter epulas erat, eo ornatu armarunt Samnitiumque nomine compellarunt. Eodem anno cum reliquiis Etruscorum ad Perusiam, quae et ipsa indutiarum fidem ruperat, Fabius consul nec dubia nec difficili uictoria dimicat. Ipsum oppidum-nam ad moenia uictor accessit-cepisset, ni legati dedentes urbem exissent. Praesidio Perusiae imposito, legationibus Etruriae amicitiam petentibus prae se Romam ad senatum missis consul praestantiore etiam quam dictator uictoria triumphans urbem est inuectus; quin etiam deuictorum Samnitium decus magna ex parte ad legatos, P. Decium et M. Valerium, est uersum, quos populos proximis comitiis ingenti consensu consulem alterum, alterum praetorem declarauit. 40. (1) Сразу после этого вели войну [308 г.] столь же опасную и столь же славную и успешную - против самнитов, которые среди прочих военных приготовлений позаботились и о том, чтобы их строй сверкал новым великолепным оружием. (2) Было у них два войска: у одного щиты с золотой насечкой, у другого - с серебряной; а щиты были такие: верхняя часть, защищающая грудь и плечи, пошире, и верх ровный, книзу же, чтоб не мешать двигаться, щит суживался в виде клина. (3) Грудь у самнитов прикрывал панцирь, левую голень - поножи; шлемы с гребнями должны были сделать рост воинов более внушительным. У "золотых" воинов туники были разноцветные, а у "серебряных" - из белоснежного льна. У этих последних были серебряные ножны и серебряные перевязи, а у первых то и другое - золотое, и попоны на конях расшиты золотом. Одним отвели правое крыло, другим - левое. (4) Это блестящее вооружение было уже знакомо римлянам, да и вожди внушили им, что воину своим видом надлежит устрашать противника и полагаться не на золотые и серебряные украшения, а на железо самих мечей и собственное мужество; (5) а это все, мол, больше походит на добычу, а не на оружие: оно сверкает перед битвой, но безобразно среди крови и увечий; (6) доблесть - вот украшенье бойца, все прочее приходит с победой, и богатый противник - всего лишь награда победителю, будь сам победитель хоть нищим. (7) Подбодрив воинов такими речами, Курсор ведет их в бой. Сам он стал на правом крыле, а на левом поставил вождем начальника конницы. (8) Враги с самого начала схватки дрались упорно, но диктатор с начальником конницы не менее рьяно состязались в том, чтоб на своем крыле возвестить начало победе. (9) Случилось так, что Юний первым потеснил врагов: своим левым крылом - их правый, то есть воинов, обреченных по самнитскому обычаю подземным богам и отличавшихся поэтому белоснежным одеянием и сверкающим серебром оружием. Бросаясь на них, Юний все повторял, что обрекает их Орку, и, смешав их ряды, заметно потеснил весь строй. (10) Едва увидел это диктатор, как воскликнул: "Неужто с левого крыла придет к нам победа? Неужто на правом воины диктатора станут плестись в хвосте чужого натиска вместо того, чтобы своими руками вырвать у врага победу?!" (11) Он вдохнул силы в воинов, и вот уже всадники не уступают доблестью пехоте, а рвение легатов - усердию вождей. (12) Справа Марк Валерий, слева Публий Деций - оба консуляры - выезжают на коннице, стоящей на правом и левом крыле, призывают с ними вместе стяжать свою долю славы и мчатся на противоположное вражеское крыло. (13) При этой новой опасности, в придачу к прежней, когда конница с двух сторон окружила войско и римские легионы, к ужасу врагов, снова издали боевой клич и ринулись вперед, самниты обратились в бегство. (14) Поле стало уже покрываться грудами тел и великолепным оружием, а перепуганные самниты поначалу укрылись в своем лагере, но потом не удержали и его, и до наступления ночи он был взят, разграблен и спален огнем. (15) Согласно постановлению сената, диктатор справил триумф, и главным его украшением явилось захваченное оружие. (16) Оно оказалось столь великолепным, что щиты с золотой насечкой раздали для украшения форума владельцам меняльных лавок. Отсюда, говорят, берет начало обычай эдилов украшать форум, когда по нему провозят крытые повозки с изображениями богов. (17) Такое применение к вящей славе своих богов нашли римляне для великолепного вражеского вооружения; а кампанцы, при их спеси и ненависти к самнитам, обрядили в эти доспехи гладиаторов, дававших представления на пиршествах, и прозвали их "самнитами"138. (18) В тот же год консул Фабий одержал несомненную и легкую победу над остатками этрусского войска возле Перузии, которая и сама тоже нарушила договор о перемирии. (19) Он захватил бы и самый город - одержавши победу, он уже приблизился к его стенам, - но навстречу ему вышли посланцы жителей, чтобы сдать город победителю. (20) Поставив в Перузии отряд охраны и отправив впереди себя этрусских послов с просьбой к римскому сенату о мире, консул, торжествуя победу, еще более блистательную, чем даже у диктатора, с триумфом вступил в Город. (21) Надо сказать, что и честь победы над самнитами присудили главным образом не диктатору, а легатам Публию Децию и Марку Валерию, и на ближайших выборах при полном единодушии народ провозгласил одного консулом, а другого претором.
[41] Fabio ob egregie perdomitam Etruriam continuatur consulatus; Decio collega datur. Valerius praetor quartum creatus. Consules partiti prouincias; Etruria Decio, Samnium Fabio euenit. Profectus ad Nuceriam Alfaternam, cum pacem petentes, quod uti ea cum daretur noluissent, aspernatus esset, oppugnando ad deditionem subegit. Cum Samnitibus acie dimicatum. Haud magno certamine hostes uicti; neque eius pugnae memoria tradita foret, ni Marsi eo primum proelio cum Romanis bellassent. Secuti Marsorum defectionem Paeligni eandem fortunam habuerunt. Decio quoque, alteri consuli, secunda belli fortuna erat. Tarquiniensem metu subegerat frumentum exercitui praebere atque indutias in quadraginta annos petere. Volsiniensium castella aliquot ui cepit; quaedam ex his diruit ne receptaculo hostibus essent; circumferendoque passim bello tantum terrorem sui fecit ut nomen omne Etruscum foedus ab consule peteret. Ac de eo quidem nihil impetratum; indutiae annuae datae. Stipendium exercitu Romano ab hoste in eum annum pensum et binae tunicae in militem exactae; ea merces indutiarum fuit. Tranquillas res iam Etruscis turbauit repentina defectio Vmbrorum, gentis integrae a cladibus belli, nisi quod transitum exercitus ager senserat. Ii concitata omni iuuentute sua et magna parte Etruscorum ad rebellionem compulsa tantum exercitum fecerant ut relicto post se in Etruria Decio ad oppugnandam inde Romam ituros, magnifice de se ac contemptim de Romanis loquentes, iactarent. Quod inceptum eorum ubi ad Decium consulem perlatum est, ad urbem ex Etruria magnis itineribus pergit et in agro Pupiniensi ad famam intentus hostium consedit. Nec Romae spernebatur Vmbrorum bellum; et ipsae minae metum fecerant expertis Gallica clade quam intutam urbem incolerent. Itaque legati ad Fabium consulem missi sunt, ut, si quid laxamenti a bello Samnitium esset, in Vmbriam propere exercitum duceret. Dicto paruit consul magnisque itineribus ad Meuaniam, ubi tum copiae Vmbrorum erant, perrexit. Repens aduentus consulis, quem procul Vmbria in Samnio bello alio occupatum crediderant, ita exterruit Vmbros ut alii recedendum ad urbes munitas, quidam omittendum bellum censerent; plaga una-Materinam ipsi appellant-non continuit modo ceteros in armis sed confestim ad certamen egit. Castra uallantem Fabium adorti sunt. Quos ubi effusos ruere in munimenta consul uidit, reuocatos milites ab opere, prout loci natura tempusque patiebatur, ita instruxit; cohortatusque praedicatione uera qua in Tuscis, qua in Samnio partorum decorum, exiguam appendicem Etrusci belli conficere iubet et uocis impiae poenas expetere, qua se urbem Romanam oppugnaturos minati sunt. Haec tanta sunt alacritate militum audita ut clamor sua sponte ortus loquentem interpellauerit ducem. Ante imperium deinde concentu tubarum ac cornuum cursu effuso in hostem feruntur. Non tamquam in uiros aut armatos incurrunt; mirabilia dictu, signa primo eripi coepta signiferis, deinde ipsi signiferi trahi ad consulem armatique milites ex acie in aciem transferri et, sicubi est certamen, scutis magis quam gladiis geritur res; umbonibus incussaque ala sternuntur hostes. Plus capitur hominum quam caeditur atque una uox ponere arma iubentium per totam fertur aciem. Itaque inter ipsum certamen facta deditio est a primis auctoribus belli. Postero insequentibusque diebus et ceteri Vmbrorum populi deduntur: Ocriculani sponsione in amicitiam accepti. 41. (1) За славное покорение Этрурии Фабий и на следующий год получил консульство, а Деций стал его товарищем; Валерий в четвертый раз был избран претором. (2) Консулы разделили меж собою военные области: Этрурия досталась Децию, самниты - Фабию. (3) Фабий направился к Алфатерской Нуцерии, с презрением отклонил просьбы жителей о мире, которым они в свое время пренебрегли, и осадою вынудил их к сдаче. (4) Самнитам было дано сражение, и без особых усилий враг был разбит; не стоило бы и упоминать об этой битве, если бы в ней римляне не дрались впервые с марсами. Пелигны, отложившиеся от Рима вслед за марсами, претерпели ту же участь. (5) Другому консулу, Децию, тоже сопутствовало военное счастье. Угрозами он заставил тарквинийцев снабдить войско продовольствием и просить перемирия на сорок лет. (6) Взявши приступом несколько крепостей вольсинийцев, он разрушил несколько, чтобы лишить неприятеля укрытий, и, пройдя войною по всем вражеским землям, внушил такой страх перед собою, что все этрусское племя молило консула о союзном договоре. (7) Этого, впрочем, они не добились, но перемирие на год было им даровано. От неприятеля потребовали годовое жалованье для римского войска и по паре туник на каждого воина: это и была плата за перемирие. (8) Спокойствие, воцарившееся было в Этрурии, нарушила неожиданная измена умбров. Этот народ не испытал на себе связанных с войной бедствий, если не считать того, что по их полям проходили войска. (9) Призвав к оружию всю свою молодежь и склонив к восстанию значительную часть этрусков, они собрали рать столь несметную, что похвалялись пойти осаждать Рим, оставив в Этрурии у себя за спиной Деция с его войском. Вот как заносились они и к тому же с презрением говорили о римлянах. (10) Как только консулу Децию донесли об этой их затее, он большими переходами поспешил из Этрурии к Городу и расположился во владениях Пупинии, внимательно следя за известиями о неприятеле. (11) В Риме тоже не сочли безделицей войну с умбрами, а угроза осады внушила опасения тем, кому при галльском нашествии пришлось самим испытать, сколь беззащитен их родной Город. (12) Вот почему к консулу Фабию отправили послов велеть ему при затишье в войне с самнитами спешно вести легионы в Умбрию. (13) Консул повиновался и большими переходами добрался до Мевании, где в это время сосредоточились силы умбров. (14) Неожиданное появление консула, который, по убеждению умбров, был занят самнитской войною в далеких от них пределах, так их напугало, что одни почли за лучшее отступить к укрепленным городам, другие - и вовсе отказаться от войны, (15) и только одна-единственная община - сами умбры зовут ее Материна - не только удержала других при оружии, но и повела без промедления на битву. (16) Они напали на Фабия, когда тот обносил лагерь валом. Видя, как умбры беспорядочно кидаются на укрепления, консул отозвал воинов от работ и построил их, насколько это было возможно в таких обстоятельствах и таком месте. Подбодрив воинов похвалою, которую они заслужили своими подвигами кто в Этрурии, кто в Самнии, он призывает их покончить с этим жалким довеском к этрусской войне и примерно наказать нечестивые языки за угрозы осадить Город. (17) Воины слушали все это с таким воодушевлением, что речь вождя была прервана дружным криком, вырвавшимся у них из груди. Еще до приказа, по звуку труб и рожков, они всей гурьбою мчатся на врага. (18) Но нападают они так, словно перед ними вовсе не воины с оружием в руках. Дивное дело! Сперва они начинают отнимать знамена у знаменосцев, затем волокут самих знаменосцев к консулам и перетаскивают вооруженных воинов из их рядов в свои, а если где и схватываются в противоборстве, то дерутся больше щитами, чем мечами, и враги падают от ударов щитами в плечи. (19) В плен было взято больше, чем убито, и над полем битвы разносился один-единственный приказ: сложить оружие! (20 Так в ходе самого боя сдались главные зачинщики войны, а назавтра и в следующие дни сдаются и остальные племена умбров. С жителями Окрикулы по частному поручительству заключили дружественный союз.
[42] Fabius, alienae sortis uictor belli, in suam prouinciam exercitum reduxit. Itaque ei ob res tam feliciter gestas, sicut priore anno populus continuauerat consulatum, ita senatus in insequentem annum, quo Ap. Claudius L. Volumnius consules fuerunt, prorogauit maxime Appio aduersante imperium. Appium censorem petisse consulatum comitiaque eius ab L. Furio tribuno plebis interpellata, donec se censura abdicarit, in quibusdam annalibus inuenio. Creatus consul, cum collegae nouum bellum, Sallentini hostes decernerentur, Romae mansit ut urbanis artibus opes augeret quando belli decus penes alios esset. Volumnium prouinciae haud paenituit. Multa secunda proelia fecit; aliquot urbes hostium ui cepit. Praedae erat largitor et benignitatem per se gratam comitate adiuuabat militemque his artibus fecerat et periculi et laboris auidum. Q. Fabius pro consule ad urbem Allifas cum Samnitium exercitu signis conlatis confligit. Minime ambigua res fuit; fusi hostes atque in castra compulsi; nec castra forent retenta, ni exiguum superfuisset diei; ante noctem tamen sunt circumsessa et nocte custodita ne quis elabi posset. Postero die uixdum luce certa deditio fieri coepta et pacti qui Samnitium forent ut cum singulis uestimentis emitterentur; ii omnes sub iugum missi. Sociis Samnitium nihil cautum; ad septem milia sub corona ueniere. Qui se ciuem Hernicum dixerat seorsus in custodia habitus; eos omnes Fabius Romam ad senatum misit; et cum quaesitum esset dilectu an uoluntarii pro Samnitibus aduersus Romanos bellassent, per Latinos populos custodiendi dantur, iussique eam integram rem noui consules P. Cornelius Aruina Q. Marcius Tremulus-hi enim iam creati erant-ad senatum referre. Id aegre passi Hernici; concilium populorum omnium habentibus Anagninis in circo quem Maritimum uocant, praeter Aletrinatem Ferentinatemque et Verulanum omnes Hernici nominis populo Romano bellum indixerunt. 42. (1) Победив в войне, возложенной по жребию на другого, Фабий возвратился в свой Самний. (2) И как народ в предыдущем году за столь успешное ведение дел продлил его консульство, так теперь и сенат оставил за ним на следующий [306 г.] год высшую военную власть при консулах Аппии Клавдии и Луции Волумнии, невзирая на сильное противодействие Аппия. (3) В некоторых летописях я читаю, что Аппий добивался консульства, еще будучи цензором, а народный трибун Луций Фурий воспрепятствовал его участию в выборах вплоть до сложения цензорства. (4) Поскольку новую войну против саллентинов поручили сотоварищу Аппия, он, сделавшись консулом, остался в Риме, чтобы искусным ведением внутренних дел увеличить свое влияние, раз уж военная слава все равно доставалась другим. (5) Волумнию не пришлось жалеть о своем назначении. Он дал много удачных сражений, а несколько вражеских городов взял приступом. Щедро раздавая добычу, он соединял с лаской свою тороватость, и без того любезную народу, и от того в войске его разгорелась жажда трудов и опасностей. (6) Проконсул Квинт Фабий под городом Аллифами дал сражение войску самнитов. Исход битвы был несомненен: враг бежал и был загнан в лагерь. И не удержать бы самнитам и лагеря, если бы день не клонился уже к закату. Однако еще до наступления темноты самнитский лагерь окружили и, чтоб никто не мог улизнуть, на ночь поставили стражей. (7) На другой день, едва рассвело, началась сдача. Было поставлено условие, чтобы сдавшиеся самниты вышли из лагеря в одних туниках, и всех их прогнали под ярмом. (8) Для союзников самнитов никаких условий не было, и около семи тысяч отправили под венки. Те, кто объявил себя герниками, содержались под стражей отдельно. (9) Фабий отправил всех их в Рим к сенату, и, расследовав, по набору ли или по собственной воле они сражались на стороне самнитов против римлян, их раздали латинским племенам под стражу, (10) а новые консулы Публий Корнелий Арвила и Квинт Марций Тремул (ибо они уже были избраны) получили приказ снова доложить сенату об этом деле. (11) Герники возмутились. Жители Анагнии созвали на совет все племена в цирк под названием "Морской", и все герники, кроме алетринцев, ферентинцев и веруланцев, объявили войну римскому народу.
[43] In Samnio quoque, quia decesserat inde Fabius, noui motus exorti. Calatia et Sora praesidiaque quae in his Romana erant expugnata et in captiuorum corpora militum foede saeuitum. Itaque eo P. Cornelius cum exercitu missus. Marcio noui hostes-iam enim Anagninis Hernicisque aliis bellum iussum erat-decernuntur. Primo ita omnia opportuna loca hostes inter consulum castra inter ceperunt ut peruadere expeditus nuntius non posset et per aliquot dies incerti rerum omnium suspensique de statu alterius uterque consul ageret, Romamque is metus manaret, adeo ut omnes iuniores sacramento adigerentur atque ad subita rerum duo iusti scriberentur exercitus. Ceterum Hernicum bellum nequaquam pro praesenti terrore ac uetusta gentis gloria fuit: nihil usquam dictu dignum ausi, trinis castris intra paucos dies exuti, triginta dierum indutias ita ut ad senatum Romam legatos mitterent pacti sunt bimestri stipendio frumentoque et singulis in militem tunicis. Ab senatu ad Marcium reiecti, cui senatus consulto permissum de Hernicis erat; isque eam gentem in deditionem accepit. Et in Samnio alter consul superior uiribus, locis impeditior erat. Omnia itinera obsaepserant hostes saltusque peruios ceperant ne qua subuehi commeatus possent; neque eos, cum cottidie signa in aciem consul proferret, elicere ad certamen poterat, satisque apparebat neque Samnitem certamen praesens nec Romanum dilationem belli laturum. Aduentus Marci, qui Hernicis subactis maturauit collegae uenire auxilio, moram certaminis hosti exemit. Nam ut qui ne alteri quidem exercitui se ad certamen credidissent pares, coniungi utique passi duos consulares exercitus nihil crederent superesse spei, aduenientem incomposito agmine Marcium adgrediuntur. Raptim conlatae sarcinae in medium et, prout tempus patiebatur, instructa acies. Clamor primum in statiua perlatus, dein conspectus procul puluis tumultum apud alterum consulem in castris fecit; isque confestim arma capere iussis raptimque eductis in aciem militibus transuersam hostium aciem atque alio certamine occupatam inuadit, clamitans summum flagitium fore, si alterum exercitum utriusque uictoriae compotem sinerent fieri nec ad se sui belli uindicarent decus. Qua impetum dederat, perrumpit aciemque per mediam in castra hostium tendit et uacua defensoribus capit atque incendit. Quae ubi flagrantia Marcianus miles conspexit et hostes respexere, tum passim fuga coepta Samnitium fieri; sed omnia obtinet caedes nec in ullam partem tutum perfugium est. Iam triginta milibus hostium caesis signum receptui consules dederant colligebantque in unum copias inuicem inter se gratantes, cum repente uisae procul hostium nouae cohortes, quae in supplementum scriptae fuerant, integrauere caedem. In quas nec iussu consulum nec signo accepto uictores uadunt, malo tirocinio imbuendum Samnitem clamitantes. Indulgent consules legionum ardori, ut qui probe scirent nouum militem hostium inter perculsos fuga ueteranos ne temptando quidem satis certamini fore. Nec eos opinio fefellit: omnes Samnitium copiae, ueteres nouaeque, montes proximos fuga capiunt. Eo et Romana erigitur acies, nec quicquam satis tuti loci uictis est et de iugis, quae ceperant, funduntur; iamque una uoce omnes pacem petebant. Tum trium mensum frumento imperato et annuo stipendio ac singulis in militem tunicis ad senatum pacis oratores missi. Cornelius in Samnio relictus: Marcius de Hernicis triumphans in urbem rediit statuaque equestris in foro decreta est, quae ante templum Castoris posita est. Hernicorum tribus populis, Aletrinati Verulano Ferentinati, quia maluerunt quam ciuitatem, suae leges redditae conubiumque inter ipsos, quod aliquamdiu soli Hernicorum habuerunt, permissum. Anagninis quique arma Romanis intulerant ciuitas sine suffragii latione data: concilia conubiaque adempta et magistratibus praeter quam sacrorum curatione interdictum. Eodem anno aedes Salutis a C. Iunio Bubulco censore locata est, quam consul bello Samnitium uouerat. Ab eodem collegaque eius M. Valerio Maximo uiae per agros publica impensa factae. Et cum Carthaginiensibus eodem anno foedus tertio renouatum legatisque eorum, qui ad id uenerant, comiter munera missa. 43. (1) А в Самнии, так как Фабий оттуда ушел, тоже начались новые волнения. Были захвачены Калация и Сора вместе со стоявшими там для охраны римскими воинами, и, взятые в плен, они подверглись гнусным истязаниям. (2) Так что Публия Корнелия с войском послали туда, а Марцию поручили новых противников, так как анагнинцам и другим герникам была объявлена война. (3) Поначалу неприятель сумел завладеть всеми тропами, по которым могли сообщаться лагери консулов, так что даже гонцу налегке не удавалось там проскользнуть, (4) и несколько дней кряду консулы были обо всем в полном неведении, лишь гадая о положении товарища. Это так встревожило Рим, что вся молодежь была приведена к присяге и на случай каких-нибудь неожиданностей набрали два полных войска. (5) Однако война с герниками ничуть не стоила ни возникших теперь опасений, ни прежней славы этого племени. (6) Герники ни разу не осмелились хоть на что-то достойное упоминания, и, лишившись за несколько дней трех лагерей, (7) они получили на 30 дней перемирие для отправки своих послов в Рим к сенату. Это стоило им полугодового жалованья для римского войска, продовольствия на тот же срок и выдачи по тунике на воина. Сенат отослал послов назад к Марцию: постановлением сената ему было поручено решить участь этого племени, и он принял его безоговорочную сдачу. (8) А в Самнии другой консул, несмотря на превосходство в силе, оказался в затруднении из-за неудачного места. Противник перерезал все дороги и захватил проходы в лесных чащах, чтобы сделать невозможным подвоз продовольствия; и вместе с тем консулу не удавалось вызвать врага на бой, хотя каждый день он выстраивал воинов в боевом порядке. (9) Было совершенно ясно, что самниты не выдержат сражения, а римляне - затягивания войны. (10) Приближение Марция, поспешившего после покорения герников на помощь товарищу, лишало самнитов возможности и дальше откладывать битву. (11) Они ведь хорошо знали, что не могут противостоять даже одному римскому войску, и понимали, что допусти они соединение двух войск, и придется оставить всякую надежду на победу. Поэтому они сами нападают на Марция, приближающегося с войском, построенным в походном порядке. (12) Римляне быстро сложили поклажу в середину и, насколько это возможно в такой спешке, построились в боевом порядке. Сперва крик, донесшийся до стана, затем показавшееся вдали облако пыли всколыхнули лагерь второго консула; (13) немедленно отдав приказ браться за оружие, консул тотчас вывел из лагеря построенное для боя войско и сбоку напал на неприятеля, занятого другою битвой. (14) Он кричал воинам, что нет ничего позорней, как, не добившись чести победы в собственной войне, дать другому войску завладеть уже второй победой. (15) Разорвав строй там, где ударил на него, консул прорубился сквозь тесные ряды врагов, устремился в оставленный без защитников неприятельский лагерь, захватил его и поджег. (16) Когда это пламя увидели воины Марция, а потом, оглянувшись, и их противники, повсеместно началось бегство самнитов. Но отовсюду грозила им гибель, и негде было искать спасения и убежища. (17) Уже тридцать тысяч вражеских воинов было убито, консулы уже дали знак отходить и, соединив вместе свои силы, поздравляли друг друга с победой, как вдруг невдалеке показались новые, набранные на подмогу неприятельские когорты, и сызнова начали рубиться. (18) Победители двинулись на них, не дожидаясь консульского приказа и знака начинать сражение, с криками, что они хорошенько проучат самнитских новобранцев. (19) Консулы были снисходительны к горячности пехотинцев, ибо отлично понимали, что неприятельские новобранцы среди разбитых наголову опытных бойцов не в силах будут даже оказать сопротивление. (20) И они не ошиблись: все самнитские полки, и старые и новые, бросились бежать к ближним горам. Туда же поднялось за ними и римское войско, и негде было укрыться побежденным: их сбрасывали даже с занятых ими холмов; и вот уже все в один голос молят о мире. (21) Тогда от них потребовали продовольствия на три месяца, годовое жалованье войску и по тунике на воина, а потом отправили к сенату ходатаев о мире. (22) Корнелий остался в Самнии, а Марций возвратился в Город справлять триумф над герниками. На форуме ему решили поставить конную статую, которую и воздвигли перед храмом Кастора. (23) Трем народам из племени герников - алетринцам, веруланцам и ферентинцам - были возвращены их законы, ибо они предпочли их римскому гражданству, и дозволены были браки между собой, чем какое-то время из всех герников располагали они одни. (24) Анагнинцам и всем тем, кто поднял оружие против римлян, дано было гражданство без права голосования: право собирать совет и заключать браки было у них отнято и запрещено иметь магистратов, кроме как для соблюдения обрядов. (25) В том же году цензор Гай Юний Бубульк заложил храм Спасения, о котором он дал обет, когда был консулом и воевал с самнитами. Вместе с товарищем Марком Валерием Максимом они построили на казенный счет дороги через поля. (26) Кроме того, в тот год возобновили договор с карфагенянами, а послов их, прибывших с этой целью, щедро одарили.
[44] Dictatorem idem annus habuit P. Cornelium Scipionem cum magistro equitum P. Decio Mure. Ab his, propter quae creati erant, comitia consularia habita, quia neuter consulum potuerat bello abesse. Creati consules L. Postumius Ti. Minucius. Hos consules Piso Q. Fabio et P. Decio suggerit biennio exempto, quo Claudium Volumniumque et Cornelium cum Marcio consules factos tradidimus. Memoriane fugerit in annalibus digerendis an consulto binos consules, falsos ratus, transcenderit, incertum est. Eodem anno in campum Stellatem agri Campani Samnitium incursiones factae. Itaque ambo consules in Samnium missi cum diuersas regiones, Tifernum Postumius, Bouianum Minucius petisset, Postumi prius ductu ad Tifernum pugnatum. Alii haud dubie Samnites uictos ac uiginti milia hominum capta tradunt, alii Marte aequo discessum et Postumium metum simulantem nocturno itinere clam in montes copias abduxisse, hostes secutos duo milia inde locis munitis et ipsos consedisse. Consul ut statiua tuta copiosaque-et ita erant-petisse uideretur, postquam et munimentis castra firmauit et omni apparatu rerum utilium instruxit, relicto firmo praesidio de uigilia tertia, qua duci proxime potest, expeditas legiones ad collegam, et ipsum aduersus alios sedentem, ducit. Ibi auctore Postumio Minucius cum hostibus signa confert; et cum anceps proelium in multum diei processisset, tum Postumius integris legionibus defessam iam aciem hostium improuiso inuadit. Itaque cum lassitudo ac uolnera fugam quoque praepedissent, occidione occisi hostes, signa unum et uiginti capta, atque inde ad castra Postumi perrectum. Ibi duo uictores exercitus perculsum iam fama hostem adorti fundunt fugantque; signa militaria sex et uiginti capta et imperator Samnitium Statius Gellius multique alii mortales et castra utraque capta. Et Bouianum urbs postero die coepta oppugnari breui capitur magnaque gloria rerum gestarum consules triumpharunt. Minucium consulem, cum uolnere graui relatum in castra, mortuum quidam auctores sunt, et M. Fuluium in locum eius consulem suffectum et ab eo, cum ad exercitum Minuci missus esset, Bouianum captum. Eo anno Sora Arpinum Cesennia recepta ab Samnitibus; Herculis magnum simulacrum in Capitolio positum dedicatumque. 44. (1) В этом же году [305 г.] Публий Корнелий Сципион был диктатором, а Публий Деций Мус его начальником конницы. (2) Они провели консульские выборы, для чего и были назначены, потому что оба консула не могли отлучиться от сражавшихся легионов. (3) Консулами стали Луций Постумий и Тиберий Минуций. Пизон помещает их после Квинта Фабия и Публия Деция, изъяв два года, в которые, как мы сказали, консулами были Клавдий с Волумнием и Корнелий с Марцием. (4) По недосмотру ли он опустил в своей летописи эти пары консулов или сознательно, считая, что их не было, это остается неясным. (5) В том же году самниты совершали набеги на Сателлатское Поле в кампанских владениях, (6) и потому оба консула были посланы в Самний, но в разные стороны: Постумий на Тиферн, а Минуций на Бовиан. Первым сражение дал Постумий под Тиферном. (7) Одни сообщают, что самниты были несомненно разбиты и двадцать тысяч взято в плен. (8) Другие, что противники оставили поле битвы, когда Марс никому не дал перевеса, и Постумий, прикинувшись устрашенным, потихоньку увел свои легионы в горы. Враг последовал за ним и в двух милях от римских укреплений тоже разбил лагерь. (9) Консул, делая вид, что искал место для своего стана, безопасное и снабженное всем необходимым - а таким оно и было, - возвел кругом лагеря укрепление, снабдил его запасами всего, что нужно, (10) и, оставив сильную охрану, в третью стражу налегке повел легионы кратчайшим путем (11) к сотоварищу, который тоже стоял лагерем перед неприятельским войском. Там по подсказке Постумия Минуций начинает бой с противником, и, когда уже большую часть дня с переменным успехом шла битва, на утомленное вражеское войско внезапно нападает Постумий с его свежими легионами. (12) Так что враги, у которых от ран и усталости и бежать-то не было сил, все были перебиты. Захватив двадцать одно знамя, римляне поспешили оттуда к лагерю Постумия. (13) Там два победоносных войска напали на врага, уже смущенного вестью о поражении, разбили его и обратили в бегство; захватили двадцать шесть знамен, самнитского военачальника Статия Геллия вкупе еще со многими и оба вражеских лагеря. (14) На другой день начали осаду города Бовиана, и вскоре он тоже оказался в руках римлян, а консулы за свои подвиги с великой славою отпраздновали триумф. (15) Некоторые утверждают, что тяжело раненного консула Минуция отнесли в лагерь, где он скончался, а Марк Фульвий, ставший вместо него консулом, был послан к войску Минуция и захватил Бовиан. (16) В этом году у самнитов отбили Copy, Арпин и Цезеннию; на Капитолии воздвигли и освятили огромное изваяние Геркулеса.
[45] P. Sulpicio Sauerrione P. Sempronio Sopho consulibus Samnites, seu finem seu dilationem belli quaerentes, legatos de pace Romam misere. Quibus suppliciter agentibus responsum est, nisi saepe bellum parantes pacem petissent Samnites, oratione ultro citro habita de pace transigi potuisse: nunc, quando uerba uana ad id locorum fuerint, rebus standum esse. P. Sempronium consulem cum exercitu breui in Samnio fore; eum, ad bellum pacemne inclinent animi, falli non posse; comperta omnia senatui relaturum; decedentem ex Samnio consulem legati sequerentur. Eo anno cum pacatum Samnium exercitus Romanus benigne praebito commeatu peragrasset, foedus antiquum Samnitibus redditum. Ad Aequos inde, ueteres hostes, ceterum per multos annos sub specie infidae pacis quietos, uersa arma Romana, quod incolumi Hernico nomine missitauerant simul cum iis Samniti auxilia et post Hernicos subactos uniuersa prope gens sine dissimulatione consilii publici ad hostes desciuerat; et postquam icto Romae cum Samnitibus foedere fetiales uenerant res repetitum, temptationem aiebant esse ut terrore incusso belli Romanos se fieri paterentur; quod quanto opere optandum foret, Hernicos docuisse, cum quibus licuerit suas leges Romanae ciuitati praeoptauerint; quibus legendi quid mallent copia non fuerit, pro poena necessariam ciuitatem fore. Ob haec uolgo in conciliis iactata populus Romanus bellum fieri Aequis iussit; consulesque ambo ad nouum profecti bellum quattuor milia a castris hostium consederunt. Aequorum exercitus, ut qui suo nomine permultos annos imbelles egissent, tumultuario similis sine ducibus certis, sine imperio trepidare. Alius exeundum in aciem, alii castra tuenda censent: mouet plerosque uastatio futura agrorum ac deinceps cum leuibus praesidiis urbium relictarum excidia. Itaque postquam inter multas sententias una, quae omissa cura communium ad respectum suarum quemque rerum uertit, est audita, ut prima uigilia diuersi e castris ad deportanda omnia tuendosque moenibus in urbes abirent, cuncti eam sententiam ingenti adsensu accepere. Palatis hostibus per agros prima luce Romani signis prolatis in acie consistunt et, ubi nemo obuius ibat, pleno gradu ad castra hostium tendunt; ceterum postquam ibi neque stationes pro portis nec quemquam in uallo nec fremitum consuetum castrorum animaduerterunt, insolito silentio moti metu insidiarum subsistunt. Transgressi deinde uallum cum deserta omnia inuenissent pergunt hostem uestigiis sequi; sed uestigia in omnes aeque ferentia partes, ut in dilapsis passim, primo errorem faciebant. Post per exploratores compertis hostium consiliis, ad singulas urbes circumferendo bello unum et triginta oppida intra dies quinquaginta, omnia oppugnando, ceperunt; quorum pleraque diruta atque incensa nomenque Aequorum prope ad internecionem deletum. De Aequis triumphatum; exemploque eorum clades fuit, ut Marrucini Marsi Paeligni Frentani mitterent Romam oratores pacis petendae amicitiaeque. His populis foedus petentibus datum. 45. (1) При консулах Публии Сульпиции Саверрионе и Публии Семпронионе Софе [304 г.] самниты отправили в Рим для переговоров о мире своих послов, чтобы добиваться то ли конца войне, то ли ее отсрочки. (2) На их униженные просьбы был дан ответ: если бы самниты не просили так часто мира, готовясь тем временем к войне, можно было бы вести подобные переговоры; но, коль скоро до сих пор слова оставались без последствий, приходится верить только делам. (3) Скоро консул Публий Семпроний будет с войском в Самнии, и его не обманешь, к войне или к миру склонны самниты; выяснив все, он обо всем доложит сенату, и, когда он двинется из Самния обратно, послы пусть идут за ним следом. (4) В тот год на пути через Самний римские легионы встретили лишь мирных жителей, охотно снабжавших их продовольствием, так что старинный договор с самнитами все-таки возобновили. (5) Тогда римляне пошли войною против эквов - давних своих недругов, которые, впрочем, уже многие годы ничем не беспокоили римлян, при всей своей ненадежности прикидываясь замиренными. Дело в том, что до разгрома герников эквы вместе с ними посылали самнитам подкрепление, (6) а после покорения герников почти все племя перешло на сторону врагов Рима и не скрывало этого принятого всем миром решения. Но когда после заключения в Риме договора с самнитами фециалы явились к эквам требовать возмещения, (7) эквы упорно стояли на том, что, грозя войной, их силой пытаются заставить принять римское гражданство, а сколь это желанно, учит пример герников: ведь все кто мог, предпочли собственные законы римскому гражданству, (8) для тех же, у кого не будет выбора, принудительное гражданство обернется наказанием. Все это открыто говорилось на сходках, и потому римский народ приказал объявить эквам войну. (9) Оба консула отправились в новый поход и расположились лагерем в четырех милях от вражеского стана. (10) Уже долгие годы эквы не вели войн самостоятельно. Их войско, походившее на ополчение, в котором не было толком ни вождей, ни военных порядков, было в смятении. (11) Одним казалось, надо выходить на бой, другим - защищать лагерь, многих тревожило разорение, грозящее полям, а следом и разрушение городов, оставленных под слабой охраною. (12) И вот когда среди многих высказанных мнений услышали, что пусть, мол, каждый оставит попечение об общих делах и займется своими собственными (13) и пусть с первою стражей уходят кто куда из лагеря, чтобы свезти в города все свое добро и защищать городские стены, то все с полным единодушием приняли это решение. (14) Когда враги уже разбрелись по своим имениям, римляне на рассвете вынесли знамена и построились в боевом порядке, но никто не вышел им навстречу, и они поспешили к вражескому лагерю. (15) Не видя и там дозоров перед воротами и ни единой души на валу, не слыша обычного в лагере гомона, они остановились, пораженные странной тишиной и опасаясь засады. (16) Когда же перешли через вал и обнаружили в лагере полное безлюдие, бросились вдогонку за врагом. Следы меж тем вели во все стороны, как всегда бывает, если разбегаются кто куда, но поначалу это сбило римлян с толку. (17) Узнав же от лазутчиков о замыслах противника, римляне пошли войною на города эквов, осаждая их один за другим, и за пятьдесят дней взяли приступом тридцать один город, разрушив и спалив большую их часть и почти истребив племя эквов. (18) Над эквами справили триумф. Их погибель послужила уроком марруцинам, марсам, пелигнам и френтанам, которые отправили в Рим ходатаев просить о мире и дружественном союзе. С этими народами, по их просьбе, был заключен договор.
[46] Eodem anno Cn. Flauius Cn. Filius scriba, patre libertino humili fortuna ortus, ceterum callidus uir et facundus, aedilis curulis fuit. Inuenio in quibusdam annalibus, cum appareret aedilibus fierique se pro tribu aedilem uideret neque accipi nomen quia scriptum faceret, tabulam posuisse et iurasse se scriptum non facturum; quem aliquanto ante desisse scriptum facere arguit Macer Licinius tribunatu ante gesto triumuiratibusque, nocturno altero, altero coloniae deducendae. Ceterum, id quod haud discrepat, contumacia aduersus contemnentes humilitatem suam nobiles certauit; ciuile ius, repositum in penetralibus pontificum, euolgauit fastosque circa forum in albo proposuit, ut quando lege agi posset sciretur; aedem Concordiae in area Volcani summa inuidia nobilium dedicauit; coactusque consensu populi Cornelius Barbatus pontifex maximus uerba praeire, cum more maiorum negaret nisi consulem aut imperatorem posse templum dedicare. Itaque ex auctoritate senatus latum ad populum est ne quis templum aramue iniussu senatus aut tribunorum plebei partis maioris dedicaret.-haud memorabilem rem per se, nisi documentum sit aduersus superbiam nobilium plebeiae libertatis, referam. Ad collegam aegrum uisendi causa Flauius cum uenisset consensuque nobilium adulescentium, qui ibi adsidebant, adsurrectum ei non esset, curulem adferri sellam eo iussit ac sede honoris sui anxios inuidia inimicos spectauit.-ceterum Flauium dixerat aedilem forensis factio, Ap. Claudi censura uires nacta, qui senatum primus libertinorum filiis lectis inquinauerat et, posteaquam eam lectionem nemo ratam habuit nec in curia adeptus erat quas petierat opes urbanas, humilibus per omnes tribus diuisis forum et campum corrupit; tantumque Flaui comitia indignitatis habuerunt ut plerique nobilium anulos aureos et phaleras deponerent. Ex eo tempore in duas partes discessit ciuitas; aliud integer populus, fautor et cultor bonorum, aliud forensis factio tenebat, donec Q. Fabius et P. Decius censores facti et Fabius simul concordiae causa, simul ne humillimorum in manu comitia essent, omnem forensem turbam excretam in quattuor tribus coniecit urbanasque eas appellauit. Adeoque eam rem acceptam gratis animis ferunt ut Maximi cognomen, quod tot uictoriis non pepererat hac ordinum temperatione pareret. Ab eodem institutum dicitur ut equites idibus Quinctilibus transueherentur. 46. (1) Курульным эдилом в тот год был писец Гней Флавий, сын Гнея. Как сын вольноотпущенника он имел низкое происхождение, но был хитроумен и красноречив. (2) В иных из летописей я обнаруживаю о нем такой рассказ. Флавий состоял при эдилах и видел, что по трибам его выдвигают на эдильскую должность, но на голосование его имя не ставится, так как он писец; тогда он отложил дощечку и дал клятву никогда больше не служить писцом. (3) Лициний Макр утверждал, что Флавий оставил эту службу несколько ранее, еще до того, как стал трибуном и одним из триумвиров - один раз в "ночном" триумвирате, другой - в триумвирате, ведавшем поселениями. (4) Но все так или иначе сходятся на том, что он упорно боролся против знати, презиравшей его за низкое происхождение. (5) Он обнародовал гражданское право, которое понтифики держали у себя под замком, и расставил по форуму белые доски с фастами, чтобы народ знал, по каким дням можно вести тяжбы. (6) Несмотря на озлобление знати, он освятил на Вулкановом поле храм Согласия, и по единодушной воле народа заставил великого понтифика Корнелия Брабата произнести слова, которые за ним повторял Флавий, меж тем, как обычай предков запрещал освящать храмы всем, кроме консулов и полководцев. (7) И только тогда по воле сената народу был предложен на утверждение закон, запрещавший освящать храм без приказа сената или большинства трибунов. (8) Хочу упомянуть еще об одном случае, хотя сам по себе он не столь уж значителен. Дело в том, что он показывает, какой свободой располагал народ в своем противостоянии заносчивой знати. (9) Как-то раз, когда Флавий пришел навестить больного товарища по должности, сидевшие там знатные юноши сговорились и не поднялись ему навстречу. Тогда Флавий велел принести ему курульное кресло и со своего почетного места поглядывал на терзаемых досадою недругов. (10) Впрочем, эдилом Флавия избрала рыночная клика, набравшая силу в цензорство Аппия Клавдия, который впервые осквернил сенат внесением в список вольноотпущенников; (11) а потом, когда никто не признал такой список действительным, и в курии Аппий не добился искомого влияния, то, распределив городской сброд по всем трибам, он сумел подкупить и форум и Марсово поле. (12) Знать встретила избрание Флавия с таким негодованием, что многие поснимали золотые кольца и бляхи. (13) С этих пор граждане разделились на две партии: народ здравомыслящий, чтивший и уважавший все добропорядочное, тянул в одну сторону, а рыночная клика - в другую. (14) Так и шло, пока Квинт Фабий и Публий Деций не стали цензорами, и ради общего согласия, как, впрочем, и ради того, чтобы выборы не попали в руки черни, Фабий выделил всю рыночную толпу и объединил ее в четыре трибы, назвав их "городскими". (15) Говорят это было встречено с такою благодарностью, что за примирение сословий Фабий заслужил прозвище Максим, которого не дали ему столькие военные победы. Он же, как сообщают, учредил торжественный выезд всадников в квинктильские иды.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Грамматика латинского языка | Латинские тексты

Hosted by uCoz