Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

THE SILVER SPOON/Серебрянная ложка (часть третья)

CHAPTER IX ROUT AT MRS. MAGUSSIE'S/IX. РАУТ У МИССИС МЭГЮССИ

English Русский
There are routs social, political, propagandic; and routs like Mrs. Magussie's. In one of Anglo-American birth, inexhaustible wealth, unimpeachable widowhood, and catholic taste, the word hostess had found its highest expression. People might die, marry, and be born with impunity so long as they met, preferably in her house, one of the largest in Mayfair. If she called in a doctor, it was to meet another doctor; if she went to church, it was to get Canon Forant to meet Dean Kimble at lunch afterwards. Her cards of invitation had the words: "To meet" printed on them; and she never put "me." She was selfless. Once in a way she had a real rout, because once in a way a personality was available, whose name everybody, from poets to prelates, must know. In her intimate belief people loved to meet anybody sufficiently distinguished; and this was where she succeeded, because almost without exception they did. Her two husbands had 'passed on,' having met in their time nearly everybody. They had both been distinguished, and had first met in her house; and she would never have a third, for Society was losing its landmarks, and she was too occupied. People were inclined to smile at mention of Bella Magussie, and yet, how do without one who performed the function of cement? Without her, bishops could not place their cheeks by the jowls of ballet-girls, or Home Secretaries be fertilised by disorderly dramatists. Except in her house, the diggers-up of old civilisations in Beluchistan never encountered the levellers of modern civilisation in London. Nor was there any chance for lights of the Palace to meet those lights of the Halls--Madame Nemesia and Top Nobby. Nowhere else could a Russian dancer go in to supper with Sir Walter Peddel, M. D., F. R. S. T. R., P. M. V. S., 'R. I. P.,' as Michael would add. Even a bowler with the finest collection of ducks' eggs in first-class cricket was not without a chance of wringing the hand of the great Indian economist Sir Banerjee Bath Babore. Mrs. Magussie's, in fine, was a house of chief consequence; and her long face, as of the guardian of some first principle, moving above the waters of celebrity, was wrinkled in a great cause. To meet or not to meet? She had answered the question for good and all. Рауты бывают светские, политические, благотворительные и такие, какие устраивала миссис Мэгюсси. Англо-американка, баснословно богатая, безупречно вдовствующая, с широкими взглядами, она воплощала собой идеал хозяйки салона. Люди могли безнаказанно умирать, жениться, появляться на свет, лишь бы она рано или поздно могла свести их в своем доме. Если она приглашала какого-нибудь врача, то с тем, чтобы свести его с другим врачом; если шла в церковь, то с тем, чтобы заполучить каноника Форанта и свести его у себя за завтраком с преподобным Кимблом. На ее пригласительных билетах значилось "чествуем"; она никогда не приписывала "меня". Эгоизм был ей чужд. Изредка она устраивала настоящий раут, потому что изредка ей попадалась персона, с которой стоило свести всех - от поэтов до прелатов. Она была искренне убеждена, что каждому приятно почествовать известного человека; и это глубоко правильное убеждение обеспечивало ей успех. Оба ее мужа умерли, успев почествовать в своей жизни великое множество людей. Оба были известны и впервые чествовали друг друга в ее доме; третьего заводить она не собиралась: светское общество поредело, а кроме того, она была слишком занята - все время уходило на общественную деятельность. Упоминание о Бэлле Мэгюсси порой вызывало улыбки, но как было обойтись без человека, выполняющего функцию цемента? Если б не она, где было епископам заводить дружбу с танцовщицами или министрам черпать жизненные силы у драматургов? Только в ее салоне люди, раскапывающие древние цивилизации Белуджистана, могли встретить людей, пытающихся сравнять с землей новую цивилизацию Лондона. Только там светила двора сталкивались со звездами эстрады. Только там могло случиться, что русская балерина сидела за ужином рядом с доктором медицины сэром Уолтером Пэдл, удостоенным ученых степеней всех университетов мира; даже чемпион по крикету мог лелеять надежду пожать там руку великому экономисту-индусу, сэру Банерджи Бат Бабор. Короче говоря, дом миссис Мэгюсси был из тех, куда стремятся попасть все. И ее длинное лицо сморщилось от долгого служения великому делу. "Свести иль не свести?" - для нее этот вопрос был решен раз и навсегда.
The "meetee" as Michael always called it for her opening rout in 1925 was the great Italian violinist Luigi Sporza, who had just completed his remarkable tour of the world, having in half the time played more often than any two previous musicians. The prodigious feat had been noted in the Press of all countries with every circumstance--the five violins he had tired out, the invitation he had received to preside over a South American Republic, the special steamer he had chartered to keep an engagement in North America, and his fainting fit in Moscow after the Beethoven and Brahms concertos, the Bach chaconne, and seventeen encores. During the lingering year of his great effort, his fame had been established. As an artist he had been known to a few, as an athlete he was now known to all. На ее первом рауте в 1925 году "чествуемым" был великий итальянский скрипач Луиджи Спорца, который только что закончил свое изумительное кругосветное турне. На это турне он потратил времени вдвое меньше, чем кто-либо из его предшественников-музыкантов, а концертов дал вдвое больше. Такая поразительная выносливость была отмечена газетами всех стран; писали о том, как он загубил пять скрипок, как ему предложили стать президентом одной из южно-американских республик, как он зафрахтовал целый пароход, чтобы поспеть на концерт в Северной Америке, как упал в обморок в Москве, сыграв концерты Бетховена и Брамса, чаконну Баха и семнадцать вещей на бис. После этого года напряженных усилий он стал знаменитостью. В сущности, как художник он был известен немногим, но как атлета его знали все.
Michael and Fleur, passing up the centre stairway, saw a man 'not 'arf like a bull'--Michael muttered--whose hand people were seizing, one after the other, to move away with a look of pain. Майкл и Флер, поднявшись по лестнице, увидели джентльмена могучего сложения; гости по очереди пожимали ему руку и отходили, морщась от боли.
"Only Italy can produce men like that," Michael said in Fleur's ear. "Give him the go-by. He'll hurt you." - Только Италия может породить таких людей, - сказал Майкл на ухо Флер. - Постарайся проскользнуть мимо. Он раздавит тебе руку.
But Fleur moved forward. Но Флер смело двинулась вперед.
"Made of sterner stuff," murmured Michael. It was not the part of his beloved to miss the hand of celebrity, however horny! No portion of her charming face quivered as the great athlete's grip closed on hers, and his eyes, like those of a tired minotaur, traversed her gracefulness with a gleam of interest. "Не из таких", - подумал Майкл, Кто-кто, а его жена не упустит случая пожать руку знаменитости, пусть даже мозолистую. Ее оживленное лицо не дрогнуло, когда рука атлета сжала ее пальцы, а глаза - глаза усталого минотавра - с интересом оглядели ее стройную фигуру.
'Hulking brute!' thought Michael, disentangling his own grasp, and drifting with her over shining space. Since yesterday's ordeal and its subsequent spring-running, he had kept his unacceptable misgivings to himself; he did not even know whether, at this rout, she was deliberately putting their position to the test, or merely, without forethought, indulging her liking to be in the swim. And what a swim! In that great pillared salon, Members of Parliament, poets, musicians, very dry in the smile, as who should say: 'I could have done it better,' or 'Imagine doing that!' peers, physicians, dancers, painters, Labour Leaders, cricketers, lawyers, critics, ladies of fashion, and ladies who 'couldn't bear it'-- every mortal person that Michael knew or didn't know, seemed present. He watched Fleur's eyes quartering them, busy as bees beneath the white lids he had kissed last night. He envied her that social curiosity; to live in London without it was like being at the sea without bathing. She was quietly--he could tell--making up her mind whom she wanted to speak to among those she knew, and whom, among those she didn't yet know, she wanted to speak to her. 'I hope to God she's not in for a snubbing,' he thought, and as soon as she was engaged in talk, he slipped towards a pillar. A small voice behind him said: "Ну и бык", - подумал Майкл, высвободив свою руку и следуя за Флер по сияющему паркету. После тягостных вчерашних переживаний и вечернего кутежа он больше не заговаривал о своих опасениях; он даже не знал, поехала ли Флер на этот раут с целью проверить свою позицию или просто потому, что любила бывать на людях. И сколько людей! Как будто в громадной гостиной с колоннами собрались все, кого Майкл знал и кого не знал, члены парламента, поэты, музыканты, своей усмешкой словно говорившие: "Ну, я бы написал лучше" или: "Как можно исполнять такие вещи! ", пэры, врачи, балерины, живописцы, лейбористские лидеры, спортсмены, адвокаты, критики, светские женщины и "деятельницы". Он видел, как впиваются во всю эту толпу, зоркие глаза Флер под белыми веками, которые он целовал сегодня ночью. Он - завидовал ей: жить в Лондоне и не интересоваться людьми - то же, что жить у моря и не купаться. Он знал, что вот сейчас она решает, с кем из знакомых поговорить, кого из незнакомых удостоить вниманием. "Вот ужас будет, если ее высмеют", - подумал он, и как только у нее завязался с кем-то разговор, он отступил к колонне. За его спиной раздался негромкий голос:
"Well, young Mont!" - Здравствуйте, юный Монт!
Mr. Blythe, looking like a Dover sole above Kew Bridge, was squeezed against the same pillar, his eyes goggling timorously above his beard. Мистер Блайт, прислонившись к той же колонне, пугливо выглядывал из зарослей бороды.
"Stick to me!" he said. "These bees are too bee busy." - Давайте держаться вместе, - сказал он, - очень уж тут людно.
"Were you in Court yesterday?" asked Michael. - Вы были вчера в суде? - спросил Майкл.
"No; one read about it. You did well." - Нет, из газет узнал. Вам повезло.
"She did better." - Меньше, чем ей.
"H'm!" said Mr. Blythe. "By the way, The Evening Sun was at us again this afternoon. They compared us to kittens playing with their tails. It's time for your second barrel, Mont." - Гм! - сказал мистер Блайт. - Кстати, "Ивнинг Сан" опять сделала против нас выпад. Они сравнивают нас с котенком, который играет своим хвостом. Пора вам выпускать второй заряд, Монт.
"I thought--on the agricultural estimates." - Я думал поговорить по земельному вопросу.
"Good! Governmental purchase and control of wheat. Stress use of the present machinery. No more officials than are absolutely necessary." - Отлично! Правительство скупает пшеницу и контролирует цены. Механизация земледелия. Отнюдь не раздувать аппарата.
"Blythe," said Michael suddenly, "where were you born?" - Блайт, - неожиданно сказал Майкл, - где вы родились?
"Lincolnshire." - В Линкольншире.
"You're English, then?" - Значит, вы англичанин?
"Pure," said Mr. Blythe. - Чистокровный, - ответил мистер Блайт.
"So am I; so's old Foggart--I looked him up in the stud-book. It's lucky, because we shall certainly be assailed for lack of patriotism." - Я тоже; и старик Фоггарт, я посмотрел его родословную. Это хорошо, потому что нас, несомненно, будут обвинять в недостатке патриотизма.
"We ARE," said Mr. Blythe. "'People who can see no good in their own country. . . . Birds who foul their own nest. . . . Gentry never happy unless running England down in the eyes of the world. . . . Calamity-mongers. . . . Pessimists. . . .' You don't mind that sort of gup, I hope?" - Уже обвиняют, - сказал мистер Блайт. - "Люди, которые дурно отзываются о своей родине... Птицы, пачкающие свое гнездо... Не успокоятся, пока не очернят Англию в глазах всего мира... Паникеры... Пессимисты..." Надеюсь, вы не обращаете внимания на всю эту болтовню?
"Unfortunately," said Michael, "I do; it hurts me inside. It's so damned unjust. I simply can't bear the idea of England being in a fix." - К сожалению, обращаю, - сказал Майкл. - Меня это задевает. Вопиющая несправедливость! Мне невыносима мысль, что Англия может попасть в беду.
Mr. Blythe's eyes rolled. Мистер Блайт вытаращил глаза.
"She's bee well not going to be, if we can help it." - Она не попадет в беду, если мы сумеем ей помочь.
"If only I amounted to something," murmured Michael; "but I always feel as if I could creep into one of my back teeth." - Будь я уверен в себе, - сказал Майкл, - а то мне все хочется сжаться и спрятаться в собственный зуб.
"Have it crowned. What you want is brass, Mont. And talking of brass: There's your late adversary! SHE'S got brass all right. Look at her!" - Поставьте коронку. Вам, Монт, нахальства не хватает. Кстати о нахальстве: вот идет ваша вчерашняя противница - вам бы у нее поучиться.
Michael saw Marjorie Ferrar moving away from the great Italian, in not too much of a sea-green gown, with her red-gold head held high. She came to a stand a small room's length from Fleur, and swept her eyes this way and that. Evidently she had taken up that position in deliberate challenge. Майкл увидел Марджори Феррар, которая только что обменялась рукопожатием со знаменитым итальянцем. На ней было очень открытое платье цвета морской воды; она высоко держала свою золотисто-рыжую голову. В нескольких шагах от Флер она остановилась и осмотрелась по сторонам. Видимо, она заняла эту позицию умышленно, как бы бросая вызов.
"I must go to Fleur." - Я пойду к Флер.
"So must I," said Mr. Blythe, and Michael gave him a grateful look. - И я с вами, - сказал мистер Блайт, и Майкл посмотрел на него с благодарностью.
And now it would have been so interesting to one less interested than Michael. The long, the tapering nose of Society could be seen to twitch, move delicately upwards, and like the trunk of some wild elephant scenting man, writhe and snout this way and that, catching the whiff of sensation. Lips were smiling and moving closer to ears; eyes turning from that standing figure to the other; little reflective frowns appeared on foreheads, as if, beneath cropped and scented scalps, brains were trying to make choice. And Marjorie Ferrar stood smiling and composed; and Fleur talked and twisted the flower in her hand; and both went on looking their best. И тут наступила интересная минута для всякого, кто не был так заинтересован, как Майкл. Длинный, пронырливый нос Общества дрогнул, потянул воздух и, как хобот дикого слона, почуявшего человека, стал извиваться туда и сюда, жадно ловя запах сенсации. Губы улыбались, тянулись к ушам; глаза перебегали с одной женщины на другую; лбы сосредоточенно хмурились, словно мыслительные аппараты под стрижеными, надушенными черепами затруднялись в выборе. Марджори Феррар стояла спокойная, улыбающаяся, а Флер разговаривала и вертела в руках цветок.
So began a battle without sign of war declared, without even seeming recognition of each other's presence. Mr. Blythe, indeed, stood pat between the two of them. Bulky and tall, he was an effective screen. But Michael, on the other side of her, could see and grimly follow. The Nose was taking time to apprehend the full of the aroma; the Brain to make its choice. Tide seemed at balance, not moving in or out. And then, with the slow implacability of tides, the water moved away from Fleur and lapped round her rival. Michael chattered, Mr. Blythe goggled, using the impersonal pronoun with a sort of passion; Fleur smiled, talked, twisted the flower. And, over there, Marjorie Ferrar seemed to hold a little Court. Так, без объявления войны, начался бой, хотя враги делали вид, что не замечают друг друга. Правда, между ними стоял мистер Блайт; высокий и плотный, он служил хорошим заслоном. Но Майкл все видел и ждал, стиснув зубы. Нос не спеша изучал аромат; аппарат выбирал. Волны застыли - ни прилива, ни отлива. А потом медленно и неуклонно, как отлив, волны отхлынули от Флер и заплескались вокруг ее соперницы. Майкл болтал, мистер Блайт таращил глаза. Флер улыбалась, играла цветком. А там Марджори Феррар стояла, как королева среди придворных.
Did people admire, commiserate, approve of, or sympathise with her? Or did they disapprove of himself and Fleur? Or was it just that the 'Pet of the Panjoys' was always the more sensational figure? Michael watched Fleur growing paler, her smile more nervous, the twitching of the flower spasmodic. And he dared not suggest going; for she would see in it an admission of defeat. But on the faces, turned their way, the expression became more and more informative. Sir James Foskisson had done his job too well; he had slavered his clients with his own self-righteousness. Better the confessed libertine than those who brought her to judgment! And Michael thought: 'Dashed natural, after all! Why didn't the fellow take my tip, and let us pay and look pleasant.' Было ли то восхищение, жалость или сочувствие? Или порицание Майклу и Флер? Или просто "Гордость гедонистов" всегда была более эффектна? Майкл видел, как бледнела Флер, как нервно теребила она цветок. А он не смел ее увести, она усмотрела бы в этом капитуляцию. Но лица, обращенные к ним, говорили яснее слов. Сэр Джес Фоскиссон перестарался: своей праведностью он бросил тень на своих же клиентов. "Победа за откровенной грешницей, а не за теми, кто тащит ее на суд!" "И правильно! - подумал Майкл. - Почему этот субъект не послушался моего совета - заплатили бы, и дело с концом!"
And just then close to the great Italian he caught sight of a tall young man with his hair brushed back, who was looking at his fingers. By George! It was Bertie Curfew! And there, behind him, waiting for his turn 'to meet,' who but MacGown himself! The humour of the gods had run amok! Head in air, soothing his mangled fingers, Bertie Curfew passed them, and strayed into the group around his former flame. Her greeting of him was elaborately casual. But up went the tapering Nose, for here came MacGown! How the fellow had changed--grim, greyish, bitter? The great Italian had met his match for once. And he too, stepped into that throng. И в эту минуту он заметил, что около знаменитого итальянца стоит, разглядывая свои пальцы, высокий молодой человек с зачесанными назад волосами. Бэрти Кэрфью! За его спиной, дожидаясь очереди "почествовать", не кто иной, как сам Мак-Гаун. Право, шутки богов зашли слишком далеко. Высоко подняв голову, потирая изувеченные пальцы, Бэрти Кэрфью прошел мимо них к своей бывшей возлюбленной. Она поздоровалась с ним нарочито небрежно. Но пронырливый нос не дремал - вот и Мак-Гаун! Как он изменился - мрачный, посеревший, злой! Вот кто мог потягаться с великим итальянцем. А тот тоже смешался с толпой придворных.
A queer silence was followed by a burst of speech, and then by dissolution. In twos and threes they trickled off, and there were MacGown and his betrothed standing alone. Michael turned to Fleur. Напряженное молчание сразу прервалось, придворные, парами, кучками, отступили, и Мак-Гаун остался вдвоем со своей невестой. Майкл повернулся к Флер.
"Let's go." - Едем.
Silence reigned in their homing cab. He had chattered himself out on the field of battle, and must wait for fresh supplies of camouflage. But he slipped his hand along till it found hers, which did not return his pressure. The card he used to play at times of stress--the eleventh baronet--had failed for the last three months; Fleur seemed of late to resent his introduction as a remedy. He followed her into the dining-room, sore at heart, bewildered in mind. He had never seen her look so pretty as in that oyster-coloured frock, very straight and simply made, with a swing out above the ankles. She sat down at the narrow dining- table, and he seated himself opposite, with the costive feeling of one who cannot find words that will ring true. For social discomfiture he himself didn't care a tinker's curse; but she--! В такси они оба молчали. На поле битвы Майкл болтал до изнеможения и теперь нуждался в передышке. Но он нашел ее руку; она не ответила на его пожатие. Козырь, который он пускал в ход в трудные минуты, - одиннадцатый баронет - последние три месяца что-то не помогал; Флер, по-видимому, не нравилось, когда Майкл прибегал к этому средству. "Огорченный, недоумевающий, он прошел за ней в столовую. Какая она была красивая в этом зеленовато-сером платье, очень простом и гладком, с широким воланом. Она присела к узкому обеденному столу, он стал напротив, мучительно подыскивая убедительные слова. Его самого такой щелчок оставлял глубоко равнодушным, но она!..
And, suddenly, she said: Вдруг она сказала:
"And you don't mind?" - И тебе все равно?
"For myself--not a bit." - Мне лично - конечно.
"Yes, you've still got your Foggartism and your Bethnal Green." - Ну да, у тебя остается твой фоггартизм и Бетнел, Грин.
"If YOU care, Fleur, I care a lot." - Если ты огорчена. Флер, то мне совсем не все равно.
"IF I care!" - Если я огорчена!
"How--exactly?" - Очень?
"I'd rather not increase your feeling that I'm a snob." - К чему говорить, чтобы ты окончательно убедился, что я - выскочка?
"I never had any such feeling." - Никогда я этого не думал.
"Michael!" - Майкл!
"Hadn't you better say what you mean by the word?" - Что ты, в сущности, подразумеваешь под этим словом?
"You know perfectly well." - Ты прекрасно знаешь.
"I know that you appreciate having people about you, and like them to think well of you. That isn't being a snob." - Я знаю, что ты любишь быть окруженной людьми, хочешь, чтобы они о тебе хорошо думали. Это не значит быть выскочкой.
"Yes; you're very kind, but you don't admire it." - Да, ты очень добр, но тебе это не нравится.
"I admire you." - Я восхищаюсь тобой.
"You mean, desire me. You admire Norah Curfew." - Нет, ты хочешь меня, а восхищаешься ты Норой Кэрфью.
"Norah Curfew! For all I care, she might snuff out to-morrow." - Норой Кэрфью! Мне нет до нее дела; по мне, пусть она хоть завтра же умрет.
And from her face he had the feeling that she believed him. Он почувствовал, что она ему верит.
"If it isn't her, it's what she stands for--all that I'm not." - Ну, если не ею, то ее идеалами, тем, что мне чуждо.
"I admire a lot in you," said Michael, fervently; "your intelligence, your flair; I admire you with Kit and your father; your pluck; and the way you put up with me." - Я восхищаюсь тобой, - горячо сказал Майкл, - восхищаюсь твоим умом, твоим чутьем, мужеством; и твоим отношением к Киту и к твоему отцу; и тем, как ты ко мне терпима.
"No, I admire you much more than you admire me. Only, you see, I'm not capable of devotion." - Нет, я тобой восхищаюсь больше, чем ты мной. Но, видишь ли, я не способна на самопожертвование.
"What about Kit?" - А Кит?
"I'm devoted to myself--that's all." - Я люблю себя, вот и все.
He reached across the table and touched her hand. Он потянулся через стол, взял ее руку.
"Morbid, darling." - Больное воображение, родная.
"No. I see too clearly to be morbid." - Ничего больного. Я вижу все слишком ясно.
She was leaning back, and her throat, very white and round, gleamed in the alabaster-shaded light; little choky movements were occurring there. Она откинула голову, ее круглая шея, белевшая под лампой, судорожно вздрагивала.
"Michael, I want you to take me round the world." - Майкл, поедем в кругосветное путешествие!
"And leave Kit?" - А как же Кит?
"He's too young to mind. Besides, my mother would look after him." - Он еще слишком мал. Мама за ним присмотрит.
If she had got as far as that, this was a deliberate desire! Если она идет на это, значит все обдумано!
"But, your father--" - Но твой отец?
"He's not really old yet, and he'd have Kit." - Право же, он совсем не стар, и у него остается Кит.
"When we rise in August, perhaps--" - Ну что ж! Парламентская сессия кончается в августе...
"No, now." - Нет, едем сейчас.
"It's only five months to wait. We'd have time in the vacation to do a lot of travelling." - Подождем, осталось только пять месяцев. Мы еще успеем постранствовать.
Fleur looked straight at him. Флер посмотрела ему в глаза.
"I knew you cared more for Foggartism now than for me." - Я знала, что своим фоггаргизмом ты дорожишь больше, чем мной.
"Be reasonable, Fleur." - Будь же благоразумна, Флер!
"For five months--with the feeling I've got here!" she put her hand to her breast. "I've had six months of it already. You don't realise, I suppose, that I'm down and out?" - Пять месяцев выносить эту пытку? - она прижала руки к груди. - Я уже полгода страдаю. Должно быть, ты не понимаешь, что у меня больше нет сил?
"But, Fleur, it's all so--" - Но, Флер, все это так...
"Yes, it's always petty to mind being a dead failure, isn't it?" - Да, это такая мелочь - потерпеть полное фиаско, не правда ли?
"But, my child--" - Но, дитя мое...
"Oh! If you can't feel it--" - О, если ты не понимаешь...
"I can--I felt wild this evening. But all you've got to do is to let them see that you don't care; and they'll come buzzing round again like flies. It would be running away, Fleur." - Я понимаю. Сегодня я "был взбешен. Но самое разумное - показать им, что это тебя нимало не задевает. Не следует обращаться в бегство. Флер.
"No," said Fleur, coldly, "it's not that--I don't try twice for the same prize. Very well, I'll stay and be laughed at." - Не то! - холодно сказала Флер. - Я не хочу вторично добиваться того же приза. Отлично, я останусь, и пусть надо мной смеются.
Michael got up. Майкл встал.
"I know you don't think there's anything to my job. But there is, Fleur, and I've put my hand to it. Oh! don't look like that. Dash it! This is dreadful!" - Я знаю, что ты не придаешь моей работе ни малейшего значения, но ты не права, и все равно я уже начал. О, не смотри на меня так, Флер! Это ужасно!
"I suppose I could go by myself. That would be more thrilling." - Пожалуй, я могу поехать одна. Это будет даже интереснее.
"Absurd! Of course you couldn't! You're seeing blue to-night, old thing. It'll all seem different to-morrow." - Ерунда! Конечно, одна ты не поедешь. Сейчас тебе все представляется в мрачном свете. Завтра настроение изменится.
"To-morrow and to-morrow! No, Michael, mortification has set in, my funeral can take place any day you like!" - Завтра, завтра! Нет, Майкл, процесс омертвения начался, и ты можешь назначить день моих похорон.
Michael's hands went up. She meant what she was saying! To realise, he must remember how much store she had set on her powers as hostess; how she had worked for her collection and shone among it! Her house of cards all pulled about her ears! Cruel! But would going round the world help her? Yes! Her instinct was quite right. He had been round the world himself, nothing else would change her values in quite that way; nothing else would so guarantee oblivion in others and herself! Lippinghall, her father's, the sea for the five months till vacation came--they wouldn't meet her case! She needed what would give her back importance. And yet, how could he go until the vacation? Foggartism--that lean and lonely plant--unwatered and without its only gardener, would wither to its roots, if, indeed, it had any. There was some movement in it now, interest here and there--this Member and that was pecking at it. Private efforts in the same direction were gathering way. And time was going on--Big Ben had called no truce; unemployment swelling, trade dawdling, industrial trouble brewing--brewing, hope losing patience! And what would old Blythe say to his desertion now? Майкл всплеснул руками. Это не были пустые слова. Не следовало забывать, какое значение она придавала своей роли светской леди, как старалась пополнять свою коллекцию. Карточный домик рухнул. Какая жестокость! Но поможет ли ей кругосветное путешествие? Да! Инстинкт ее не обманывал. Он сам ездил вокруг света и знал, что ничто так не способствует переоценке ценностей, ничто так не помогает забыть и заставить забыть о себе. Липпингхолл, "Шелтер", какой-нибудь приморский курорт на пять месяцев, до конца сессии, - это все не то. Как-то ей нужно опять обрести уверенность в своих силах. Но может ли он уехать до окончания сессии? Фоггартизм, это чахлое растение, лишившись единственного своего садовника, погибнет на корню, если только есть у него корень! Как раз сейчас вокруг него началось движение - то один депутат заинтересуется, то другой. Проявляется и частная инициатива. А время идет - Большой Бэн торопит: безработица растет, торговля свертывается, назревает протест рабочих, кое-кто теряет терпение! И как посмотрит Блайт на такое дезертирство?
"Give me a week," he muttered. "It's not easy. I must think it over." - Подожди неделю, - пробормотал он. - Вопрос серьезный. Мне нужно подумать.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz