Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

TO LET/Сдается в наем (часть вторая)

XI TIMOTHY PROPHESIES/XI. ТИМОТИ ПРОРОЧЕСТВУЕТ

English Русский
On the day of the cancelled meeting at the National Gallery began the second anniversary of the resurrection of England's pride and glory-- or, more shortly, the top hat. "Lord's"--that festival which the War had driven from the field--raised its light and dark blue flags for the second time, displaying almost every feature of a glorious past. Here, in the luncheon interval, were all species of female and one species of male hat, protecting the multiple types of face associated with "the classes." The observing Forsyte might discern in the free or unconsidered seats a certain number of the squash- hatted, but they hardly ventured on the grass; the old school--or schools--could still rejoice that the proletariat was not yet paying the necessary half-crown. Here was still a close borough, the only one left on a large scale--for the papers were about to estimate the attendance at ten thousand. And the ten thousand, all animated by one hope, were asking each other one question: "Where are you lunching?" Something wonderfully uplifting and reassuring in that query and the sight of so many people like themselves voicing it! What reserve power in the British realm--enough pigeons, lobsters, lamb, salmon mayonnaise, strawberries, and bottles of champagne to feed the lot! No miracle in prospect--no case of seven loaves and a few fishes--faith rested on surer foundations. Six thousand top hats, four thousand parasols would be doffed and furled, ten thousand mouths all speaking the same English would be filled. There was life in the old dog yet! Tradition! And again Tradition! How strong and how elastic! Wars might rage, taxation prey, Trades Unions take toll, and Europe perish of starvation; but the ten thousand would be fed; and, within their ring fence, stroll upon green turf, wear their top hats, and meet--themselves. The heart was sound, the pulse still regular. E-ton! E-ton! Har-r-o-o-o-w! День несостоявшегося свидания в Национальной галерее ознаменовал первую годовщину возрождения красы и гордости Англии, или, попросту сказать, цилиндра. Состязание на стадионе Лорда - это празднество, отмененное войной, - вторично подняло свои голубые и синие флаги, являя почти все черты славного прошлого. Здесь во время перерыва можно было наблюдать все виды дамских и единый вид мужского головных уборов, защищающих многообразные типы лиц, которые соответствуют понятию "общество". Наблюдательный Форсайт мог бы различить на бесплатных или дешевых местах некоторое количество зрителей в мягких шляпах, но они едва ли отважились бы подойти близко к полю; представители старой школы - или старых школ могли радоваться, что пролетариат еще не в силах платить за вход установленные полкроны. Еще оставалась хоть эта твердыня - последняя, но значительная: стадион собрал, по уверению газет, десять тысяч человек. И десять тысяч человек, горя одной и той же надеждой, задавали друг другу один и тот же вопрос: "Где вы завтракаете?" Было в этом вопросе что-то очень успокоительное и возвышающее - в этом вопросе и в наличии такого множества людей, которые все похожи на вас и все одного с вами образа мыслей. Какие мощные резервы сохранила еще Британская империя - хватит голубей и омаров, телятины и лососины, майонезов, и клубники, и шампанского, чтобы прокормить эту тонну! В перспективе никаких чудес, никаких фокусов с пятью хлебами и несколькими жалкими рыбешками - вера покоится на более прочном фундаменте. Шесть тысяч цилиндров будут сняты, четыре тысячи ярких зонтиков будут свернуты, десять тысяч ртов, одинаково говорящих по-английски, - наполнены. Жив еще старый британский лев! Традиция! И еще раз традиция! Как она сильна и как эластична! Пусть свирепствуют войны и разбойничают налоги, пусть тред-юнионы разоряют поборами честных граждан, а Европа подыхает с голоду, - эти десять тысяч будут сыты; и за этой оградой будут они разгуливать по зеленому газону, носить цилиндры и встречаться друг с другом. Сердце старого мира здорово, пульс бьется ровно. И-тон! И-тон! Хэр-роу!
Among the many Forsytes, present on a hunting-ground theirs, by personal prescriptive right, or proxy, was Soames with his wife and daughter. He had not been at either school, he took no interest in cricket, but he wanted Fleur to show her frock, and he wanted to wear his top hat parade it again in peace and plenty among his peers. He walked sedately with Fleur between him and Annette. No women equalled them, so far as he could see. They could walk, and hold themselves up; there was substance in their good looks; the modern woman had no build, no chest, no anything! He remembered suddenly with what intoxication of pride he had walked round with Irene in the first years of his first marriage. And how they used to lunch on the drag which his mother would make his father have, because it was so "chic"--all drags and carriages in those days, not these lumbering great Stands! And how consistently Montague Dartie had drunk too much. He supposed that people drank too much still, but there was not the scope for it there used to be. He remembered George Forsyte- -whose brothers Roger and Eustace had been at Harrow and Eton-- towering up on the top of the drag waving a light-blue flag with one hand and a dark-blue flag with the other, and shouting "Etroow- Harrton!" Just when everybody was silent, like the buffoon he had always been; and Eustace got up to the nines below, too dandified to wear any colour or take any notice. H'm! Old days, and Irene in grey silk shot with palest green. He looked, sideways, at Fleur's face. Rather colourless-no light, no eagerness! That love affair was preying on her--a bad business! He looked beyond, at his wife's face, rather more touched up than usual, a little disdainful--not that she had any business to disdain, so far as he could see. She was taking Profond's defection with curious quietude; or was his "small" voyage just a blind? If so, he should refuse to see it! Having promenaded round the pitch and in front of the pavilion, they sought Winifred's table in the Bedouin Club tent. This Club--a new "cock and hen"--had been founded in the interests of travel, and of a gentleman with an old Scottish name, whose father had somewhat strangely been called Levi. Winifred had joined, not because she had travelled, but because instinct told her that a Club with such a name and such a founder was bound to go far; if one didn't join at once one might never have the chance. Its tent, with a text from the Koran on an orange ground, and a small green camel embroidered over the entrance, was the most striking on the ground. Outside it they found Jack Cardigan in a dark blue tie (he had once played for Harrow), batting with a Malacca cane to show how that fellow ought to have hit that ball. He piloted them in. Assembled in Winifred's corner were Imogen, Benedict with his young wife, Val Dartie without Holly, Maud and her husband, and, after Soames and his two were seated, one empty place. Среди многочисленных Форсайтов, попавших в этот заповедник по праву или по знакомству, был Сомс с женою и дочерью. Он никогда не учился ни в одной из двух состязающихся школ, он нисколько не интересовался крикетом, но ему хотелось, чтобы Флер могла выставить напоказ свое платье, и хотелось надеть цилиндр - снова явиться на парад среди мира и изобилия вместе с равными себе. Он степенно вел Флер между собой и Аннет. Ни одна женщина, насколько он видел, не могла сравниться с ними. Они умеют ходить, умеют держаться; их красота вещественна; а у этих современных женщин ни осанки, ни груди - ничего. И вспомнилось ему вдруг, с каким гордым упоением выходил он, бывало, с Ирэн в первые годы их брака. И как они, бывало, завтракали в карете, которую его мать заставила отца приобрести, потому что это так шикарно: в те времена смотрели на игру из карет и колясок, а не с этих нескладных громадных трибун. И как Монтегью Дарти неизменно выпивал лишнее. Сомс вполне допускал мысль, что и теперь люди пьют лишнее, но нет теперь в этом былого размаха; ему вспомнилось, как Джордж Форсайт, братья которого, Роджер и Юстас, учились один в Итоне, другой в Хэрроу, взобравшись на верх кареты и размахивая синим флажком в правой руке и голубым в левой, громко прокричал: "Хэтон - Ирроу!" как раз в такую минуту, когда вся публика молчала, - всегда он вел себя, как шут; а Юстас чинно стоял внизу, такой был денди, что считал ниже своего достоинства надеть розетку того или другого цвета или выказывать интерес к чему-либо. Н-да! Былые дни! Ирэн в сером шелку с легким зеленым отливом. Он искоса поглядел на Флер. Лицо какое-то тусклое - ни света в нем, ни жизни. Эта любовь грызет ее - скверная история! Взгляд его скользнул дальше, к лицу жены, подрисованному сильней, чем обычно, немного презрительному, хотя она, насколько ему известно, меньше всех имеет право выказывать презрение. Она принимает измену Профона со странным спокойствием; или его "маленькое плавание" предпринято только для отвода глаз? Если так, он предпочитает не - видеть обмана. Они прошлись по площадке мимо павильонов, потом отыскали столик Уинифрид в палатке "Клуба бедуинов". Этот новый клуб, принимавший в члены и мужчин и женщин, был основан для поддержания туризма и некоего джентльмена, унаследовавшего стариннее шотландское имя, хотя его отец, как это ни странно, носил фамилию Леви. Уинифрид вступила в клуб не потому, что занималась когда-нибудь туризмом, а потому, что инстинкт подсказал ей, что клубу с таким названием и таким основателем предстоит большое будущее; если не вступить в него сразу, то потом, может быть, доступ будет закрыт. Палатка этого клуба, со стихом из Корана на оранжевом поле и вышитым над входом маленьким зеленым верблюдом, бросалась в глаза среди всех других. У входа стоял Джек Кардиган в синем галстуке (он однажды играл на стороне Хэрроу) и размахивал бамбуковой тростью, показывая, "как тому молодцу следовало ударить по мячу". Он торжественно провел Сомса и его дам к столу Уинифрид, за которым собрались уже Имоджин, Бенедикт с молодой женой, Вал Дарти без Холли, Мод и ее муж; когда вновь прибывшие уселись, осталось одно свободное место.
"I'm expecting Prosper," said Winifred, "but he's so busy with his yacht." - Я жду Проспера, - сказала Уинифрид, - но он так увлечен своей яхтой!
Soames stole a glance. No movement in his wife's face! Whether that fellow were coming or not, she evidently knew all about it. It did not escape him that Fleur, too, looked at her mother. If Annette didn't respect his feelings, she might think of Fleur's! The conversation, very desultory, was syncopated by Jack Cardigan talking about "mid-off." He cited all the "great mid-offs" from the beginning of time, as if they had been a definite racial entity in the composition of the British people. Soames had finished his lobster, and was beginning on pigeon-pie, when he heard the words, "I'm a small bit late, Mrs. Dartie," and saw that there was no longer any empty place. That fellow was sitting between Annette and Imogen. Soames ate steadily on, with an occasional word to Maud and Winifred. Conversation buzzed around him. He heard the voice of Profond say: Сомс украдкой посмотрел на жену. Лицо ее не дрогнуло. Придет ли этот тип, или нет, ей, по-видимому, все известно. От него не ускользнуло, что Флер тоже покосилась на мать. Если Аннет не считается с его чувствами, она должна бы подумать о Флер. Разговор, крайне бессвязный, перебивался рассуждениями Джека Кардигана о "мид-оф" [26]. Он стал перечислять всех "великих мид-офов" от первых дней творения, считая их, как видно, одним из основных элементов, составляющих расовую сущность британцев. Сомс справился со своим омаром и приступил к пирогу с голубями, когда услышал слова: "Я немного опоздал, миссис Дарти" - и увидел, что пустого места за столом больше нет. Между Имоджин и Аннет сидел мсье Профон. Сомс усердно продолжал есть, изредка лишь перекидываясь словом с Мод и Уинифрид. Разговор жужжал вокруг него. Голос Профона произнес:
"I think you're mistaken, Mrs. Forsyde; I'll--I'll bet Miss Forsyde agrees with me." - Мне кажется, вы ошибаетесь, миссис Форсайт; я готов держать пари, что мисс Форсайт со мной согласится.
"In what?" came Fleur's clear voice across the table. - В чем? - раздался через стол высокий голос Флер.
"I was sayin', young gurls are much the same as they always were-- there's very small difference." - Я высказал мнение, что молодые девушки остались такими же, какими были всегда, - разница очень маленькая.
"Do you know so much about them?" - Вы так хорошо их знаете?
That sharp reply caught the ears of all, and Soames moved uneasily on his thin green chair. Этот резкий ответ заставил всех насторожиться, и Сомс заерзал в жидком зеленом креслице.
"Well, I don't know, I think they want their own small way, and I think they always did." - Я, конечно, не смею утверждать, но, по-моему, они хотят идти своей собственной маленькой дорожкой, а это, думается мне, было и раньше.
"Indeed!" - Вот как!
"Oh, but--Prosper," Winifred interjected comfortably, "the girls in the streets--the girls who've been in munitions, the little flappers in the shops; their manners now really quite hit you in the eye." - Но, Проспер, - мягко возразила Уинифрид, - девицы, которых видишь на улице, девицы, поработавшие на военных заводах, молоденькие продавщицы - их манеры просто бьют в глаза.
At the word "hit" Jack Cardigan stopped his disquisition; and in the silence Monsieur Profond said: При слове "бьют" Джек Кардиган прервал свои исторические изыскания; среди полного молчания мсье Профон сказал:
"It was inside before, now it's outside; that's all." - Раньше это скрывалось внутри, теперь проступило наружу.
"But their morals!" cried Imogen. - Но их нравственность! - вскричала Имоджин.
"Just as moral as they ever were, Mrs. Cardigan, but they've got more opportunity." - Они нравственны не менее, чем раньше, миссис Кардиган, но только теперь у них больше возможностей.
The saying, so cryptically cynical, received a little laugh from Imogen, a slight opening of Jack Cardigan's mouth, and a creak from Soames' chair. Это замечание, замаскированно-циническое, было принято легким смешком Имоджин, удивленно раскрывшимся ртом Джека Кардигана и скрипом кресла под Сомсом.
Winifred said: Уинифрид сказала:
"That's too bad, Prosper." - Какой вы злой, Проспер!
"What do you say, Mrs. Forsyde; don't you think human nature's always the same?" - А вы что скажете, миссис Форсайт? Вы не находите, что человеческая природа всегда одна и та же?
Soames subdued a sudden longing to get up and kick the fellow. He heard his wife reply: Сомс подавил внезапное, желание вскочить и дать бельгийцу пинка. Он услышал ответ жены:
"Human nature is not the same in England as anywhere else." - В Англии человеческая природа не такая, как в других местах.
That was her confounded mockery! Опять ее проклятая ирония!
"Well, I don't know much about this small country"--'No, thank God!' thought Soames--"but I should say the pot was boilin' under the lid everywhere. We all want pleasure, and we always did." - Возможно. Я мало знаком с этим маленьким островом. Но я сказал бы, что вода кипит, везде, хоть котел и прикрыт крышкой. Мы все стремимся к наслаждению - и всегда стремились.
Damn the fellow! His cynicism was--was outrageous! Черт бы побрал этого человека! Его цинизм просто... просто оскорбителен!
When lunch was over they broke up into couples for the digestive promenade. Too proud to notice, Soames knew perfectly that Annette and that fellow had gone prowling round together. Fleur was with Val; she had chosen him, no doubt, because he knew that boy. He himself had Winifred for partner. They walked in the bright, circling stream, a little flushed and sated, for some minutes, till Winifred sighed: После завтрака общество разбилось на пары для пищеварительной прогулки. Из гордости Сомс не подал и вида, но он превосходно знал, что Аннет где-то "рыщет" с Профоном. Флер пошла с Вэлом, его она выбрала, конечно, потому, что он знает того мальчишку. Ему самому досталась в пару Уинифрид. Несколько минут они шли по кругу в ярком потоке толпы, раскрасневшиеся и сытые, затем Уинифрид сказала:
"I wish we were back forty years, old boy!" - Хотелось бы мне, друг мой, вернуться на сорок лет назад.
Before the eyes of her spirit an interminable procession of her own "Lord's" frocks was passing, paid for with the money of her father, to save a recurrent crisis. Перед ее духовными очами нескончаемым парадом проходили ее собственные туалеты, сшитые к празднику у Лорда и оплачиваемые каждый раз по случаю очередного денежного кризиса ее отцом.
