Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

THE SILVER SPOON/Серебрянная ложка (часть первая)

CHAPTER XII MICHAEL MUSES/XII. МАЙКЛ РАЗМЫШЛЯЕТ

English Русский
Michael and Mr. Blythe sought the Mother of Parliaments and found her in commotion. Liberalism had refused, and Labour was falling from its back. A considerable number of people were in Parliament Square contemplating Big Ben and hoping for sensation. Когда Майкл и мистер Блайт пришли, они застали "Мать всех парламентов" в великом волнении. Либералы отказались поддержать лейбористское правительство, и оно вот-вот должно было пасть, На парламентской площади толпились люди, смотревшие на часы и ожидавшие сенсационных событий.
"I'm not going in," said Michael. "There won't be a division to- night. General Election's a foregone conclusion, now. I want to think." - Я не пойду в палату, - сказал Майкл. - Голосования сегодня не будет. Теперь, по-видимому, один выход - роспуск палаты. Я хочу побродить и подумать.
"One will go up for a bit," said Mr. Blythe; - Стоит ненадолго зайти, - сказал мистер Блайт.
and they parted, Michael returning to the streets. The night was clear, and he had a longing to hear the voice of his country. But--where? For his countrymen would be discussing this pro and that con, would be mentioning each his personal 'grief'--here the Income Tax, there the dole, the names of leaders, the word Communism. Nowhere would he catch the echo of the uneasiness in the hearts of all. The Tories--as Fleur had predicted--would come in now. The country would catch at the anodyne of 'strong stable government.' But could strong stable government remove the inherent canker, the lack of balance in the top-heavy realm? Could it still the gnawing ache which everybody felt, and nobody would express? Они расстались, и Майкл побрел по улице. Вечер был тихий, и он страстно желал услышать голос своей страны. Но где можно было его услышать? Соотечественники Майкла высказывают мнения "за" и "против", рассуждают каждый о своем - здесь речь идет о подоходном налоге или о пособиях, там перечисляют имена лидеров или слышится слово "коммунизм". Но все умалчивают о той тревоге, которую испытывает каждый. Теперь, как и предсказывала Флер, к власти придут тори. Страна ищет болеутоляющего средства - "сильного и прочного правительства". Но сможет ли это сильное и прочное правительство бороться с наследственным раком, восстановить утраченное равновесие? Сумеет ли успокоить ноющую боль, которую ощущают все, ни словом о ней не упоминая?
'Spoiled,' thought Michael, 'by our past prosperity. We shall never admit it,' he thought, 'never! And yet in our bones we feel it!' "Мы избалованы прошлым благополучием, - думал Майкл. - Мы ни за что не признаемся в том, что больны, и, однако, остро ощущаем свою болезнь!"
England with the silver spoon in her mouth and no longer the teeth to hold it there, or the will to part with it! And her very qualities--the latent 'grit,' the power to take things smiling, the lack of nerves and imagination! Almost vices, now, perpetuating the rash belief that England could still 'muddle through' without special effort, although with every year there was less chance of recovering from shock, less time in which to exercise the British 'virtues.' 'Slow in the uptak',' thought Michael, 'it's a bad fault in 1924.' Англия с серебряной ложкой во рту! Зубов у нее уже не осталось, чтобы эту ложку удерживать, но духу не хватает расстаться с ложкой! А наши национальные добродетели - выносливость, умение все принимать с улыбкой, крепкие нервы и отсутствие фантазии? Сейчас эти добродетели граничат с пороками, ибо приводят к легкомысленной уверенности в том, что Англия сумеет как-нибудь выпутаться, не прилагая особых усилий. Но с каждым годом остается все меньше шансов оправиться от потрясения, меньше времени для упражнения в британских "добродетелях". "Тяжелы мы на подъем, - думал Майкл. - В тысяча девятьсот двадцать четвертом году это непростительно".
Thus musing, he turned East. Mid-theatre-hour, and the 'Great Parasite'--as Sir James Foggart called it--was lying inert, and bright. He walked the length of wakeful Fleet Street into the City so delirious by day, so dead by night. Here England's wealth was snoozing off the day's debauch. Here were all the frame and filaments of English credit. And based on--what? On food and raw material from which England, undefended in the air, might be cut off by a fresh war; on Labour, too big for European boots. And yet that credit stood high still, soothing all with its 'panache'-- save, perhaps, receivers of the dole. With her promise to pay, England could still purchase anything, except a quiet heart. С этими мыслями он повернул на восток. В театрах начались спектакли. "Великий паразит", как называл Лондон сэр Джемс Фоггарт, лежал, пустынный, залитый огнями. По бессонной Флит-стрит Майкл прошел в Сити, горячечный днем, мертвый ночью. Здесь все богатство Англии дремало после дневного разгула. Сюда стягивались все нити национального кредита, основанного - на чем? На сырье и продуктах питания, которых каждая новая война может лишить Англию, беззащитную против воздушного нападения; на рабочей силе, не вмещающейся в европейские масштабы. И все же пока что кредит Англии стоит высоко и всем импонирует, кроме разве тех, кто получает пособие. Обещание заплатить все еще дает Англии возможность купить все, что угодно, только не душевный покой.
And Michael walked on--through Whitechapel, busy still and coloured--into Mile End. The houses had become low, as if to give the dwellers a better view of stars they couldn't reach. He had crossed a frontier. Here was a different race almost; another England, but as happy-go-lucky and as hand-to-mouth as the England of Fleet Street and the City. Aye, and more! For the England in Mile End knew that whatever she felt could have no effect on policy. Mile on mile, without an end, the low grey streets stretched towards the ultimate deserted grass. Michael did not follow them, but coming to a Cinema, turned in. Майкл брел дальше, миновал Уайтчепл, еще людный и красочный, дошел до Майл-Энда. Здесь дома были ниже, словно не хотели заслонять звездное небо, к которому нет путей. Майкл как бы перешел через границу. Тут обитала как будто иная раса, была другая Англия, но тоже живущая сегодняшним днем и не менее беззаботная, чем Англия Флит-стрит и Сити. О, пожалуй, еще более беззаботная! Ибо обитатели Майл-Энда знали, что не в их власти оказывать влияние на политику. Миля за милей тянулись серые улицы с низкими домами, улицы, уходившие к заброшенным полям. Но Майкл дальше не пошел; он увидел кино и завернул туда.
The show was far advanced. Bound and seated in front of the bad cowboy on a bronco, the heroine was crossing what Michael shrewdly suspected to be the film company's pet paddock. Every ten seconds she gave way to John T. Bronson, Manager of the Tucsonville Copper Mine, devouring the road in his 60 h. p. Packard, to cut her off before she reached the Pima river. Michael contemplated his fellow gazers. Lapping it up! Strong stable government--not much! This was their anodyne and they could not have enough of it. He saw the bronco fall, dropped by a shot from John T. Bronson, and the screen disclose the words: "Hairy Pete grows desperate. . . . 'You shall not have her, Bronson.'" Quite! He was throwing her into the river instead, to the words: "John T. Bronson dives." There he goes! He has her by her flowing hair! But Hairy Pete is kneeling on the bank. The bullets chip the water. Through the heroine's fair perforated shoulder the landscape is almost visible. What is that sound? Yes! John T. Bronson is setting his teeth! He lands, he drags her out. From his cap he takes his automatic. Still dry-- thank God! Сеанс давно начался. Героиня лежала, связанная, поперек седла злодея-ковбоя, скакавшего на диком мустанге. Через каждые десять секунд на экране появлялся Джон Т. Бронсон, управляющий туксонвильскими медными рудниками; он мчался в шестидесятисильном паккарде, намереваясь перерезать дорогу злодею, раньше, чем тот достигнет реки Пима. Майкл наблюдал за своими соседями. Как упиваются! Сильное и прочное правительство очень оно им нужно! Кино - вот болеутоляющее средство. Он видел, как упал мустанг, подстреленный Джоном Т. Бронсоном, а на экране появились слова: "Волосатый Пит не отступает... Она не достанется тебе, Бронсон". Здорово! Пит швыряет женщину в реку. Джон Т. Бронсон прыгает в воду, хватает героиню за волосы. Но Волосатый Пит опустился на одно колено и прицелился. Пули прорезали поверхность воды. Одна пуля прострелила плечо героине - ух, какая дырка! Это что за звук? Джон Т. Бронсон скрежещет зубами. Вот он подплыл к берегу, вытащил героиню на сушу. Достает из-под, кепки револьвер. Слава богу, сухой!
"Look to yourself, Hairy Pete!" A puff of smoke. Pete squirms and bites the sand--he seems almost to absorb the desert. "Hairy Pete gets it for keeps!" Slow music, slower! John T. Bronson raises the reviving form. Upon the bank of the Pima river they stand embraced, and the sun sets. "At last, my dinky love!" "Берегись, Волосатый Пит!" Облачко дыма. Пит корчится на песке, хватает его зубами, сейчас съест! "Волосатый Пит покончил счеты с жизнью". Темп музыки замедляется. Джон Т. Бронсон поднимает очнувшуюся героиню. На берегу реки Пима они стоят обнявшись. Солнце заходит. "Наконец-то, любимая!"
'Pom, pom! that's the stuff!' thought Michael, returning to the light of night: 'Back to the Land! "Plough the fields and scatter"--when they can get this? Not much!' And he turned West again, taking a seat on the top of a 'bus beside a man with grease- stains on his clothes. They travelled in silence till Michael said: "Правильно, - размышлял Майкл, выходя на залитую электрическим светом улицу. - Назад к земле! Ходите за плугом! Когда у них есть кино? Как бы не так!" Он снова повернул на запад, поднялся на империал автобуса и занял место рядом с человеком в замасленном костюме. Они ехали молча; наконец Майкл сказал:
"What do you make of the political situation, sir?" - Как вы смотрите на политическое положение, сэр?
The possible plumber replied, without turning his head: Человек - быть может, слесарь - ответил, не поворачивая головы:
"I should say they've overreached theirselves." - По-моему, они перехитрили сами себя.
"Ought to have fought on Russia--oughtn't they?" - Должны были дать бой по русскому вопросу, не правда ли?
"Russia--that cock won't fight either. Nao--ought to 'ave 'eld on to the Spring, an' fought on a good stiff Budget." - Нет, с этим у них бы тоже не вышло. Они должны были продержаться до весны и начать борьбу за введение жесткого бюджета.
"Real class issue?" - Настоящий классовый подход?
"Yus!" - Да.
"But do you think class politics can wipe out unemployment?" - И вы считаете, что классовая политика может справиться с безработицей?
The man's mouth moved under his moustache as if mumbling a new idea. Человек пожевал губами, словно обсасывал новую идею.
"Ah! I'm fed up with politics; in work to-day and out to-morrow-- what's the good of politics that can't give you a permanent job?" - Эх! Политикой я сыт по горло! Сегодня есть работа, завтра - нет; что толку в политике, если она не может дать тебе постоянной работы?
"That's it." - Совершенно верно.
"Reparations," said his neighbour; "WE'RE not goin' to benefit by reparations. The workin' classes ought to stand together in every country." - Репарации, - продолжал сосед, - нам от этого лучше не будет. Рабочие всех стран должны сплотиться.
And he looked at Michael to see how he liked THAT. И он посмотрел на Майкла: как, мол, тебе это понравится?
"A good many people thought so before the war; and see what happened."
"Ah!" said the man, "and what good's it done us?"
"Have you thought of emigrating to the Dominions?" - А вы не подумываете о том, чтобы эмигрировать в доминионы?
The man shook his head. Тот покачал головой.
"Don't like what I see of the Austrylians and Canydians." - Не очень-то мне нравятся те, что приезжают из Австралии и Канады.
"Confirmed Englishman--like myself." - Следовательно, вы заядлый англичанин, как и я.
"That's right," said the man. "So long, Mister," and he got off. - Верно! - сказал сосед. - Прощайте, мистер! - и он вышел.
Michael travelled till the 'bus put him down under Big Ben, and it was nearly twelve. Another election! Could he stand a second time without showing his true colours? Not the faintest hope of making Foggartism clear to a rural constituency in three weeks! If he spoke from now till the day of the election, they would merely think he held rather extreme views on Imperial Preference, which, by the way, he did. He could never tell the electorate that he thought England was on the wrong tack--one might just as well not stand. He could never buttonhole the ordinary voter, and say to him: "Look here, you know, there's no earthly hope of any real improvement for another ten years; in the meantime we must face the music, and pay more for everything, so that twenty years hence we may be safe from possible starvation, and self-supporting within the Empire." It wasn't done. Nor could he say to his Committee: "My friends, I represent a policy that no one else does, so far." Майкл ехал, пока автобус не остановился под Большим Бэном. Было около полуночи. Опять выборы! Удастся ли ему пройти вторично, не заявляя о своих подлинных убеждениях? Нет ни малейшей надежды за три недели растолковать сельским избирателям сущность фоггартизма. Даже если он начнет говорить сейчас и не замолчит до самых выборов, они поймут только, что он держится очень крайних взглядов по вопросу об имперских преференциях, что, кстати, близко к истине. Не может он заявить, что Англия идет по неверному пути, - тогда вообще лучше снять свою кандидатуру. Не может он пойти к рядовому избирателю и сказать ему: "Послушайте, нечего надеяться на то, что в течение следующих десяти лет условия жизни значительно улучшатся; сейчас мы должны терпеть, за все переплачивать для того, чтобы через двадцать лет Англия могла сама себя прокормить и не жить под угрозой голодной смерти". Разве можно говорить такие вещи! И не может он заявить своему комитету: "Друзья мои, политическая платформа, на которой я стою, других сторонников пока не имеет".
No! If he meant to stand again, he must just get the old wheezes off his chest. But did he mean to stand again? Few people had less conceit than Michael--he knew himself for a lightweight. But he had got this bee into his bonnet; the longer he lived the more it buzzed, the more its buzz seemed the voice of one crying in the wilderness, and that wilderness his country. To stop up that buzzing in his ears; to turn his back on old Blythe; to stifle his convictions, and yet remain in Parliament--he could not! It was like the war over again. Once in, you couldn't get out. And he was 'in'--committed to something deeper far than the top dressings of Party politics. Foggartism had a definite solution of England's troubles to work towards--an independent, balanced Empire; an England safe in the air, and free from unemployment--with Town and Country once more in some sort of due proportion! Was it such a hopeless dream? Apparently! Нет! Если избираться снова, нужно забыть о личных мнениях. Но стоит ли избираться снова? Трудно было найти человека менее тщеславного, чем Майкл; он понимал, что он "легковес". Но этого конька он оседлал прочно; чем дальше, тем громче ржал конек, тем больше это ржание напоминало глас вопиющего в пустыне, а пустыней была Англия. Заглушить это ржание; изменить Блайту; махнуть рукой на свои убеждения и все-таки остаться в парламенте - этого он не мог. Словно вернулось время войны. Затянуло, а выхода нет. А его затянуло, засосало глубже поверхностных интересов межпартийной борьбы. Фоггартизм стремится к практическому разрешению самых больных для Англии вопросов - впереди независимая, уравновешенная империя; Англия, обеспеченная от воздушных нападений и свободная от безработицы, вновь обретенное правильное соотношение между городом и деревней. Неужели все это безнадежные мечты? Похоже, что так.
'Well,' thought Michael, putting his latchkey in his door, 'they may call me what kind of a bee fool they like--I shan't budge.' He went up to his dressing-room and, opening the window, leaned out. "Ну что ж, - подумал Майкл, открывая свою дверь, - пусть считают меня дураком, я со своих позиций не сдвинусь". Он поднялся к себе, открыл окно и выглянул на улицу.
The rumourous town still hummed; the sky was faintly coloured by reflection from its million lights. A spire was visible, some stars; the tree foliage in the Square hung flat, unstirred by wind. Peaceful and almost warm--the night. Michael remembered a certain evening--the last London air raid of the war. From his convalescent hospital he had watched it for three hours. Великий город все еще гудел; в небе отражались миллионы огней. Виден был какой-то шпиль и несколько звезд; неподвижно застыли деревья в сквере. Тихая безветренная ночь. Майкл вспомнил далекий вечер, когда Лондон выдержал последний налет цеппелинов. Три часа просидел тогда выздоравливающий Майкл у окна госпиталя.
'What fools we all are not to drop fighting in the air,' he thought: 'Well, if we don't, I shall go all out for a great air force--all hangs, for us, on safety from air attack. Even the wise can understand that.' "Какие мы все дураки, что не отказываемся от воздушной войны! - подумал он. - Но раз уж мы не отказываемся от нее, необходимо создать мощный воздушный флот. Мы должны обезопасить себя от воздушных нападений. Умный человек - и тот это поймет!"
Two men had stopped beneath his window, talking. One was his next- door neighbour. Под окном остановились двое; одного он знал - это был его сосед.
"Mark my words," said his neighbour, "the election'll see a big turnover." - Вот увидите, - сказал сосед, - эти выборы не останутся без последствий.
"Yes; and what are you going to do with it?" said the other. - Да что от них толку, от последствий? - сказал другой.
"Let things alone; they'll right themselves. I'm sick of all this depressing twaddle. A shilling off the Income Tax, and you'll see." - Не надо вмешиваться; все сделается само собой. Надоела мне вся эта болтовня. Уменьшат подоходный налог на шиллинг - вот тогда посмотрим.
"How are you going to deal with the Land?" - А что делать с земельной проблемой?
"Oh! damn the Land! Leave it to itself, that's all the farmers really want. The more you touch it, the worse it gets." - А, к черту землю! Оставьте ее в покое, фермерам только того и нужно. Чем больше вмешиваешься в эти дела, тем хуже.
"Let the grass grow under your feet?" - Махнуть на все рукой?
The neighbour laughed. Сосед засмеялся.
"That's about it. Well, what else CAN you do--the Country won't have it. Good night!" - Да, вроде того. А что можно сделать? Стране все это не нужно. Спокойной ночи!
Sounds of a door, of footsteps. A car drove by; a moth flew in Michael's face. "The Country won't have it!" Policies! What but mental yawns, long shrugs of the shoulders, trustings to Luck! What else could they be? THE COUNTRY WOULDN'T HAVE IT! And Big Ben struck twelve. Слышно было, как закрылась дверь, как удалялись шаги. Проехал автомобиль. Ночная бабочка коснулась щеки Майкла. "Стране все это не нужно!" Политика! Зевают до одури, пожимают плечами, полагаются на случай. А что же и делать? Ведь "стране все это не нужно!" И Большой Бэн пробил двенадцать.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz