Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

IN CHANCERY/В петле (часть третья)

CHAPTER XII BIRTH OF A FORSYTE/XII. РОЖДЕНИЕ ФОРСАЙТА

English Русский
Soames walked out of the garden door, crossed the lawn, stood on the path above the river, turned round and walked back to the garden door, without having realised that he had moved. The sound of wheels crunching the drive convinced him that time had passed, and the doctor gone. What, exactly, had he said? Сомс вышел из сада, пересек лужайку, постоял на тропинке около реки, повернулся и снова пошел к калитке сада, не замечая, что он двигается. Шум колес, проскрипевших по аллее, дошел до его сознания, и он понял, что прошло уже сколько-то времени, как доктор уехал. Что же он, собственно, сказал?
"This is the position, Mr. Forsyte. I can make pretty certain of her life if I operate, but the baby will be born dead. If I don't operate, the baby will most probably be born alive, but it's a great risk for the mother--a great risk. In either case I don't think she can ever have another child. In her state she obviously can't decide for herself, and we can't wait for her mother. It's for you to make the decision, while I'm getting what's necessary. I shall be back within the hour." - Вот каково положение, мистер Форсайт. Я могу вполне поручиться за ее жизнь, если я сделаю операцию, но ребенок в этом случае родится мертвым. Если же я не сделаю операции, ребенок, по всей вероятности, останется жив, но для матери это большой риск, большой риск. И в том и в другом случае вряд ли она когда-нибудь сможет иметь детей. В том состоянии, в каком она находится, она совершенно очевидно не может решить сама за себя, и мы не можем дожидаться ее маюри. Так что решать должны вы, и вы должны прийти к какому-нибудь решению, пока я съезжу за всем необходимым. Я вернусь через час.
The decision! What a decision! No time to get a specialist down! No time for anything! Решение? Какое решение? И нет времени, чтобы пригласить специалиста! Ни на что уже нет времени!
The sound of wheels died away, but Soames still stood intent; then, suddenly covering his ears, he walked back to the river. To come before its time like this, with no chance to foresee anything, not even to get her mother here! It was for her mother to make that decision, and she couldn't arrive from Paris till to-night! If only he could have understood the doctor's jargon, the medical niceties, so as to be sure he was weighing the chances properly; but they were Greek to him--like a legal problem to a layman. And yet he must decide! Шум колес замер, но Сомс все еще стоял, прислушиваясь; потом вдруг, заткнув уши обеими руками, он пошел обратно к реке. Все это случилось так неожиданно, преждевременно, что не было возможности ни принять какие-нибудь меры, ни даже вовремя вызвать ее мать. Это ее мать должна была бы решать, а она не сможет приехать из Парижа раньше ночи! Если бы он хоть понимал этот докторский жаргон, все эти медицинские подробности так, что мог бы с уверенностью взвесить шансы; но это было для него китайской грамотой; все равно как для непосвященного человека - юридическая проблема. И, однако, он должен решить!
He brought his hand away from his brow wet, though the air was chilly. These sounds which came from her room! To go back there would only make it more difficult. He must be calm, clear. On the one hand life, nearly certain, of his young wife, death quite certain, of his child; and--no more children afterwards! On the other, death perhaps of his wife, nearly certain life for the child; and--no more children afterwards! Which to choose?.... It had rained this last fortnight--the river was very full, and in the water, collected round the little house-boat moored by his landing-stage, were many leaves from the woods above, brought off by a frost. Leaves fell, lives drifted down--Death! To decide about death! And no one to give him a hand. Life lost was lost for good. Let nothing go that you could keep; for, if it went, you couldn't get it back. It left you bare, like those trees when they lost their leaves; barer and barer until you, too, withered and came down. Он отнял руку ото лба, она была влажная от пота, хотя воздух был прохладный. Эти крики, которые доносились из ее комнаты! Если он вернется туда, ему будет только труднее решить. Он должен сохранить спокойствие, невозмутимость. В одном случае, почти наверняка - жизнь его молодой жены и верная смерть ребенка; и больше детей не будет. В другом - может быть, смерть его жены и почти наверное жизнь ребенка; и - больше детей не будет. Что же выбрать?.. Последние две недели стояла дождливая погода, река очень поднялась, и в воде вокруг его плавучего домика, стоявшего на канате у пристани, плавало много листьев, опавших во время заморозков. Листья опадают, уходят жизни! Смерть! Решать о смерти! И никого, кто мог бы ему как-нибудь помочь. Жизнь уйдет и уж не вернется. Не давайте уходить ничему, что можно удержать; потому что то, что уйдет, уже невозможно вернуть. Останешься незащищенным, голым, как вот эти деревья, когда они теряют листья, с каждым днем будешь обнажаться все больше и больше, пока сам не зачахнешь и не погибнешь.
And, by a queer somersault of thought, he seemed to see not Annette lying up there behind that window-pane on which the sun was shining, but Irene lying in their bedroom in Montpellier Square, as it might conceivably have been her fate to lie, sixteen years ago. Would he have hesitated then? Not a moment! Operate, operate! Make certain of her life! No decision--a mere instinctive cry for help, in spite of his know- ledge, even then, that she did not love him! But this! Ah! there was nothing overmastering in his feeling for Annette! Many times these last months, especially since she had been growing fright- ened, he had wondered. She had a will of her own, was selfish in her French way. And yet--so pretty! What would she wish--to take the risk. 'I know she wants the child,' he thought. 'If it's born dead, and no more chance afterwards--it'll upset her terribly. No more chance! All for nothing! Married life with her for years and years without a child. Nothing to steady her! She's too young. Nothing to look forward to, for her--for me! For me!' He struck his hands against his chest! Why couldn't he think without bringing himself in--get out of himself and see what he ought to do? The thought hurt him, then lost edge, as if it had come in contact with a breastplate. Out of oneself! Impossible! Out into soundless, scentless, touchless, sightless space! The very idea was ghastly, futile! And touching there the bedrock of reality, the bottom of his Forsyte spirit, Soames rested for a moment. When one ceased, all ceased; it might go on, but there'd be nothing in it! Мысль его сделала какой-то внезапный скачок, и он вдруг представил себе, что за этим окном, освещенным солнцем, лежит не Аннет, а Ирэн, в их спальне на Монпелье-сквер, как она могла бы лежать там шестнадцать лет назад. Стал бы он колебаться тогда? Ни секунды! Оперировать, оперировать! Только чтобы спасти ее жизнь! Не решение, а просто инстинктивный крик о помощи, хотя он уже и тогда знал, что она его не любит. Но сейчас... А! В его чувстве к Аннет не было ничего всепоглощающего! Часто в эти последние месяцы, особенно с тех пор, как она начала бояться, он удивлялся на себя. Она была своенравна, эгоистична по-своему, как все француженки. Но такая хорошенькая! Как бы она решила сама, захотела бы рискнуть? "Я знаю, что она хочет ребенка, - подумал он. - Если он родится мертвый и она больше не сможет иметь детей, она будет страшно огорчена. Никогда больше! Все напрасно! Супружеская жизнь с ней из года в год и без детей! Ничего, что могло бы привязать ее! Она слишком молода. Ничего впереди для нее, ничего для меня! Для меня!" Он ударил себя в грудь. Почему он не может думать, не ввязывая в это себя, - отрешиться от себя и подумать, как он должен поступить? Эта мысль сначала уколола его, потом вдруг притупилась, словно натолкнувшись на броню. Отрешиться от себя? Невозможно! Отрешиться, уйти в беззвучное, бесцветное, неосязаемое, незримое пространство! Даже мысль об этом была ужасна, бессмысленна. И, столкнувшись здесь с самой сутью действительности, с основой форсайтского духа. Сомс на минуту успокоился. Когда человек перестает существовать, все исчезает - может быть, оно и существует, но для него в этом уже ничего нет!
He looked at his watch. In half an hour the doctor would be back. Он посмотрел на часы Через полчаса доктор вернется.
He must decide! If against the operation and she died, how face her mother and the doctor afterwards? How face his own conscience? It was his child that she was having. If for the operation--then he condemned them both to childlessness. And for what else had he married her but to have a lawful heir? And his father--at death's door, waiting for the news! Нужно решать. Если он не согласится на операцию и она умрет, как он осмелится тогда смотреть в лицо ее матери и доктору? Как он решится остаться с глазу на глаз со своей собственной совестью? Ведь это же его ребенок. Если он выскажется за операцию, он приговорит их обоих к бездетному существованию. А для чего же он еще женился на ней, как не для того, чтобы иметь законного наследника! И отец - на пороге смерти, ждет известия!
'It's cruel!' he thought; 'I ought never to have such a thing to settle! It's cruel!' He turned towards the house. Some deep, simple way of deciding! He took out a coin, and put it back. If he spun it, he knew he would not abide by what came up! He went into the dining-room, furthest away from that room whence the sounds issued. The doctor had said there was a chance. In here that chance seemed greater; the river did not flow, nor the leaves fall. A fire was burning. Soames unlocked the tantalus. He hardly ever touched spirits, but now--he poured himself out some whisky and drank it neat, craving a faster flow of blood. 'That fellow Jolyon,' he thought; 'he had children already. He has the woman I really loved; and now a son by her! And I--I'm asked to destroy my only child! Annette can't die; it's not possible. She's strong!' "Это жестоко, - думал он. - Как это могло случиться, что мне приходится решать такой вопрос? Это жестоко!" Он повернулся и пошел к дому. Если бы был какой-нибудь простой, мудрый способ решить! Сомс вынул монету и снова положил ее обратно. Как бы она ни легла, если бы он загадал на нее, он знал, что не остановится на том, что подскажет ему случай. Он прошел в столовую, подальше от этой комнаты, откуда доносились стоны. Доктор сказал, что все же есть шанс, что она останется жива. Здесь этот шанс казался более вероятным; здесь не было ни реки с непрерывным течением, ни опадающих листьев; Горел камин. Сомс открыл стеклянную дверцу буфета. Обычно он почти не притрагивался к спиртным напиткам, но теперь налил себе виски и выпил не разбавляя, - ему хотелось разогнать кровь по жилам. "Этот Джолион, - подумал он, - у него есть дети, он завладел женщиной, которую я действительно любил, и вот теперь у него сын от нее. А от меня требуют, чтобы я убил своего единственного ребенка. Аннет не может умереть; это немыслимо. У нее здоровый, сильный организм!"
He was still standing sullenly at the sideboard when he heard the doctor's carriage, and went out to him. He had to wait for him to come downstairs. Он все еще стоял в мрачном раздумье у буфета, когда услышал шум подъезжавшего экипажа; тогда он пошел навстречу доктору. Ему пришлось подождать, так как доктор сразу поднялся наверх, а потом уже сошел к нему.
"Well, doctor?" - Ну как, доктор?
"The situation's the same. Have you decided?" - Да все в том же положении. Так что же вы, решили?
"Yes," said Soames; "don't operate!" - Да, - сказал Сомс, - не будем оперировать.
"Not? You understand--the risk's great?" - Не будем? Вы понимаете, это большой риск.
In Soames' set face nothing moved but the lips. В неподвижном лице Сомса дрогнули только губы.
"You said there was a chance?" - Вы говорите, что все-таки есть шанс?
"A chance, yes; not much of one." - Есть, да, но очень небольшой.
"You say the baby must be born dead if you do?" - Вы говорите, что если сделать операцию, ребенок непременно умрет?
"Yes." - Да.
"Do you still think that in any case she can't have another?" - И вы думаете, что у нее ни в коем случае не может быть больше детей?
"One can't be absolutely sure, but it's most unlikely." - Ручаться, конечно, трудно, но едва ли.
"She's strong," said Soames; "we'll take the risk." - У нее здоровый организм, - сказал Сомс, - рискнем.
The doctor looked at him very gravely. Доктор посмотрел на него внимательно и серьезно.
"It's on your shoulders," he said; "with my own wife, I couldn't." - Вы берете на себя тяжелую ответственность, - сказал он. - Будь это моя жена, я бы не смог.
Soames' chin jerked up as if someone had hit him. Подбородок Сомса дернулся кверху, точно его ударили.
"Am I of any use up there?" he asked. - Я вам буду нужен наверху? - спросил он.
"No; keep away." - Нет, вам лучше держаться подальше.
"I shall be in my picture-gallery, then; you know where." - Так я буду в картинной галерее, вы знаете, где это.
The doctor nodded, and went upstairs. - Доктор кивнул и пошел наверх.
Soames continued to stand, listening. 'By this time to-morrow,' he thought, 'I may have her death on my hands.' No! it was unfair-- monstrous, to put it that way! Sullenness dropped on him again, and he went up to the gallery. He stood at the window. The wind was in the north; it was cold, clear; very blue sky, heavy ragged white clouds chasing across; the river blue, too, through the screen of goldening trees; the woods all rich with colour, glowing, burnished-an early autumn. If it were his own life, would he be taking that risk? 'But she'd take the risk of losing me,' he thought, 'sooner than lose her child! She doesn't really love me!' What could one expect--a girl and French? The one thing really vital to them both, vital to their marriage and their futures, was a child! 'I've been through a lot for this,' he thought, 'I'll hold on--hold on. There's a chance of keeping both--a chance!' One kept till things were taken--one naturally kept! He began walking round the gallery. He had made one purchase lately which he knew was a fortune in itself, and he halted before it--a girl with dull gold hair which looked like filaments of metal gazing at a little golden monster she was holding in her hand. Even at this tortured moment he could just feel the extraordinary nature of the bargain he had made--admire the quality of the table, the floor, the chair, the girl's figure, the absorbed expression on her face, the dull gold filaments of her hair, the bright gold of the little monster. Collecting pictures; growing richer, richer! What use, if....! He turned his back abruptly on the picture, and went to the window. Some of his doves had flown up from their perches round the dovecot, and were stretching their wings in the wind. In the clear sharp sunlight their whiteness almost flashed. They flew far, making a flung-up hieroglyphic against the sky. Annette fed the doves; it was pretty to see her. They took it out of her hand; they knew she was matter-of-fact. A choking sensation came into his throat. She would not--could nod die! She was too--too sensible; and she was strong, really strong, like her mother, in spite of her fair prettiness Сомс продолжал стоять прислушиваясь. "Завтра в это время, - думал он, - я, может быть, буду виновником ее смерти". Нет! Это несправедливо, это чудовищно думать так! И снова мрачно нахмурившись, он пошел наверх в галерею. Он остановился у окна. Дул северный ветер; было холодно, ясно; ярко голубело небо, и по нему неслись тяжелые белые рваные облака, река тоже голубела сквозь золотящуюся листву деревьев; лес пламенел всеми оттенками красок, огненно-рдяный, - ранняя осень. Если бы это решалась его жизнь, рискнул бы он? "Но ома бы скорей рискнула потерять меня, чем отказаться от ребенка, - подумал он. - Она ведь не любит меня". А мог ли он ожидать чего-нибудь другого - молоденькая девушка, француженка? Единственно, в чем был бы живой смысл для них обоих, для их семейной жизни, для их будущего, - это ребенок. "Я столько вытерпел из-за этого, - думал Сомс. - Я буду держаться, буду. Есть шанс спасти обоих - есть шанс!" Нельзя отдавать своими руками, пока не отняли, это неестественно! Он начал ходить по галерее. Он недавно приобрел одну картину, которая, он знал это, представляла собой целое состояние, он остановился перед ней: девушка с тускло-золотыми волосами, похожими на металлическую пряжу, разглядывающая маленького золотого уродца, которого она держит в руке. Даже теперь, в эту мучительную для него минуту. Он сознавал, какая это необыкновенная вещь, и любовался каждой деталью, столом, полом, стулом, фигурой девушки, сосредоточенным выражением ее лица, тускло-золотой пряжей волос, ярко-золотым уродцем. Покупать картины, богатеть, богатеть! Какой смысл, если... Он круто повернулся спиной к картине и отошел к окну. Несколько голубей слетели со своих шестов у голубятни и, распустив крылья, носились по ветру. В ярком, резком солнечном свете их белизна почти сверкала. Они взлетели высоко, чертили иероглифы в небе. Аннет кормила голубей; он всегда любовался ею. Они брали корм у нее из рук; они чувствовали, что она деловита и спокойна. У него подступил клубок к горлу. Она не может, не должна умереть! Она слишком благоразумна для этого; и она крепкая, действительно крепкая, как и ее мать, несмотря на всю свою изящную красоту!
It was already growing dark when at last he opened the door, and stood listening. Not a sound! A milky twilight crept about the stairway and the landings below. He had turned back when a sound caught his ear. Peering down, he saw a black shape moving, and his heart stood still. What was it? Death? The shape of Death coming from her door? No! only a maid without cap or apron. She came to the foot of his flight of stairs and said breathlessly: Уже начало смеркаться, когда он наконец открыл дверь и стал прислушиваться. Ни звука! Молочно-белые сумерки уже окутали нижние ступеньки лестницы и площадку. Он повернул обратно в галерею, как вдруг до его слуха донесся какой-то шум. Заглянув через перила, он увидел черную движущуюся фигуру, и сердце у него сжалось. Что это? Смерть? Призрак смерти, выходящий из ее комнаты? Нет, это только горничная без передника и без чепчика. Она подошла к нижней ступеньке последнего пролета и, задыхаясь, сказала:
"The doctor wants to see you, sir." - Доктор вас просит, сэр.
He ran down. She stood flat against the wall to let him pass, and said: Он бегом бросился вниз. Она прижалась к стене, чтобы пропустить его, и сказала:
"Oh, Sir! it's over." - Ох, сэр, все кончилось!
"Over?" said Soames, with a sort of menace; "what d'you mean?" - Кончилось? - чуть не с угрозой в голосе сказал Сомс. - Что вы хотите сказать?
"It's born, sir." - Ребенок родился, сэр.
He dashed up the four steps in front of him, and came suddenly on the doctor in the dim passage. The man was wiping his brow. Он взбежал по четырем ступенькам в полутемный коридор и столкнулся с доктором. Доктор стоял, вытирая лоб.
"Well?" he said; "quick!" - Ну, - сказал Сомс, - говорите скорее!
"Both living; it's all right, I think." - Живы оба. Я думаю, все будет благополучно.
Soames stood quite still, covering his eyes. Сомс стоял неподвижно, закрыв глаза рукой.
"I congratulate you," he heard the doctor say; "it was touch and go." - Поздравляю вас, - услышал он голос доктора, - она была на волоске.
Soames let fall the hand which was covering his face. Рука Сомса, закрывавшая лицо, опустилась.
"Thanks," he said; "thanks very much. What is it?" - Благодарю вас, - сказал он, - благодарю очень, очень. А что же...
"Daughter--luckily; a son would have killed her--the head." - Дочка, к счастью, мальчик ее бы убил. Вы понимаете, головка.
A daughter! Дочь!
"The utmost care of both," he hearts the doctor say, "and we shall do. When does the mother come?" - Крайняя осторожность, уход за обеими, - услышал он слова доктора, и все будет благополучно. Когда приезжает мать?
"To-night, between nine and ten, I hope." - Сегодня между девятью и десятью, я надеюсь.
"I'll stay till then. Do you want to see them?" - Я побуду здесь до тех пор. Хотите повидать ее?
"Not now," said Soames; "before you go. I'll have dinner sent up to you." - Нет, не сейчас, - сказал Сомс, - перед вашим уходом. Я сейчас пришлю вам обед наверх.
And he went downstairs. И он пошел вниз.
Relief unspeakable, and yet--a daughter! It seemed to him unfair. To have taken that risk--to have been through this agony--and what agony!--for a daughter! He stood before the blazing fire of wood logs in the hall, touching it with his toe and trying to readjust himself. 'My father!' he thought. A bitter disappointment, no disguising it! One never got all one wanted in this life! And there was no other--at least, if there was, it was no use! Чувство невыразимого облегчения, но - дочь! Ему его казалось несправедливым. Пойти на такой риск, пережить все эти муки - и какие муки! ради дочери! Он стоял в холле перед камином с пылающими поленьями, подталкивая их кончиком ботинка, и старался успокоиться. "А отец?" - вдруг подумал он. Какое горькое разочарование, и ведь этого не скроешь! В этой жизни никогда не получаешь всего, чего хочешь! А другой ведь нет, а если даже она и есть, что в ней толку!
While he was standing there, a telegram was brought him. Пока он стоял там, ему подали телеграмму:
"Come up at once, your father sinking fast. "Приезжай немедленно, отец при смерти.
--MOTHER." Мама".
He read it with a choking sensation. One would have thought he couldn't feel anything after these last hours, but he felt this. Half-past seven, a train from Reading at nine, and madame's train, if she had caught it, came in at eight-forty--he would meet that, and go on. He ordered the carriage, ate some dinner mechanically, and went upstairs. The doctor came out to him. Он прочел это, и рыдание сдавило ему горло. Можно было думать, что он уже не способен что-либо чувствовать после тех ужасных часов, но это он почувствовал. Половина седьмого, поезд из Рэдинга в девять, поезд, с которым приезжает мадам, если она поспела на него, в восемь сорок, он дождется этого поезда и уедет. Он велел подать коляску, пообедал машинально и поднялся наверх. Доктор вышел к нему.
"They're sleeping." - Они спят.
"I won't go in," said Soames with relief. "My father's dying; I have to--go up. Is it all right?" - Я не войду, - сказал Сомс, точно избавившись от какой-то тяжести. У меня умирает отец. Я уезжаю в город. Все благополучно?
The doctor's face expressed a kind of doubting admiration. 'If they were all as unemotional' he might have been saying. На лице доктора изобразилось что-то вроде изумленного восхищения. "Если бы они все были так хладнокровны!" - казалось, говорил он.
"Yes, I think you may go with an easy mind. You'll be down soon?" - Да, я думаю, вы можете спокойно уехать. Вы скоро вернетесь?
"To-morrow," said Soames. "Here's the address." - Завтра, - сказал Сомс, - вот адрес.
The doctor seemed to hover on the verge of sympathy. Доктор, казалось, собирался выразить свое сочувствие.
"Good-night!" said Soames abruptly, and turned away. - До свидания, - отрывисто сказал Сомс, повернулся и пошел.
He put on his fur coat. Death! It was a chilly business. He smoked a cigarette in the carriage--one of his rare cigarettes. The night was windy and flew on black wings; the carriage lights had to search out the way. His father! That old, old man! A comfortless night--to die! Он надел меховое пальто. Смерть! Леденящая штука! Сев в коляску, он закурил - редкий случай, когда он себе разрешал папиросу. Ночь была ветреная и неслась на черных крыльях; огни экипажа нащупывали дорогу. Отец! Старый, старый человек! Безотрадно умирать в такую ночь!
The London train came in just as he reached the station, and Madame Lamotte, substantial, dark-clothed, very yellow in the lamplight, came towards the exit with a dressing-bag. Лондонский поезд подошел как раз, когда Сомс подъехал к станции, и мадам Ламот, плотная, вся в черном и очень желтая при свете фонарей, вышла на платформу с саквояжем в руке.
"This all you have?" asked Soames. - Это все, что у рас с собой? - спросил Сомс.
"But yes; I had not the time. How is my little one?" - Да, больше ничего, ведь у меня не было времени. Ну, как моя крошка?
"Doing well--both. A girl!" - Благополучно - обе. Девочка!
"A girl! What joy! I had a frightful crossing!" - Девочка? Какое счастье! Ужасный у меня был переезд по морю!
Her black bulk, solid, unreduced by the frightful crossing, climbed into the brougham. Фигура мадам, черная, внушительная, нимало не пострадавшая от ужасного переезда по морю, поместилась в коляску.
"And you, mon cher?" - А вы, mon cher?
"My father's dying," said Soames between his teeth. "I'm going up. Give my love to Annette." - У меня отец умирает, - стиснув зубы, сказал Сомс. - Я еду в город. Кланяйтесь от меня Аннет.
"Tiens!" murmured Madame Lamotte; "quel malheur!" - Tiens! - пробормотала мадам Ламот. - Quel malheur! [43]
Soames took his hat off, and moved towards his train. 'The French!' he thought. Сомс приподнял шляпу и направился к своему поезду. "Французы!" - подумал он.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz