Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

SWAN SONG/Лебединая песня (часть вторая)

CHAPTER III THE TWO-YEAR-OLDS/III. ДВУХЛЕТКИ

English Русский
The toilet of the two-year-olds was proceeding in the more unfrequented portions of the paddock. Тем временем в паддоке, в той его части, где было меньше народу, готовили к скачкам двухлеток.
"Come and see Rondavel saddled, Jon," said Fleur. - Джон, пойдем посмотрим, как седлают Рондавеля, - сказала Флер.
And, when he looked back, she laughed. И рассмеялась, когда он оглянулся.
"No, you've got Anne all day and all night. Come with me for a change." - Нет, Энн при тебе весь день и всю ночь. Разок можно пойти и со мной.
On the far side of the paddock the son of Sleeping Dove was holding high his intelligent head, and his bit was being gently jiggled, while Greenwater with his own hands adjusted the saddle. В дальнем углу паддока, высоко подняв благородную голову, стоял сын Голубки; ему осторожно вкладывали мундштук, а Гринуотер собственноручно прилаживал на нем седло.
"A race-horse has about the best time of anything on earth," she heard Jon say. "Look at his eyes--wise, bright, not bored. Draft horses have a cynical, long-suffering look--racehorses never. He likes his job; that keeps him spirity." - Никому на свете не живется лучше, чем скаковой лошади, - говорил Джон. - Посмотри, какие у нее глаза - умные, ясные, живые. У ломовых лошадей такой разочарованный, многострадальный вид, у этих - никогда. Они любят свое дело, это поддерживает их настроение.
"Don't talk like a pamphlet, Jon. Did you expect to see me here?" - Не читай проповедей, Джон! Ты так и думал, что мы здесь встретимся?
"Yes." - Да.
"And it didn't keep you away? How brave!" - И все-таки приехал. Какая храбрость!
"Must you say that sort of thing?" - Тебе непременно хочется говорить в таком тоне?
"What then? You notice, Jon, that a racehorse never stands over at the knee; the reason is, of course, that he isn't old enough. By the way, there's one thing that spoils your raptures about them. They're not free agents." - А в каком же? Ты заметил, Джон, скаковые лошади, когда стоят, никогда не сгибают колен; оно и понятно, они молодые. Между прочим, есть одно обстоятельство, которое должно бы умерить твои восторги. Они всегда подчиняются чужой воле.
"Is anyone?" - А кто от этого свободен?
How set and obstinate his face! Какое у него жесткое, упрямое лицо!
"Let's see him walk round." - Посмотрим, как его поведут.
They joined Val, who said gloomily: Они подошли к Валу, тот хмуро сказал:
"D'you want to have anything on?" - Ставить будете?
"Do YOU, Jon?" said Fleur. - Ты как, Джон?
"Yes; a tenner." - Да; десять фунтов.
"So will I then. Twenty pounds between us, Val." - Ну и я так. Двадцать фунтов за нас двоих, Вэл.
Val signed. Вэл вздохнул.
"Look at him! Ever see a two-year-old more self-contained? I tell you that youngster's going far. And I'm confined to a miserable 'pony'! Damn!" - Посмотрите вы на него! Видали вы когда-нибудь более независимого двухлетка? Помяните мое слово, он далеко пойдет. А мне не разрешают ставить больше двадцати пяти фунтов! Черт!
He left them and spoke to Greenwater. Он отошел от них и заговорил с Гринуотером.
"More self-contained," said Fleur. "Not a modern quality, is it, Jon?" - Более независимого, - сказала Флер. - Несовременная черта - правда, Джон?
"Perhaps, underneath." - Не знаю; если посмотреть поглубже...
"Oh! You've been in the backwoods too long. Francis, too, was wonderfully primitive; so, I suppose, is Anne. You should have tried New York, judging by their literature." - О, ты слишком долго прожил в глуши. Вот и Фрэнсис был на редкость цельный; Энн, вероятно, такая же. Напрасно ты не отведал Нью-Йорка стоило бы, судя по их литературе.
"I don't judge by literature; I don't believe there's any relation between it and life." - Я не сужу по книгам; по-моему, между литературой и жизнью нет ничего общего.
"Let's hope not, anyway. Where shall we see the race from?" - Будем надеяться, что ты прав. Откуда бы посмотреть этот заезд?
"The enclosure rails. It's the finish I care about. I don't see Anne." - Встанем вон там, у ограды. Меня интересует финиш. Я что-то не вижу Энн.
Fleur closed her lips suddenly on the words: "Damn Anne." Флер крепко сжала губы, чтобы не сказать: "А ну ее к черту!"
"We can't wait for them," she said. "The rails soon fill up." - Ждать некогда, у ограды не останется места.
On the rails they were almost opposite the winning post, and they stood there silent, in a queer sort of enmity--it seemed to Fleur. Они протиснулись к ограде, почти против, самого выигрышного столба, и стояли молча - как враги, думалось Флер.
"Here they come!" - Вот они!
Too quickly and too close to be properly taken in, the two-year- olds came cantering past. Мимо них пронеслись двухлетки, так быстро и так близко, что разглядеть их толком не было возможности.
"Rondavel goes well," said Jon. "And I like that brown." - Рондавель хорошо идет, - сказал Джон, - и этот вот, гнедой, мне нравится.
Fleur noted them languidly, too conscious of being alone with him-- really alone, blocked off by strangers from any knowing eye. To savour that loneliness of so few minutes was tasking all her faculties. She slipped her hand through his arm, and forced her voice. Флер лениво проводила их глазами, она слишком остро чувствовала, что она одна с ним - совсем одна, отгороженная чужими людьми от взглядов знакомых. Она напрягла все силы, чтобы успеть насладиться этим мимолетным уединением. Она просунула руку ему под локоть и заставила себя проговорить:
"I'm awfully worked up, Jon. He simply must win." - Я даже нервничаю, Джон. Он просто обязан прийти первым.
Did he know that in focussing his glasses he left her hand uncaged? Понял он, что, когда он стал наводить бинокль, ее рука осталась висеть в воздухе?
"I can't make them out from here." Then his arm recaged her hand against his side. Did he know? What did he know? - Отсюда ничего не разберешь. - Потом он опять прижал к себе локтем ее руку. Понял он? Что он понял?
"They're off!" - Пошли!!
Fleur pressed closer. Флер прижалась теснее.
Silence--din--shouting of this name--that name! But pressure against him was all it meant to Fleur. Past they came, a flourishing flash of colour; but she saw nothing of it, for her eyes were closed. Тишина - гам - выкрикивают одно имя, другое! Но для Флер ничего не существовало - она прижималась к Джону. Лошади пронеслись обратно, мелькнуло яркое пятно. Но она ничего не видела, глаза ее были закрыты.
"By Gosh!" she heard him say: "He's won." - Шут его дери, - услышала она его голос, - выиграл!
"Oh, Jon!" - О Джон!
"I wonder what price we got?" - Интересно, что мы получим.
Fleur looked at him, a spot of red in each pale cheek, and her eyes very clear. Флер посмотрела на него, на ее бледных щеках выступило по красному пятну, глаза глядели очень ясно.
"Price? Did you really mean that, Jon?" - Получим! Ты правда хотел это сказать, Джон?
And, though he was behind her, following to the paddock she knew from the way his eyes were fixed on her, that he had not meant it. И хотя он двинулся следом за ней к паддоку, по его недоумевающему взгляду она поняла, что он не хотел это сказать.
They found their party reunited all but Soames. Jack Cardigan was explaining that the price obtained was unaccountably short, since there was no stable money on to speak of; somebody must have known something; he seemed to think that this was extremely reprehensible. Вся компания, кроме Сомса, была в сборе. Джек Кардиган объяснял, что выдача была несообразно низкая, так как на Рондавеля почти никто не ставил, - кто-то что-то пронюхал; он, по-видимому, находил, что это заслуживает всяческого порицания.
"I suppose Uncle Soames hasn't been going for the gloves," he said. "Nobody's seen him since the Gold Cup. Wouldn't it be ripping if we found he's kicked over and had a 'monkey' on?" - Надеюсь, дядя Сомс не увлекся свыше меры, - сказал он. - Его с "Золотого кубка" никто не видел. Вот здорово будет, если окажется, что он взял да ахнул пятьсот фунтов!
Fleur said uneasily: Флер недовольно сказала:
"I expect Father got tired and went to the car. We'd better go too, Auntie, and get away before the crowd." - Папа, вероятно, устал и ждет в машине. Нам, тетя, тоже пора бы двигаться, чтобы не попасть в самый разъезд.
She turned to Anne. Она повернулась к Энн.
"When shall we see you again?" - Когда увидимся?
She saw the girl look at Jon, and heard him say glumly: Энн взглянула на Джона, он буркнул:
"Oh! sometime." - О, как-нибудь увидимся.
"Yes, we'll fix something up. Good-bye, my dear! Good-bye, Jon! Tell Val I'm very glad." And, with a farewell nod, she led the way. Of a sort of rage in her heart she gave no sign, preparing normality for her father's eyes. - Да, мы тогда сговоримся. До свидания, милая! До свидания, Джон! Поздравь от меня Вэла, - и, кивнув им на прощание. Флер первая двинулась к выходу. Ярость, кипевшая в ее сердце, никак не проявилась, нельзя было дать заметить отцу, что с ней происходит чтото необычное.
Soames, indeed, was in the car. Excitement over the Gold Cup--so contrary to his principles--had caused him to sit down in the Stand. And there he had remained during the next two races, idly watching the throng below, and the horses going down fast and coming back faster. There, quietly, in the isolation suited to his spirit, he could, if not enjoy, at least browse on a scene strikingly unfamiliar to him. Сомс действительно ждал в автомобиле. Столь противное его принципам волнение от "Золотого кубка" заставило его присесть на трибуне. Там он и просидел два следующих заезда, лениво наблюдая, как волнуется внизу толпа и как лошади быстро скачут в один конец и еще быстрее возвращаются. Отсюда, в милом его сердцу уединении, он мог если не с восторгом, то хотя бы с интересом спокойно разглядывать поразительно новую для него картину.
The national pastime--he knew that everybody had 'a bit on' something now-a-days. For one person who ever went racing there were twenty--it seemed--who didn't, and yet knew at least enough to lose their money. You couldn't buy a paper, or have your hair cut, without being conscious of that. All over London, and the South, the Midlands and the North, in all classes, they were at it, supporting horses with their bobs and dollars and sovereigns. Most of them--he believed--had never seen a race horse in their lives--hardly a horse of any sort; racing was a sort of religion, he supposed, and now that they were going to tax it, an orthodox religion. Some primeval nonconformity in the blood of Soames shuddered a little. He had no sympathy, of course, with those leather-lunged chaps down there under their queer hats and their umbrellas, but the feeling that they were now made free of heaven--or at least of that synonym of heaven the modern State-- ruffled him. It was almost as if England were facing realities at last--Very dangerous! They would be licensing prostitution next! To tax what were called vices was to admit that they were part of human nature. And though, like a Forsyte, he had long known them to be so, to admit it was, he felt, too French. To acknowledge the limitations of human nature was a sort of defeatism; when you once began that, you didn't know where you'd stop. Still, from all he could see, the tax would bring in a pretty penny--and pennies were badly needed; so, he didn't know, he wasn't sure. He wouldn't have done it himself, but he wasn't prepared to turn out the Government for having done it. They had recognised, too, no doubt, as he did, that gambling was the greatest make-weight there was against revolution; so long as a man could bet he had always a chance of getting something for nothing, and that desire was the real driving force behind any attempt to turn things upside down. Besides you had to move with the times uphill or downhill, and it was difficult to tell one from the other. The great thing was to avoid extremes. Национальное времяпрепровождение - он знал, что сейчас каждый норовит на что-нибудь ставить. На одного человека, хоть изредка посещающего скачки, очевидно, приходится двадцать, которые на них ни разу не были, но все же как-то научились проигрывать деньги. Нельзя купить газету или зайти в парикмахерскую, без того чтобы не услышать о скачках. В Лондоне и на Юге, в Центральных графствах и на Севере все этим увлекаются, просаживают на лошадей шиллинги, доллары и соверены. Большинство этих людей, наверно, в жизни не видали скаковой лошади, а может, и вообще никакой лошади; скачки - это, видно, своего рода религия, а теперь, когда их не сегодня-завтра обложат налогом, - даже государственная религия. Какойто врожденный дух противоречия заставил Сомса слегка содрогнуться. Конечно, эти надрывающиеся обыватели, там, внизу, под смешными шляпами и зонтиками, были ему глубоко безразличны, но мысль, что теперь им обеспечена санкция царствия небесного или хотя бы его суррогата - современного государства, - сильно его встревожила. Точно Англия и в самом деле повернулась лицом к фактам. Опасный симптом! Теперь, чего доброго, закон распространится и на проституцию! Обложить налогом так называемые пороки - все равно что признать их частью человеческой природы. И хотя Сомс, как истый Форсайт, давно знал, что так оно и есть, но признать это открыто было бы чересчур по-французски. Допустить, что человеческая природа несовершенна - это какое-то пораженчество; стоит только пойти по этой дорожке - неизвестно, где остановишься. Однако, по всему видно, налог даст порядочный доход - а доходы ох как нужны; и он не знал, на чем остановиться. Сам бы он этого не сделал, но не ополчаться же за это на правительство! К тому же правительство, как и он сам, по-видимому, поняло, что всякий азарт - самое мощное противоядие от резолюции; пока человек может заключать пари, у него остается шанс приобрести что-то задаром, а стремление к этому и есть та движущая сила, которая скрывается за всякой попыткой перевернуть мир вверх ногами. Кроме того, надо идти в ногу с веком, будь то вперед или назад - что, впрочем, почти одно и то же. Главное - не вдаваться в крайности.
From this measured reflection he was abruptly transferred to feelings unmeasured. Fleur and that young fellow were walking across the lawn of the Enclosure! From under the brim of his grey hat he watched them painfully, reluctantly admitting that they made as pretty a couple as any there. They came to a stand on the rails--not talking; and to Soames, who, when moved, was exceptionally taciturn, this seemed a bad sign. Were things really going wrong, then--was passion forming within its still cocoon to fly on butterfly wings for its brief hour? What was going on within the silence of those two? The horses were passing now; and the grey, they said, was his own nephew's? Why did the fellow have horses? He had known how it would be when Fleur said she was going to Ascot. He regretted now having come. No, he didn't! Better to know what there was to be known. In the press of people to the rails he could no longer see more than the young man's grey hat, and the black-and- white covering of his daughter's head. For a minute the race diverted him: might as well see Val's horse well beaten. They said he thought a lot of it; and Soames thought the less of its chance for that. Here they came, all in a bunch--thundering great troop, and that grey--a handy colour, you couldn't miss it.--Why, he was winning! Hang it--he had won! В эти размеренные мысли внезапно вторглись совершенно неразмеренные чувства. Там, внизу, к ограде направлялись Флер и этот молодой человек. Из-под полей своего серого цилиндра он с болью глядел на них, вынужденный признать, что это самая красивая пара на всем ипподроме. У ограды они остановились - молча; и Сомс, который в минуты волнения сам становился молчаливее, чем когдалибо, воспринял это как дурной знак. Неужели и вправду дело неладно и страсть притаилась в своем неподвижном коконе, чтобы вылететь из него на краткий час легкокрылой бабочкой? Что кроется за их молчанием? Вот пошли лошади. Этот серый, говорят, принадлежит его племяннику? И к чему только он держит лошадей! Когда Флер сказала, что едет на скачки, он знал, что из этого получится. Теперь он жалел, что поехал. Впрочем, нет! Лучше узнать все, что можно. В плотной толпе у ограды он мог различить только серый цилиндр молодого человека и черную с белым шляпу дочери. На минуту его внимание отвлекли лошади: почему и не посмотреть, как обгонят лошадь Вэла? Говорят, он многого ждет от нее лишняя причина для Сомса не ждать от нее ничего хорошего. Вот они скачут, все сбились в кучу. Сколько их, черт возьми! И этот серый - удобный цвет, не спутаешь! Э, да он выигрывает! Выиграл!
"H'm!" he said, aloud: "that's my nephew's horse!" - Гм, - сказал он вслух, - это лошадь моего племянника.
Since nobody replied, he hoped they hadn't heard; and back went his eyes to the Enclosure rails. Those two were coming away silently-- Fleur a little in front. Perhaps--perhaps, after all, they didn't get on, now! Must hope for the best. By George, but he felt tired! He would go to the car, and wait. Ответа не последовало, и он стал надеяться, что никто не слышал. И опять взгляд его обратился на тех двоих у ограды. Да, вот они уходят молча, Флер впереди. Может быть... может быть, они уже не ладят, как прежде? Надо надеяться на лучшее. Но боже, как он устал! Пойти подождать их в автомобиле.
And there in the dusk of it he was sitting when they came, full of bubble and squeak--something very little-headed about people when they'd won money. For they had all won money, it seemed! Там он и сидел в полумраке, когда они явились, громко болтая о всяких пустяках, - глупый вид у людей, когда они выигрывают деньги. А они, оказывается, все выиграли!
"And you didn't back him, Uncle Soames?" - А вы не ставили на него, дядя Сомс?
"I was thinking of other things," said Soames, gazing at his daughter. - Я думал о другом, - сказал Сомс, глядя на дочь.
"We thought you were responsible for the shockin' bad price." - Мы уж подозревали, не вы ли нам подстроили такую безобразно маленькую выдачу.
"Why!" said Soames, gloomily. "Did you expect me to bet against him?" - Как? - угрюмо сказал Сомс. - Вы что же, решили, что я ставил против него?
Jack Cardigan threw back his head and laughed. Джек Кардиган откинул назад голову и расхохотался.
"I don't see anything funny," muttered Soames. - Ничего не вижу смешного, - буркнул Сомс.
"Nor do I, Jack," said Fleur. "Why should Father know anything about racing?" - Я тоже, Джек, - сказала Флер. - Откуда папе знать что-нибудь о скачках?
"I beg your pardon, sir, I'll tell you all about it." - Простите меня, сэр, я сейчас вам все объясню.
"God forbid!" said Soames. - Боже упаси, - сказал Сомс.
"No, but it's rather queer. D'you remember that chap Stainford, who sneaked the Mater's snuff-box?" - Нет, но тут что-то неладно. Помните вы этого Стэйнфорда, который стибрил у мамы табакерку?
"I do." - Помню.
"Well it seems he paid Val a visit at Wansdon, and Val thinks he picked up the idea that Rondavel was a real good one. There was a chap watching the gallop last Monday. That's what decided them to run the colt to-day. They were going to wait for Goodwood. Too late, though; somebody's made a pot over him. We only got fours." - Так он, оказывается, был у Вэла в Уонсдоне, и Вэл думает, не пришло ли ему в голову, что Рондавель незаурядный конь? В прошлый понедельник какой-то тип околачивался там, когда его пробовали на галопе. Поэтому они и выпустили жеребенка сегодня, а не стали ждать до Гудвудских скачек. И все-таки опоздали, кто-то нас перехитрил. Мы получили только вчетверо.
It was all Greek to Soames, except that the languid ruffian Stainford had somehow been responsible a SECOND time for bringing about a meeting between Fleur and Jon; for he knew from Winifred that Val and his menage had gone to stay at Green Street during the Strike on purpose to see Stainford. He wished to goodness he had called a policeman that day, and had the fellow shut up. Для Сомса все это было китайской грамотой, он понял только, что этот томный негодяй Стэйнфорд каким-то образом опять явился причиной встречи Флер с Джоном; ведь он знал от Уинифрид, что во время стачки Вэл и его компания остановились на Грин-стрит специально, чтобы повидаться со Стэйнфордом. Он горько раскаивался, что не подозвал тогда полисмена и не отправил этого типа в тюрьму.
They were a long time getting out of the traffic--owing to the perversity of "that chap Riggs," and did not reach South Square till seven o'clock. They were greeted by the news that Kit had a temperature. Mr. Mont was with him. Fleur flew up. Having washed off his day, Soames settled himself in the 'parlour' to wait uneasily for their report. Fleur used to have temperatures, and not infrequently they led to something. If Kit's didn't lead to anything serious, it might be good for her--keeping her thoughts at home. He lay back in his chair opposite the Fragonard--a delicate thing, but with no soul in it, like all the works of that period-- wondering why Fleur had changed the style of this room from Chinese to Louis Quinze. Just for the sake of change, he supposed. These young people had no continuity; some microbe in the blood--of the 'idle rich,' and the 'idle poor,' and everybody else, so far as he could see. Nobody could be got to stay anywhere--not even in their graves, judging by all those seances. If only people would attend quietly to their business, even to that of being dead! They had such an appetite for living, that they had no life. A beam of sunlight, smoky with dust-motes, came slanting in on to the wall before him--pretty thing, a beam of sunlight, but a terrible lot of dust, even in a room spick-and-spandy as this. And to think that a thing smaller than one of those dust-motes could give a child a temperature. He hoped to goodness Kit had nothing catching. And his mind went over the illnesses of childhood--mumps, measles, chicken-pox, whooping-cough. Fleur had caught them all, but never scarlet fever. And Soames began to fidget. Surely Kit was too young to have got scarlet fever. But nurses were so careless--you never knew! And suddenly he began to wish for Annette. What was she doing out in France all this time? She was useful in illness; had some very good prescriptions. He WOULD say that for the French--their doctors were clever when you could get them to take an interest. The stuff they had given him for his lumbago at Deauville had been first-rate. And after his visit the little doctor chap had said: "I come for the money to-morrow!" or so it had sounded. It seemed he had meant: "I come in the morning to- morrow." They never could speak anything but their own confounded language, and looked aggrieved when you couldn't speak it yourself. Из-за коварства "этого Ригза" им не скоро удалось выбраться из гущи машин, и на Саут-сквер они попали только в семь часов. Их встретили новостью, что у Кита жар. С ним сейчас мистер Монт. Флер бросилась в детскую. Смыв с себя грязь за целый день. Сомс уселся в гостиной и стал тревожно ждать их доклада. У Флер в детстве бывал жар, и нередко он приводил к чему-нибудь. Если жар Кита не приведет ни к чему серьезному, он может пойти ей на пользу - привяжет ее мысли к дому. Сомс откинулся на спинку кресла перед картиной Фрагонара - изящная вещица, но бездушная, как все произведения этой эпохи! Зачем Флер изменила стиль этой комнаты с китайского на французский? Очевидно, разнообразия ради. Нынешняя молодежь ни к чему не привязывается надолго: какой-то микроб в крови "безработных богачей" и "безработных бедняков" и вообще, по-видимому, у всех на свете. Никто не желает оставаться на месте, даже после смерти, судя по всем этим спиритическим сеансам. Почему люди не могут спокойно заниматься своим делом, хотя бы лежать в могиле! Они так жадно хотят жить, что жизни и не получается. Солнечный луч, дымный от пыли, косо упал на стену перед ним; красиво это - солнечный луч, но какая масса пыли, даже в такой вылизанной комнате! И подумать, что от какого-то микроба, который меньше, чем одна из этих пылинок, у ребенка может подняться температура! Сомс всей душой надеялся, что у Кита нет ничего заразного. И он стал мысленно перебирать все детские болезни - свинка, корь, ветряная оспа, коклюш. Флер их все перенесла, но скарлатины избежала. И Сомс стал беспокоиться. Не мог ведь Кит подхватить скарлатину, он слишком мал. Но няньки такие небрежные - как знать? И он вдруг затосковал по Аннет. Что она делает во Франции столько времени? Она незаменима, когда кто-нибудь болеет, у нее есть отличные рецепты. Надо отдать справедливость французам - доктора у них толковые, когда дадут себе труд вникнуть в дело. Снадобье, которое они прописали ему в Довиле от прострела, замечательно помогло. А после визита этот маленький доктор сказал: "Завтра зайду пообедать!" - так по крайней мере ему послышалось. Потом выяснилось, что он хотел сказать: "Завтра зайду проведать". Не говорят ни на одном языке, кроме своего дурацкого французского, и еще делаю обиженное лицо, когда вы сами не можете на нем объясняться.
They had kept him a long time there without news before Michael came in. Сомса долго продержали без известий; наконец пришел Майкл.
"Well?" - Ну?
"Well, sir, it looks uncommonly like measles." - Что ж, сэр, очень смахивает на корь.
"H'm! Now, how on earth did he get that?" - Гм! И где только он мог ее подцепить?
"Nurse has no idea; but Kit's awfully sociable. If there's another child in sight, he goes for him." - Няня просто ума не приложит; но Кит страшно общительный. Стоит ему завидеть другого ребенка, как он бежит к нему.
"That's bad," said Soames. "You've got slums at the back here." - Это плохо, - сказал Сомс. - У вас тут рядом трущобы.
"Ah!" said Michael: "Slums to the right of us, slums to the left of us, slums to the front of us--how can you wonder?" - Да, - сказал Майкл: - справа трущобы, слева трущобы, прямо трущобы - куда пойдешь?
Soames stared. Сомс сделал большие глаза.
"They're not notifiable," he said, "thank goodness!" - Хорошо еще, что не подлежит регистрации, - сказал он.
"Slums?" - Что, трущобы?
"No. Measles." If he had a dread, it was a notifiable disease, with the authorities poking their noses in, and having up the drains as likely as not. - Нет, корь. - Если он чего боялся, так это болезни, подлежащей регистрации: явятся представители власти, будут всюду совать свой нос, еще, чего доброго, заставят сделать дезинфекцию.
"How's the little chap feeling?" - Как себя чувствует мальчуган?
"Very sorry for himself." - Преисполнен жалости к самому себе.
"In my opinion," said Soames, "there's a great deal more in fleas than they think. That dog of his may have picked up a measley flea. I wonder the doctor's don't turn their attention to fleas." - По-моему, - сказал Сомс, - блохи не так у; к безвредны, как о них говорят. Эта его собака могла подцепить коревую блоху. Как это доктора до сих пор не обратили внимания на блох?
"I wonder they don't turn their attention to slums," said Michael; "that's where the fleas come from." - Как это они еще не обратили внимания на трущобы, - сказал Майкл, от них и блохи.
Again Soames stared. Had his son-in-law got slums in his bonnet now? His manifestations of public spirit were very disturbing. Perhaps he'd been going round those places, and brought the flea in himself, or some infection or other. Сомс опять сделал большие глаза. Теперь его зять, как видно, помешался на трущобах! Очень беспокойно, когда в нем начинает проявляться общественный дух. Может быть, он сам бывает в этих местах и принес на себе блоху или еще какую-нибудь заразу.
"Have you sent for the doctor?" - За доктором послали?
"Yes; he'll be here any minute." - Да, ждем с минуты на минуту.
"Is he any good, or just the ordinary cock-and-bull type?" - Толковый, или шарлатан, как все?
"The same man we had for Fleur." - Тот же, которого мы приглашали к Флер.
"Oh! Ah! I remember--too much manner, but shrewd. Doctors!" - О! А! Помню - слишком много мнит о себе, но не глуп. Уж эти доктора!
There was silence in the polished room, while they waited for the bell to ring; and Soames brooded. Should he tell Michael about the afternoon? His mouth opened once, but nothing came out. Over and over again his son-in-law had surprised him by the view he took of things. And he only stared at Michael, who was gazing out of the window--queer face the young fellow had; plain, and yet attractive, with those pointed ears and eyebrows running up on the outside-- wasn't always thinking of himself like good-looking young men seemed to be. Good-looking men were always selfish; got spoiled, he supposed. He would give a penny for the young fellow's thoughts. В изящной комнате воцарилось молчание: они ждали звонка; и Сомс размышлял. Рассказать Майклу о том, что сегодня случилось? Он открыл было рот, но из него не вылетело ни звука. Уж сколько раз Майкл поражал его своими взглядами. И он все смотрел на зятя, а тот глядел в окно. Занятное у него лицо, некрасивое, но приятное, эти острые уши, и брови, разбегающиеся вверх, - не думает вечно о себе, как все красивые молодые люди. Красивые мужчины всегда эгоисты - верно, избалованы. Хотел бы он знать, о чем задумался этот молодой человек!
"Here he is!" said Michael, jumping up. - Вот он! - сказал Майкл, вскакивая с места.
Soames was alone again. How long alone, he didn't know, for he was tired, and, in spite of his concern, he dozed. The opening of the door roused him in time to assume anxiety before Fleur spoke. Сомс опять остался один. На сколько времени, он не знал, - он был утомлен и вздремнул, несмотря на тревогу. Звук открывающейся двери разбудил его, и он успел принять озабоченный вид прежде, чем Флер заговорила.
"It's almost certainly measles, Dad." - Почти наверно корь.
"Oh!" said Soames, blankly. "What about nursing?" - О, - протянул Сомс. - Как насчет ухода?
"Nurse and I, of course." - Няня и я, конечно.
"That'll mean you can't get about." - Значит, тебе нельзя будет выходить?
"And aren't you glad?" her face seemed to say. How she read his thoughts! "А ты разве не рад этому?" словно сказало ее лицо.
God knew he wasn't glad of anything that troubled her--and yet! Как она читает у него в мыслях! Видит бог, он не рад ничему, что огорчает ее, а между тем...
"Poor little chap!" he said, evasively: "Your mother must come back. I must try and find him something that'll take his attention off." - Бедный малыш, - сказал он уклончиво. - Нужно вызвать твою мать. Постараюсь найти что-нибудь, чтобы развлечь его.
"Don't trouble, Dad; he's too feverish, poor darling. Dinner's ready. I'm having mine upstairs." - Не стоит, папа, у него слишком сильный жар, у бедняжки. Обед подан, я буду обедать наверху.
Soames rose and went up to her. Сомс встал и подошел к ней.
"Don't you be worrying," he said. "All children--" - Ты не тревожься, - сказал он. - У всех детей...
Fleur put her arm out. Флер подняла руку.
"Not too near, Dad. No, I won't worry." - Не подходи близко, папа. Нет, я не тревожусь.
"Give him my love," said Soames. "He won't care for it." - Поцелуй его от меня, - сказал Сомс. - Впрочем, ему все равно.
Fleur looked at him. Her lips smiled a very little. Her eyelids winked twice. Then she turned and went out, and Soames thought: Флер взглянула на него. Губы ее чуть-чуть улыбнулись. Веки мигнули два раза. Потом она повернулась и вышла, и Сомс подумал:
'She--poor little thing! I'm no use!' It was of her, not of his grandson, that he thought. "Она - вот бедняжка! Я ничем не могу помочь!" О ней, а не о внуке были все его мысли.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz