Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

IN CHANCERY/В петле (часть первая)

CHAPTER XIII JOLYON FINDS OUT WHERE HE IS/ДЖОЛИОН НАЧИНАЕТ ПОНИМАТЬ, ЧТО С НИМ ПРОИСХОДИТ

English Русский
Jolyon stood at the window in Holly's old night nursery, converted into a studio, not because it had a north light, but for its view over the prospect away to the Grand Stand at Epsom. He shifted to the side window which overlooked the stableyard, and whistled down to the dog Balthasar who lay for ever under the clock tower. The old dog looked up and wagged his tail. 'Poor old boy!' thought Jolyon, shifting back to the other window. Джолион остановился у окна в бывшей детской Холли, которая теперь была превращена в мастерскую не потому, что она выходила на север, а потому, что из него открывался широкий вид до самого Эпсомского ипподрома. Он перешел к боковому окну, выходившему во двор с конюшнями, и свистнул Балтазару, который вечно лежал под башенкой с часами. Старый пес посмотрел вверх и помахал хвостом. "Бедный старикан!" - подумал Джолион, переходя опять к другому окну.
He had been restless all this week, since his attempt to prosecute trusteeship, uneasy in his conscience which was ever acute, disturbed in his sense of compassion which was easily excited, and with a queer sensation as if his feeling for beauty had received some definite embodiment. Autumn was getting hold of the old oak-tree, its leaves were browning. Sunshine had been plentiful and hot this summer. As with trees, so with men's lives! 'I ought to live long,' thought Jolyon; 'I'm getting mildewed for want of heat. If I can't work, I shall be off to Paris.' But memory of Paris gave him no pleasure. Besides, how could he go? He must stay and see what Soames was going to do. 'I'm her trustee. I can't leave her unprotected,' he thought. It had been striking him as curious how very clearly he could still see Irene in her little drawing-room which he had only twice entered. Her beauty must have a sort of poignant harmony! No literal portrait would ever do her justice; the essence of her was--ah I what?... The noise of hoofs called him back to the other window. Holly was riding into the yard on her long-tailed 'palfrey.' She looked up and he waved to her. She had been rather silent lately; getting old, he supposed, beginning to want her future, as they all did--youngsters! Он чувствовал себя как-то тревожно всю эту неделю с того времени, как ему пришлось приступить к своим обязанностям попечителя: его всегда чуткая совесть, была неспокойна, чувство сострадания, которое у него просыпалось легко, было задето, а ко всему этому примешивалось еще одно странное чувство, словно его ощущение красоты обрело некое определенное воплощение. Осень уже добралась до старого дуба, листья его коричневели. Солнце в это лето светило жарко и щедро. Что деревья - то и жизни людей! "Я могу долго прожить, - думал Джолион. - Я покрываюсь плесенью от отсутствия тепла. Если не смогу работать, уеду в Париж". Но воспоминание о Париже не доставило ему удовольствия. К тому же, как он может уехать? Он должен быть здесь и ждать, что предпримет Сомс. "Я ее попечитель. Я не могу оставить ее беззащитной", - думал он. Ему казалось удивительно странным, что он до сих пор так ясно видит Ирэн в ее маленькой гостиной, где он был только два раза. В ее красоте какая-то щемящая гармония! Ни один самый точный портрет не передаст ее верно; сущность ее... да, в чем ее сущность? Стук копыт снова привлек его к боковому окну. Холли въезжала во двор на своей длиннохвостой лошадке. Она взглянула наверх, и он помахал ей. Она что-то притихла последнее время; старше становится, думал он, начинает мечтать о своем будущем, как все они - малыши!
Time was certainly the devil! And with the feeling that to waste this swift-travelling commodity was unforgivable folly, he took up his brush. But it was no use; he could not concentrate his eye-- besides, the light was going. 'I'll go up to town,' he thought. In the hall a servant met him. О черт, не угонишься за временем! И, чувствуя, что терять эту быстро бегущую ценность непростительно, он взялся за кисть. Но это оказалось бесполезно: он не мог сосредоточиться, к тому же начинало смеркаться. "Поеду-ка я в город", - подумал он. В гостиной его встретила горничная.
"A lady to see you, sir; Mrs. Heron." - К вам дама, сэр, миссис Эрон.
Extraordinary coincidence! Passing into the picture-gallery, as it was still called, he saw Irene standing over by the window. Вот удивительное совпадение! Войдя в картинную галерею, как ее до сих пор называли, он увидел Ирэн, стоявшую у окна.
She came towards him saying: Она подошла к нему со словами:
"I've been trespassing; I came up through the coppice and garden. I always used to come that way to see Uncle Jolyon." - Я прошла там, где посторонним ходить воспрещается, - рощей и садом. Я всегда ходила этой дорогой, когда навещала дядю Джолиона.
"You couldn't trespass here," replied Jolyon; "history makes that impossible. I was just thinking of you." - Здесь не может быть мест, где воспрещалось бы ходить вам, - ответил Джолион. - История этого не допускает. Я только что думал о вас.
Irene smiled. And it was as if something shone through; not mere spirituality--serener, completer, more alluring. Ирэн улыбнулась, И словно что-то засветилось в ней: это была не просто одухотворенность, нет, нечто более ясное, полное, пленительное.
"History!" she answered; "I once told Uncle Jolyon that love was for ever. Well, it isn't. Only aversion lasts." - История! - сказала она. - Я когда-то сказала дяде Джолиону, что любовь длится вечно. Увы, это не так. Только отвращение вечно.
Jolyon stared at her. Had she got over Bosinney at last? Джолион смотрел на нее в недоумении. Неужели она наконец похоронила своего Боснии?
"Yes!" he said, "aversion's deeper than love or hate because it's a natural product of the nerves, and we don't change them." - Да, - сказал он, - отвращение глубже и любви и ненависти, потому что это естественный продукт наших нервов, а их мы не можем изменить.
"I came to tell you that Soames has been to see me. He said a thing that frightened me. He said: 'You are still my wife!'" - Я пришла сообщить вам, что у меня был Сомс. Он сказал одну вещь, которая меня напугала. Он сказал: "Вы все еще моя жена".
"What!" ejaculated Jolyon. "You ought not to live alone." - Что! - воскликнул Джолион. - Вам нельзя жить одной.
And he continued to stare at her, afflicted by the thought that where Beauty was, nothing ever ran quite straight, which, no doubt, was why so many people looked on it as immoral. И он продолжал смотреть на нее не отрываясь, подавленный мыслью, что там, где Красота, всегда что-нибудь да нечисто и что несомненно поэтому многие и считают ее греховной.
"What more?" - Что еще?
"He asked me to shake hands. - Он просил позволения пожать мне руку.
"Did you?" - И вы позволили?
"Yes. When he came in I'm sure he didn't want to; he changed while he was there." - Да. Я уверена, что, когда он пришел, он этого не хотел, но он стал другим, пока был у меня.
"Ah! you certainly ought not to go on living there alone." - Ах, нельзя вам продолжать так жить одной.
"I know no woman I could ask; and I can't take a lover to order, Cousin Jolyon." - У меня нет ни одной женщины, которую я могла бы позвать к себе; и не могу же я взять любовника по заказу, кузен Джолион.
"Heaven forbid!" said Jolyon. "What a damnable position! Will you stay to dinner? No? Well, let me see you back to town; I wanted to go up this evening." - Избави боже! - сказал Джолион. - Но что за проклятое положение! Не останетесь ли вы с нами пообедать? Нет? Ну, тогда позвольте, я вас провожу в город. Я собирался сам ехать вечером.
"Truly?" - Это правда?
"Truly. I'll be ready in five minutes." - Правда. Я буду готов через пять минут.
On that walk to the station they talked of pictures and music, contrasting the English and French characters and the difference in their attitude to Art. But to Jolyon the colours in the hedges of the long straight lane, the twittering of chaffinches who kept pace with them, the perfume of weeds being already burned, the turn of her neck, the fascination of those dark eyes bent on him now and then, the lure of her whole figure, made a deeper impression than the remarks they exchanged. Unconsciously he held himself straighter, walked with a more elastic step. По дороге на станцию они разговаривали о живописи, о музыке, обсуждали манеру англичан и французов и их различное отношение к искусству. Но на Джолиона пестрая листва изгороди, окаймлявшей длинную прямую просеку, щебетание зябликов, проносившихся мимо них, запах подожженной сорной травы, поворот шеи Ирэн, очарование этих темных глаз, время от времени взглядывавших на него, обаяние всей ее фигуры производили больше впечатления, чем слова, которыми они обменивались. Бессознательно он держался прямее, и походка его делалась более упругой.
In the train he put her through a sort of catechism as to what she did with her days. В поезде он устроил ей нечто вроде допроса, заставил ее подробно рассказать, как она проводит дни.
Made her dresses, shopped, visited a hospital, played her piano, translated from the French. Шьет себе платья, делает покупки, навещает больных в лечебнице, играет на рояле, переводит с французского.
She had regular work from a publisher, it seemed, which supplemented her income a little. She seldom went out in the evening. У нее постоянная работа для одного издательства, которая немножко прибавляет к ее доходам. Она редко выходит по вечерам.
"I've been living alone so long, you see, that I don't mind it a bit. I believe I'm naturally solitary." - Я так долго жила одна, что мне это уже кажется естественным. Я думаю, что я нелюдима по натуре.
"I don't believe that," said Jolyon. "Do you know many people?" - Не верю, - сказал Джолион. - У, вас много знакомых?
"Very few." - Очень мало.
At Waterloo they took a hansom, and he drove with her to the door of her mansions. Squeezing her hand at parting, he said: На вокзале Ватерлоо они взяли экипаж, и он довез ее до дверей ее дома. Прощаясь с ней, он крепко пожал ей руку и сказал:
"You know, you could always come to us at Robin Hill; you must let me know everything that happens. Good-bye, Irene." - Знаете, вы всегда можете приехать к нам в РобинХилл, вы должны сообщать мне все, что бы ни случилось. До свидания, Ирэн.
"Good-bye," she answered softly. - До свидания, - мягко сказала она.
Jolyon climbed back into his cab, wondering why he had not asked her to dine and go to the theatre with him. Solitary, starved, hung-up life that she had! Усаживаясь в кэб, Джолион думал: почему он не пригласил ее пообедать с ним, пойти в театр. Какая у нее одинокая, беспросветная, безысходная жизнь!
"Hotch Potch Club," he said through the trap-door. - Клуб "Всякая всячина", - сказал он в окошечко кучеру.
As his hansom debouched on to the Embankment, a man in top-hat and overcoat passed, walking quickly, so close to the wall that he seemed to be scraping it. Когда экипаж свернул на набережную, какой-то господин в цилиндре и в пальто быстро прошел мимо, держась так близко к стене, что, казалось, он задевал ее.
'By Jove!' thought Jolyon; 'Soames himself! What's he up to now?' And, stopping the cab round the corner, he got out and retraced his steps to where he could see the entrance to the mansions. Soames had halted in front of them, and was looking up at the light in her windows. 'If he goes in,' thought Jolyon, 'what shall I do? What have I the right to do?' What the fellow had said was true. She was still his wife, absolutely without protection from annoyance! 'Well, if he goes in,' he thought, 'I follow.' And he began moving towards the mansions. Again Soames advanced; he was in the very entrance now. But suddenly he stopped, spun round on his heel, and came back towards the river. 'What now?' thought Jolyon. 'In a dozen steps he'll recognise me.' And he turned tail. His cousin's footsteps kept pace with his own. But he reached his cab, and got in before Soames had turned the corner. "Ей-богу, - подумал Джолион, - это Сомс! Что ему здесь надо?" И, остановив экипаж за углом, он вышел и вернулся к тому месту, откуда был виден ее подъезд. Сомс остановился перед домом, он смотрел на свет в ее окнах. "Если он войдет, как мне поступить? - думал Джолион. - Что я имею право сделать? Ведь то, что он сказал, в сущности правда. Она все еще его жена, и у нее нет никакой защиты против его посягательств. Ну, если он войдет, - решил он, - я войду за ним". И он стал подвигаться к дому. Сомс сделал еще несколько шагов по тротуару; он уже был у самого подъезда. Но внезапно он остановился, круто повернулся на каблуках и пошел обратно к реке. "Как быть? - подумал Джолион. - Через десять шагов он меня увидит". И, повернув, он быстро зашагал обратно. Шаги его кузена раздавались близко позади. Но он успел дойти до своего экипажа и сесть в него раньше, чем Сомс завернул за угол.
"Go on!" he said through the trap. - Поезжайте! - крикнул он в окошко.
Soames' figure ranged up alongside. Фигура Сомса выросла рядом.
"Hansom!" he said. "Engaged? Hallo!" - Кэб! - окликнул он. - Занят? Алло!
"Hallo!" answered Jolyon. "You?" - Алло! - ответил Джолион. - Вы?
The quick suspicion on his cousin's face, white in the lamplight, decided him. На лице его кузена, казавшемся белым в свете фонаря, промелькнуло подозрение; это заставило Джолиона решиться.
"I can give you a lift," he said, "if you're going West." - Я могу вас подвезти, - сказал он, - если вам в западную часть города.
"Thanks," answered Soames, and got in. - Благодарю, - ответил Сомс и сел в экипаж.
"I've been seeing Irene," said Jolyon when the cab had started. - Я был у Ирэн, - сказал Джолион, когда кэб тронулся.
"Indeed!" - Вот как!
"You went to see her yesterday yourself, I understand." - Вы у нее были вчера сами, насколько я понимаю.
"I did," said Soames; "she's my wife, you know." - Был, - сказал Сомс. - Она моя жена, как вам известно.
The tone, the half-lifted sneering lip, roused sudden anger in Jolyon; but he subdued it. Этот тон, эта насмешливо приподнятая губа вызвали у Джолиона внезапную злобу; но он подавил ее.
"You ought to know best," he said, "but if you want a divorce it's not very wise to go seeing her, is it? One can't run with the hare and hunt with the hounds?" - Вам лучше знать, - сказал он, - но если вы хотите развода, вряд ли разумно бывать у нее, вы не находите? Нельзя быть и охотником и дичью сразу.
"You're very good to warn me," said Soames, "but I have not made up my mind." - Благодарю за предостережение, - сказал Сомс, - вы очень добры, но я еще не решил окончательно.
"She has," said Jolyon, looking straight before him; "you can't take things up, you know, as they were twelve years ago." - Она-то решила, - сказал Джолион, глядя прямо перед собой. - Нельзя так просто вернуться к тому, что было двенадцать лет назад.
"That remains to be seen." - Это мы еще посмотрим.
"Look here!" said Jolyon, "she's in a damnable position, and I am the only person with any legal say in her affairs." - Послушайте! - сказал Джолион. - Она в невыносимом положении, и я единственный человек, который на законном основании имеет какое-то право входить в ее дела.
"Except myself," retorted Soames, "who am also in a damnable position. Hers is what she made for herself; mine what she made for me. I am not at all sure that in her own interests I shan't require her to return to me." - За исключением меня, - сказал Сомс, - который тоже в невыносимом положении. Ее положение - это то, что она сама для себя сделала; мое это то, что она для меня устроила. Я совсем не уверен, что в ее же собственных интересах я не предложу ей вернуться ко мне.
"What!" exclaimed Jolyon; and a shiver went through his whole body. - Что! - воскликнул Джолион, и дрожь прошла по всему его телу.
"I don't know what you may mean by 'what,'" answered Soames coldly; "your say in her affairs is confined to paying out her income; please bear that in mind. In choosing not to disgrace her by a divorce, I retained my rights, and, as I say, I am not at all sure that I shan't require to exercise them." - Не понимаю, что вы хотите сказать вашим "что", - холодно проговорил Сомс. - Ваше право входить в ее дела ограничивается выплатой ей процентов, и я просил бы вас не забывать этого. Если я в свое время предпочел не позорить ее разводом" я тем самым сохранил на нее свои права и повторяю: я совсем не уверен, что не пожелаю воспользоваться ими.
"My God!" ejaculated Jolyon, and he uttered a short laugh. - Боже мой! - воскликнул Джолион, и у него вырвался короткий смешок.
"Yes," said Soames, and there was a deadly quality in his voice. "I've not forgotten the nickname your father gave me, 'The man of property'! I'm not called names for nothing." - Да, - сказал Сомс, и что-то мертвенное было в его голосе. - Я не забыл прозвища, которым меня почтил ваш отец. "Собственник"! Не зря же я ношу такое прозвище.
"This is fantastic," murmured Jolyon. - Ну, это уж какая-то фантастика, - пробормотал Джолион.
Well, the fellow couldn't force his wife to live with him. Those days were past, anyway! And he looked around at Soames with the thought: 'Is he real, this man?' But Soames looked very real, sitting square yet almost elegant with the clipped moustache on his pale face, and a tooth showing where a lip was lifted in a fixed smile. There was a long silence, while Jolyon thought: 'Instead of helping her, I've made things worse.' Suddenly Soames said: Не может же этот человек заставить свою жену насильно жить с ним. Это время как-никак прошло! И он покосился на Сомса с невольной мыслью: "Неужели бывают такие люди?" Но Сомс выглядел вполне реальным; он сидел прямой и даже почти элегантный: коротко подстриженные усы на бледном лице, зубы, поблескивающие под верхней губой, приподнятой в неподвижной улыбке. Наступило долгое молчание, и Джолион думал: "Вместо того чтобы помочь ей, я только напортил". Внезапно Сомс сказал:
"It would be the best thing that could happen to her in many ways." - Это для нее во многих отношениях лучшее, что может случиться.
At those words such a turmoil began taking place in Jolyon that he could barely sit still in the cab. It was as if he were boxed up with hundreds of thousands of his countrymen, boxed up with that something in the national character which had always been to him revolting, something which he knew to be extremely natural and yet which seemed to him inexplicable--their intense belief in contracts and vested rights, their complacent sense of virtue in the exaction of those rights. Here beside him in the cab was the very embodiment, the corporeal sum as it were, of the possessive instinct--his own kinsman, too! It was uncanny and intolerable! 'But there's something more in it than that!' he thought with a sick feeling. 'The dog, they say, returns to his vomit! The sight of her has reawakened something. Beauty! The devil's in it!' При этих словах Джолион почувствовал такое смятение, что едва мог заставить себя усидеть в экипаже. Казалось, его втиснули в ящик с сотнями тысяч его соотечественников, и тут же вместе с ними втиснулось то, что было их неотъемлемой, национальной чертой, то, что всегда претило ему, нечто, как он знал, чрезвычайно естественное и в то же время казавшееся ему непостижимым: эта их незыблемая вера в контракты и нерушимые права, их самодовольное сознание собственной добродетели в неукоснительном использовании этих прав. Здесь, рядом с ним, в кэбе, находилось само Воплощение, так сказать овеществленная сумма инстинкта собственности - его родственник к тому же! Это было чудовищно, невыносимо! "Но здесь не только это! - подумал он с чувством какого-то отвращения. - Говорят, собака возвращается к своей блевотине. Встреча с Ирэн что-то разбудила в нем. Красота! Дьявольское наваждение!"
"As I say," said Soames, "I have not made up my mind. I shall be obliged if you will kindly leave her quite alone." - Так вот, - заговорил Сомс, - как я уже вам сказал, я еще не решил окончательно. Я был бы вам весьма признателен, если бы вы потрудились оставить ее в покое.
Jolyon bit his lips; he who had always hated rows almost welcomed the thought of one now. Джолион сжал губы; он, всегда ненавидевший ссоры, сейчас почти радовался возможности поссориться.
"I can give you no such promise," he said shortly. - Я вам не могу этого обещать, - коротко ответил он.
"Very well," said Soames, "then we know where we are. I'll get down here." And stopping the cab he got out without word or sign of farewell. Jolyon travelled on to his Club. - Отлично, - сказал Сомс, - в таком случае мы знаем, как нам быть. Я сойду здесь. - И, остановив экипаж, он вышел, не попрощавшись ни словом, ни жестом. Джолион поехал дальше в свой клуб.
The first news of the war was being called in the streets, but he paid no attention. What could he do to help her? If only his father were alive! He could have done so much! But why could he not do all that his father could have done? Was he not old enough?--turned fifty and twice married, with grown-up daughters and a son. 'Queer,' he thought. 'If she were plain I shouldn't be thinking twice about it. Beauty is the devil, when you're sen- sitive to it!' And into the Club reading-room he went with a disturbed heart. In that very room he and Bosinney had talked one summer afternoon; he well remembered even now the disguised and secret lecture he had given that young man in the interests of June, the diagnosis of the Forsytes he had hazarded; and how he had wondered what sort of woman it was he was warning him against. And now! He was almost in want of a warning himself. 'It's deuced funny!' he thought, 'really deuced funny!' На улицах выкрикивали первые сообщения с театра воины, но он не слушал. Что сделать, чтобы помочь ей? Если бы отец был жив! Вот кто мог бы многое сделать! Но почему же он не может сделать того, что сделал бы отец? Разве он не достаточно стар - пятьдесят стукнуло, дважды женат, у него уже взрослые дочери и сын. "Чудно, - думал он. - Если бы она была дурнушка, я бы не задумывался над этим. Красота - это наваждение для того, кто восприимчив к ней". И он вошел в читальню клуба совсем расстроенный. В этой самой комнате он и Босини беседовали когда-то летним вечером; он хорошо помнил даже и теперь осторожную, замаскированную лекцию, которую он прочел тогда молодому человеку в интересах Джун, и симптомы форсайтизма, которые он тогда пытался установить, и как он тогда недоумевал и старался представить себе, что это за женщина, против которой он предостерегает Босини. А теперь! Он чуть ли не сам нуждается в предостережении. "Странно, - подумал он, - вот уж действительно чертовски странно!"

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz