Краткая коллекция текстов на французском языке

Victor Hugo/Виктор Гюго

Quatre-vingt-treize/93 год

IV

France Русский
Qui voyait l'Assemblée ne songeait plus à la salle. Qui voyait le drame ne pensait plus au théâtre. Rien de plus difforme et de plus sublime. Un tas de héros, un troupeau de lâches. Des fauves sur une montagne, des reptiles dans un marais. Là fourmillaient, se coudoyaient, se provoquaient, se menaçaient, luttaient et vivaient tous ces combattants qui sont aujourd'hui des fantômes. Кто следил за ходом заседаний Конвента, забывал о внешнем виде залы. Кто следил за драмой, не думал о театре. Невиданная дотоле смесь самого возвышенного с самым уродливым. Когорта героев, стадо трусов. Благородные хищники на вершине и пресмыкающиеся в болоте. Там кишели, толкались, подстрекали друг друга, грозили друг другу, сражались и жили борцы, ставшие ныне лишь тенями.
Dénombrement titanique. Нескончаемо-огромный список.
A droite, la Gironde, légion de penseurs ; à gauche, la Montagne, groupe d'athlètes. D'un côté, Brissot, qui avait reçu les clefs de la Bastille ; Barbaroux, auquel obéissaient les Marseillais ; Kervélégan, qui avait sous la main le bataillon de Brest caserné au faubourg Saint-Marceau ; Gensonné, qui avait établi la suprématie des représentants sur les généraux ; le fatal Guadet, auquel une nuit, aux Tuileries, la reine avait montré le dauphin endormi ; Guadet baisa le front de l'enfant et fit tomber la tête du père ; Salles, le dénonciateur chimérique des intimités de la Montagne avec l'Autriche ; Sillery, le boiteux de la droite, comme Couthon était le cul-de-jatte de la gauche ; Справа Жиронда -- легион мыслителей, слева Гора -- отряд борцов. С одной стороны -- Бриссо, которому были вручены ключи от Бастилии; Барбару, которого не решались ослушаться марсельцы; Кервелеган, державший в боевой готовности Брестский батальон, расквартированный в предместье Сен-Марсо; Жансоннэ, который добился признания первенства депутатов перед военачальниками; роковой Гюадэ, которому в Тюильри королева показала однажды ночью спящего дофина; Гюадэ поцеловал в лобик спящего ребенка, но потребовал, чтобы отрубили голову его отцу; Салль, разоблачитель несуществующих заигрываний Горы с Австрией; Силлери, хромой калека с правых скамей, подобно тому как Кутон был безногим калекой -- левых скамей;
Lause-Duperret, qui, traité de scélérat par un journaliste, l'invita à dîner en lui disant : " Je sais que " scélérat " veut simplement dire " l'homme qui ne pense pas comme nous " ; Rabaut-Saint-Etienne, qui avait commencé son Almanach de 1790 par ce mot : La Révolution est finie ; Quinette, un de ceux qui précipitèrent Louis XVI ; le janséniste Camus, qui rédigeait la constitution civile du clergé, croyait aux miracles du diacre Pâris, et se prosternait toutes les nuits devant un Christ de sept pieds de haut cloué au mur de sa chambre ; Fauchet, un prêtre qui, avec Camille Desmoulins, avait fait le 14 juillet ; Isnard, qui commit le crime de dire : Paris sera détruit, au moment même où Brunswick disait : Paris sera brûlé ; Jacob Dupont, le premier qui cria : Je suis athée, et à qui Robespierre répondit : L'athéisme est aristocratique ; Lanjuinais, dure, sagace et vaillante tête bretonne ; Ducos, l'Euryale de Boyer-Fonfrède ; Rebecqui, le Pylade de Barbaroux ; Rebecqui donnait sa démission parce qu'on n'avait pas encore guillotiné Robespierre ; Richaud, qui combattait la permanence des sections ; Лоз-Дюперре, который, будучи оскорблен одним газетчиком, назвавшим его "негодяй", пригласил оскорбителя отобедать и заявил: "Я знаю, что "негодяй" означает просто "инакомыслящий"; Рабо-Сент-Этьен, открывший свой альманах 1790 года словами: "Революция окончена!"; Кинет, один из тех, кто низложил Людовика XVI; янсенист Камюс, составитель проекта гражданского устройства духовенства, человек, который свято верил в чудеса диакона Париса и все ночи напролет лежал, распростершись перед распятием саженной высоты, прибитым к стене его спальни; Фоше -- священник, вместе с Камиллом Демуленом руководивший восстанием 14 июля; Инар, который совершил преступление, сказав: "Париж будет разрушен", в тот самый момент, когда герцог Брауншвейгский заявил: "Париж будет сожжен"; Жакоб Дюпон, первым крикнувший: "Я атеист", на что Робеспьер ответил ему: "Атеизм -- забава аристократов"; Ланжюинэ, непреклонный, проницательный и доблестный бретонец; Дюкос -- Эвриал при Буайе-Фонфреде; Ребекки -- Пилад при Барбару, тот самый Ребекки, который сложил с себя депутатские полномочия, потому что еще не гильотинировали Робеспьера; Ришо, который боролся против несменяемости секций;
Lasource, qui avait émis cet apophthegme meurtrier : Malheur aux nations reconnaissantes ! et qui, au pied de l'échafaud, devait se contredire par cette fière parole jetée aux montagnards : Nous mourons parce que le peuple dort, et vous mourrez parce que le peuple se réveillera ; Biroteau, qui fit décréter l'abolition de l'inviolabilité, fut ainsi, sans le savoir, le forgeron du couperet, et dressa l'échafaud pour lui-même ; Charles Villatte, qui abrita sa conscience sous cette protestation : Je ne veux pas voter sous les couteaux ; Louvet, l'auteur de Faublas, qui devait finir libraire au Palais-Royal avec Lodoiska au comptoir ; Mercier, l'auteur du Tableau de Paris, qui s'écriait : Tous les rois ont senti sur leurs nuques le 21 janvier ; Marec, qui avait pour souci " la faction des anciennes limites " ; le journaliste Carra qui, au pied de l'échafaud, dit au bourreau : Ca m'ennuie de mourir. J'aurais voulu voir la suite ; Vigée, qui s'intitulait grenadier dans le deuxième bataillon de Mayenne-et-Loire, et qui, menacé par les tribunes publiques, s'écriait : Je demande qu'au premier murmure des tribunes, nous nous retirions tous, et marchions à Versailles, le sabre à la main ! Buzot, réservé à la mort de faim ; Valazé, promis à son propre poignard ; Ласурс, автор злобного афоризма "Горе благодарным народам!", который у ступеней эшафота отверг свои же собственные слова, гордо бросив в лицо монтаньярам: "Мы умираем оттого, что народ спит, но вы умрете оттого, что народ проснется!"; Бирото, который на свою беду добился отмены неприкосновенности личности депутатов, ибо таким образом отточил нож гильотины и воздвиг плаху для самого себя; Шарль Виллет, который для очистки совести время от времени возглашал: "Не желаю голосовать под угрозой ножа"; Луве, автор "Фоблаза", в конце жизненного пути ставший книгопродавцем в Пале-Рояле, где за прилавком восседала Лодоиска; Мерсье, автор "Парижских картин", который писал: "Все короли на собственной шее почувствовали двадцать первое января"; Марек, который пекся об "охране бывших границ"; журналист Карра, который, взойдя на эшафот, сказал палачу: "До чего же досадно умирать! Так хотелось бы досмотреть продолжение"; Виже, который именовал себя "гренадером второго батальона Майенна и Луары" и который в ответ на угрозы публики крикнул: "Требую, чтобы при первом же ропоте трибун мы, депутаты, ушли отсюда все до одного и двинулись бы на Версаль с саблями наголо!"; Бюзо, которому суждено было умереть с голоду; Валазе, принявший смерть от собственной руки;
Condorcet, qui devait périr à Bourg-la-Reine devenu Bourg-Egalité, dénoncé par l'Horace qu'il avait dans sa poche ; Pétion, dont la destinée était d'être adoré par la foule en 1792 et dévoré par les loups en 1793 ; vingt autres encore, Pontécoulant, Marboz, Lidon, Saint-Martin, Dussaulx, traducteur de Juvénal, qui avait fait la campagne de Hanovre, Boilleau, Bertrand, Lesterp-Beauvais, Lesage, Gomaire, Gardien, Mainvielle, Duplantier, Lacaze, Antiboul, et en tête un Barnave qu'on appelait Vergniaud. Кондорсе, которому судьба уготовила кончину в Бург-ла-Рен, переименованном в Бург-Эгалитэ, причем убийственной уликой послужил обнаруженный в его кармане томик Горация; Петион, который в девяносто втором году был кумиром толпы, а в девяносто четвертом погиб, растерзанный волчьими клыками; и еще двадцать человек, среди коих: Понтекулан, Марбоз, Лидон, Сен-Мартен, Дюссо, переводчик Ювенала, проделавший ганноверскую кампанию; Буало, Бертран, Лестер-Бове, Лесаж, Гомэр, Гардьен, Мэнвьель, Дюплантье, Лаказ, Антибуль и во главе их второй Барнав, который звался Верньо.
De l'autre côté, Antoine-Louis-Léon Florelle de Saint-Just, pâle, front bas, profil correct, oeil mystérieux, tristesse profonde, vingt-trois ans ; Merlin de Thionville, que les Allemands appelaient Feuer-Teufel, " le diable de feu " ; Merlin de Douai, le coupable auteur de la loi des suspects ; Soubrany, que le peuple de Paris, au premier prairial, demanda pour général ; l'ancien curé Lebon, tenant un sabre de la main qui avait jeté de l'eau bénite ; Billaud-Varennes, qui entrevoyait la magistrature de l'avenir ; pas de juges, des arbitres ; Fabre d'Eglantine, qui eut une trouvaille charmante, le calendrier républicain, comme Rouget de Lisle eut une inspiration sublime, la Marseillaise, mais l'un et l'autre sans récidive ; Manuel, le procureur de la Commune, qui avait dit : Un roi mort n'est par un homme de moins ; Goujon, qui était entré dans Tripstadt, dans Newstadt et dans Spire, et avait vu fuir l'armée prussienne ; С другой стороны -- Антуан-Луи-Леон Флорель де Сен-Жюст, бледный, двадцатитрехлетний юноша, с безупречным профилем, загадочным взором, с печатью глубокой грусти на челе; Мерлен из Тионвиля, которого немцы прозвали "Feuer-Teufel", "огненный дьявол"; Мерлен из Дуэ, преступный автор закона о подозрительных; Субрани, которого народ Парижа 1 прериаля потребовал назначить своим полководцем; бывший кюре Лебон, чья рука, кропившая ранее прихожан святой водой, держала теперь саблю; Билло-Варенн, который предвидел магистратуру будущего, где место судей займут посредники; Фабр д'Эглантин, которого только однажды, подобно Руже де Лиллю, создавшему марсельезу, осенило вдохновение, и он создал тогда республиканский календарь, но, -- увы! -- вторично муза не посетила ни того, ни другого; Манюэль, прокурор Коммуны, который заявил: "Когда умирает король, это не значит, что стало одним человеком меньше"; Гужон, который взял Трипштадт, Нейштадт и Шпейер и обратил в бегство пруссаков;
Lacroix, avocat changé en général, fait chevalier de Saint-Louis six jours avant le 10 août ; Fréron-Thersite, fils de Fréron-Zoile ; Rulh, l'inexorable fouilleur de l'armoire de fer, prédestiné au grand suicide républicain, devant se tuer le jour où mourrait la république ; Fouché, âme de démon, face de cadavre ; Camboulas, l'ami du père Duchesne, lequel disait à Guillotin : Tu es du club des Feuillants, mais ta fille est du club des Jacobins ; Jagot, qui à ceux qui plaignaient la nudité des prisonniers répondait ce mot farouche : Une prison est un habit de pierre ; Javogues, l'effrayant déterreur des tombeaux de Saint-Denis ; Osselin, proscripteur qui cachait chez lui une proscrite, madame Charry ; Bentabolle, qui, lorsqu'il présidait, faisait signe aux tribunes d'applaudir ou de huer ; le journaliste Robert, mari de mademoiselle Kéralio, laquelle écrivait : Ni Robespierre, ni Marat ne viennent chez moi, Robespierre y viendra quand il voudra, Marat jamais ; Garan-Coulon, qui avait fièrement demandé, quand l'Espagne était intervenue dans le procès de Louis XVI, que l'Assemblée ne daignât pas lire la lettre d'un roi pour un roi ; Лакруа, из адвоката превратившийся в генерала и пожалованный орденом Святого Людовика за неделю до 10 августа; Фрерон-Терсит, сын Фрерона-Зоила; Рюль, гроза банкирских железных сундуков, непреклонный республиканец, трагически покончивший с собой в день гибели республики; Фуше с душой демона и лицом трупа; друг отца Дюшена, Камбулас, который сказал Гильотену: "Сам ты из клуба Фельянов, а дочка твоя -- из Якобинского клуба"; Жаго, ответивший тому, кто жаловался, что узников держат полунагими: "Ничего, темница одела их камнем"; Жавог, зловещий осквернитель гробниц в усыпальнице Сен-Дени; Осселэн, изгонявший подозрительных и скрывавший у себя осужденную на изгнание госпожу Шарри; Бантаболь, который, председательствуя на заседаниях Конвента, знаками показывал трибунам, рукоплескать им или улюлюкать; журналист Робер, супруг мадмуазель Кералио, писавшей: "Ни Робеспьер, ни Марат ко мне не ходят; Робеспьер может явиться в мой дом, когда захочет, а Марат -- никогда"; Гаран-Кулон, который гордо сказал, когда Испания осмелилась вмешаться в ход процесса над Людовиком XVI, что Собрание не уронит себя чтением письма короля, предстательствующего за другого короля;
Grégoire, évêque, digne d'abord de la primitive Eglise, mais qui plus tard sous l'empire effaça le républicain Grégoire par le comte Grégoire ; Amar qui disait : Toute la terre condamne Louis XVI. A qui donc appeler du jugement ? aux planètes ; Rouyer, qui s'était opposé, le 21 janvier, à ce qu'on tirât le canon du Pont-Neuf, disant : Une tête de roi ne doit par faire en tombant plus de bruit que la tête d'un autre homme ; Chénier, frère d'André ; Vadier, un de ceux qui posaient un pistolet sur la tribune ; Panis, qui disait à Momoro : - Je veux que Marat et Robespierre s'embrassent à ma table chez moi. - Où demeures-tu ? - A Charenton. - Ailleurs m'eût étonné, disait Momoro ; Legendre, qui fut le boucher de la révolution de France comme Pride avait été le boucher de la révolution d'Angleterre ; - Viens, que je t'assomme, criait-il à Lanjuinais. Et Lanjuinais répondait : Fais d'abord décréter que je suis un boeuf ; Грегуар, по началу пастырь, достойный первых времен христианства, а при Империи добившийся титула графа Грегуар, дабы стереть даже воспоминание о Грегуаре-республиканце; Амар, сказавший: "Весь шар земной осудил Людовика XVI. К кому же апеллировать? К небесным светилам?"; Руйе, который 21 января протестовал против пушечной стрельбы с Нового Моста, ибо, как он заявил: "Голова короля при падении должна производить не больше шума, чем голова любого смертного"; Шенье, брат Андре Шенье; Вадье, один из тех ораторов, что, произнося речь, клали перед собой заряженный пистолет; Танис, который сказал Моморо: "Я хотел бы, чтобы Марат и Робеспьер дружески обнялись за моим столом". -- "А где ты живешь?" -- "В Шарантоне". -- "Оно и видно", -- ответил Моморо; Лежандр, который стал мясником французской революции, подобно тому как Прайд был мясником революции английской; "Подойди сюда, я тебя пришибу", -- закричал он Ланжюинэ, на что последний ответил: "Добейся сначала декрета, объявляющего меня быком";
Collot d'Herbois, ce lugubre comédien, ayant sur la face l'antique masque aux deux bouches qui disent Oui et Non, approuvant par l'une ce qu'il blâmait par l'autre, flétrissant Carrier à Nantes et déifiant Châlier à Lyon, envoyant Robespierre à l'échafaud et Marat au Panthéon ; Génissieux, qui demandait la peine de mort contre quiconque aurait sur lui la médaille Louis XVI martyrisé ; Léonard Bourdon, le maître d'école qui avait offert sa maison au vieillard du Mont-Jura ; Topsent, marin, Goupilleau, avocat, Laurent Lecointre, marchand, Duhem, médecin, Sergent, statuaire, David, peintre, Joseph Egalité, prince. D'autres encore : Lecointe Puiraveau, qui demandait que Marat fût déclaré par décret " en état de démence " ; Robert Lindet, l'inquiétant créateur de cette pieuvre dont la tête était le Comité de sûreté générale et qui couvrait la France de ses vingt et un mille bras, qu'on appelait les comités révolutionnaires ; Leboeuf, sur qui Girey-Dupré, dans son Noël des faux patriotes, avait fait ce vers : Колло д'Эрбуа, зловещий лицедей, скрывший свое подлинное лицо под античной двуликой маской, одна половина которой говорила "да", а другая "нет", одна одобряла то, на что изрыгала хулу другая, бичевавший Каррье в Нанте и превозносивший Шалье в Лионе, пославший Робеспьера на эшафот, а Марата в Пантеон; Женисье, который требовал смертной казни для всякого, на ком будет обнаружен образок с надписью: "Мученик Людовик XVI"; Леонар Бурдон, школьный учитель, предложивший свой дом старцу Юрских гор; моряк Топсан, адвокат Гупильо, Лоран Лекуантр -- купец, Дюгем -- врач, Сержан -- скульптор, Давид -- художник, Жозеф Эгалитэ -- принц крови. И еще -- Лекуант-Пюираво, который требовал, чтобы Марата особым декретом объявили "находящимся в состоянии помешательства"; неугомонный Робер Лендэ, родитель некоего спрута, головой которого был Комитет общественной безопасности, а бесчисленные щупальцы, охватившие всю Францию, именовались революционными комитетами; Лебеф, которому Жире-Дюпре посвятил в своем "Пиршестве лжепатриотов" следующую строку:
Leboeuf vif Legendre et beugla. "Лебеф ["Лебеф" созвучно с франц. "le boeuf" -- бык.], увидев раз Лежандра, замычал".
Thomas Payne, Américain, et clément ; Anacharsis Cloots, Allemand, baron, millionnaire, athée, hébertiste, candide ; l'intègre Lebas, l'ami des Duplay ; Rovère, un des rares hommes qui sont méchants pour la méchanceté, car l'art pour l'art existe plus qu'on ne croit ; Charlier, qui voulait qu'on dît vous aux aristocrates ; Tallien, élégiaque et féroce, qui fera le 9 thermidor par amour ; Cambacérès, procureur qui sera prince, Carrier, procureur qui sera tigre ; Laplanche, qui s'écria un jour : Je demande la priorité pour le canon d'alarme ; Thuriot qui voulait le vote à haute voix des jurés du tribunal révolutionnaire ; Bourdon de l'Oise, qui provoquait en duel Chambon, dénonçait Payne, et était dénoncé par Hébert ; Fayau, qui proposait " l'envoi d'une armée incendiaire " dans la Vendée ; Томас Пэйн, американец и человек гуманный; Анахарсис Клотц, немец, барон, миллионер, безбожник, эбертист, существо весьма простодушное; неподкупный Леба, друг семьи Дюпле; Ровер, яркий экземпляр любителя зла ради зла, ибо искусство для искусства существует гораздо чаще, чем принято думать; Шарлье, требовавший, чтобы к аристократам непременно обращались на "вы"; Тальен, чувствительный и свирепый, которого любовь к женщине сделала термидорианцем; Камбасерес, прокурор, ставший впоследствии принцем; Каррье, прокурор, ставший впоследствии тигром; Лапланш, который в один прекрасный день воскликнул: "Я требую приоритета для пушки, дающей сигнал тревоги"; Тюрьо, который предложил открытое голосование для судей Революционного трибунала; Бурдон из Уазы, который вызвал на дуэль Шамбона, донес на Пэйна и сам был разоблачен Эбером; Фэйо, который предлагал послать в Вандею "армию поджигателей";
Tavaux, qui le 13 avril fut presque un médiateur entre la Gironde et la Montagne ; Vernier, qui demandait que les chefs girondins et les chefs montagnards allassent servir comme simples soldats ; Rewbell qui s'enferma dans Mayence ; Bourbotte qui eut son cheval tué sous lui à la prise de Saumur ; Guimberteau qui dirigea l'armée des Côtes de Cherbourg ; Jard-Panvilliers qui dirigea l'armée des Côtes de la Rochelle, Lecarpentier qui dirigea l'escadre de Cancale ; Roberjot qu'attendait le guet-apens de Rastadt ; Prieur de la Marne qui portait dans les camps sa vieille contre-épaulette de chef d'escadron ; Levasseur de la Sarthe qui, d'un mot, décidait Serrent, commandant du bataillon de Saint-Amand, à se faire tuer ; Reverchon, Maure, Bernard de Saintes, Charles Richard, Lequinio, et au sommet de ce groupe un Mirabeau qu'on appelait Danton. Таво, который 13 апреля был чем-то вроде посредника между Жирондой и Горой; Вернье, который считал необходимым, чтобы вожди жирондистов, равно как и вожди монтаньяров, пошли в армию простыми солдатами; Ревбель, который заперся в Майнце; Бурбот, под которым при взятии Сомюра убили коня; Гимберто, который командовал армией на Шербургском побережье; Жард-Панвилье, который командовал армией на побережье Ларошель; Лекарпантье, который командовал эскадрой в Канкале; Робержо, которого подстерегала в Роштадте ловушка; Приер Марнский, надевавший при инспекторской поездке по войскам свои старые эполеты командира эскадрона; Левассер Сартский, который одним-единственным словом обрек на гибель Серрана, командира батальона в Сент-Амане; Ревершон, Мор, Бернар де Сент, Шарль Ришар, Лекинио, и во главе этой группы -- новоявленный Мирабо, именуемый Дантоном.
En dehors de ces deux camps, et les tenant tous deux en respect, se dressait un homme, Robespierre. Вне этих двух лагерей стоял человек, державший оба эти лагеря в узде, и человек этот звался Робеспьер.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Грамматический справочник | Тексты

Hosted by uCoz