"It's been very amusing, after all. - В конце концов нам жилось тогда очень весело.
Sometimes I even wish Monty was back. What do you think of people nowadays, Soames?" Иногда мне даже хочется снова увидеть Монти. Что ты скажешь о нынешней публике, Сомс?
"Precious little style. The thing began to go to pieces with bicycles and motor-cars; the War has finished it." - Безвкусица, не на что посмотреть. Все стало разваливаться с появлением велосипедов и автомобилей; а война довершила развал.
"I wonder what's coming?" said Winifred in a voice dreamy from pigeon-pie. "I'm not at all sure we shan't go back to crinolines and pegtops. Look at that dress!" - Я часто думаю: к чему мы идем? - пирог с голубями сообщил Уинифрид нежную мечтательность. - У меня нет никакой уверенности, что мы не вернемся к кринолинам и клетчатым панталонам. Посмотри вон на то платье!
Soames shook his head. Сомс покачал головой.
"There's money, but no faith in things. We don't lay by for the future. These youngsters--it's all a short life and a merry one with them." - Деньги есть и теперь, но нет веры в устои. Мы не откладываем на будущее. Нынешняя молодежь... жизнь для них короткое мгновение - и веселое.
"There's a hat!" said Winifred. "I don't know--when you come to think of the people killed and all that in the War, it's rather wonderful, I think. There's no other country--Prosper says the rest are all bankrupt, except America; and of course her men always took their style in dress from us." - Ах, какая шляпа! - сказала Уинифрид. - Не знаю, право, как подумаешь, сколько людей убито на войне и все такое, так просто диву даешься. Нет другой такой страны, как наша. Проспер говорит, что все остальные страны, кроме Америки, обанкротились; но американцы всегда перенимали стиль одежды у нас.
"Is that chap," said Soames, "really going to the South Seas?" - Он в самом деле едет в Полинезию?
"Oh! one never knows where Prosper's going!" - О! Никогда нельзя знать, куда едет Проспер.
"He's a sign of the times," muttered Soames, "if you like." - Вот кто, если хочешь, знамение времени, - пробормотал Сомс.
Winifred's hand gripped his arm. Уинифрид крепко стиснула рукой его локоть.
"Don't turn your head," she said in a low voice, "but look to your right in the front row of the Stand." - Головы не поворачивай, - сказала она тихо, - но посмотри направо в первом ряду на трибуне.
Soames looked as best he could under that limitation. A man in a grey top hat, grey-bearded, with thin brown, folded cheeks, and a certain elegance of posture, sat there with a woman in a lawn- coloured frock, whose dark eyes were fixed on himself. Soames looked quickly at his feet. How funnily feet moved, one after the other like that! Winifred's voice said in his ear: Сомс посмотрел, как мог, в границах поставленного условия. Там сидел человек в сером цилиндре, с седой бородкой, с худыми смуглыми морщинистыми щеками и несомненным изяществом в позе, а рядом с ним - женщина в зеленоватом платье, темные глаза которой пристально глядели на него, Сомса. Он быстро опустил глаза и стал глядеть на свои ноги. Как ноги смешно передвигаются: одна, другая, одна, другая. Голос Уинифрид сказал ему на ухо:
"Jolyon looks very ill; but he always had style. She doesn't change- -except her hair." - У Джолиона вид совсем больной, но он сохранил стиль. А она не меняется - разве что волосы.
"Why did you tell Fleur about that business?" - Зачем ты рассказала Флер об этой истории?
"I didn't; she picked it up. I always knew she would." - Я не рассказывала; она узнала сама. Я всегда говорила, что так и выйдет.
"Well, it's a mess. She's set her heart upon their boy." - Очень досадно. Она увлеклась их сыном.
"The little wretch," murmured Winifred. "She tried to take me in about that. What shall you do, Soames?" - Ах плутовка! - прошептала Уинифрид. - Она старалась отвести мне глаза на этот счет. Что ты думаешь делать, Сомс?
"Be guided by events." - Буду плыть по течению.
They moved on, silent, in the almost solid crowd. Они шли дальше молча, едва подвигаясь вперед в густой толпе.
"Really," said Winifred suddenly; "it almost seems like Fate. Only that's so old-fashioned. Look! there are George and Eustace!" - Действительно, - сказала вдруг Уинифрид, - можно сказать - судьба. Но это так несовременно. Смотри! Джордж и Юстас.
George Forsyte's lofty bulk had halted before them. Высокая и грузная фигура Джорджа Форсайта остановилась перед ними.
"Hallo, Soames!" he said. "Just met Profond and your wife. You'll catch 'em if you put on pace. Did you ever go to see old Timothy?" - Алло, Сомс! - сказал он. - Я только что встретил Профона и твою жену. Ты можешь догнать их, если прибавишь шагу. Заходил ты к Тимоти?
Soames nodded, and the streams forced them apart. Сомс кивнул, и людской поток разделил их.
"I always liked old George," said Winifred. "He's so droll." - Мне всегда нравился Джордж, - сказала Уинифрид. - Он такой забавный.
"I never did," said Soames. "Where's your seat? I shall go to mine. Fleur may be back there." - А мне он никогда не нравился, - ответил Сомс. - Где ты сидишь? Я хочу вернуться на наши места. Может быть, Флер уже там.
Having seen Winifred to her seat, he regained his own, conscious of small, white, distant figures running, the click of the bat, the cheers and counter-cheers. No Fleur, and no Annette! You could expect nothing of women nowadays! They had the vote. They were "emancipated," and much good it was doing them! So Winifred would go back, would she, and put up with Dartie all over again? To have the past once more--to be sitting here as he had sat in '83 and '84, before he was certain that his marriage with Irene had gone all wrong, before her antagonism had become so glaring that with the best will in the world he could not overlook it. The sight of her with that fellow had brought all memory back. Even now he could not understand why she had been so impracticable. She could love other men; she had it in her! To himself, the one person she ought to have loved, she had chosen to refuse her heart. It seemed to him, fantastically, as he looked back, that all this modern relaxation of marriage--though its forms and laws were the same as when he married her--that all this modern looseness had come out of her revolt; it seemed to him, fantastically, that she had started it, till all decent ownership of anything had gone, or was on the point of going. All came from her! And now--a pretty state of things! Homes! How could you have them without mutual ownership? Not that he had ever had a real home! But had that been his fault? He had done his best. And his rewards were--those two sitting in that Stand, and this affair of Fleur's! Проводив Уинифрид до ее места, он вернулся на свое и сидел, едва замечая быстрые белые фигурки, мелькавшие вдалеке, стук клюшек, взрывы аплодисментов то с одной, то с другой стороны. Ни Флер, ни Аннет! Чего ждать от современных женщин? Они получили право голоса. Получили "эмансипацию" - и ничего хорошего из этого не вышло! Так Уинифрид хотела бы вернуться назад и начать все сначала, включая Дарти? Возвратит прошлое сидеть здесь, как он сидел в восемьдесят третьем и восемьдесят четвертом годах, до того как убедился, что брак его с Ирэн разрушен, до того как ее отвращение к нему стало настолько очевидным, что он при всем желании не мог его не замечать. Он увидел ее с Джолионом, и вот пробудились воспоминания. Даже теперь он не мог понять, почему она была так неподатлива. Она могла любить других мужчин; в ней это было! Но перед ним, перед единственным мужчиной, которого она обязана была любить, перед ним она предпочла закрыть свое сердце. Когда он оглядывался на прошлое, ему представлялось - хоть он и понимал, что это фантазия, - ему представлялось, что современное ослабление брачных уз (пусть формы и законы брака остались прежними), современная распущенность возникли из бунта Ирэн; ему представлялось (пусть это фантазия), что начало положила Ирэн, и разрушение шло, пока не рухнуло всякое благопристойное собственничество во всем и везде или не оказалось на пороге крушения. Все пошло от нее! А теперь - недурное положение вещей! Домашний очаг! Как можно иметь домашний очаг без права собственности друг на друга? Скажут, пожалуй, что у него никогда не было настоящего домашнего очага. Но по его ли вине? Он делал все что мог. А наградой ему - те двое, сидящие рядом на трибуне, и эта история с Флер!
And overcome by loneliness he thought: 'Shan't wait any longer! They must find their own way back to the hotel--if they mean to come!' Hailing a cab outside the ground, he said: Охваченный чувством одиночества, он подумал: "Не стану больше ждать! Сами найдут дорогу до гостиницы, если захотят вернуться!" Окликнув у выхода такси, он сказал:
"Drive me to the Bayswater Road." - На Бэйсуотер-Род.
His old aunts had never failed him. To them he had meant an ever-welcome visitor. Though they were gone, there, still, was Timothy! Старые тетки никогда ему не изменяли. Для них он был всегда желанным гостем. Их больше нет на свете, но остался Тимоти!
Smither was standing in the open doorway. На крыльце в открытых дверях стояла Смизер.
"Mr. Soames! I was just taking the air. Cook will be so pleased." - Мистер Сомс! А я как раз вышла подышать свежим воздухом. Вот-то обрадуется кухарка!
"How is Mr. Timothy?" - Как поживает мистер Тимоти?
"Not himself at all these last few days, sir; he's been talking a great deal. Only this morning he was saying: 'My brother James, he's getting old.' His mind wanders, Mr. Soames, and then he will talk of them. He troubles about their investments. The other day he said: 'There's my brother Jolyon won't look at Consols'--he seemed quite down about it. Come in, Mr. Soames, come in! It's such a pleasant change!" - Последние несколько Дней он что-то не в себе, сэр; уж очень много разговаривает. Вот и сегодня утром он вдруг сказал: "Мой брат Джемс сильно постарел". Он путается в Мыслях, мистер Сомс, и все говорит о родных. Тревожится за их вклады. На днях он сказал: "Мой брат Джолион не признает консолей". Он, видимо, очень этим удручен. Заходите же, мистер Сомс, заходите. Такая приятная неожиданность.
"Well," said Soames, "just for a few minutes." - Я на несколько минут, - сказал Сомс.
"No," murmured Smither in the hall, where the air had the singular freshness of the outside day, "we haven't been very satisfied with him, not all this week. He's always been one to leave a titbit to the end; but ever since Monday he's been eating it first. If you notice a dog, Mr. Soames, at its dinner, it eats the meat first. We've always thought it such a good sign of Mr. Timothy at his age to leave it to the last, but now he seems to have lost all his self- control; and, of course, it makes him leave the rest. The doctor doesn't make anything of it, but"--Smither shook her head--"he seems to think he's got to eat it first, in case he shouldn't get to it. That and his talking makes us anxious." - Да, - жужжала Смизер в передней, где в воздухе странно чувствовалась свежесть летнего дня, - мы им последнюю неделю не совсем довольны. Он, когда кушал, всегда оставлял лакомые кусочки на закуску. А с понедельника он кушает их первыми. Если вы когда наблюдали за собакой, мистер Сомс, так она всегда за своим обедом съедает вперед мясо. Мы всегда считали хорошим признаком, что мистер Тимоти в своем преклонном возрасте оставляет лакомое на закуску, но теперь он стал очень невоздержан; он теперь начинает с лучших кусков. Доктор не придает этому значения, но, право... - Смизер покачала головой. - Мистер Тимоти, кажется, думает, что если он не съест их сразу же, то потом они ему не достанутся. Нас это беспокоит - это, и его разговорчивость...
"Has he said anything important?" - Он ничего важного не говорил?
"I shouldn't like to say that, Mr. Soames; but he's turned against his Will. He gets quite pettish--and after having had it out every morning for years, it does seem funny. He said the other day: 'They want my money.' It gave me such a turn, because, as I said to him, nobody wants his money, I'm sure. And it does seem a pity he should be thinking about money at his time of life. I took my courage in my 'ands. 'You know, Mr. Timothy,' I said, 'my dear mistress'--that's Miss Forsyte, Mr. Soames, Miss Ann that trained me--'she never thought about money,' I said, 'it was all character with her.' He looked at me, I can't tell you how funny, and he said quite dry: 'Nobody wants my character.' Think of his saying a thing like that! But sometimes he'll say something as sharp and sensible as anything." - Как это ни печально, мистер Сомс, но я должна сказать, что он потерял интерес к своему завещанию. Просто видеть его не желает, дуется, а ведь столько лет вынимал его каждое утро. Так странно! Он сказал на днях: "Они ждут моих денег". Я так и ахнула, потому что, как я и сказала ему, никто, конечно, не ждет его денег. И так жаль, что он в своем возрасте думает о деньгах. Я собралась с духом и сказала: "Знаете, мистер Тимоти, моя дорогая хозяйка - то есть мисс Форсайт, мистер Сомс, мисс Энн, которая меня обучала, - она никогда не думала о деньгах, сказала я, ей всего важнее было доброе имя". Он посмотрел ни меня просто выразить не могу, до чего странно и очень сухо сказал: "Никому не нужно мое доброе имя". Подумайте, такие сказал слова. Но иногда он говорит вполне разумно.
Soames, who had been staring at an old print by the hat-rack, thinking, 'That's got value!' murmured: Сомс между тем разглядывал старую гравюру около вешалки и думал: "Ценная вещь!"
"I'll go up and see him, Smither." - Я подымусь наверх, загляну к нему, Смизер, - сказал он.
"Cook's with him," answered Smither above her corsets; "she will be pleased to see you." - С ним сейчас кухарка, - пропыхтела Смизер из своего корсета, - она будет очень рада вас увидеть.
He mounted slowly, with the thought: 'Shan't care to live to be that age.' Сомс медленно взбирался по лестнице, думая: "Не дай бог дожить до такой старости!"
On the second floor, he paused, and tapped. The door was opened, and he saw the round homely face of a woman about sixty. На втором этаже он остановился и постучал. Дверь отворилась, и он увидел круглое приветливое лицо женщины лет шестидесяти.
"Mr. Soames!" she said: "Why! Mr. Soames!" - Мистер Сомс! - сказала она. - Неужели! Мистер Сомс!
Soames nodded. Сомс кивнул.
"All right, Cook!" - Да, это я, Джейн!
and entered. И вошел.
Timothy was propped up in bed, with his hands joined before his chest, and his eyes fixed on the ceiling, where a fly was standing upside down. Soames stood at the foot of the bed, facing him. Тимоти, обложенный подушками, полусидел в постели, сложив руки на груди и уставив глаза в потолок, на котором застыла вниз головою муха. Сомс стал в ногах кровати, глядя прямо на него.
"Uncle Timothy," he said, raising his voice. "Uncle Timothy!" - Дядя Тимоти, - сказал он, повысив голос, - дядя Тимоти!
Timothy's eyes left the fly, and levelled themselves on his visitor. Soames could see his pale tongue passing over his darkish lips. Глаза Тимоти оторвались от мухи и остановились на лице гостя. Сомс видел, как бледный старческий язык прошел по темным губам.
"Uncle Timothy," he said again, "is there anything I can do for you? Is there anything you'd like to say?" - Дядя Тимоти, - повторил он, - не могу ли я что-нибудь сделать для вас? Не хотите ли вы что-нибудь сказать?
"Ha!" said Timothy. - Ха! - произнес Тимоти.
"I've come to look you up and see that everything's all right." - Я пришел проведать вас и посмотреть, все ли у вас благополучно.
Timothy nodded. He seemed trying to get used to the apparition before him. Тимоти кивнул. Он, видимо, старался освоиться с возникшей перед ним фигурой.
"Have you got everything you want?" - Есть ли у вас все, что вам нужно?
"No," said Timothy. - Нет, - сказал Тимоти.
"Can I get you anything?" - Не могу ли я достать вам что-нибудь?
"No," said Timothy. - Нет, - сказал Тимоти.
"I'm Soames, you know; your nephew, Soames Forsyte. Your brother James' son." - Я Сомс. Понимаете? Ваш племянник. Сомс Форсайт. Сын вашего брата Джемса.
Timothy nodded. Тимоти кивнул.
"I shall be delighted to do anything I can for you." - Я был бы рад что-нибудь сделать для вас.
Timothy beckoned. Soames went close to him: Тимоти поманил. Сомс подошел ближе.
"You--" said Timothy in a voice which seemed to have outlived tone, "you tell them all from me--you tell them all--" and his finger tapped on Soames' arm, "to hold on--hold on--Consols are goin' up," and he nodded thrice. - Ты, - заговорил Тимоти беззвучным от старости голосом, - ты накажи им всем, - и палец его постучал по локтю Сомса, - чтоб они держались, держались - консоли идут в гору, - и он трижды кивнул головой.
"All right!" said Soames; "I will." - Хорошо, - сказал Сомс, - я им передам.
"Yes," said Timothy, and, fixing his eyes again on the ceiling, he added: "That fly!" - Да, - сказал Тимоти и, снова уставив глаза в потолок, добавил: Муха.
Strangely moved, Soames looked at the Cook's pleasant fattish face, all little puckers from staring at fires. Странно растроганный, Сомс взглянул на приятное полное лицо кухарки, сплошь покрывшееся морщинками от постоянной возни у плиты.
"That'll do him a world of good, sir," she said. - Ну, теперь-то ему станет лучше, сэр, - сказала она.
A mutter came from Timothy, but he was clearly speaking to himself, and Soames went out with the cook. Тимоти что-то бормотал, но он явно разговаривал сам с собой, и Сомс вышел вместе с кухаркой.
"I wish I could make you a pink cream, Mr. Soames, like in old days; you did so relish them. Good-bye, sir; it has been a pleasure." - Мне так хотелось бы приготовить вам клубничный мус, мистер Сомс, как в добрые старые дни; вы так его, бывало, любили. До свидания, сэр, всего хорошего; вот обрадовали нас, что зашли!
"Take care of him, Cook, he is old." - Оберегайте его, Джейн, - он в самом деле стар.
And, shaking her crumpled hand, he went down-stairs. Smither was still taking the air in the doorway. И, пожав ее морщинистую руку. Сомс спустился в переднюю. Смизер еще стояла в дверях - дышала свежим воздухом.
"What do you think of him, Mr. Soames?" - Как вы его находите, мистер Сомс?
"H'm!" Soames murmured: "He's lost touch." - Смизер, - сказал Сомс, - мы все перед вами в долгу.
"Yes," said Smither, "I was afraid you'd think that coming fresh out of the world to see him like." - О, нисколько, мистер Сомс. Не говорите! Это одно удовольствие, он замечательный человек.
"Smither," said Soames, "we're all indebted to you."
"Oh, no, Mr. Soames, don't say that! It's a pleasure--he's such a wonderful man."
"Well, good-bye!" said Soames, and got into his taxi. - Ну, до свидания, - сказал Сомс и сел в такси.
'Going up!' he thought; 'going up!' "Идут в гору, - думал он. - В гору".
Reaching the hotel at Knightsbridge he went to their sitting-room, and rang for tea. Neither of them were in. And again that sense of loneliness came over him. These hotels. What monstrous great places they were now! He could remember when there was nothing bigger than Long's or Brown's, Morley's or the Tavistock, and the heads that were shaken over the Langham and the Grand. Hotels and Clubs--Clubs and Hotels; no end to them now! And Soames, who had just been watching at Lord's a miracle of tradition and continuity, fell into reverie over the changes in that London where he had been born five-and-sixty years before. Whether Consols were going up or not, London had become a terrific property. No such property in the world, unless it were New York! There was a lot of hysteria in the papers nowadays; but any one who, like himself, could remember London sixty years ago, and see it now, realised the fecundity and elasticity of wealth. They had only to keep their heads, and go at it steadily. Why! he remembered cobblestones, and stinking straw on the floor of your cab. And old Timothy--what could be not have told them, if he had kept his memory! Things were unsettled, people in a funk or in a hurry, but here were London and the Thames, and out there the British Empire, and the ends of the earth. "Consols are goin' up!" He should n't be a bit surprised. It was the breed that counted. And all that was bull-dogged in Soames stared for a moment out of his grey eyes, till diverted by the print of a Victorian picture on the walls. The hotel had bought three dozen of that little lot! The old hunting or "Rake's Progress" prints in the old inns were worth looking at--but this sentimental stuff--well, Victorianism had gone! "Tell them to hold on!" old Timothy had said. But to what were they to hold on in this modern welter of the "democratic principle"? Why, even privacy was threatened! And at the thought that privacy might perish, Soames pushed back his teacup and went to the window. Fancy owning no more of Nature than the crowd out there owned of the flowers and trees and waters of Hyde Park! No, no! Private possession underlay everything worth having. The world had slipped its sanity a bit, as dogs now and again at full moon slipped theirs and went off for a night's rabbiting; but the world, like the dog, knew where its bread was buttered and its bed warm, and would come back sure enough to the only home worth having--to private ownership. The world was in its second childhood for the moment, like old Timothy--eating its titbit first! Прибыв в свой отель на Найтсбридж, он вошел в гостиную и заказал чай. Ни жены, ни дочери не было дома. И снова его охватило чувство одиночества. Ох, эти гостиницы! Какие они стали теперь чудовищно громадные! Он помнит время, когда самыми большими были гостиницы Лонга, Брауна, Морлея, Тевисток-отель, а при упоминании о Лэнгхэме и Гранд-отеле сомнительно покачивали головой. Отели и клубы, клубы и отели; им теперь нет конца. И Сомс, только что дивившийся на стадионе Лорда чуду традиции и прочности, предался раздумью о том, как изменился этот Лондон, где он родился на свет шестьдесят пять лет назад. Идут ли консоли в гору или падают, но Лондон стал чудовищно богат. Нет другого столь богатого города, кроме разве Нью-Йорка. Пусть газеты впадают в истерику; но те, кто, подобно ему, помнят, каков был Лондо шестьдесят лет назад, и видят его теперь, - те понимают всю плодотворность и гибкость богатства. Нужно только не терять головы и неуклонно стремиться к нему. В самом деле! Он помнит, булыжные мостовые и вонючую солому под ногами в кэбе. А старый Тимоти - чего только он не мог бы рассказать, если бы сохранил память! Во всем неустройство, люди спешат, суетятся, но здесь - Лондон на Темзе, вокруг - Британская империя, а дальше - край земли. "Консоли идут в гору!" Нечему тут удивляться. Все дело в породе. И все, что было в Сомсе бульдожьего, с минуту отражалось во взгляде его серых глаз, пока их не привлекла викторианская гравюра на стене. Отель закупил три дюжины таких гравюрок. На старые офорты в старых гостиницах было приятно смотреть какая-нибудь охота или "Карьера повесы", - а эта сентиментальная ерунда - да что там! Викторианская эпоха миновала. "Накажи им, чтоб они держались", - сказал старый Тимоти. Но чего держаться в этом новом "демократическом" столпотворении, когда даже частная собственность под угрозой? И при мысли, что может быть уничтожена частная собственность. Сомс оттолкнул чашку с недопитым чаем и подошел к окну. Подумать только! Природой можно будет владеть не в большей мере, чем владеет эта толпа цветами, деревьями, прудами Хайд-парка. Нет, нет! Частная собственность лежит в основе всего, что стоит иметь. Просто мир немного свихнулся, как иногда собаки в полнолуние теряют рассудок и отправляются на ночную охоту. Но мир, как собака, знает, где лучше кормят и дают теплую постель, он непременно вернется к единственному очагу, какой стоит иметь, - к частной собственности. Мир временно впал в детство, как старый Тимоти, и начинает с лакомого куска!
He heard a sound behind him, and saw that his wife and daughter had come in. Он услышал за спиной шум и увидел, что пришли жена и дочь.
"So you're back!" he said. - Вернулись все-таки! - сказал он.
Fleur did not answer; she stood for a moment looking at him and her mother, then passed into her bedroom. Annette poured herself out a cup of tea. Флер не ответила; она постояла, посмотрела на него и на мать и прошла в свою спальню. Аннет налила себе чашку чая.
"I am going to Paris, to my mother, Soames." - Я еду в Париж, к моей матери, Сомс.
"Oh! To your mother?" - О! К твоей матери?
"Yes." - Да.
"For how long?" - Надолго?
"I do not know." - Не знаю.
"And when are you going?" - А когда выезжаешь?
"On Monday." - В понедельник.
Was she really going to her mother? Odd, how indifferent he felt! Odd, how clearly she had perceived the indifference he would feel so long as there was no scandal. And suddenly between her and himself he saw distinctly the face he had seen that afternoon--Irene's. Действительно ли она едет к матери? Странно, как ему это стало безразлично! Странно, как безошибочно предугадала она, что он отнесется безразлично к ее отъезду, поскольку все обходится без скандала. И вдруг между собой и женой он отчетливо увидел лицо, которое уже видел сегодня: лицо Ирэн.
"Will you want money?" - Деньги тебе нужны?
"Thank you; I have enough." - Спасибо; у меня вполне достаточно.
"Very well. Let us know when you are coming back." - Хорошо. Извести нас, когда соберешься назад.
Annette put down the cake she was fingering, and, looking up through darkened lashes, said: Аннет положила на тарелку печенье, которое вертела в пальцах, и, глядя на мужа сквозь подчерненные ресницы, спросила:
"Shall I give Maman any message?" - Передать что-нибудь maman?
"My regards." - Передай поклон.
Annette stretched herself, her hands on her waist, and said in French: Аннет потянулась, держа руки на пояснице, и сказала по-французски:
"What luck that you have never loved me, Soames!" Then rising, she too left the room. - Какое счастье, что ты никогда не любил меня, Сомс! - И, встав, тоже вышла из комнаты.
Soames was glad she had spoken it in French--it seemed to require no dealing with. Again that other face--pale, dark-eyed, beautiful still! And there stirred far down within him the ghost of warmth, as from sparks lingering beneath a mound of flaky ash. And Fleur infatuated with her boy! Queer chance! Yet, was there such a thing as chance? A man went down a street, a brick fell on his head. Ah! that was chance, no doubt. But this! "Inherited," his girl had said. She--she was "holding on"! Сомс был рад, что она сказала это по-французски, как бы исключая тем необходимость ответа. Опять то, другое лицо - бледное, темноглазое, все еще красивое И где-то глубоко-глубоко внутри зашевелилось что-то похожее на тепло, словно от искры, тлеющей под рыхлой кучей пепла. А Флер сходит с ума по ее сыну! Дикая случайность! Но существует ли вообще случайность? Человек идет по тротуару, и ему падает на голову кирпич. А, вот это - случайность, несомненно. Но тут!.. "Унаследовала", - сказала Флер. Она - она будет крепко держаться своего!

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz