Краткая коллекция англтекстов

Вальтер Скотт

Quentin Durward/Квентин Дорвард

CHAPTER X: THE SENTINEL

english Русский
Where should this music be? i' the air or the earth?

THE TEMPEST

I was all ear,
And took in strains that might create a soul
Under the ribs of death.

COMUS
С земли иль с неба этот звук донесся?"

Буря

"Я превратился в слух,
Внимая звукам, что живую душу
Могли бив тело мертвое вдохнуть.
"Комус"
Quentin had hardly reached his little cabin, in order to make some necessary changes in his dress, when his worthy relation required to know the full particulars of all that had befallen him at the hunt. Едва Квентин вернулся в свою каморку, чтобы переменить платье, как туда явился его почтенный родственник и принялся расспрашивать обо всех подробностях происшествия на охоте.
The youth, who could not help thinking that his uncle's hand was probably more powerful than his understanding, took care, in his reply, to leave the King in full possession of the victory which he had seemed desirous to appropriate. Le Balafre's reply was a boast of how much better he himself would have behaved in the like circumstances, and it was mixed with a gentle censure of his nephew's slackness in not making in to the King's assistance, when he might be in imminent peril. The youth had prudence, in answer, to abstain from all farther indication of his own conduct, except that, according to the rules of woodcraft, he held it ungentle to interfere with the game attacked by another hunter, unless he was specially called upon for his assistance. The discussion was scarcely ended, when occasion was afforded Quentin to congratulate himself for observing some reserve towards his kinsman. A low tap at the door announced a visitor -- it was presently opened, and Oliver Dain, or Mauvais, or Diable, for by all these names he was known, entered the apartment. Юноша, давно уже смекнувший, что у дядюшки ум много слабее руки, дал ему самый обстоятельный отчет, причем постарался оставить всю славу победы за королем, который был, видимо, не прочь ее присвоить. Меченый пожурил племянника за то, что тот не поспешил на помощь королю, находившемуся в смертельной опасности, и не преминул распространиться о том, как поступил бы он сам на его месте. Но юноша был настолько благоразумен, что даже и тут не стал оправдываться, а только заметил, что, по правилам охоты, считается непорядочным перебегать дорогу охотнику и соваться со своей помощью туда, где ее не просят. Едва лишь кончился разгоревшийся было по этому поводу спор, как Дорварду представился случай убедиться на деле, что он поступил правильно, не посвятив своего родственника в подробности утреннего происшествия. Послышался легкий стук в дверь, и в комнату вошел новый гость. Это был не кто иной, как сам Оливье ле Дэн, иначе Оливье Негодяй, или Оливье Дьявол.
This able but most unprincipled man has been already described in so far as his exterior is concerned. The aptest resemblance of his motions and manners might perhaps be to those of a domestic cat, which, while couching in seeming slumber, or gliding through the apartment with slow, stealthy, and timid steps, is now engaged in watching the hole of some unfortunate mouse, now in rubbing herself with apparent confidence and fondness against those by whom she desires to be caressed, and, presently after, is flying upon her prey, or scratching, perhaps, the very object of her former cajolements. Мы уже описывали наружность этого замечательного, но безнравственного человека. Все его движения напоминали домашнюю кошку, когда, свернувшись клубочком, она как будто дремлет или когда тихонько, бесшумно пробирается по комнате, но в то же время не сводит глаз с норы какой-нибудь несчастной мышки. То она так нежно, так доверчиво ластится к вам, то вдруг бросается на свою жертву или внезапно царапнет руку, которая ее ласкает и гладит.
He entered with stooping shoulders, a humble and modest look, and threw such a degree of civility into his address to the Seignior Balafre, that no one who saw the interview could have avoided concluding that he came to ask a boon of the Scottish Archer. He congratulated Lesly on the excellent conduct of his young kinsman in the chase that day, which, he observed, had attracted the King's particular attention. He here paused for a reply; and, with his eyes fixed on the ground, save just when once or twice they stole upwards to take a side glance at Quentin, he heard Balafre observe that his Majesty had been unlucky in not having himself by his side instead of his nephew, as he would questionless have made in, and speared the brute, a matter which he understood Quentin had left upon his Majesty's royal hands, so far as he could learn the story. Оливье вошел сгорбившись, со смиренным, скромным видом и так почтительно раскланялся с "господином Лесли", что всякому постороннему свидетелю этой сцены невольно пришло бы в голову, что он явился просить шотландского стрелка о какой-нибудь милости. Он поздравил Лесли с прекрасным поведением его племянника на охоте и сказал, что юноша обратил на себя особое внимание короля. Сделав это сообщение, он умолк и стоял, смиренно потупившись в ожидании ответа, что, впрочем, не помешало ему раза два украдкой бросить взгляд на Квентина. Меченый выразил глубокое сожаление, что подле его величества случился в ту пору его племянник, а не он сам, потому что, уж разумеется, будь он на его месте, он пропорол бы насквозь негодного зверя, тогда как из рассказа Квентина видно, что этот молокосос предоставил покончить с вепрем самому королю.
"But it will be a lesson to his Majesty," he said, "while he lives, to mount a man of my inches on a better horse; for how could my great hill of a Flemish dray horse keep up with his Majesty's Norman runner? I am sure I spurred till his sides were furrowed. It is ill considered, Master Oliver, and you must represent it to his Majesty." -- Впрочем, это послужит уроком его величеству: не давать вперед таких кляч людям моего роста и сложения, -- добавил стрелок. -- Ну что я мог сделать, скажите на милость, с моим фламандским ломовиком? Мог ли я угнаться за нормандским скакуном его величества? Я так шпорил своего коня, что у него, наверно, теперь раны на боках... Нет, господин Оливье, таких вещей нельзя допускать. Вы непременно должны поговорить об этом с его величеством.
Master Oliver only replied to this observation by turning towards the bold, bluff speaker one of those slow, dubious glances which, accompanied by a slight motion of the hand, and a gentle depression of the head to one side, may be either interpreted as a mute assent to what is said, or as a cautious deprecation of farther prosecution of the subject. It was a keener, more scrutinizing glance, which he bent on the youth, as he said, with an ambiguous smile В ответ на это заявление Оливье только бросил на смелого говоруна один из тех загадочных взглядов, которые, Когда они сопровождаются легким движением руки или головы, могут одинаково сойти и за утвердительный ответ и за предостережение не касаться больше щекотливого вопроса. Гораздо выразительней был тот испытующий взгляд, которым он окинул Квентина, обратившись к нему с двусмысленной усмешкой:
"So, young man, is it the wont of Scotland to suffer your Princes to be endangered for the lack of aid in such emergencies as this of today?" -- Итак, молодой человек, у вас в Шотландии, как видно, в обычае оставлять своего государя без помощи даже в тех случаях, когда ему грозит такая опасность, как сегодня?
"It is our custom," answered Quentin, determined to throw no farther light on the subject, "not to encumber them with assistance in honourable pastimes, when they can aid themselves without it. We hold that a Prince in a hunting field must take his chance with others, and that he comes there for the very purpose. What were woodcraft without fatigue and without danger?" -- У нас в обычае, -- ответил Квентин, решив больше не распространяться на эту тему, -- не лезть со своими услугами туда, где в них не нуждаются. Мы считаем, что в отъезжем поле и король должен подвергаться опасности наравне с другими, затем он и ездит на охоту. А что же за охота без риска и усталости?
"You hear the silly boy," said his uncle; "that is always the way with him; he hath an answer or a reason ready to be rendered to every one. I wonder whence he hath caught the gift; I never could give a reason for anything I have ever done in my life, except for eating when I was a-hungry, calling the muster roll, and such points of duty as the like." -- Нет, вы только послушайте этого сорванца! -- воскликнул его дядя. -- Вот он всегда так, у него на все готовый ответ и объяснение. Просто удивительно, где он так навострился! Я никогда в жизни не умел объяснить, почему я поступаю так, а не этак, кроме тех случаев, когда я ем, потому что голоден, или делаю перекличку, или выполняю другую служебную обязанность.
"And pray, worthy Seignior," said the royal tonsor, looking at him from under his eyelids, "what might your reason be for calling the muster roll on such occasions?" -- А позвольте вас спросить, почтеннейший господин Лесли, -- сказал королевский брадобрей, бросив на стрелка взгляд из-под полуопущенных век, -- чем вы объясняете свое поведение, когда, например, делаете перекличку?
"Because the Captain commanded me," said Le Balafre. "By Saint Giles [patron saint of lepers, beggars, and cripples. He has been especially venerated in England and Scotland], I know no other reason! If he had commanded Tyrie or Cunningham, they must have done the same." -- Приказанием своего ближайшего начальника, -- ответил Меченый. -- Клянусь святым Эгидием, чем же еще прикажете мне руководствоваться? Получи это приказание Тайри или Каннингем, и они поступили бы точно так же.
"A most military final cause!" said Oliver. "But, Seignior Le Balafre, you will be glad, doubtless, to learn that his Majesty is so far from being displeased with your nephew's conduct, that he hath selected him to execute a piece of duty this afternoon." -- Вполне разумное объяснение с военной точки зрения, -- заметил Оливье. -- Но, вероятно, вам будет приятно услышать, что его величество не только не осуждает поведение вашего племянника, но уже сегодня желает дать ему поручение.
"Selected him?" said Balafre in great surprise -- "selected me, I suppose you mean?" -- Ему? -- воскликнул Меченый в великом изумлении. -- Вы, верно, хотели сказать -- мне, господин Оливье?
"I mean precisely as I speak," replied the barber, in a mild but decided tone; "the King hath a commission with which to intrust your nephew." -- Я хотел сказать именно то, что сказал, -- ответил брадобрей кротким, но решительным тоном. -- Король желает дать поручение вашему племяннику.
"Why, wherefore, and for what reason?" said Balafre. "Why doth he choose the boy, and not me?" -- Как?.. Что?.. Почему? -- вскричал Меченый. -- Отчего он предпочел мне этого мальчишку?
"I can go no farther back than your own ultimate cause, Seignior Le Balafre, such are his Majesty's commands. But," said he, "if I might use the presumption to form a conjecture, it may be his Majesty hath work to do, fitter for a youth like your nephew, than for an experienced warrior like yourself, Seignior Balafre. -- Wherefore, young gentleman, get your weapons and follow me. Bring with you a harquebuss, for you are to mount sentinel." -- Единственное объяснение, какое я могу вам привести, господин Лесли, то самое, которым и вы всегда руководствуетесь: таков приказ его величества. Но если бы мне было дозволено делать предположения, -- добавил Оливье, -- то я подумал бы, что государь выбрал его потому, что поручение, которое он намерен ему дать, более подходит такому юнцу, как ваш племянник, чем такому старому и опытному воину, как вы... Итак, молодой человек, берите ваше оружие и ступайте за мной, да захватите с собой мушкетон, так как вы будете стоять на часах.
"Sentinel!" said the uncle. "Are you sure you are right, Master Oliver? The inner guards of the Castle have ever been mounted by those only who have (like me) served twelve years in our honourable body." -- На часах! -- воскликнул Меченый. -- Но уверены ли вы в том, что говорите, господин Оливье? Внутренние посты в замке доверяются людям, прослужившим, как я, не менее двенадцати лет в нашей почетной дружине.
"I am quite certain of his Majesty's pleasure," said Oliver, "and must no longer delay executing it." -- Я совершенно уверен, что именно таково желание короля, -- ответил Оливье, -- и не могу дольше медлить с исполнением его приказания.
"But," said Le Balafre, "my nephew is not even a free Archer, being only an Esquire, serving under my lance." -- Но мой племянник еще даже не вольный стрелок, -- продолжал Меченый, -- он только оруженосец и служит под моим началом.
"Pardon me," answered Oliver; "the King sent for the register not half an hour since, and enrolled him among the Guard. Have the goodness to assist to put your nephew in order for the service." -- Простите, вы ошибаетесь, -- возразил Оливье, -- с полчаса назад его величество потребовал списки и изволил внести имя вашего племянника в число стрелков своей гвардии. Будьте же добры, помогите ему приготовиться к исполнению своих обязанностей.
Balafre, who had no ill nature, or even much jealousy in his disposition, hastily set about adjusting his nephew's dress, and giving him directions for his conduct under arms, but was unable to refrain from larding them with interjections of surprise at such luck's chancing to fall upon the young man so early. Меченый, который был по природе не зол и не завистлив, сейчас же принялся снаряжать племянника и читать ему наставления, как он должен вести себя на посту; однако он не мог удержаться, чтобы еще несколько раз не вернуться к прежней теме и не выразить удивления по поводу того, какое счастье вдруг привалило этому молокососу.
It had never taken place before in the Scottish Guard, he said, not even in his own instance. But doubtless his service must be to mount guard over the popinjays and Indian peacocks, which the Venetian ambassador had lately presented to the King -- it could be nothing else; and such duty being only fit for a beardless boy (here he twirled his own grim mustaches), he was glad the lot had fallen on his fair nephew. -- Такого никогда еще не случалось в шотландской гвардии, по крайней мере на моей памяти, -- говорил он. -- Впрочем, его, наверно, поставят сторожить попугаев и индийских павлинов, недавно присланных в подарок королю венецианским послом. Ну да, наверно так... Самое подходящее дело для такого безусого молодца... (Тут он гордо покрутил свой грозный ус.) От души радуюсь, что выбор пал на моего дорогого племянника!
Quick and sharp of wit, as well as ardent in fancy, Quentin saw visions of higher importance in this early summons to the royal presence, and his heart beat high at the anticipation of rising into speedy distinction. He determined carefully to watch the manners and language of his conductor, which he suspected must, in some cases at least, be interpreted by contraries, as soothsayers are said to discover the interpretation of dreams. He could not but hug himself on having observed strict secrecy on the events of the chase, and then formed a resolution, which, for so young a person, had much prudence in it, that while he breathed the air of this secluded and mysterious Court, he would keep his thoughts locked in his bosom, and his tongue under the most careful regulation. Но Квентин, одаренный быстрым умом и пылким воображением, придавал гораздо больше значения приказанию короля, и сердце его сильно билось при мысли об этом отличии, сулившем ему быстрое повышение в будущем. Он решил внимательно следить за каждым словом и движением своего провожатого, так как ему казалось, что действия этого человека часто следует понимать в обратном смысле, вроде того, как гадальщики толкуют сны. Не мог он также не порадоваться в душе, что никому не проболтался о приключении на охоте, и тут же принял твердое и весьма благоразумное для такого молодого человека решение -- держать свои мысли при себе, а язык на привязи все время, пока он будет дышать воздухом этого мрачного, таинственного замка.
His equipment was soon complete, and, with his harquebuss on his shoulder (for though they retained the name of Archers, the Scottish Guard very early substituted firearms for the long bow, in the use of which their nation never excelled), he followed Master Oliver out of the barrack. Сборы его были скоро окончены, и с мушкетоном на плече (в шотландской гвардии было очень рано введено огнестрельное оружие вместо большого лука, которым шотландцы никогда не владели в совершенстве) он вышел вслед за Оливье из казармы.
His uncle looked long after him, with a countenance in which wonder was blended with curiosity; and though neither envy nor the malignant feelings which it engenders entered into his honest meditations, there was yet a sense of wounded or diminished self importance, which mingled with the pleasure excited by his nephew's favourable commencement of service. Дядя долго смотрел ему вслед с удивлением и любопытством; хотя мысли честного воина были свободны от зависти и всяких злобных чувств, однако в душе его все-таки было смутное ощущение обиды и задетого самолюбия, смущавшее его искреннюю радость по поводу столь благоприятного начала карьеры племянника.
He shook his head gravely, opened a privy cupboard, took out a large bottrine of stout old wine, shook it to examine how low the contents had ebbed, filled and drank a hearty cup; then took his seat, half reclining, on the great oaken settle; and having once again slowly shaken his head, received so much apparent benefit from the oscillation, that, like the toy called a mandarin, he continued the motion until he dropped into a slumber, from which he was first roused by the signal to dinner. Но вот он многозначительно покачал головой, открыл потайной шкафчик, достал большую фляжку крепкого, старого вина, встряхнул ее, чтобы определить, насколько убавилось ее содержимое, налил полную чарку и выпил залпом; потом развалился в большом дубовом кресле, еще раз покачал головой и, видимо, получил от этого такое удовольствие, что продолжал сидеть, качая головой, как игрушечный мандарин, пока не погрузился в сладкий сон, из которого его вывел только сигнал к обеду.
When Quentin Durward left his uncle to these sublime meditations, he followed his conductor, Master Oliver, who, without crossing any of the principal courts, led him, partly through private passages exposed to the open air, but chiefly through a maze of stairs, vaults, and galleries, communicating with each other by secret doors and at unexpected points, into a large and spacious latticed gallery, which, from its breadth, might have been almost termed a hall, hung with tapestry more ancient than beautiful, and with a very few of the hard, cold, ghastly looking pictures, belonging to the first dawn of the arts which preceded their splendid sunrise. These were designed to represent the Paladins of Charlemagne, who made such a distinguished figure in the romantic history of France; and as this gigantic form of the celebrated Orlando constituted the most prominent figure, the apartment acquired from him the title of Rolando's Hall, or Roland's Gallery. В то время как Меченый предавался своим размышлениям, Квентин Дорвард шел за Оливье, который повел его не обычной дорогой, через двор, а неизвестными ему внутренними ходами по сводчатым коридорам, галереям и лестницам, сообщавшимся между собой в самых неожиданных местах потайными дверями. Таким образом они добрались до широкой и длинной галереи, которая по своим размерам могла бы быть названа залом. Стены ее были сплошь увешаны коврами, замечательными скорее своей древностью, чем красотой; на них висело несколько холодных, сумрачных, похожих на призраки портретов того стиля, который предшествовал блестящей эпохе возрождения искусств. Портреты изображали рыцарей времен Карла Великого, игравшего такую видную роль в романтическую эпоху французской истории, а так как громадный портрет знаменитого Роланда занимал здесь главное место и больше других бросался в глаза, то и комната эта получила название Роландовой галереи, или зала Роланда.
[Charlemagne . . . was accounted a saint during the dark ages: and Louis XI, as one of his successors, honoured his shrine with peculiar observance. S.] нет соответствия
[Orlando: also called Roland. His history may be read in the Chanson de Roland.] [Роланд -- маркграф Карла Великого, погиб в бою, прикрывая отступление войск Карла из Испании. Роланд стал героем знаменитой поэмы "Песнь о Роланде" и других произведений, в которых он воспевался как образец рыцаря.]
"You will keep watch here," said Oliver, in a low whisper, as if the hard delineations of monarchs and warriors around could have been offended at the elevation of his voice, or as if he had feared to awaken the echoes that lurked among the groined vaults and Gothic drop work on the ceiling of this huge and dreary apartment. -- Вот здесь вы будете стоять на часах, -- сказал Оливье шепотом, как будто боялся, что его голос потревожит суровых рыцарей на стенах или разбудит отголоски, дремавшие под высокими сводами и готическими украшениями этого огромного и мрачного покоя.
"What are the orders and signs of my watch?" answered Quentin, in the same suppressed tone. -- Какие будут приказания и пароль? -- так же тихо спросил его Дорвард.
"Is your harquebuss loaded?" replied Oliver, without answering his query. -- Заряжен ли ваш мушкетон? -- спросил Оливье вместо ответа.
"That," answered Quentin, "is soon done;" and proceeded to charge his weapon, and to light the slow match (by which when necessary it was discharged) at the embers of a wood fire, which was expiring in the huge hall chimney -- a chimney itself so large that it might have been called a Gothic closet or chapel appertaining to the hall. -- Сейчас заряжу -- это минутное дело, -- ответил Квентин, заряжая ружье и зажигая фитиль (который должен был быть всегда наготове на случай выстрела) у догоравшего огня в огромном камине, таком высоком, что он напоминал скорее комнату или готическую часовню, чем камин.
When this was performed, Oliver told him that he was ignorant of one of the high privileges of his own corps, which only received orders from the King in person, or the High Constable of France, in lieu of their own officers. Когда ружье было заряжено, Оливье сказал, что Дорварду еще неизвестна одна из важнейших привилегий его дружины, а именно: каждый ее член может получать приказания, помимо своего начальника, прямо от короля или от великого коннетабля Франции.
"You are placed here by his Majesty's command, young man," added Oliver, "and you will not be long here without knowing wherefore you are summoned. Meantime your walk extends along this gallery. You are permitted to stand still while you list, but on no account to sit down, or quit your weapon. You are not to sing aloud, or whistle, upon any account; but you may, if you list, mutter some of the church's prayers, or what else you list that has no offence in it, in a low voice. Farewell, and keep good watch." -- Вы здесь поставлены по приказанию его величества, -- добавил Оливье, -- и скоро узнаете, для какой цели. Можете пока прогуливаться вдоль галереи или стоять смирно, как вам будет угодно. Но вы не смеете ни садиться, ни выпускать из рук оружие. Ни в коем случае вы не должны ни петь, ни свистеть. Вы можете, если хотите, читать вполголоса молитвы или что-нибудь в этом роде, но только потише... Прощайте и хорошенько исполняйте ваш долг.
"Good watch!" thought the youthful soldier as his guide stole away from him with that noiseless gliding step which was peculiar to him, and vanished through a side door behind the arras. "Хорошенько исполняйте ваш долг"! -- подумал юный воин, когда его проводник отошел от него своей бесшумной, крадущейся походкой и исчез где-то в боковой двери, скрытой под коврами.
"Good watch! but upon whom and against whom? -- for what, save bats or rats, are there here to contend with, unless these grim old representatives of humanity should start into life for the disturbance of my guard? Well, it is my duty, I suppose, and I must perform it." -- Хотел бы я знать, какой это долг? В чем он заключается? К кому и к чему относится? Здесь, кажется, нельзя ожидать никаких врагов, кроме крыс да летучих мышей, если только угрюмые представители отжившего человечества на этих стенах не вздумают вдруг воскреснуть и броситься на меня... Ну что ж, так или иначе, я исполню свой долг".
With the vigorous purpose of discharging his duty, even to the very rigour, he tried to while away the time with some of the pious hymns which he had learned in the convent in which he had found shelter after the death of his father -- allowing in his own mind, that, but for the change of a novice's frock for the rich military dress which he now wore, his soldierly walk in the royal gallery of France resembled greatly those of which he had tired excessively in the cloistered seclusion of Aberbrothick. Вооружившись этим благим намерением, Квентин, чтобы как-нибудь убить время, принялся тихонько напевать духовные гимны, которым он научился в том монастыре, где нашел приют после смерти отца. Тут ему невольно пришло в голову, что хотя он сменил рясу послушника на богатую военную форму, однако эта скучная прогулка по галерее французского дворца мало чем отличается от уединенных прогулок, которые так надоели ему в Абербротоке.
Presently, as if to convince himself he now belonged not to the cell but to the world, he chanted to himself, but in such tone as not to exceed the license given to him, some of the ancient rude ballads which the old family harper had taught him, of the defeat of the Danes at Aberlemno and Forres, the murder of King Duffus at Forfar, and other pithy sonnets and lays which appertained to the history of his distant native country, and particularly of the district to which he belonged. This wore away a considerable space of time, and it was now more than two hours past noon when Quentin was reminded by his appetite that the good fathers of Aberbrothick, however strict in demanding his attendance upon the hours of devotion, were no less punctual in summoning him to those of refection; whereas here, in the interior of a royal palace, after a morning spent in exercise, and a noon exhausted in duty, no man seemed to consider it as a natural consequence that he must be impatient for his dinner. Затем, как будто для того, чтобы убедиться, что теперь он принадлежит не церкви, а миру, он запел вполголоса, как ему было разрешено, одну из тех старинных баллад своей далекой родины, которым его научил их старый домашний арфист, знавший много старинных сказаний и легенд, особенно о той стороне, где вырос Дорвард. Так прошло довольно много времени; было уже два часа пополудни, когда наконец голод напомнил Квентину, что хотя монахи в Абербротоке и требовали, чтобы он присутствовал на всех церковных службах, зато они по крайней мере заботились об удовлетворении его аппетита; здесь же, в королевском дворце, никому, по-видимому, и в голову не приходит, что после целого утра, проведенного на лошади, и долгого, утомительного караула ему, естественно, очень хочется есть.
There are, however, charms in sweet sounds which can lull to rest even the natural feelings of impatience by which Quentin was now visited. At the opposite extremities of the long hall or gallery were two large doors, ornamented with heavy architraves, probably opening into different suites of apartments, to which the gallery served as a medium of mutual communication. As the sentinel directed his solitary walk betwixt these two entrances, which formed the boundary of his duty, he was startled by a strain of music which was suddenly waked near one of those doors, and which, at least in his imagination, was a combination of the same lute and voice by which he had been enchanted on the preceding day. All the dreams of yesterday morning, so much weakened by the agitating circumstances which he had since undergone, again arose more vivid from their slumber, and, planted on the spot where his ear could most conveniently, drink in the sounds, Quentin remained, with his harquebuss shouldered, his mouth half open, ear, eye, and soul directed to the spot, rather the picture of a sentinel than a living form, -- without any other idea than that of catching, if possible, each passing sound of the dulcet melody. Бывают, однако, чары, способные усыпить даже такое естественное нетерпение, какое испытывал теперь голодный Квентин; таковы сладкие звуки музыки. На противоположных концах галереи, где расхаживал Дорвард, находились две огромные, тяжелые двери с лепными украшениями; они вели, очевидно, во внутренние дворцовые покои, расположенные по обоим концам зала, который служил для них местом сообщения. Шагая от одной двери к другой, Дорвард вдруг услышал за одной из них поразившие его звуки музыки: ему показалось, что это то сочетание голоса и лютни, которое так очаровало его накануне. Все вчерашние мечты, почти забытые под влиянием целого ряда волнующих впечатлений, воскресли в его душе с новой силой. Застыв на месте там, где ухо его могло легче впивать чудные звуки, он стоял с ружьем на плече, полуоткрыв рот, весь превратившись в слух и не сводя глаз с таинственной двери, больше похожий на статую часового, чем на живого человека. В голове его теперь была только одна мысль: как бы не пропустить ни одного звука волшебной музыки.
These delightful sounds were but partially heard -- they languished, lingered, ceased entirely, and were from time to time renewed after uncertain intervals. But, besides that music, like beauty, is often most delightful, or at least most interesting, to the imagination when its charms are but partially displayed and the imagination is left to fill up what is from distance but imperfectly detailed, Quentin had matter enough to fill up his reverie during the intervals of fascination. He could not doubt, from the report of his uncle's comrades and the scene which had passed in the presence chamber that morning, that the siren who thus delighted his ears, was not, as he had profanely supposed, the daughter or kinswoman of a base Cabaretier [inn keeper], but the same disguised and distressed Countess for whose cause kings and princes were now about to buckle on armour, and put lance in rest. A hundred wild dreams, such as romantic and adventurous youth readily nourished in a romantic and adventurous age, chased from his eyes the bodily presentiment of the actual scene, and substituted their own bewildering delusions, when at once, and rudely, they were banished by a rough grasp laid upon his weapon, and a harsh voice which exclaimed, close to his ear, Нежная, чудная мелодия долетала до него как будто издалека и слышалась только урывками, то замирая, то совсем умолкая, то возникая вновь. Музыка, как и красота, еще больше очаровывает нас или еще сильнее увлекает, когда она наполовину скрыта и нашему воображению дается возможность заполнить оставшиеся пробелы а у Квентина и без этого было довольно причин дать волю своей фантазии в промежутках наступавшей по временам тишины. Вспомнив то, что он слышал от товарищей дяди, а также сцену, которую он видел в аудиенц-зале сегодня утром, он больше не сомневался, что сирена, околдовавшая его вчера своим пением, была совсем не дочь или родственница грубого трактирщика, как он осмелился подумать вначале, а переодетая графиня, та самая, из-за которой короли и герцоги готовы были надеть свои бранные доспехи и скрестить копья. Тысячи смелых грез, какие только могли родиться в голове романтического, предприимчивого юноши в тот романтический, предприимчивый век, овладели Дорвардом и заслонили в его сознании действительность волшебными, фантастическими картинами. Вдруг мечты его были прерваны чьей-то властной рукой, схватившейся за его оружие, в то время как суровый голос сказал над самым его ухом:
"Ha! Pasques dieu, Sir Squire, methinks you keep sleepy ward." -- Как, черт возьми! Господин оруженосец изволил, кажется, уснуть на посту!
The voice was the tuneless, yet impressive and ironical tone of Maitre Pierre, and Quentin, suddenly recalled to himself, saw, with shame and fear, that he had, in his reverie, permitted Louis himself -- entering probably by some secret door, and gliding along by the wall, or behind the tapestry -- to approach him so nearly as almost to master his weapon. То был глухой, но выразительно-насмешливый голос дядюшки Пьера, и Квентин, разом опомнившись, готов был провалиться сквозь землю со стыда и страха: он до того замечтался, что не заметил, как к нему приблизился сам король, который, вероятно, вошел в галерею через одну из потайных дверей и, проскользнув вдоль стены или, быть может, за коврами, подкрался к нему так близко, что чуть не обезоружил его.
The first impulse of his surprise was to free his harquebuss by a violent exertion, which made the King stagger backward into the hall. His next apprehension was that, in obeying the animal instinct, as it may be termed, which prompts a brave man to resist an attempt to disarm him, he had aggravated, by a personal struggle with the King, the displeasure produced by the negligence with which he had performed his duty upon guard; and, under this impression, he recovered his harquebuss without almost knowing what he did, and, having again shouldered it, stood motionless before the Monarch, whom he had reason to conclude he had mortally offended. Первым необдуманным побуждением Дорварда было высвободить свое оружие, и он рванул его резким движением, от которого король покачнулся. Но тут же он еще пуще испугался того, что, уступая инстинкту, побуждающему каждого храброго человека бороться с тем, кто хочет его обезоружить, он осмелился вступить в борьбу с самим королем, и без того разгневанным его небрежным отношением к своим обязанностям часового. Смущенный этой мыслью, сам не зная, что он делает, Квентин взял ружье на караул и застыл в этой позе перед государем, который, как он имел полное основание думать, был им смертельно оскорблен.
Louis, whose tyrannical disposition was less founded on natural ferocity or cruelty of temper, than on cold blooded policy and jealous suspicion, had, nevertheless, a share of that caustic severity which would have made him a despot in private conversation, and he always seemed to enjoy the pain which he inflicted on occasions like the present. But he did not push his triumph far, and contented himself with saying, Людовик был тираном не столько из-за природной жестокости и злобности характера, сколько из холодного расчета и в силу присущей ему недоверчивости и подозрительности. Тем не менее в его характере была известная доля злорадства и бессердечия, делавшая его деспотом даже в простом общении с людьми, и он положительно наслаждался смущением и страхом, которые умел внушать; так было и теперь. Однако он не стал затягивать это наслаждение и удовольствовался тем, что сказал:
"Thy service of the morning hath already overpaid some negligence in so young a soldier. -- Hast thou dined?" -- Сегодняшняя твоя услуга мне с избытком искупает небрежность такого молодого солдата, как ты... Ты обедал?
Quentin, who rather looked to be sent to the Provost Marshal than greeted with such a compliment, answered humbly in the negative. Услышав эти милостивые слова, Квентин, ожидавший, что его, пожалуй, пошлют на расправу к прево, почтительно ответил, что он еще не обедал.
"Poor lad," said Louis, in a softer tone than he usually spoke in, "hunger hath made him drowsy. -- I know thine appetite is a wolf," he continued; "and I will save thee from one wild beast as thou didst me from another; thou hast been prudent too in that matter, and I thank thee for it. -- Canst thou yet hold out an hour without food?" -- Бедняга, -- сказал Людовик, и в голосе его послышалась несвойственная ему мягкость, -- так это голод тебя усыпил! Я знаю, у тебя аппетит -- лютый волк. Но я спасу тебя от этого зверя, как ты спас меня от другого. Ты был скромен, и я обязан тебе благодарностью. Можешь поголодать еще час?
"Four-and-twenty, Sire," replied Durward, "or I were no true Scot." -- Хоть двадцать четыре, государь, -- ответил Дорвард, -- иначе какой же я был бы шотландец?
"I would not for another kingdom be the pasty which should encounter thee after such a vigil," said the King; -- Ну, не хотел бы я даже за второе королевство быть тем пирогом, на который ты набросишься после такого поста, -- заметил шутливо король и добавил:
"but the question now is, not of thy dinner, but of my own. I admit to my table this day, and in strict privacy, the Cardinal Balue and this Burgundian -- this Count de Crevecoeur -- and something may chance; the devil is most busy when foes meet on terms of truce." -- Но речь идет не о твоем, а о моем обеде. Сегодня со мной обедают кардинал Балю и этот бургундец, граф де Кревкер. Мы будем только втроем... Как знать, что может случиться!.. Сатана всегда найдет себе дело, когда враги встречаются под личиной дружбы.
He stopped, and remained silent, with a deep and gloomy look. As the King was in no haste to proceed, Quentin at length ventured to ask what his duty was to be in these circumstances. Людовик умолк и о чем-то глубоко задумался; судя по его лицу, то были мрачные думы. Видя, что король совсем о нем позабыл, Квентин решил спросить, в чем же, собственно, будут заключаться его обязанности.
"To keep watch at the beauffet, with thy loaded weapon," said Louis; "and if there is treason, to shoot the traitor." -- Ты будешь стоять на карауле за буфетом с заряженным ружьем, -- ответил Людовик, -- и, как только увидишь измену, убьешь изменника наповал.
"Treason, Sire! and in this guarded castle!" exclaimed Durward. -- Измена, государь, в этом замке, который так охраняется! -- воскликнул Дорвард.
"You think it impossible," said the King, not offended, it would seem, by his frankness; "but our history has shown that treason can creep into an auger hole. -- Treason excluded by guards! Oh, thou silly boy! -- quis custodiat ipsos custodes -- who shall exclude the treason of those very warders?" -- Ты считаешь это невозможным, -- сказал король, по-видимому нисколько не задетый такой откровенностью, -- однако история доказывает, что измена может проникнуть и в щель... Разве тут поможет охрана, глупый мальчик! Quis custodial ipsos custodes? [Но кто же сторожем будет стражей самих? (лат.]) Кто порукой, что мне не изменит самая стража, которой я вверил охрану?
"Their Scottish honour," answered Durward, boldly. -- Тому порукой их шотландская честь, государь! -- смело ответил Дорвард.
"True: most right: -- thou pleasest me," said the King, cheerfully; "the Scottish honour was ever true, and I trust it accordingly. But treason!" -- here he relapsed into his former gloomy mood, and traversed the apartment with unequal steps -- Ты прав, ты прав, дружок! -- сказал весело король. -- Шотландская честь всегда была безупречна. На нее можно положиться, и я ей верю. Но измена!.. -- И лицо короля опять омрачилось. Он продолжал в волнении, шагая взад и вперед:
-- "she sits at our feasts, she sparkles in our bowls, she wears the beard of our counsellors, the smiles of our courtiers, the crazy laugh of our jesters -- above all, she lies hid under the friendly air of a reconciled enemy. Louis of Orleans trusted John of Burgundy -- he was murdered in the Rue Barbette. John of Burgundy trusted the faction of Orleans -- he was murdered on the bridge of Montereau. -- I will trust no one -- no one. Hark ye; I will keep my eye on that insolent Count; ay, and on the churchman too, whom I hold not too faithful. When I say, Ecosse, en avant [Forward, Scotland], shoot Crevecoeur dead on the spot." -- Измена сидит за нашим столом, искрится в наших кубках, рядится в платье наших советников, улыбается устами наших придворных, слышится в хохоте наших шутов, а чаще всего таится под дружеской личиной примирившегося с нами врага. Людовик Орлеанский поверил Иоанну Бургундскому и был убит на улице Барбет. Иоанн Бургундский поверил орлеанской партии и был убит на мосту Монтеро. Я никому не поверю, никому! Слушай: я не спущу глаз с этого дерзкого графа, да и с кардинала тоже -- я и ему не очень-то верю, -- и, когда я скажу: "Ecosse, en avant" [Шотландия, вперед! (франц.]) -- стреляй и уложи Кревкера на месте.
нет соответствия [Знаменитые эпизоды феодальной смуты во Франции в годы Столетней войны. Людовик Орлеанский, брат Карла VI, был регентом (правителем) при душевнобольном короле. Иоанн Бесстрашный, герцог Бургундии в 1404 -- 1419 гг., двоюродный брат короля, сам претендовал на то, чтобы править Францией. В 1407 году герцог Орлеанский был убит на улице Парижа подосланными Иоанном наемными убийцами. В 1419 году, когда король и Париж уже находились в руках Иоанна Бургундского, он направился в Монтеро для переговоров с дофином Карлом (будущим Карлом VII). Встреча произошла на мосту, и Иоанн Бесстрашный был коварно убит приближенными дофина. После этого его сын Филипп Добрый (1419 -- 1467) перешел на сторону англичан.]
"It is my duty," said Quentin, "your Majesty's life being endangered." -- Это мой долг, государь, когда жизнь вашего величества в опасности, -- заметил Квентин.
"Certainly -- I mean it no otherwise," said the King. "What should I get by slaying this insolent soldier? -- Were it the Constable Saint Paul indeed" -- here he paused, as if he thought he had said a word too much, but resumed, laughing, -- Конечно. Только это я и хотел сказать. К чему мне смерть этого дерзкого воина! Будь это еще коннетабль Сен-Поль... -- Тут король замолчал, как будто спохватившись, что сказал лишнее, но тотчас продолжал со смехом:
"our brother-in-law, James of Scotland -- your own James, Quentin -- poniarded the Douglas when on a hospitable visit, within his own royal castle of Skirling." -- Я вспомнил, как наш зять Иаков Шотландский -- ваш король Джеймс, Квентин, -- заколол Дугласа, когда тот гостил у него, в своем собственном замке Скирлинге.
[Douglas: the allusion in the text is to the fate of James, Earl of Douglas, who, upon the faith of a safe conduct, after several acts of rebellion, visited James the Second in the Castle of Stirling. The king stabbed Douglas, who received his mortal wound from Sir Patrick Grey, one of the king's attendants.] [Иаков II -- король Шотландии; пригласив к себе в замок герцога Дугласа и обещав ему безопасность, заколол его кинжалом (1452).]
"Of Stirling," said Quentin, "and so please your Highness. -- It was a deed of which came little good." -- В Стирлинге, не во гнев будь сказано вашему величеству, -- заметил Квентин. -- Из этого дела вышло мало добра.
"Stirling call you the castle?" said the King, overlooking the latter part of Quentin's speech. "Well, let it be Stirling -- the name is nothing to the purpose. But I meditate no injury to these men -- none. -- It would serve me nothing. They may not purpose equally fair by me -- I rely on thy harquebuss." -- Так вы зовете его Стирлинг? -- спросил король, как будто не расслышав последних слов Квентина. -- Ну, пусть Стирлинг, дело не в названии. Но хоть я и не желаю зла этим людям.., нет, их смерть ни к чему бы мне не послужила.., да они-то, быть может, иначе относятся ко мне... Ну ладно, я полагаюсь на твой мушкетон.
"I shall be prompt at the signal," said Quentin; "but yet" -- Я буду ждать сигнала, но...
"You hesitate," said the King. "Speak out -- I give thee full leave. From such as thou art, hints may be caught that are right valuable." -- Ты колеблешься, -- сказал король. -- Говори, я тебе разрешаю. От такого, как ты, можно иногда получить дельный совет.
"I would only presume to say," replied Quentin, "that your Majesty having occasion to distrust this Burgundian, I marvel that you suffer him to approach so near your person, and that in privacy." -- С вашего разрешения, я хотел только спросить, -- ответил Квентин, -- зачем, если у вашего величества есть причины не доверять этому бургундцу, вы хотите допустить его к вашей особе, и притом наедине?
"Oh, content you, Sir Squire," said the King. "There are some dangers which when they are braved, disappear, and which yet, when there is an obvious and apparent dread of them displayed, become certain and inevitable. When I walk boldly up to a surly mastiff, and caress him, it is ten to one I soothe him to good temper; if I show fear of him, he flies on me and rends me. I will be thus far frank with thee. -- It concerns me nearly that this man returns not to his headlong master in a resentful humour. I run my risk, therefore. I have never shunned to expose my life for the weal of my kingdom. Follow me." -- Успокойся, господин оруженосец, -- сказал король, -- есть опасности, которым надо прямо смотреть в глаза. Если же ты станешь уклоняться от них -- гибель становится неизбежной, если я смело подойду к собаке, которая рычит на меня, и приласкаю ее, то десять шансов против одного, что она меня не тронет. Если же я выкажу ей свой страх, она наверняка бросится и укусит меня. Я буду с тобой откровенен: для меня очень важно, чтобы этот человек вернулся к своему сумасбродному господину, не затаив гнева против меня. Вот почему я и иду на такую опасность. Я никогда не боялся рисковать своей жизнью для блага моего королевства... Ступай за мной!
Louis led his young Life Guardsman, for whom he seemed to have taken a special favour, through the side door by which he had himself entered, saying, as he showed it him, Людовик повел своего юного телохранителя, к которому он, видимо, чувствовал особенное расположение, через ту потайную дверь, в которую вошел сам, и по дороге, указывая на нее, сказал:
"He who would thrive at Court must know the private wickets and concealed staircases -- ay, and the traps and pitfalls of the palace, as well as the principal entrances, folding doors, and portals." -- Тот, кто хочет иметь успех при дворе, должен знать все ходы и закоулки, потайные двери и западни этого замка не хуже, чем его главные ворота и парадный вход.
After several turns and passages, the King entered a small vaulted room, where a table was prepared for dinner with three covers. The whole furniture and arrangements of the room were plain almost to meanness. A beauffet, or folding and movable cupboard, held a few pieces of gold and silver plate, and was the only article in the chamber which had in the slightest degree the appearance of royalty. Behind this cupboard, and completely hidden by it, was the post which Louis assigned to Quentin Durward; and after having ascertained, by going to different parts of the room, that he was invisible from all quarters, he gave him his last charge: Пройдя по запутанным переходам и внутренним коридорам, король привел Дорварда в небольшую комнату со сводами, где был накрыт стол на троих. Убранство комнаты было бы до крайности просто, почти скудно, если бы не прекрасный створчатый буфет с расставленной на нем золотой и серебряной посудой -- единственная вещь в этой комнате, сколько-нибудь достойная стоять в королевской столовой. За этим-то буфетом Людовик поставил Дорварда, после чего, обойдя всю комнату и убедившись, что его ниоткуда не видно, повторил свои наставления:
"Remember the word, Posse, en avant; and so soon as ever I utter these sounds, throw down the screen -- spare not for cup or goblet, and be sure thou take good aim at Crevecoeur -- if thy piece fail, cling to him, and use thy knife -- Oliver and I can deal with the Cardinal." -- Смотри помни же слова: "Ecosse, en avant!" -- и, как только я их скажу, выскакивай, не заботясь о целости чаш и кубков, и стреляй в Кревкера... Если промахнешься, пускай в ход свой нож... Мы вдвоем с Оливье справимся с кардиналом.
Having thus spoken, he whistled aloud, and summoned into the apartment Oliver, who was premier valet of the chamber as well as barber, and who, in fact, performed all offices immediately connected with the King's person, and who now appeared, attended by two old men, who were the only assistants or waiters at the royal table. So soon as the King had taken his place, the visitors were admitted; and Quentin, though himself unseen, was so situated as to remark all the particulars of the interview. Сказав это, он громко свистнул, и к нему тотчас явился Оливье, исполнявший при особе короля не только должность цирюльника, но и главного камердинера и вообще все обязанности, имевшие какое-нибудь отношение к личным услугам королю. Он пришел в сопровождении двух старых лакеев, которые должны были прислуживать за королевским столом. Как только король занял свое место, в комнату ввели гостей, и Квентин убедился, что, стоя в своей засаде, он может прекрасно следить за всеми подробностями этого свидания.
The King welcomed his visitors with a degree of cordiality which Quentin had the utmost difficulty to reconcile with the directions which he had previously received, and the purpose for which he stood behind the beauffet with his deadly weapon in readiness. Not only did Louis appear totally free from apprehension of any kind, but one would have supposed that those visitors whom he had done the high honour to admit to his table were the very persons in whom he could most unreservedly confide, and whom he was, most willing to honour. Nothing could be more dignified, and, at the same time, more courteous than his demeanour. While all around him, including even his own dress, was far beneath the splendour which the petty princes of the kingdom displayed in their festivities, his own language and manners were those of a mighty Sovereign in his most condescending mood. Quentin was tempted to suppose, either that the whole of his previous conversation with Louis had been a dream, or that the dutiful demeanour of the Cardinal, and the frank, open, and gallant bearing of the Burgundian noble had entirely erased the King's suspicion. Король приветствовал своих гостей с таким радушием, что Квентин в простоте душевной никак не мог согласовать такое обращение с только что полученными им инструкциями и с той целью, для которой он был поставлен за буфетом со смертоносным оружием в руках. Теперь в Людовике не только нельзя было подметить и тени опасения или тревоги, но, глядя на него, можно было подумать, что эти гости, которым он оказал высокую честь, принимая их за своим столом, пользуются его особым уважением и доверием. Обхождение его с ними отличалось спокойным достоинством и в то же время непринужденной любезностью. Крайняя простота обстановки, да и костюма самого Людовика, далеко уступавшая роскоши и блеску дворов самых мелких из его вассалов, еще резче оттеняла его истинно королевские приемы и речи, обличавшие могущественного, но снисходительного владыку. Квентин был готов допустить, что весь его предыдущий разговор с королем был только сном или что почтительность кардинала и чистосердечная искренность обращения любезного бургундца усыпили в Людовике подозрения.
But whilst the guests, in obedience to the King, were in the act of placing themselves at the table, his Majesty darted one keen glance on them, and then instantly directed his look to Quentin's post. This was done in an instant; but the glance conveyed so much doubt and hatred towards his guests, such a peremptory injunction on Quentin to be watchful in attendance, and prompt in execution, that no room was left for doubting that the sentiments of Louis continued unaltered, and his apprehensions unabated. He was, therefore, more than ever astonished at the deep veil under which that Monarch was able to conceal the movements of his jealous disposition. Но в ту минуту, когда гости по приглашению короля занимали места за столом, Людовик бросил на них быстрый, пронзительный взгляд и тотчас перевел его в ту сторону, где был спрятан Квентин. В этот краткий миг во взгляде короля вспыхнули такая ненависть и недоверие к гостям, в нем мелькнуло такое решительное приказание часовому быть настороже, готовым к нападению, что у Дорварда не осталось больше сомнений насчет истинных , мыслей и чувств короля. Тем более поразило юношу удивительное умение этого человека скрывать свои догадки.
Appearing to have entirely forgotten the language which Crevecoeur had held towards him in the face of his Court, the King conversed with him of old times, of events which had occurred during his own exile in the territories of Burgundy, and inquired respecting all the nobles with whom he had been then familiar, as if that period had indeed been the happiest of his life, and as if he retained towards all who had contributed to soften the term of his exile, the kindest and most grateful sentiments. Словно позабыв обо всем, что ему высказал Кревкер в присутствии целого двора, король беседовал с ним как со старым знакомым, вспоминал старину, то время, когда он жил в Бургундии изгнанником, расспрашивал о вельможах и рыцарях, с которыми он там встречался, как если бы то время было счастливейшей порой его жизни и сам он сохранил самые дружеские чувства к тем, кто постарался облегчить ему его изгнание.
"To an ambassador of another nation," he said, "I would have thrown something of state into our reception; but to an old friend, who often shared my board at the Castle of Genappes [during his residence in Burgundy, in his father's lifetime, Genappes was the usual abode of Louis. . . . S.], I wished to show myself, as I love best to live, old Louis of Valois, as simple and plain as any of his Parisian badauds [idlers]. But I directed them to make some better cheer than ordinary for you, Sir Count, for I know your Burgundian proverb, 'Mieux vault bon repas que bel habit' [a good meal is better than a beautiful coat. (Present spelling is vaut.)]; and therefore I bid them have some care of our table. For our wine, you know well it is the subject of an old emulation betwixt France and Burgundy, which we will presently reconcile; for I will drink to you in Burgundy, and you, Sir Count, shall pledge me in Champagne. -- Here, Oliver, let me have a cup of Vin d'Auxerre;" and he hummed gaily a song then well known, -- Всякого другого посла, -- говорил он, -- я принял бы с гораздо большей пышностью, но для такого старого друга, как вы, часто делившего мою скромную трапезу в Женаппском дворце [Женаппский дворец был обычным местопребыванием Людовика в Бургундии при жизни его отца. О времени его изгнания часто упоминается в этом романе. (Примеч. автора.]), я хотел остаться тем, что я есть, -- прежним Людовиком Валуа, таким же скромным во всех своих привычках, как любой парижский badaud [Гуляка (франц.).]. Впрочем, я позаботился, любезный граф, чтобы наш обед был лучше обыкновенного; я ведь знаю вашу бургундскую поговорку: "Mieux vault bon repas que bel habit" [Хорошая пища лучше хорошего платья (франц.).], потому я велел приготовить его с особым старанием. Что же касается вина, которое, как вам известно, является предметом давнишнего соперничества между Францией и Бургундией, то мы постараемся уладить этот спор к удовольствию обеих сторон; я выпью в вашу честь бургундского, а вы, любезный граф, ответите мне шампанским... Налей-ка мне, Оливье, чарку оксерского! -- И король весело запел известную в то время песенку:
"Auxerre est le boisson des Rois." [Auxerre wine is the beverage of kings] Оксерское -- напиток королей!
"Here, Sir Count, I drink to the health of the noble Duke of Burgundy, our kind and loving cousin. -- Oliver, replenish yon golden cup with Vin de Rheims, and give it to the Count on your knee -- he represents our loving brother. -- My Lord Cardinal, we will ourself fill your cup." Пью здоровье благородного герцога Бургундского, нашего возлюбленного кузена. Оливье, наполни вон тот золотой кубок рейнским и подай его графу на коленях: он представляет здесь нашего любезного брата... А ваш кубок, господин кардинал, я наполню сам.
"You have already, Sire, even to overflowing," said the Cardinal, with the lowly mien of a favourite towards an indulgent master. -- Вы уже и так переполнили его вашими милостями, государь, -- сказал кардинал фамильярным тоном любимца, ищущего благосклонности своего покровителя.
"Because we know that your Eminence can carry it with a steady hand," said Louis. "But which side do you espouse in the great controversy, Sillery or Auxerre -- France or Burgundy?" -- Потому что я знаю, ваше святейшество, что вы держите его твердой рукой, -- сказал Людовик. -- Но чью же сторону вы примете в нашем великом споре о вине Силлери или Оксера -- Франции или Бургундии?
"I will stand neutral, Sire," said the Cardinal, "and replenish my cup with Auvernat." -- Я останусь нейтральным, ваше величество, -- ответил кардинал, -- и наполню мой кубок овернским.
"A neutral has a perilous part to sustain," said the King; but as he observed the Cardinal colour somewhat, he glided from the subject and added, "But you prefer the Auvernat, because it is so noble a wine it endures not water. -- You, Sir Count, hesitate to empty your cup. I trust you have found no national bitterness at the bottom." -- Нейтралитет -- опасная вещь, -- сказал король, но, заметив, что кардинал покраснел, поспешил переменить разговор. -- Я знаю, почему вы отдаете предпочтение овернскому: это благородное вино не терпит воды... Но что же вы не пьете, любезный граф? Надеюсь, вы не нашли национальной горечи на дне вашего кубка?
"I would, Sire," said the Count de Crevecoeur, "that all national quarrels could be as pleasantly ended as the rivalry betwixt our vineyards." -- Я бы хотел, государь, -- ответил граф де Кревкер, -- чтобы наши распри разрешились так же легко, как вопрос о соперничестве наших виноградников.
"With time, Sir Count," answered the King, "with time -- such time as you have taken to your draught of Champagne. -- And now that it is finished, favour me by putting the goblet in your bosom, and keeping it as a pledge of our regard. It is not to every one that we would part with it. It belonged of yore to that terror of France, Henry V of England, and was taken when Rouen was reduced, and those islanders expelled from Normandy by the joint arms of France and Burgundy. It cannot be better bestowed than on a noble and valiant Burgundian, who well knows that on the union of these two nations depends the continuance of the freedom of the continent from the English yoke." -- На все нужно время, любезный граф, на все нужно время, даже на то, чтобы выпить шампанского, -- ответил король. -- А теперь, когда вы его выпили, позвольте мне просить вас принять этот кубок в знак нашего особого к вам уважения. Я не всякому сделал бы этот дар. Кубок этот принадлежал некогда грозе Франции, Генриху Пятому Английскому, и был захвачен при взятии Руана, когда островитяне были изгнаны из Нормандии соединенными усилиями Франции и Бургундии. Мне кажется, я не мог бы придумать для него лучшего употребления, чем отдать его храброму и благородному бургундцу, который хорошо знает, что только союз Франции и Бургундии может спасти свободу континента от английского ига.
нет соответствия [Генрих V -- король Англии в 1413 -- 1422 гг., разбил французское войско при Азенкуре и овладел Северной Францией. В 1435 году, когда в ходе Столетней войны уже наступил перелом в пользу Франции, герцог Бургундии Филипп Добрый вступил в союз с Карлом VII, после чего французские и бургундские войска изгнали англичан из их последнего оплота -- Нормандии и ее столицы Руана.]
The Count made a suitable answer, and Louis gave unrestrained way to the satirical gaiety of disposition which sometimes enlivened the darker shades of his character. Leading, of course, the conversation, his remarks, always shrewd and caustic, and often actually witty, were seldom good natured, and the anecdotes with which he illustrated them were often more humorous than delicate; but in no one word, syllable, or letter did he betray the state of mind of one who, apprehensive of assassination, hath in his apartment an armed soldier with his piece loaded, in order to prevent or anticipate an attack on his person. Граф отвечал, как того требовали обстоятельства, после чего Людовик отдался тому насмешливо-веселому настроению, которое по временам оживляло его обычно мрачный характер. Разумеется, он сам направлял разговор, разнообразя его забавными, подчас весьма меткими и остроумными, но не всегда добродушными шутками и пересыпая свою речь анекдотами, отличавшимися скорее юмором, чем благопристойностью; но ни одно его слово, ни один жест не выдавали в нем человека, который, опасаясь за свою жизнь, спрятал вооруженного солдата на случай нападения.
The Count de Crevecoeur gave frankly in to the King's humour [the nature of Louis XI's coarse humour may be guessed at by those who have perused the Cent Nouvelles Nouvelles, which are grosser than most similar collections of the age. S.]; while the smooth churchman laughed at every jest and enhanced every ludicrous idea, without exhibiting any shame at expressions which made the rustic young Scot blush even in his place of concealment. In about an hour and a half the tables were drawn; and the King, taking courteous leave of his guests, gave the signal that it was his desire to be alone. Граф де Кревкер от всей души вторил веселью короля, а хитрый кардинал смеялся каждой его шутке и с восторгом повторял каждую двусмысленность, нимало не смущаясь выражениями, от которых молодой шотландец краснел в своей засаде. Часа через полтора все встали из-за стола, и король, любезно простившись с гостями, подал знак, что он желает остаться один.
So soon as all, even Oliver, had retired, he called Quentin from his place of concealment; but with a voice so faint, that the youth could scarcely believe it to be the same which had so lately given animation to the jest, and zest to the tale. As he approached, he saw an equal change in his countenance. The light of assumed vivacity had left the King's eyes, the smile had deserted his face, and he exhibited all the fatigue of a celebrated actor, when he has finished the exhausting representation of some favourite character, in which, while upon the stage, he had displayed the utmost vivacity. Когда все, не исключая и Оливье, удалились, он позвал Дорварда, но таким слабым голосом, что юноша едва мог поверить, что это тот же голос, который только что так оживлял беседу веселыми шутками. Когда же Дорвард подошел к королю, он увидел, что и в его наружности произошла не менее разительная перемена. Глаза его потухли, улыбка исчезла, а на лице было такое измученное, усталое выражение, как у искусного актера, только что доигравшего трудную роль, для исполнения которой потребовалось напряжение всех его сил.
"Thy watch is not yet over," said he to Quentin; "refresh thyself for an instant -- yonder table affords the means; I will then instruct thee in thy farther duty. Meanwhile it is ill talking between a full man and a fasting." -- Твоя служба еще не кончена, -- сказал он Дорварду. -- Но прежде всего сядь и подкрепись. Здесь на столе ты найдешь все необходимое... Потом я скажу тебе, что ты еще должен сделать. Садись же и ешь, потому что как сытый голодного, так и голодный сытого не разумеет.
He threw himself back on his seat, covered his brow with his hand, and was silent. С этими словами Людовик откинулся на спинку кресла, прикрыл глаза рукой и умолк.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz