Краткая коллекция англтекстов

Вальтер Скотт

Quentin Durward/Квентин Дорвард

CHAPTER XXVII: THE EXPLOSION

english Русский
'T is listening fear, and dumb amazement all,
When to the startled eye, the sudden glance
Appears far south, eruptive through the cloud.

THOMSON'S SUMMER
Со страхом смотришь ты
И с изумленьем,
Когда внезапно яркое сиянье
Сквозь тучу прорывается вдали.Томсон. "Лето"
The preceding chapter, agreeably to its title, was designed as a retrospect which might enable the render fully to understand the terms upon which the King of France and the Duke of Burgundy stood together, when the former, moved partly perhaps by his belief in astrology, which was represented as favourable to the issue of such a measure, and in a great measure doubtless by the conscious superiority of his own powers of mind over those of Charles, had adopted the extraordinary, and upon any other ground altogether inexplicable, resolution of committing his person to the faith of a fierce and exasperated enemy -- a resolution also the more rash and unaccountable, as there were various examples in that stormy time to show that safe conducts, however solemnly plighted, had proved no assurance for those in whose favour they were conceived; and indeed the murder of the Duke's grandfather at the Bridge of Montereau, in presence of the father of Louis, and at an interview solemnly agreed upon for the establishment of peace and amnesty, was a horrible precedent, should the Duke be disposed to resort to it. Целью предыдущей главы, как отчасти видно из ее эпиграфа, было бросить взгляд назад и познакомить читателя с теми отношениями, которые сложились между французским королем и герцогом Бургундским в ту пору, когда Людовик, побуждаемый отчасти своей верой в астрологию, сулившую блестящий успех задуманному им плану, а отчасти, и даже главным образом, сознанием своего умственного превосходства над герцогом Карлом, принял ни на чем не основанное, необъяснимое решение отдать себя в руки своего заклятого врага; решение это было тем более опасно и рискованно, что события того бурного времени представляли немало примеров, когда самые торжественные клятвы и обещания ничуть не обеспечивали безопасности тому, кому они были даны. Взять хоть убийство деда герцога Карла на мосту Монтеро, совершенное в присутствии отца Людовика во время торжественного свидания, назначенного для установления мира и дружбы; уже одно это убийство могло бы послужить для Карла страшным образцом, если бы только он захотел ему последовать.
But the temper of Charles, though rough, fierce, headlong, and unyielding, was not, unless in the full tide of passion, faithless or ungenerous, faults which usually belong to colder dispositions. He was at no pains to show the King more courtesy than the laws of hospitality positively demanded; but, on the other hand, he evinced no purpose of overleaping their sacred barriers. Но в характере Карла, вспыльчивом, заносчивом, необузданном и жестоком, не было коварства и низости -- пороков, присущих в большинстве случаев людям с холодным темпераментом. Если герцог не желал оказывать королю больше радушия, чем того требовали законы гостеприимства, зато он не проявил и намерения нарушить их священные границы.
On the following morning after the King's arrival, there was a general muster of the troops of the Duke of Burgundy, which were so numerous and so excellently appointed, that, perhaps, he was not sorry to have an opportunity of displaying them before his great rival. Indeed, while he paid the necessary compliment of a vassal to his Suzerain, in declaring that these troops were the King's and not his own, the curl of his upper lip and the proud glance of his eye intimated his consciousness that the words he used were but empty compliment, and that his fine army at his own unlimited disposal, was as ready to march against Paris as in any other direction. It must have added to Louis's mortification that he recognised, as forming part of this host, many banners of French nobility, not only of Normandy and Bretagne, but of provinces more immediately subjected to his own authority, who, from various causes of discontent, had joined and made common cause with the Duke of Burgundy. На другое утро по прибытии короля был назначен смотр всем бургундским войскам, которые были так многочисленны и хорошо вооружены, что Карл был не прочь щегольнуть ими перед своим могущественным соперником. И хотя на смотру он как верный вассал любезно уверял своего высокого гостя, что король может считать все это войско своим, однако его высокомерная усмешка и гордый блеск глаз говорили об уверенности, что все это лишь пустые фразы и что эта образцовая армия покорна только одной его воле и с такой же готовностью двинется на Париж, как и в любом другом направлении. Но больше всего уязвило Людовика то, что он узнал в рядах этого блестящего воинства много знамен французского дворянства не только из Нормандии и Бретани, но и из других, более близких, подчиненных его власти провинций. Все это были его собственные недовольные подданные, которые откололись от Франции и вступили в ряды войска герцога Бургундского.
True to his character, however, Louis seemed to take little notice of these malcontents, while, in fact, he was revolving in his mind the various means by which it might be possible to detach them from the banners of Burgundy and bring them back to his own, and resolved for that purpose that he would cause those to whom he attached the greatest importance to be secretly sounded by Oliver and other agents. Однако, верный своему характеру, Людовик сделал вид, что не заметил этих недовольных, хотя в то же время он перебирал в уме различные способы снова переманить их к себе. Он тут же решил приказать Оливье и прочим своим агентам тайно выведать, каковы настроения тех из перебежчиков, которыми он особенно дорожил.
He himself laboured diligently, but at the same time cautiously, to make interest with the Duke's chief officers and advisers, employing for that purpose the usual means of familiar and frequent notice, adroit flattery, and liberal presents; not, as he represented, to alienate their faithful services from their noble master, but that they might lend their aid in preserving peace betwixt France and Burgundy -- an end so excellent in itself, and so obviously tending to the welfare of both countries and of the reigning Princes of either. Тем временем сам он деятельно, хотя и весьма осторожно старался заручиться расположением главнейших советников и приближенных герцогов, пуская в ход свои обычные средства -- искусную лесть и щедрые подарки, не с тем, чтобы подкупить верных слуг своего благородного хозяина, как он уверял, но чтобы склонить их поддержать его попытки сохранить мир между Францией и Бургундией -- цель, прекрасная сама по себе и, несомненно, ведущая к благополучию обеих держав и их государей.
The notice of so great and so wise a King was in itself a mighty bribe; promises did much, and direct gifts, which the customs of the time permitted the Burgundian courtiers to accept without scruple, did still more. During a boar hunt in the forest, while the Duke, eager always upon the immediate object, whether business or pleasure, gave himself entirely up to the ardour of the chase, Louis, unrestrained by his presence, sought and found the means of speaking secretly and separately to many of those who were reported to have most interest with Charles, among whom D'Hymbercourt and Comines were not forgotten; nor did he fail to mix up the advances which he made towards those two distinguished persons with praises of the valour and military skill of the first, and of the profound sagacity and literary talents of the future historian of the period. Внимание столь мудрого и великого короля было уже само по себе сильной приманкой; лесть также сыграла свою роль, но могущественнее всего оказались подарки, которые, по обычаям того времени, бургундская знать могла принимать без всякого ущерба для своего достоинства. Во время охоты на вепря, когда герцог, всегда поддававшийся увлечениям минуты, было ли то дело или забава, весь отдался преследованию зверя, Людовик, не стесняемый его присутствием, выискивал и находил случаи переговорить наедине с теми из его приближенных, которые считались наиболее влиятельными при бургундском дворе. Между прочим, не были забыты ни д'Эмберкур, ни де Комин, и, беседуя с этими двумя замечательными в свое время людьми, Людовик не преминул искусно ввернуть похвалу храбрости и военным заслугам первого и глубокой проницательности и литературному таланту второго -- будущего историка той эпохи.
Such an opportunity of personally conciliating, or, if the reader pleases, corrupting the ministers of Charles, was perhaps what the King had proposed to himself as a principal object of his visit, even if his art should fail to cajole the Duke himself. The connection betwixt France and Burgundy was so close that most of the nobles belonging to the latter country had hopes or actual interests connected with the former, which the favour of Louis could advance, or his personal displeasure destroy. Formed for this and every other species of intrigue, liberal to profusion when it was necessary to advance his plans, and skilful in putting the most plausible colour upon his proposals and presents, the King contrived to reconcile the spirit of the proud to their profit, and to hold out to the real or pretended patriot the good of both France and Burgundy as the ostensible motive; whilst the party's own private interest, like the concealed wheel of some machine, worked not the less powerfully that its operations' were kept out of sight. For each man he had a suitable bait, and a proper mode of presenting it; he poured the guerdon into the sleeve of those who were too proud to extend their hand, and trusted that his bounty, thought it descended like the dew, without noise and imperceptibly, would not fail to produce, in due season, a plentiful crop of goodwill at least, perhaps of good offices, to the donor. In fine, although he had been long paving the way by his ministers for an establishment of such an interest in the Court of Burgundy as should be advantageous to the interests of France, Louis's own personal exertions, directed doubtless by the information of which he was previously possessed, did more to accomplish that object in a few hours than his agents had effected in years of negotiation. Такая возможность заручиться поддержкой (или, если читателю больше нравится, -- подкупить) приближенных герцога Карла была, может быть, главной целью, которую король ставил себе, отправляясь в эту поездку, и достижением которой он удовлетворился бы даже в том случае, если бы ему не удалось договориться с самим Карлом. В то время между Францией и Бургундией существовала такая тесная связь, что большинство бургундских дворян имело во Франции или рассчитывало получить там земельные владения, и, следовательно, благосклонность или неприязнь короля имела для них огромное значение. Таким образом, Людовику, искусному во всякого рода интригах, щедрому до расточительности, когда это было необходимо для проведения его планов, и умевшему придавать своим предложениям и подаркам какое угодно значение, удалось смирить гордость одних, подчинив ее корыстным расчетам, а других, действительных или мнимых патриотов, уверить, что он заботится лишь о благе Франции и Бургундии; в то же время личные интересы всех этих людей действовали тайно, как скрытый механизм машины, и оказывали на них сильное, хотя и незаметное для посторонних влияние. Для каждого у Людовика была наготове особая приманка; каждому он знал, как ее преподнести; он опускал взятку в рукав тому, кто был слишком горд, чтобы протянуть за ней руку, и делал это с полной уверенностью, что его щедрость, подобно благодатной росе, незаметно увлажняющей землю, не замедлит принести сеятелю богатый урожай -- если не добрых услуг, то хотя бы доброжелательства. Одним словом, несмотря на то, что Людовик давно уже через своих агентов прокладывал себе путь ко двору герцога Бургундского, стараясь в интересах Франции заручиться расположением приближенных Карла, теперь, за несколько часов и, разумеется, при помощи заранее собранных сведений, ему удалось сделать больше, чем его агентам за несколько лет постоянных сношений с Бургундией.
One man alone the King missed, whom he had been particularly desirous of conciliating, and that was the Count de Crevecoeur, whose firmness, during his conduct as Envoy at Plessis, far from exciting Louis's resentment, had been viewed as a reason for making him his own if possible. He was not particularly gratified when he learnt that the Count, at the head of an hundred lances, was gone towards the frontiers of Brabant, to assist the Bishop, in case of necessity, against William de la Marck and his discontented subjects; but he consoled himself that the appearance of this force, joined with the directions which he had sent by faithful messengers, would serve to prevent any premature disturbances in that country, the breaking out of which might, he foresaw, render his present situation very precarious. При бургундском дворе был один человек, расположением которого Людовик особенно дорожил, но который в то время находился в отлучке, -- это был граф де Кревкер. Его твердость и независимость во время последнего приезда в Плесси в качестве посла не только не рассердили Людовика, но были главной причиной желания короля переманить этого человека на свою сторону. Правда, он не был особенно обрадован известием, что граф во главе сотни копейщиков послан на границу Брабанта, чтобы в случае необходимости оказать помощь епископу против Гийома де ла Марка или его собственных непокорных подданных; однако он утешал себя тем, что появление такой силы, в соединении с посланными им через верных людей распоряжениями, должно предотвратить преждевременные беспорядки в Льеже, которые, как он предвидел, грозили бы ему в его теперешнем положении величайшей опасностью.
The Court upon this occasion dined in the forest when the hour of noon arrived, as was common in those great hunting parties; an arrangement at this time particularly agreeable to the Duke, desirous as he was to abridge that ceremonious and deferential solemnity with which he was otherwise under the necessity of receiving King Louis. In fact, the King's knowledge of human nature had in one particular misled him on this remarkable occasion. He thought that the Duke would have been inexpressibly flattered to have received such a mark of condescension and confidence from his liege lord; but he forgot that the dependence of this dukedom upon the Crown of France was privately the subject of galling mortification to a Prince so powerful, so wealthy, and so proud as Charles, whose aim it certainly was to establish an independent kingdom. The presence of the King at the Court of the Duke of Burgundy imposed on that prince the necessity of exhibiting himself in the subordinate character of a vassal, and of discharging many rites of feudal observance and deference, which, to one of his haughty disposition, resembled derogation from the character of a Sovereign Prince, which on all occasions he affected as far as possible to sustain. Около полудня весь двор по случаю охоты обедал в лесу, по обычаю того времени, что было особенно приятно в ту минуту для герцога, который был рад всякой возможности обойти торжественный церемониал, неизбежный при официальном приеме короля. Дело в том, что знание человеческой натуры, которым так славился Людовик XI, на этот раз изменило ему. Он думал, что герцог будет несказанно польщен таким доказательством доверия и расположения со стороны своего сюзерена, как приезд его в Перонну; но он упустил из виду, что именно эта зависимость Бургундского герцогства от французской короны должна была быть самым больным местом такого богатого, могущественного и гордого государя, как Карл, который прежде всего стремился обратить свое герцогство в независимое государство. Присутствие короля при бургундском дворе налагало на него тяжелые обязанности, ставило его в положение подчиненного королю вассала и принуждало исполнять некоторые феодальные церемонии и обычаи, казавшиеся ему, с его гордостью и высокомерием, унизительными для его достоинства владетельного князя, которое он всеми силами старался поддержать.
But although it was possible to avoid much ceremony by having the dinner upon the green turf, with sound of bugles, broaching of barrels, and all the freedom of a sylvan meal, it was necessary that the evening repast should, even for that very reason, be held with more than usual solemnity. Но если этот неприхотливый обед на зеленой траве под звуки охотничьих рогов и хлопанье откупориваемых бочонков не требовал соблюдения этикета и допускал непринужденность обращения, зато тем большей торжественностью должна была быть обставлена вечерняя трапеза.
Previous orders for this purpose had been given, and, upon returning to Peronne, King Louis found a banquet prepared with such a profusion of splendour and magnificence, as became the wealth of his formidable vassal, possessed as he was of almost all the Low Countries, then the richest portion of Europe. At the head of the long board, which groaned under plate of gold and silver, filled to profusion with the most exquisite dainties, sat the Duke, and on his right hand, upon a seat more elevated than his own, was placed his royal guest. Behind him stood on one side the son of the Duke of Gueldres, who officiated as his grand carver -- on the other, Le Glorieux, his jester, without whom he seldom stirred for, like most men of his hasty and coarse character, Charles carried to extremity the general taste of that age for court fools and jesters -- experiencing that pleasure in their display of eccentricity and mental infirmity which his more acute but not more benevolent rival loved better to extract from marking the imperfections of humanity in its nobler specimens, and finding subject for mirth in the "fears of the brave and follies of the wise." And indeed, if the anecdote related by Brantome be true, that a court fool, having overheard Louis, in one of his agonies of repentant devotion, confess his accession to the poisoning of his brother, Henry, Count of Guyenne, divulged it next day at dinner before the assembled court, that monarch might be supposed rather more than satisfied with the pleasantries of professed jesters for the rest of his life. Для этого были заранее сделаны необходимые распоряжения, и, когда король вернулся в Перонну, его уже ждал там накрытый стол, блиставший великолепием, вполне достойный его могущественного и богатого вассала, который владел почти всеми Нидерландами, богатейшей в то время страной в Европе. Во главе длинного стола, ломившегося под тяжестью золотых и серебряных блюд с самыми изысканными яствами, сидел герцог, а по правую его руку, на возвышении, -- его царственный гость. За креслом хозяина стояли по одну его сторону сын герцога Гельдернского, исполнявший обязанности главного кравчего, по другую -- его шут ле Глорье, с которым он почти никогда не расставался, ибо, как и большинство людей с грубым и пылким характером, он доводил до крайности общее в то время пристрастие к придворным дуракам и шутам. Он находил истинное наслаждение в слабоумии и нелепых выходках этих людей, тогда как его менее добродушный соперник, далеко превосходивший его умом, предпочитал наблюдения над несовершенствами человеческой природы в самых лучших из ее представителей, находя повод для веселья в "трусости храбрых и безумии мудрых". Впрочем, если только верен рассказ Брантома, будто придворный шут, подслушав однажды, как Людовик во время одного из своих припадков страстной набожности каялся в отравлении своего брата Генриха, графа Гиеннского, разболтал это на другой день за столом в присутствии всего двора, то всякий поймет, что после этого случая у короля отшибло вкус к выходкам профессиональных шутов на весь остаток его жизни.
нет соответствия [Брантом -- французский писатель XVI века, оставивший записки о жизни королей, полководцев, придворных.]
[У Скотта ошибка: брата Людовика XI герцога Гиеннского звали Карлом, под этим именем он и упомянут ниже.]
But, on the present occasion, Louis neglected not to take notice of the favourite buffoon of the Duke, and to applaud his repartees, which he did the rather that he thought he saw that the folly of Le Glorieux, however grossly it was sometimes displayed, covered more than the usual quantity of shrewd and caustic observation proper to his class. Но на этот раз Людовик не преминул обратить внимание на любимого шута герцога Карла, беспрестанно к нему обращаясь и поощряя его выходки; он делал это тем охотнее, что под кажущейся глупостью ле Глорье, выражавшейся подчас в весьма грубой форме, он подметил необыкновенно тонкую наблюдательность, значительно превосходившую ту, какой отличались люди его ремесла.
In fact, Tiel Wetzweiler, called Le Glorieux, was by no means a jester of the common stamp. He was a tall, fine looking man, excellent at many exercises, which seemed scarce reconcilable with mental imbecility, because it must have required patience and attention to attain them. He usually followed the Duke to the chase and to the fight; and at Montl'hery, when Charles was in considerable personal danger, wounded in the throat, and likely to be made prisoner by a French knight who had hold of his horse's rein, Tiel Wetzweiler charged the assailant so forcibly as to overthrow him and disengage his master. Perhaps he was afraid of this being thought too serious a service for a person of his condition, and that it might excite him enemies among those knights and nobles who had left the care of their master's person to the court fool. At any rate, he chose rather to be laughed at than praised for his achievement; and made such gasconading boasts of his exploits in the battle, that most men thought the rescue of Charles was as ideal as the rest of his tale; and it was on this occasion he acquired the title of Le Glorieux (or the boastful), by which he was ever afterwards distinguished. Дело в том, что Тиль Ветцвейлер, по прозванию ле Глорье, был совсем не похож на обыкновенного шута. Это был человек высокого роста, красивый, очень ловкий во многих физических упражнениях, что уже само по себе не вязалось с умственным убожеством, ибо известный навык в каком бы то ни было деле требует терпения и внимания. Ле Глорье обыкновенно сопровождал герцога на охоту и на войну; в битве при Монлери, когда Карл, раненный в горло, подвергался страшной опасности и чуть не стал пленником одного французского рыцаря, уже схватившего за узду его коня, Тиль Ветцвейлер с такой яростью набросился на врага, что сбил его с лошади и освободил своего господина. Быть может, он испугался, что этот подвиг сочтут слишком серьезным для человека его ремесла и это создаст ему врагов среди бургундских рыцарей и дворян, бросивших своего государя на попечение придворного дурака, но только, вместо того чтобы ждать благодарности за свою услугу, он предпочел обратить ее в шутку и принялся так нахально хвастаться своими подвигами в этой битве, что большинство придворных решило, будто спасение Карла было такой же выдумкой, как и остальные россказни шута По этому-то случаю ему и было дано прозвище ле Глорье (то есть хвастун), так навсегда и оставшееся за ним.
Le Glorieux was dressed very richly, but with little of the usual distinction of his profession; and that little rather of a symbolical than a very literal character. His head was not shorn; on the contrary, he wore a profusion of long curled hair, which descended from under his cap, and joining with a well arranged and handsomely trimmed beard, set off features, which, but for a wild lightness of eye, might have been termed handsome. A ridge of scarlet velvet carried across the top of his cap indicated, rather than positively represented, the professional cock's comb, which distinguished the head gear of a fool in right of office. His bauble, made of ebony, was crested as usual with a fool's head, with ass's ears formed of silver; but so small, and so minutely carved, that, till very closely examined, it might have passed for an official baton of a more solemn character. These were the only badges of his office which his dress exhibited. In other respects, it was such as to match with that of the most courtly nobles. His bonnet displayed a medal of gold, he wore a chain of the same metal around his neck, and the fashion of his rich garments was not much more fantastic than those of young gallants who have their clothes made in the extremity of the existing fashion. Ле Глорье одевался очень богато, причем в его костюме было мало отличительных признаков его звания, да и те, что были, скорее носили символический характер. Он не брил головы; напротив, из-под его шапочки выбивались длинные, густые кудри, соединяясь с такой же вьющейся, красивой, выхоленной бородой, и, если бы не странный, дикий блеск в глазах, его правильное лицо можно было бы назвать красивым. Полоска алого бархата на верхушке его шапки только слегка напоминала петушиный гребешок -- неотъемлемую принадлежность шутовского головного убора. Погремушка черного дерева, увенчанная, как полагалось, шутовской головой с серебряными ослиными ушами, отличалась такой тонкой работой и была так мала, что рассмотреть ее можно было только вблизи; издали же она напоминала официальный жезл любого из высоких должностных лиц при дворе. И этим ограничивались указания на профессию ле Глорье. Во всех других отношениях его богатый наряд ничем не отличался от нарядов придворной знати. На шапке у него красовалась золотая медаль, на груди -- цепь из того же металла, а покрой его платья был ничуть не нелепее покроя костюма любого из тех молодых франтов, которые часто доводят до крайности последнее слово моды.
To this personage Charles, and Louis, in imitation of his host, often addressed themselves during the entertainment; and both seemed to manifest, by hearty laughter, their amusement at the answers of Le Glorieux. К этому-то человеку Карл и, в подражание ему, Людовик то и дело обращались на пиру, по-видимому от души потешаясь забавными ответами ле Глорье.
"Whose seats be those that are vacant?" said Charles to the jester. -- Чьи это незанятые места? -- спросил его Карл.
"One of those at least should be mine by right of succession, Charles," replied Le Glorieux. -- Хоть одно из них должно принадлежать мне по праву наследства, друг Карл, -- ответил ле Глорье.
"Why so, knave?" said Charles. -- Это почему, плут? -- спросил герцог.
"Because they belong to the Sieur D'Hymbercourt and De Comines, who are gone so far to fly their falcons, that they have forgot their supper. They who would rather look at a kite on the wing than a pheasant on the board, are of kin to the fool, and he should succeed to the stools, as a part of their movable estate." -- Потому что это места господ д'Эмберкура и де Комина, а они так далеко запустили своих соколов, что, видно, и думать забыли про ужин. Ну, а тот, кто предпочитает журавля в небе вместо синицы в руках, -- известно, сродни дураку, и, значит, я по всем правам должен наследовать его место, как часть его движимой собственности.
"That is but a stale jest, my friend Tiel," said the Duke; "but, fools or wise men, here come the defaulters." -- Ну, это, друг Тиль, старая острота, -- сказал герцог. -- Но дураки или умники -- сюда все приходят с повинной... А вот и они!
As he spoke, Comines and D'Hymbercourt entered the room, and, after having made their reverence to the two Princes, assumed in silence the seats which were left vacant for them. Действительно, в эту минуту в зал вошли де Комин с д'Эмберкуром и, поклонившись обоим государям, молча заняли свои места.
"What ho! sirs," exclaimed the Duke, addressing them, "your sport has been either very good or very bad, to lead you so far and so late. Sir Philip de Comines, you are dejected -- hath D'Hymbercourt won so heavy a wager on you? -- You are a philosopher, and should not grieve at bad fortune. -- By Saint George D'Hymbercourt looks as sad as thou dost. -- How now, sirs? Have you found no game? or have you lost your falcons? or has a witch crossed your way? or has the Wild Huntsman [the famous apparition, sometimes called le Grand Veneur. Sully gives some account of this hunting spectre. S.] met you in the forest? By my honour, you seem as if you were come to a funeral, not a festival." -- Что это значит, господа? -- воскликнул герцог, обращаясь к новоприбывшим. -- Должно быть, ваша сегодняшняя охота была или очень уж хороша, или совсем плоха, что вы так запоздали... Но что с вами, Филипп де Комин? Вы какой-то странный, точно в воду опущенный . Может, д'Эмберкур вас обыграл на пари? Но вы ведь философ и должны уметь переносить удары судьбы... Клянусь святым Георгием! И д'Эмберкур нос повесил! В чем же дело, господа? Вы не нашли никакой дичи? Или упустили своих соколов? Или ведьма перебежала вам дорогу? Или, может быть, вы повстречались в лесу с Диким Охотником? [Дикий Охотник -- по народным поверьям, лесной дух, который охотится в глухих дебрях и пугает и прогоняет из леса охотников.] Клянусь честью, у вас такой вид, точно вы явились не на пир, а на похороны!
While the Duke spoke, the eyes of the company were all directed towards D'Hymbercourt and De Comines; and the embarrassment and dejection of their countenances, neither being of that class of persons to whom such expression of anxious melancholy was natural, became so remarkable, that the mirth and laughter of the company, which the rapid circulation of goblets of excellent wine had raised to a considerable height, was gradually hushed; and, without being able to assign any reason for such a change in their spirits, men spoke in whispers to each other, as on the eve of expecting some strange and important tidings. Взоры всех присутствующих обратились на де Комина и д'Эмберкура. И тот и другой были, видимо, чем-то озабочены; оба, всегда веселые и остроумные, теперь смущенно молчали. Смех и шутки, громко раздававшиеся за столом после того, как чаша с превосходным вином несколько раз обошла круговую, постепенно смолкли, и пирующие, не отдавая себе отчета почему, заговорили шепотом, словно ожидая услышать страшную весть.
"What means this silence, Messires?" said the Duke, elevating his voice, which was naturally harsh. "If you bring these strange looks, and this stranger silence, into festivity, we shall wish you had abode in the marshes seeking for herons, or rather for woodcocks and howlets." -- Что значит ваше молчание, господа? -- спросил герцог, возвышая свой и без того громкий голос. -- Чем являться на пир с таким унылым видом и сидеть в таком мрачном молчании, лучше было оставаться на болоте и гоняться за цаплями или, вернее, за совами.
"My gracious lord," said De Comines, "as we were about to return hither from the forest, we met the Count of Crevecoeur --" -- Ваша светлость, -- сказал де Комин, -- возвращаясь из лесу, мы встретили графа де Кревкера.
"How!" said the Duke, "already returned from Brabant? -- but he found all well there, doubtless?" -- Как! Он уже вернулся из Брабанта? -- воскликнул герцог. -- Надеюсь, там все благополучно?
"The Count himself will presently give your Grace an account of his news," said D'Hymbercourt, "which we have heard but imperfectly." -- Граф сам явится сейчас с докладом к вашей светлости, -- сказал д'Эмберкур, -- мы же слышали его новости только мельком.
"Body of me, where is the Count?" said the Duke. -- Но, черт возьми, где же наконец сам граф? -- спросил герцог.
"He changes his dress, to wait upon your Highness," answered D'Hymbercourt. -- Он переодевается, чтобы явиться к вашей светлости, -- ответил д'Эмберкур.
"His dress? Saint Bleu!" exclaimed the impatient Prince, "what care I for his dress! I think you have conspired with him to drive me mad." -- Переодевается? Этого только недоставало, черт побери! -- закричал с нетерпением герцог. -- Да вы, кажется, все сговорились свести меня с ума!
"Or rather, to be plain," said De Comines, "he wishes to communicate these news at a private audience." -- Говоря откровенно, он хотел сообщить новости вашей светлости в частной аудиенции, -- сказал де Комин.
"Teste dieu! my Lord King," said Charles, "this is ever the way our counsellors serve us. -- If they have got hold of aught which they consider as important for our ear, they look as grave upon the matter and are as proud of their burden as an ass of a new pack saddle. -- Some one bid Crevecoeur come to us directly! -- He comes from the frontiers of Liege, and we, at least" (he laid some emphasis on the pronoun), "have no secrets in that quarter which we would shun to have proclaimed before the assembled world." -- Проклятье! Вот так-то, ваше величество, нам служат наши верные слуги, -- проговорил Карл. -- Стоит им только разнюхать что-нибудь, что они считают особенно важным для нас, как тотчас принимают такой гордый вид, точно осел под новым вьючным седлом... Сейчас же позвать сюда Кревкера! Он возвращается с льежской границы, и по крайней мере у нас (герцог сделал ударение на последнем слове).., у нас нет там секретов, которых мы не могли бы рассказать перед всеми.
All perceived that the Duke had drunk so much wine as to increase the native obstinacy of his disposition; and though many would willingly have suggested that the present was neither a time for hearing news nor for taking counsel, yet all knew the impetuosity of his temper too well to venture on farther interference, and sat in anxious expectation of the tidings which the Count might have to communicate. Все уже давно заметили, что герцог выпил лишнего, а это всегда усиливало его врожденное упорство, и хотя многим из присутствующих хотелось намекнуть ему, что теперь не время выслушивать доклады и держать советы, но, хорошо зная его бешеный нрав, никто не решился вмешаться, и все сидели молча, с тревогой ожидая, что сообщит им граф де Кревкер.
A brief interval intervened, during which the Duke remained looking eagerly to the door, as if in a transport of impatience; whilst the guests sat with their eyes bent on the table, as if to conceal their curiosity and anxiety. Louis, alone maintaining perfect composure, continued his conversation alternately with the grand carver and with the jester. Так прошло несколько минут. Герцог не сводил глаз с двери, едва сдерживая свое нетерпение; гости сидели, уставившись в тарелки, стараясь скрыть свое любопытство и тревогу; и только Людовик сохранил все свое самообладание и продолжал болтать, обращаясь то к шуту, то к кравчему.
At length Crevecoeur entered, and was presently saluted by the hurried question of his master, Наконец явился де Кревкер. И герцог сейчас же нетерпеливо закричал ему:
"What news from Liege and Brabant, Sir Count? -- the report of your arrival has chased mirth from our table -- we hope your actual presence will bring it back to us." -- Ну что, граф, какие новости в Льеже и Брабанте? Весть о вашем прибытии отогнала веселье от нашего стола; надеюсь, что ваше присутствие вернет его нам.
"My Liege and master," answered the Count in a firm but melancholy tone, "the news which I bring you are fitter for the council board than the feasting table." -- Ваша светлость, всемилостивейший государь, -- ответил граф твердым, но печальным голосом, -- привезенные мной вести таковы, что могут быть выслушаны скорее в совете, чем за пиршественным столом.
"Out with them, man, if they were tidings from Antichrist!" said the Duke; "but I can guess them -- the Liegeois are again in mutiny." -- Говори, хотя бы то была весть о пришествии антихриста! -- закричал герцог. -- Впрочем, я догадываюсь: льежцы опять взбунтовались?
"They are, my lord," said Crevecoeur very gravely. -- Взбунтовались, государь, -- ответил де Кревкер очень серьезно.
"Look there," said the Duke, "I have hit at once on what you had been so much afraid to mention to me: the hare brained burghers are again in arms. It could not be in better time, for we may at present have the advice of our own Suzerain," bowing to King Louis, with eyes which spoke the most bitter though suppressed resentment, "to teach us how such mutineers should be dealt with. -- Hast thou more news in thy packet? Out with them, and then answer for yourself why you went not forward to assist the Bishop." -- Вот видишь, я сейчас же отгадал то, что ты так боялся мне сообщить... Так эти головорезы опять взялись за оружие. Ну что ж, твоя весть пришла как нельзя более вовремя, потому что теперь мы, во всяком случае, можем спросить совета у нашего государя (тут Карл поклонился Людовику и бросил на него взгляд, говоривший о самой жгучей, хотя и подавленной ненависти), как нам наказать этих негодных мятежников. Есть у тебя еще какие-нибудь новости? Говори, а потом дай нам ответ, почему ты не пошел на помощь епископу.
"My lord, the farther tidings are heavy for me to tell, and will be afflicting to you to hear. -- No aid of mine, or of living chivalry, could have availed the excellent Prelate. William de la Marck, united with the insurgent Liegeois, has taken his Castle of Schonwaldt, and murdered him in his own hall." -- Государь, мне будет так же тяжело сообщить вам дальнейшие вести, как вам выслушать их. Ни я да и ни один рыцарь на свете не может уже больше помочь почтенному прелату. Гийом де ла Марк соединился с возмутившимися льежцами, замок Шонвальд взят приступом, а епископ убит в своем собственном зале.
"Murdered him!" repeated the Duke in a deep and low tone, which nevertheless was heard from the one end of the hall in which they were assembled to the other, "thou hast been imposed upon, Crevecoeur, by some wild report -- it is impossible!" -- Убит! -- повторил герцог глухим шепотом, прозвучавшим, из конца в конец зала. -- Тебя обманули ложным донесением, Кревкер.., это невозможно!
"Alas! my lord!" said the Count, "I have it from an eyewitness, an archer of the King of France's Scottish Guard, who was in the hall when the murder was committed by William de la Marck's order." -- Увы, ваша светлость! Я знаю это от очевидца, королевского стрелка шотландской гвардии, который находился в зале, когда злодеяние было совершено по приказанию Гийома де ла Марка.
"And who was doubtless aiding and abetting in the horrible sacrilege," said the Duke, starting up and stamping with his foot with such fury that he dashed in pieces the footstool which was placed before him. "Bar the doors of this hall, gentlemen -- secure the windows -- let no stranger stir from his seat, upon pain of instant death! -- Gentlemen of my chamber, draw your swords." -- И, конечно, этот стрелок был подстрекателем и пособником в святотатстве! -- закричал герцог, вскочив с места, и так ударил ногой по скамье, стоявшей у его ног, что она разлетелась вдребезги. -- Двери на запор, господа, охраняйте окна, и чтобы никто из чужих не смел двинуться с места под страхом немедленной смерти! Бургундцы, обнажите мечи!
And turning upon Louis, he advanced his own hand slowly and deliberately to the hilt of his weapon, while the King, without either showing fear or assuming a defensive posture, only said И, повернувшись к Людовику, Карл медленно опустил ладонь на рукоять своего меча; но король, не обнаруживая ни малейшего страха и не принимая оборонительной позы, спокойно сказал:
-- "These news, fair cousin, have staggered your reason." -- Эти горестные вести помутили ваш разум, любезный кузен.
"No!" replied the Duke, in a terrible tone, "but they have awakened a just resentment, which I have too long suffered to be stifled by trivial considerations of circumstance and place. Murderer of thy brother! -- rebel against thy parent -- tyrant over thy subjects! -- treacherous ally! -- perjured King! -- dishonoured gentleman! -- thou art in my power, and I thank God for it." -- Нет! -- воскликнул герцог громовым голосом. -- Они только подняли в моей душе справедливое негодование, которое я слишком долго подавлял в угоду мелочным соображениям и расчетам. Но теперь, братоубийца, предатель своего отца, жестокий тиран, коварный союзник, вероломный король, человек без чести и совести! -- теперь ты в моей власти, и я благодарю за это бога!
"Rather thank my folly," said the King; "for when we met on equal terms at Montl'hery, methinks you wished yourself farther from me than we are now." -- Лучше поблагодарите мое безрассудство, -- холодно ответил король, -- ибо, когда мы при таких же обстоятельствах встретились с вами под Монлери, вы, кажется, были очень не прочь очутиться от меня подальше, не то что в настоящую минуту.
The Duke still held his hand on the hilt of his sword, but refrained to draw his weapon or to strike a foe who offered no sort of resistance which could in any wise provoke violence. Рука герцога по-прежнему сжимала рукоять меча, но, казалось, он колебался обнажить его и поразить врага, который не оказывал никакого сопротивления и не давал ни малейшего повода к насилию.
Meanwhile, wild and general confusion spread itself through the hall. The doors were now fastened and guarded by order of the Duke; but several of the French nobles, few as they were in number, started from their seats, and prepared for the defence of their Sovereign. Louis had spoken not a word either to Orleans or Dunois since they were liberated from restraint at the Castle of Loches, if it could be termed liberation, to be dragged in King Louis's train, objects of suspicion evidently, rather than of respect and regard; but, nevertheless, the voice of Dunois was first heard above the tumult, addressing himself to the Duke of Burgundy. Между тем в зале началось всеобщее смятение. По приказанию герцога двери были заперты и охранялись; но французские рыцари и дворяне, как ни были они малочисленны, вскочили с мест и приготовились защищать своего государя. Людовик не обменивался ни одним словом ни с герцогом Орлеанским, ни с Дюнуа, с тех пор как их освободили из Лоша, если можно назвать освобождением то, что их присоединили к королевской свите, где с ними обращались скорее как с людьми подозрительными, чем как с особами, достойными уважения и доверия. Тем не менее первый голос в защиту короля, который раздался среди царившего кругом шума, был голос Дюнуа.
"Sir Duke, you have forgotten that you are a vassal of France, and that we, your guests, are Frenchmen. If you lift a hand against our Monarch, prepare to sustain the utmost effects of our despair; for, credit me, we shall feast as high with the blood of Burgundy as we have done with its wine. -- Courage, my Lord of Orleans -- and you, gentlemen of France, form yourselves round Dunois, and do as he does." -- Герцог, вы забываете, что вы вассал французской короны, -- сказал он, -- и что мы, ваши гости, -- французы! Если вы поднимете руку на нашего монарха, приготовитесь встретить страшные последствия нашего отчаяния; и верьте мне: прежде чем мы падем, мы упьемся кровью Бургундии, как только что упивались ее вином... Вперед, герцог Орлеанский! А вы, французы, ко мне! Соберитесь вокруг Дюнуа и следуйте его примеру!
It was in that moment when a King might see upon what tempers he could certainly rely. The few independent nobles and knights who attended Louis, most of whom had only received from him frowns or discountenance, unappalled by the display of infinitely superior force, and the certainty of destruction in case they came to blows, hastened to array themselves around Dunois, and, led by him, to press towards the head of the table where the contending Princes were seated. Только в такие минуты всякий король имеет возможность убедиться воочию, на кого он действительно может положиться. Та горсточка независимых рыцарей и дворян, которая сопровождала Людовика и обычно не видела от него ничего, кроме косых взглядов и презрения, нимало не устрашенная огромным численным превосходством своих врагов и грозившей ей верной смертью, если бы дело дошло до мечей, немедленно собралась вокруг Дюнуа и вслед за ним стала прокладывать себе путь к тому концу стола, где сидели оба государя.
On the contrary, the tools and agents whom Louis had dragged forward out of their fitting and natural places into importance which was not due to them, showed cowardice and cold heart, and, remaining still in their seats, seemed resolved not to provoke their fate by intermeddling, whatever might become of their benefactor. Напротив, ни один из любимцев и приспешников Людовика, которых он поднял из ничтожества и возвысил до незаслуженного ими величия, не тронулся с места; опасаясь навлечь на себя гнев Карла, эти трусы, очевидно, решили не вмешиваться, какая бы участь ни постигла их благодетеля.
The first of the more generous party was the venerable Lord Crawford, who, with an agility which no one would have expected at his years, forced his way through all opposition (which was the less violent, as many of the Burgundians, either from a point of honour, or a secret inclination to prevent Louis's impending fate, gave way to him), and threw himself boldly between the King and the Duke. He then placed his bonnet, from which his white hair escaped in dishevelled tresses, upon one side of his head -- his pale cheek and withered brow coloured, and his aged eye lightened with all the fire of a gallant who is about to dare some desperate action. His cloak was flung over one shoulder, and his action intimated his readiness to wrap it about his left arm, while he unsheathed his sword with his right. Первым из тех, кто кинулся на помощь королю, был благородный лорд Кроуфорд, который с удивительным в его годы проворством пробился вперед (надо, впрочем, заметить, что бургундцы, то ли из чувства чести, то ли руководимые тайным желанием спасти Людовика от грозившей ему участи, сами расступились перед ним) и смело бросился между королем и герцогом. Он лихо заломил набекрень свою шапку, из-под которой выбивались пряди седых волос; его бледное, морщинистое лицо вспыхнуло, а старые глаза загорелись огнем, как у человека, решившегося на все. Так стоял он, накинув плащ на одно плечо, готовый, когда понадобится, обернуть им левую руку, а правой обнажить меч.
"I have fought for his father and his grandsire," that was all he said, "and by Saint Andrew, end the matter as it will, I will not fail him at this pinch." -- Я сражался за его отца и за деда, -- сказал он, -- и, клянусь святым Андреем, что бы ни случилось, не покину его!
What has taken some time to narrate, happened, in fact, with the speed of light; for so soon as the Duke assumed his threatening posture, Crawford had thrown himself betwixt him and the object of his vengeance; and the French gentlemen, drawing together as fast as they could, were crowding to the same point. Эта сцена, на описание которой нам понадобилось известное время, произошла с быстротой молнии. Не успел герцог стать в угрожающую позу, как Кроуфорд уже очутился между ним и королем, а французские дворяне окружили своего государя.
The Duke of Burgundy still remained with his hand on his sword, and seemed in the act of giving the signal for a general onset, which must necessarily have ended in the massacre of the weaker party, when Crevecoeur rushed forward, and exclaimed in a voice like a trumpet, Герцог Бургундский все еще не выпускал меча и, казалось, готов был подать сигнал к общему нападению, которое неминуемо кончилось бы поголовным избиением слабейшей стороны; но тут Кревкер бросился вперед и крикнул громовым голосом:
"My liege Lord of Burgundy, beware what you do! This is your hall -- you are the King's vassal -- do not spill the blood of your guest on your hearth, the blood of your Sovereign on the throne you have erected for him, and to which he came under your safeguard. For the sake of your house's honour, do not attempt to revenge one horrid murder by another yet worse!" -- Ваша светлость, всемилостивейший государь Бургундии, подумайте, что вы делаете! Это ваш дом, вы вассал короля! Не обагряйте же ваш очаг кровью гостя -- вашего государя, которому вы сами воздвигли трон и который находится под вашей охраной! Заклинаю вас честью вашего дома, не мстите за злодеяние еще худшим злодеянием!
"Out of my road, Crevecoeur," answered the Duke, "and let my vengeance pass! -- Out of my path! The wrath of kings is to be dreaded like that of Heaven." -- Прочь с дороги, Кревкер, не мешай мне! -- воскликнул герцог. -- Прочь, тебе говорят! Гнев венценосца подобен гневу небесному.
"Only when, like that of Heaven, it is just," answered Crevecoeur firmly. "Let me pray of you, my lord, to rein the violence of your temper, however justly offended. -- And for you, my Lords of France, where resistance is unavailing, let me recommend you to forbear whatever may lead towards bloodshed." -- Да, если, как и гнев небесный, он справедлив, -- с твердостью ответил Кревкер. -- Умоляю, государь, обуздайте ваш гнев, как бы ни было велико нанесенное вам оскорбление... А вас, французские дворяне, прошу не забывать, что ваше сопротивление будет бесполезно и может только привести к кровопролитию.
"He is right," said Louis, whose coolness forsook him not in that dreadful moment, and who easily foresaw that if a brawl should commence, more violence would be dared and done in the heat of blood than was likely to be attempted if peace were preserved. -- Он прав, -- сказал Людовик, хладнокровие которого не изменило ему даже в эту страшную минуту и который прекрасно понимал, что если дело дойдет до рукопашной, то в пылу схватки произойдет многое такое, чего можно избежать, не доводя дела до крайности.
"My cousin Orleans -- kind Dunois -- and you, my trusty Crawford -- bring not on ruin and bloodshed by taking offence too hastily. Our cousin the Duke is chafed at the tidings of the death of a near and loving friend, the venerable Bishop of Liege, whose slaughter we lament as he does. Ancient, and, unhappily, recent subjects of jealousy lead him to suspect us of having abetted a crime which our bosom abhors. Should our host murder us on this spot -- us, his King and his kinsman, under a false impression of our being accessory to this unhappy accident, our fate will be little lightened, but, on the contrary, greatly aggravated, by your stirring. -- Therefore stand back, Crawford. -- Were it my last word, I speak as a King to his officer, and demand obedience. -- Stand back, and, if it is required, yield up your sword. I command you to do so, and your oath obliges you to obey." -- Любезный кузен Орлеанский, храбрый Дюнуа, и ты, мой верный Кроуфорд, не навлекайте на нас беды вашей излишней горячностью. Наш кузен герцог обезумел от горя, услышав о гибели своего любимого друга, почтенного епископа Льежского, чью смерть мы оплакиваем не меньше его. Давнишние недоразумения, раздутые, к несчастью, новыми событиями, заставляют его подозревать нас в подстрекательстве к злодеянию, которое приводит в содрогание нас самих. Если наш хозяин замышляет нас умертвить -- нас, своего короля и родственника, -- на основании ложного подозрения, будто мы содействовали этому черному делу, вы не только не облегчите, но ухудшите нашу участь своим вмешательством. Итак, назад, Кроуфорд!.. Будь это мое последнее слово, я приказываю тебе как король и требую повиновения... Назад и, если от тебя этого потребуют, отдай свой меч. Так я приказываю тебе, и присяга обязывает тебя повиноваться.
"True, true, my lord," said Crawford, stepping back, and returning to the sheath the blade he had half drawn. -- "It may be all very true; but, by my honour, if I were at the head of threescore and ten of my brave fellows, instead of being loaded with more than the like number of years, I would try whether I could have some reason out of these fine gallants, with their golden chains and looped up bonnets, with braw warld dyes [gaudy colors] and devices on them." -- Правда, правда, ваше величество, -- сказал Кроуфорд, отступая и вкладывая в ножны до половины вынутый меч, -- истинная правда. Но, клянусь честью, будь у меня за спиной семь десятков моих верных молодцов вместо семидесяти с хвостиком годов, я бы вразумил этих щеголей с их золотыми цепями, пестрыми шляпами и девизами!
The Duke stood with his eyes fixed on the ground for a considerable space, and then said, with bitter irony, Герцог простоял несколько минут, потупив глаза, и наконец сказал с горькой иронией:
"Crevecoeur, you say well; and it concerns our honour that our obligations to this great King, our honoured and loving guest, be not so hastily adjusted, as in our hasty anger we had at first proposed. We will so act that all Europe shall acknowledge the justice of our proceedings. -- Gentlemen of France, you must render up your arms to my officers! Your master has broken the truce, and has no title to take farther benefit of it. In compassion, however, to your sentiments of honour, and in respect to the rank which he hath disgraced, and the race from which he hath degenerated, we ask not our cousin Louis's sword." -- Ты прав, Кревкер, честь наша требует, чтобы, сводя счеты с этим великим государем, нашим уважаемым и любезным гостем, мы действовали обдуманно. Мы не имеем права расправиться с ним, как хотели это сделать в первую минуту гнева. Мы поступим с ним так, что вся Европа признает справедливость наших действий... Господа французские дворяне, сдайте оружие моим рыцарям. Ваш государь нарушил перемирие и не имеет больше права пользоваться его преимуществами. Но из уважения к вашему чувству чести, а также к высокому сану и знаменитому роду, которые он обесславил, я не требую меча у нашего кузена Людовика.
"Not one of us," said Dunois, "will resign our weapon, or quit this hall, unless we are assured of at least our King's safety, in life and limb." -- Ни один из нас, -- сказал Дюнуа, -- не отдаст своего меча и не выйдет из этого зала, пока мы не будем уверены в неприкосновенности нашего короля.
"Nor will a man of the Scottish Guard," exclaimed Crawford, "lay down his arms, save at the command of the King of France, or his High Constable." -- И ни один из стрелков шотландской гвардии не положит оружия иначе, как по приказанию французского короля или его великого коннетабля! -- подхватил Кроуфорд
"Brave Dunois," said Louis, "and you, my trusty Crawford, your zeal will do me injury instead of benefit. -- I trust," he added with dignity, "in my rightful cause, more than in a vain resistance, which would but cost the lives of my best and bravest. Give up your swords. -- The noble Burgundians, who accept such honourable pledges, will be more able than you are to protect both you and me. -- Give up your swords. -- It is I who command you." -- Храбрый Дюнуа, -- сказал Людовик, -- и ты, мой верный Кроуфорд, ваше рвение только вредит мне. Я гораздо больше надеюсь на свою правоту, -- добавил он с достоинством, -- чем на ваше ненужное сопротивление, которое может лишить меня самых лучших и самых верных друзей. Отдайте ваши мечи. Благородные бургундцы, которые получат от вас эти почетные залоги, защитят нас с вами лучше, чем вы были бы в состоянии это сделать сами. Отдайте же ваши мечи, я сам приказываю вам!
It was thus that, in this dreadful emergency, Louis showed the promptitude of decision and clearness of judgment which alone could have saved his life. He was aware that, until actual blows were exchanged, he should have the assistance of most of the nobles present to moderate the fury of their Prince; but that, were a melee once commenced, he himself and his few adherents must be instantly murdered. At the same time, his worst enemies confessed that his demeanour had in it nothing either of meanness or cowardice. He shunned to aggravate into frenzy the wrath of the Duke; but he neither deprecated nor seemed to fear it, and continued to look on him with the calm and fixed attention with which a brave man eyes the menacing gestures of a lunatic, whilst conscious that his own steadiness and composure operate as an insensible and powerful check on the rage even of insanity. Таким образом, в эту страшную минуту Людовик выказал ту ясность ума и присутствие духа, которые одни только и могли спасти его жизнь. Он знал, что, пока не дошло до схватки, все бургундские рыцари будут на его стороне и постараются сдержать бешенство своего государя. Но как только мечи будут пущены в ход -- и он сам и его немногие защитники будут мгновенно убиты. И тем не менее даже злейшие его враги не могли не признать, что в его поведении в эту минуту не было ничего трусливого или подлого. Правда, он избегал всякого повода, который мог бы довести гнев герцога до полного исступления; но он не пытался смягчить его и, не обнаруживая страха, продолжал внимательно и спокойно смотреть на своего врага, как смелый человек смотрит на угрожающие жесты сумасшедшего, полный уверенности, что собственная его твердость и самообладание в конце концов окажут свое действие и усмирят даже бешенство человека, лишенного рассудка.
Crawford, at the King's command, threw his sword to Crevecoeur, saying, Повинуясь приказанию короля, Кроуфорд бросил свой меч Кревкеру со словами:
"Take it! and the devil give you joy of it. -- It is no dishonour to the rightful owner who yields it, for we have had no fair play." -- Возьмите его и радуйтесь вместе с дьяволом! Отдавая этот меч, его законный владелец не бесчестит себя, потому что ему не разрешили пустить его в дело!
"Hold, gentlemen," said the Duke in a broken voice, as one whom passion had almost deprived of utterance, "retain your swords; it is sufficient you promise not to use them. And you, Louis of Valois, must regard yourself as my prisoner, until you are cleared of having abetted sacrilege and murder. Have him to the Castle. -- Have him to Earl Herbert's Tower. Let him have six gentlemen of his train to attend him, such as he shall choose. -- My Lord of Crawford, your guard must leave the Castle, and shall be honourably quartered elsewhere. Up with every drawbridge, and down with every portcullis. -- Let the gates of the town be trebly guarded. -- Draw the floating bridge to the right hand side of the river. -- Bring round the Castle my band of Black Walloons [regiments of Dutch troops, wearing black armour], and treble the sentinels on every post! -- You, D'Hymbercourt, look that patrols of horse and foot make the round of the town every half hour during the night and every hour during the next day -- if indeed such ward shall be necessary after daybreak, for it is like we may be sudden in this matter. -- Look to the person of Louis, as you love your life." -- Постойте, господа... -- произнес герцог прерывающимся голосом, как человек, который от ярости не владеет языком. -- Оставьте мечи при себе -- мне довольно, если вы дадите слово не пользоваться ими. А вы, Людовик де Валуа, должны считать себя моим пленником до тех пор, пока не очистите себя от подозрения в подстрекательстве к святотатственному убийству... Отвести его в замок, в башню графа Герберта!.. Можете оставить при себе шесть человек из вашей свиты по собственному выбору... Милорд Кроуфорд, вы должны будете снять ваши караулы из замка -- вам отведут помещение в другом месте... Поднять мосты, опустить решетки, утроить число часовых у городских ворот, отвести плавучий мост на правый берег реки! Поставить вокруг замка моих черных валлонов и утроить охрану у каждого поста!.. А вы, д'Эмберкур, позаботьтесь, чтобы город объезжали конные патрули каждые полчаса нынче ночью и каждый час весь завтрашний день, если еще эта мера предосторожности будет завтра нужна, потому что, я думаю, мы не станем медлить в этом деле. Смотрите же: стеречь мне Людовика, если дорожите жизнью!
нет соответствия [Валлоны -- население владений герцога Бургундского (ныне Бельгии), говорящее на французском языке, отряды бургундского войска, составленные из валлонов, носили черные латы и каски с черными перьями.]
He started from the table in fierce and moody haste, darted a glance of mortal enmity at the King, and rushed out of the apartment. Карл вышел из-за стола и, бросив на короля взгляд, полный смертельной ненависти, быстро зашагал вон из зала.
"Sirs," said the King, looking with dignity around him, "grief for the death of his ally hath made your Prince frantic. I trust you know better your duty, as knights and noblemen, than to abet him in his treasonable violence against the person of his liege Lord." -- Господа, известие о смерти союзника помутило рассудок вашего герцога, -- сказал король с достоинством, оглянувшись кругом. -- Надеюсь, что вы, как рыцари и дворяне, слишком хорошо знаете свои обязанности, чтобы поддерживать его изменнические намерения и принять участие в насилии над особой его законного государя.
At this moment was heard in the streets the sound of drums beating, and horns blowing, to call out the soldiery in every direction. В эту минуту за окнами послышался барабанный бой и звук рогов, означавшие сбор войска.
"We are," said Crevecoeur, who acted as the Marshal of the Duke's household, "subjects of Burgundy, and must do our duty as such. Our hopes and prayers, and our efforts, will not be wanting to bring about peace and union between your Majesty and our liege Lord. Meantime, we must obey his commands. These other lords and knights will be proud to contribute to the convenience of the illustrious Duke of Orleans, of the brave Dunois, and the stout Lord Crawford. I myself must be your Majesty's chamberlain, and bring you to your apartments in other guise than would be my desire, remembering the hospitality of Plessis. You have only to choose your attendants, whom the Duke's commands limit to six." -- Ваше величество, -- ответил де Кревкер, исполнявший обязанности гофмаршала при бургундском дворе, -- мы подданные его светлости и обязаны исполнить свой долг. Мы приложим все наши усилия, чтобы водворить желанный мир и согласие между вашим величеством и нашим государем. А пока мы обязаны слушаться его приказаний. Присутствующие здесь рыцари и дворяне сочтут за честь позаботиться об удобствах благородного герцога Орлеанского, храброго Дюнуа и почтенного лорда Кроуфорда. Я же должен буду препроводить ваше величество в отведенное вам помещение, хотя оно и не так обставлено, как я желал бы, помня гостеприимство, оказанное мне в Плесси. Итак, потрудитесь избрать себе свиту, которая по приказанию герцога не должна превышать шести человек.
"Then," said the King, looking around him, and thinking for a moment -- "I desire the attendance of Oliver le Dain, of a private of my Life Guard called Balafre, who may be unarmed if you will -- of Tristan l'Hermite, with two of his people -- and my right royal and trusty philosopher, Martius Galeotti." -- В таком случае, -- сказал Людовик после минутного раздумья, -- я желаю иметь при себе моего цирюльника Оливье, одного из рядовых моей гвардии, по прозвищу Меченый, -- можете его обезоружить, если хотите, -- Тристана Отшельника с двумя из его людей и моего честного и верного философа Мартиуса Галеотти.
"Your Majesty's will shall be complied with in all points," said the Count de Crevecoeur. "Galeotti," he added, after a moment's inquiry, "is, I understand, at present supping in some buxom company, but he shall instantly be sent for; the others will obey your Majesty's command upon the instant." -- Желание вашего величества будет исполнено в точности, -- ответил де Кревкер. -- Галеотти, -- добавил он, после того как поспешно навел какую-то справку, -- в настоящую минуту, как мне сказали, ужинает в веселой компании, но мы сейчас за ним пошлем. Остальные все налицо, к услугам вашего величества.
"Forward, then, to the new abode, which the hospitality of our cousin provides for us," said the King. "We know it is strong, and have only to hope it may be in a corresponding degree safe." -- Так идемте же в новое жилище, отведенное нам нашим гостеприимным кузеном, -- сказал король. -- Мы знаем, что это жилище отличается прочными стенами; надо надеяться, что оно окажется в равной степени безопасным.
"Heard you the choice which King Louis has made of his attendants?" said Le Glorieux to Count Crevecoeur apart, as they followed Louis from the hall. -- Обратил ты внимание на выбор Людовика? -- шепнул ле Глорье, подходя к Кревкеру, следовавшему за королем, который в эту минуту выходил из зала.
"Surely, my merry gossip," replied the Count. "What hast thou to object to them?" -- Как же! А разве ты имеешь что-нибудь против его выбора, дружок? -- ответил ему де Кревкер.
"Nothing, nothing -- only they are a rare election! -- A panderly barber -- a Scottish hired cutthroat -- a chief hangman and his two assistants, and a thieving charlatan. -- I will along with you, Crevecoeur, and take a lesson in the degrees of roguery, from observing your skill in marshalling them. The devil himself could scarce have summoned such a synod, or have been a better president amongst them." -- О нет, решительно ничего, но только, право, выбор весьма замечательный! Висельник-брадобрей, наемный головорез-стрелок, палач с двумя помощниками да надувала-шарлатан в придачу. Я пойду с тобой, Кревкер, и посмотрю, как ты распределишь по чинам этих мошенников; хочу поучиться у тебя. Сам дьявол не мог бы подобрать себе лучшего совета и быть для него лучшим председателем!
Accordingly, the all licensed jester, seizing the Count's arm familiarly, began to march along with him, while, under a strong guard, yet forgetting no semblance of respect, he conducted the King towards his new apartment. И находчивый шут, которому все дозволялось, фамильярно подхватил под руку графа и зашагал рядом с ним во главе сильного конвоя, который, соблюдая все внешние формы почтения к королю, повел его в новое помещение.
[The historical facts attending this celebrated interview are expounded and enlarged upon in this chapter. Agents sent by Louis had tempted the people of Liege to rebel against their superior, Duke Charles, and persecute and murder their Bishop. But Louis was not prepared for their acting with such promptitude. They flew to arms with the temerity of a fickle rabble, took the Bishop prisoner, menaced and insulted him, and tore to pieces one or two of his canons. This news was sent to the Duke of Burgundy at the moment when Louis had so unguardedly placed himself in his power; and the consequence was that Charles placed guards on the Castle of Peronne, and, deeply resenting the treachery of the king of France in exciting sedition in his dominions, while he pretended the most intimate friendship, he deliberated whether he should not put Louis to death. нет соответствия
Three days Louis was detained in this very precarious situation, and it was only his profuse liberality amongst Charles's favourites and courtiers which finally ensured him from death or deposition. Comines, who was the Duke of Burgundy's chamberlain at the time, and slept in his apartment, says Charles neither undressed nor slept, but flung himself from time to time on the bed, and, at other times, wildly traversed the apartment. It was long before his violent temper became in any degree tractable. At length he only agreed to give Louis his liberty, on condition of his accompanying him in person against, and employing his troops in subduing, the mutineers whom his intrigues had instigated to arms. This was a bitter and degrading alternative. But Louis, seeing no other mode of compounding for the effects of his rashness, not only submitted to this discreditable condition, but swore to it upon a crucifix said to have belonged to Charlemagne. These particulars are from Comines. There is a succinct epitome of them in Sir Nathaniel Wraxall's History of France, vol. i. -- S.] нет соответствия

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz