Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

The man of property/Собственник (часть третья)

CHAPTER I Mrs. MAcANDER'S EVIDENCE/ПОКАЗАНИЯ МИССИС МАК-ЭНДЕР

English Русский
Many people, no doubt, including the editor of the 'Ultra Vivisectionist,' then in the bloom of its first youth, would say that Soames was less than a man not to have removed the locks from his wife's doors, and, after beating her soundly, resumed wedded happiness. Многие, в том числе и редактор "Ультра-вивисекциониста", переживавшего тогда лучшую пору юности, назвали бы Сомса тряпкой за то, что он не снял замков с дверей спальни и не обрел супружеского счастья, предварительно как следует поколотив жену.
Brutality is not so deplorably diluted by humaneness as it used to be, yet a sentimental segment of the population may still be relieved to learn that he did none of these things. For active brutality, is not popular with Forsytes; they are too circumspect, and, on the whole, too softhearted. And in Soames there was some common pride, not sufficient to make him do a really generous action, but enough to prevent his indulging in an extremely mean one, except, perhaps, in very hot blood. Above all this true Forsyte refused to feel himself ridiculous. Short of actually beating his wife, he perceived nothing to be done; he therefore accepted the situation without another word. Жестокость не так уж безнадежно разжижена теперь гуманностью, как это было в прежние времена, однако люди, настроенные сентиментально, могут успокоиться, ибо Сомс ничего подобного не сделал. Агрессивная жестокость не в ходу среди Форсайтов; они слишком осторожны и, пожалуй, слишком мягкосердечны. Сомс, кроме того, обладал чувством гордости, не настолько сильным, чтобы толкнуть его на подлинно великодушный поступок, но вполне достаточным, чтобы удержать от подлости, совершить которую он был способен разве только в пылу сильного раздражения. А больше всего остального этот истый Форсайт боялся показаться смешным. Не решившись поколотить жену, он не знал, что предпринять дальше, и без лишних слов примирился со своим положением.
Throughout the summer and autumn he continued to go to the office, to sort his pictures, and ask his friends to dinner. Все лето и осень Сомс продолжал ходить в контору, возиться с картинами и приглашать знакомых к обеду.
He did not leave town; Irene refused to go away. The house at Robin Hill, finished though it was, remained empty and ownerless. Он по-прежнему жил в городе: Ирэн отказалась переехать. Дом в Робин-Хилле - совершенно готовый - стоял пустой, без хозяев.
Soames had brought a suit against the Buccaneer, in which he claimed from him the sum of three hundred and fifty pounds. Сомс возбудил против "пирата" иск, требуя выплаты трехсот пятидесяти фунтов.
A firm of solicitors, Messrs. Freak and Able, had put in a defence on Bosinney's behalf. Admitting the facts, they raised a point on the correspondence which, divested of legal phraseology, amounted to this: To speak of 'a free hand in the terms of this correspondence' is an Irish bull. Защиту Босини взяла на себя адвокатская фирма "Фрик и Эйбл". Признав основательность фактов, изложенных в иске, они составили протест, который, в очищенном от юридической терминологии виде, сводился к следующему: говорить о "полной свободе действий в пределах, указанных в переписке", - полнейшая нелепость.
By a chance, fortuitous but not improbable in the close borough of legal circles, a good deal of information came to Soames' ear anent this line of policy, the working partner in his firm, Bustard, happening to sit next at dinner at Walmisley's, the Taxing Master, to young Chankery, of the Common Law Bar. Совершенно случайно - такие факты редки, но вполне вероятны в узком кругу юристов - сведения о курсе, взятом защитой, дошли до ушей Сомса: его компаньону Бастарду пришлось однажды сидеть за обедом у эксперта по определению судебных издержек Уолмисли рядом с молодым Ченкери из гражданского отделения суда.
The necessity for talking what is known as 'shop,' which comes on all lawyers with the removal of the ladies, caused Chankery, a young and promising advocate, to propound an impersonal conundrum to his neighbour, whose name he did not know, for, seated as he permanently was in the background, Bustard had practically no name. Необходимость переводить разговор на профессиональные темы, которая возникает у всех законников, как только дамы уходят из комнаты, заставила Ченкери, молодого адвоката, подающего большие надежды, загадать загадку своему соседу, фамилии которого он не знал, - у Бастарда, вечно прозябающего на задворках, в сущности говоря, и не было фамилии.
He had, said Chankery, a case coming on with a 'very nice point.' He then explained, preserving every professional discretion, the riddle in Soames' case. Everyone, he said, to whom he had spoken, thought it a nice point. The issue was small unfortunately, 'though d----d serious for his client he believed'--Walmisley's champagne was bad but plentiful. A Judge would make short work of it, he was afraid. He intended to make a big effort--the point was a nice one. What did his neighbour say? Ченкери сказал, что ведет дело, в котором имеется один "весьма щекотливый пункт", затем, всячески соблюдая профессиональную скромность, объяснил уязвимое место в иске Сомса. Все, кому он только ни рассказывал, заявил Ченкери, считают это "весьма щекотливым пунктом". К сожалению, иск пустяковый, "хотя его клиенту, кажется, придется ох как туго". (Шампанское у Уолмисли подавали плохое, но в большом количестве.) Ченкери опасался, что судья не станет особенно вникать в суть дела. Впрочем, надо постараться - уж очень щекотливый пункт. Что скажет на это его сосед?
Bustard, a model of secrecy, said nothing. Бастард - образец сдержанности - ничего не сказал.
He related the incident to Soames however with some malice, for this quiet man was capable of human feeling, ending with his own opinion that the point was 'a very nice one.' Однако он сообщил об этом разговоре Сомсу, а от себя добавил не без ехидства - этот скромный человек был способен проявлять кое-какие человеческие чувства - что, по его мнению, пункт действительно "весьма щекотливый".
In accordance with his resolve, our Forsyte had put his interests into the hands of Jobling and Boulter. From the moment of doing so he regretted that he had not acted for himself. On receiving a copy of Bosinney's defence he went over to their offices. Согласно прежнему решению, наш Форсайт поручил защиту своих интересов "Джоблингу и Боултеру". И тут же пожалел, что не взялся за дело сам. Получив копию протеста Босини, он пошел в контору к своим адвокатам.
Boulter, who had the matter in hand, Jobling having died some years before, told him that in his opinion it was rather a nice point; he would like counsel's opinion on it. Боултер, взявшийся вести дело, - Джоблинг успел умереть несколько лет назад, - сказал Сомсу, что, по его мнению, пункт этот весьма щекотливый; он хотел бы посоветоваться с королевским адвокатом [10].
Soames told him to go to a good man, and they went to Waterbuck, Q.C., marking him ten and one, who kept the papers six weeks and then wrote as follows Сомс предложил обратиться к кому-нибудь посолиднее, и они отправились к королевскому адвокату Уотербаку. а он продержал бумаги шесть недель и затем написал следующее:
'In my opinion the true interpretation of this correspondence depends very much on the intention of the parties, and will turn upon the evidence given at the trial. I am of opinion that an attempt should be made to secure from the architect an admission that he understood he was not to spend at the outside more than twelve thousand and fifty pounds. With regard to the expression, "a free hand in the terms of this correspondence," to which my attention is directed, the point is a nice one; but I am of opinion that upon the whole the ruling in "Boileau v. The Blasted Cement Co., Ltd.," will apply.' "Надлежащее истолкование переписки в значительной степени зависит от намерений обеих сторон и от тех показаний, которые будут даны на суде. На мой взгляд, от архитектора следует как-нибудь добиться признания, что он отдавал себе отчет в недопустимости превышения крайней суммы в двенадцать тысяч пятьдесят фунтов. Что же касается "полной свободы действий в пределах, указанных в переписке", выражение, на которое было обращено мое внимание, то пункт этот действительно весьма щекотливый; однако я полагаю, что к иску можно будет применить постановление суда, вынесенное по делу "Буало и Цементной Ко Лимитед".
Upon this opinion they acted, administering interrogatories, but to their annoyance Messrs. Freak and Able answered these in so masterly a fashion that nothing whatever was admitted and that without prejudice. Основываясь на совете Уотербака, сделали соответствующий запрос, но, к сожалению, ответ "Фрика и Эйбла" был так ловко составлен, что при всем желании почерпнуть из него что-либо не представлялось возможным.
It was on October 1 that Soames read Waterbuck's opinion, in the dining-room before dinner. Мнение Уотербака Сомс прочел 1 октября, спустившись в столовую обедать.
It made him nervous; not so much because of the case of 'Boileau v. The Blasted Cement Co., Ltd.,' as that the point had lately begun to seem to him, too, a nice one; there was about it just that pleasant flavour of subtlety so attractive to the best legal appetites. To have his own impression confirmed by Waterbuck, Q.C., would have disturbed any man. Оно взволновало его - не столько из-за упоминания о процессе "Буало и Цементная Ко Лимитед", сколько из-за того, что с некоторых пор пункт о свободе действий стал казаться щекотливым и ему самому; в нем был тот приятный привкус каверзы, который способен раздразнить аппетиты лучших законников. Получить в подтверждение собственных мыслей совет королевского адвоката Уотербака - это кого угодно встревожит.
He sat thinking it over, and staring at the empty grate, for though autumn had come, the weather kept as gloriously fine that jubilee year as if it were still high August. It was not pleasant to be disturbed; he desired too passionately to set his foot on Bosinney's neck. Сомс думал, глядя в пустой камин; осень уже наступила, но дни стояли теплые, как в середине августа. Неприятно, когда тебя тревожат; Сомсу хотелось лишь одного - наступить Босини ногой на горло.
Though he had not seen the architect since the last afternoon at Robin Hill, he was never free from the sense of his presence-- never free from the memory of his worn face with its high cheek bones and enthusiastic eyes. It would riot be too much to say that he had never got rid of the feeling of that night when he heard the peacock's cry at dawn--the feeling that Bosinney haunted the house. And every man's shape that he saw in the dark evenings walking past, seemed that of him whom George had so appropriately named the Buccaneer. Хотя архитектор не попадался ему на глаза со времени последней встречи в Робин-Хилле, Сомс постоянно ощущал его присутствие - постоянно видел перед собой это измученное, осунувшееся лицо и восторженные глаза. Сомс ни на минуту не мог отделаться от мысли, которая пришла ему в голову той ночью, когда на рассвете он услышал крики павлинов, - от мысли, что Босини бродит вокруг его дома. И в каждой мужской фигуре, проходившей по скверу в вечерних сумерках, ему мерещился тот, кого Джордж так метко прозвал "пиратом".
Irene still met him, he was certain; where, or how, he neither knew, nor asked; deterred by a vague and secret dread of too much knowledge. It all seemed subterranean nowadays. Сомс был уверен, что Ирэн продолжает встречаться с ним; где и как он не знал и не спрашивал, боясь в глубине души узнать слишком много. Все шло теперь подземными путями.
Sometimes when he questioned his wife as to where she had been, which he still made a point of doing, as every Forsyte should, she looked very strange. Her self-possession was wonderful, but there were moments when, behind the mask of her face, inscrutable as it had always been to him, lurked an expression he had never been used to see there. Когда он спрашивал жену, куда она ходила, по-прежнему считая своим долгом задавать такие вопросы, как это и полагается Форсайту, вид у Ирэн бывал очень, странный. Самообладание ее казалось поразительным, но иногда сквозь маску ее лица, всегда загадочную, сквозило что-то, чего Сомс не видел в нем раньше.
She had taken to lunching out too; when he asked Bilson if her mistress had been in to lunch, as often as not she would answer: "No, sir." За последнее время она часто завтракала вне дома; когда он спрашивал Билсон, подавали ли хозяйке сегодня завтрак, та сплошь и рядом отвечала: "Нет, сэр".
He strongly disapproved of her gadding about by herself, and told her so. But she took no notice. There was something that angered, amazed, yet almost amused, him about the calm way in which she disregarded his wishes. It was really as if she were hugging to herself the thought of a triumph over him. Сомсу очень не нравились эти прогулки, и он так и сказал Ирэн. Но она не обратила на это никакого внимания. В той невозмутимости, с которой Ирэн отмахивалась от его слов, было что-то такое, что и бесило, и поражало, и забавляло Сомса. Словно она радовалась мысленно своей победе над ним.
He rose from the perusal of Waterbuck, Q.C.'s opinion, and, going upstairs, entered her room, for she did not lock her doors till bed-time--she had the decency, he found, to save the feelings of the servants. She was brushing her hair, and turned to him with strange fierceness. Он отложил в сторону мнение королевского адвоката Уотербака и, поднявшись наверх, вошел в комнату Ирэн, так как до вечера она не запиралась - Сомс уже убедился, что у жены хватает такта не шокировать прислугу. Ирэн расчесывала волосы; она посмотрела на него с какой-то непонятной яростью.
"What do you want?" she said. "Please leave my room!" - Что вам здесь нужно? - сказала она. - Будьте добры, уйдите из моей комнаты.
He answered: Он ответил:
"I want to know how long this state of things between us is to last? I have put up with it long enough." - Я хочу знать, до каких пор все это будет продолжаться. Я уже достаточно терплю такое положение вещей.
"Will you please leave my room?" - Вы уйдете отсюда?
"Will you treat me as your husband?" - Ты будешь обращаться со мной, как с мужем?
"No." - Нет.
"Then, I shall take steps to make you." - Тогда я приму меры и заставлю тебя.
"Do!" - Попробуйте!
He stared, amazed at the calmness of her answer. Her lips were compressed in a thin line; her hair lay in fluffy masses on her bare shoulders, in all its strange golden contrast to her dark eyes--those eyes alive with the emotions of fear, hate, contempt, and odd, haunting triumph. Сомс смотрел на жену, пораженный спокойствием ее тона. Губы Ирэн сжались в тонкую полоску; пышная масса золотых волос спадала на обнаженные плечи, так странно подчеркивая ее темные глаза - глаза, горевшие страхом, ненавистью, презрением и все тем же торжеством.
"Now, please, will you leave my room?" - А теперь, будьте добры, уйдите отсюда!
He turned round, and went sulkily out. Сомс повернулся и мрачно вышел из комнаты.
He knew very well that he had no intention of taking steps, and he saw that she knew too--knew that he was afraid to. Он слишком хорошо знал, что не станет принимать никаких мер, и видел, что и она знает это - знает, что он боится.
It was a habit with him to tell her the doings of his day: how such and such clients had called; how he had arranged a mortgage for Parkes; how that long-standing suit of Fryer v. Forsyte was getting on, which, arising in the preternaturally careful disposition of his property by his great uncle Nicholas, who had tied it up so that no one could get at it at all, seemed likely to remain a source of income for several solicitors till the Day of Judgment. У него была привычка рассказывать Ирэн обо всем, что произошло за день: о том, что заходил тот или другой клиент; о том, что он составил закладную для Паркса; о бесконечной тяжбе с Фрайером, начало которой положил еще дедушка Николас, с такой сверхъестественной осторожностью распорядившийся перед смертью своим имуществом, что до него до сих пор никто не мог добраться, и только для одних адвокатов эта тяжба служила и будет, вероятно, служить до второго пришествия источником дохода;
And how he had called in at Jobson's, and seen a Boucher sold, which he had just missed buying of Talleyrand and Sons in Pall Mall. и о том, что он был у Джобсона и видел, как там продали Буше, того самого, которого он упустил у "Талейрана и Сына" на Пэл-Мэл.
He had an admiration for Boucher, Watteau, and all that school. It was a habit with him to tell her all these matters, and he continued to do it even now, talking for long spells at dinner, as though by the volubility of words he could conceal from himself the ache in his heart. Сомс восхищался Буше, Ватто и всей этой школой. У него была привычка рассказывать Ирэн о своих делах, он не отступал от нее даже теперь и подолгу говорил за обедом, точно потоком слов надеялся заглушить боль в сердце.
Often, if they were alone, he made an attempt to kiss her when she said good-night. He may have had some vague notion that some night she would let him; or perhaps only the feeling that a husband ought to kiss his wife. Even if she hated him, he at all events ought not to put himself in the wrong by neglecting this ancient rite. Если они оставались одни. Сомс часто пытался поцеловать ее, когда она прощалась с ним на ночь. Он, вероятно, думал, что когда-нибудь она позволит ему это; а может быть, просто считал, что муж должен целовать жену. Пусть Ирэн ненавидит его, но он останется на высоте и не будет пренебрегать такой почтенной традицией.
And why did she hate him? Even now he could not altogether believe it. It was strange to be hated!--the emotion was too extreme; yet he hated Bosinney, that Buccaneer, that prowling vagabond, that night-wanderer. For in his thoughts Soames always saw him lying in wait--wandering. Ah, but he must be in very low water! Young Burkitt, the architect, had seen him coming out of a third-rate restaurant, looking terribly down in the mouth! Но почему она его ненавидит? Даже сейчас Сомс не мог этому поверить. Как странно, когда тебя ненавидят! Зачем такая крайность! А между тем, он сам ненавидит Босини - этого "пирата", проходимца, этого ночного бродягу. Сомс только так и представлял его себе: притаился где-нибудь или бродит с места на место. А ему, наверно, туго приходится! Молодой Баркит, архитектор, видел, как Босини с весьма кислой физиономией выходил из второразрядного ресторанчика!
During all the hours he lay awake, thinking over the situation, which seemed to have no end--unless she should suddenly come to her senses--never once did the thought of separating from his wife seriously enter his head.... И в те долгие часы, когда, лежа без сна, он думал и думал, не находя выхода из этого тупика, - разве только она вдруг образумится, - мысль о разводе по-настоящему ни разу не приходила ему в голову...
And the Forsytes! What part did they play in this stage of Soames' subterranean tragedy? Ну, а Форсайты? Какую роль играли они в трагедии Сомса, развивавшейся теперь невидимо для глаз?
Truth to say, little or none, for they were at the sea. Откровенно говоря, незначительную или совсем никакой, потому что все Форсайты уехали на море.
From hotels, hydropathics, or lodging-houses, they were bathing daily; laying in a stock of ozone to last them through the winter. Ежедневно они выходили из отелей, водолечебниц, пансионов на морской берег; дышали озоном, набирались его на всю зиму.
Each section, in the vineyard of its own choosing, grew and culled and pressed and bottled the grapes of a pet sea-air. Каждая семья, облюбовав себе виноградник, взращивала, собирала, давила виноград, закупоривала в бутылки драгоценное вино морского воздуха.
The end of September began to witness their several returns. В конце сентября Форсайты начали съезжаться в город.
In rude health and small omnibuses, with considerable colour in their cheeks, they arrived daily from the various termini. The following morning saw them back at their vocations. Пышущие здоровьем, с румянцем во всю щеку, они прибывали в маленьких омнибусах со всех вокзалов Лондона. Следующее утро заставало их за делами.
On the next Sunday Timothy's was thronged from lunch till dinner. И в первое же воскресенье дом Тимоти от завтрака и до обеда был полон народа.
Amongst other gossip, too numerous and interesting to relate, Mrs. Septimus Small mentioned that Soames and Irene had not been away. Среди многих новостей, таких разнообразных и интересных, миссис Септимус Смолл сообщила, что Сомс и Ирэн провели лето в городе.
It remained for a comparative outsider to supply the next evidence of interest. Дальнейшие интересные показания дало лицо более или менее постороннее.
It chanced that one afternoon late in September, Mrs. MacAnder, Winifred Dartie's greatest friend, taking a constitutional, with young Augustus Flippard, on her bicycle in Richmond Park, passed Irene and Bosinney walking from the bracken towards the Sheen Gate. Случилось так, что в конце сентября миссис Мак-Эндер, большая приятельница Уинифрид Дарти, проезжая на велосипеде по Ричмонд-парку в обществе молодого Огастоса Флиппарда, увидела Ирэн и Босини, которые шли от рощицы, заросшей папоротником, по направлению к Шин-Гейт.
Perhaps the poor little woman was thirsty, for she had ridden long on a hard, dry road, and, as all London knows, to ride a bicycle and talk to young Flippard will try the toughest constitution; or perhaps the sight of the cool bracken grove, whence 'those two' were coming down, excited her envy. The cool bracken grove on the top of the hill, with the oak boughs for roof, where the pigeons were raising an endless wedding hymn, and the autumn, humming, whispered to the ears of lovers in the fern, while the deer stole by. The bracken grove of irretrievable delights, of golden minutes in the long marriage of heaven and earth! The bracken grove, sacred to stags, to strange tree-stump fauns leaping around the silver whiteness of a birch-tree nymph at summer dusk Быть может, бедной миссис Мак-Эндер хотелось пить, ведь она проехала большой конец по трудной пыльной дороге, а, как известно всему Лондону, кататься на велосипеде и разговаривать с молодым Флиппардом дело нелегкое даже для самого крепкого организма; быть может, вид прохладной, заросшей папоротником рощицы, откуда вышли "те двое", пробудил в ней чувство зависти. Прохладная, заросшая папоротником рощица на вершине холма, ветки дубов нависают там крышей над головой, голуби заводят нескончаемый свадебный гимн, осень что-то нашептывает влюбленным, забравшимся в папоротник, и олени неслышно проходят мимо них. Рощица невозвратного счастья, золотых минут, промелькнувших за долгие годы брачного союза неба и земли. Священная рощица оленей, причудливых пней, фавнами скачущих в летних сумерках вокруг серебристых березок-нимф!
This lady knew all the Forsytes, and having been at June's 'at home,' was not at a loss to see with whom she had to deal. Her own marriage, poor thing, had not been successful, but having had the good sense and ability to force her husband into pronounced error, she herself had passed through the necessary divorce proceedings without incurring censure. Эта леди была знакома со всеми Форсайтами и, побывав в свое время на приеме у Джун, сразу же узнала, с кем имеет дело. Сама она, бедняжка, вышла замуж неудачно, но у нее хватило здравого смысла и ловкости, чтобы заставить мужа совершить серьезный проступок и пройти самой через бракоразводный процесс, не вызвав осуждения общества.
She was therefore a judge of all that sort of thing, and lived in one of those large buildings, where in small sets of apartments, are gathered incredible quantities of Forsytes, whose chief recreation out of business hours is the discussion of each other's affairs. Поэтому миссис Мак-Эндер считала себя судьей в подобного рода историях, тем более что жила она в одном из тех больших домов, которые собирают в своих квартирках несметное количество Форсайтов, развлекающихся в свободное время обсуждением чужих дел.
Poor little woman, perhaps she was thirsty, certainly she was bored, for Flippard was a wit. To see 'those two' in so unlikely a spot was quite a merciful 'pick-me-up.' Может быть, бедняжке хотелось пить, и уж наверно она начала скучать, потому что Флиппард был завзятый остряк. Встреча с "этими двумя" в таком необычном месте оказалась прямо-таки "глотком шампанского".
At the MacAnder, like all London, Time pauses. Время, как и весь Лондон, снисходительно к миссис Мак-Эндер.
This small but remarkable woman merits attention; her all-seeing eye and shrewd tongue were inscrutably the means of furthering the ends of Providence. Эта маленькая, но весьма примечательная женщина заслуживает внимания; ее всевидящее око и острый язычок каким-то таинственным образом работали в помощь провидению.
With an air of being in at the death, she had an almost distressing power of taking care of herself. She had done more, perhaps, in her way than any woman about town to destroy the sense of chivalry which still clogs the wheel of civilization. So smart she was, and spoken of endearingly as 'the little MacAnder!' Напуская на себя вид женщины, много испытавшей на своем веку, миссис Мак-Эндер отличалась удручающей осторожностью по отношению к самой себе. Она, вероятно, больше, чем какая-либо другая светская дама, сделала все, что было в ее силах, чтобы искоренить рыцарский дух, еще цепляющийся за колеса цивилизации. Она такая умница, ее так ласково называют "крошка Мак-Эндер!"
Dressing tightly and well, she belonged to a Woman's Club, but was by no means the neurotic and dismal type of member who was always thinking of her rights. She took her rights unconsciously, they came natural to her, and she knew exactly how to make the most of them without exciting anything but admiration amongst that great class to whom she was affiliated, not precisely perhaps by manner, but by birth, breeding, and the true, the secret gauge, a sense of property. Миссис Мак-Эндер хорошо одевалась и была членом Женского клуба, но, конечно, не имела ничего общего с теми нервозными, унылыми его членами, которые только и думают, что о правах женщин. Она пользовалась своими правами не задумываясь, как чем-то совершенно естественным, и прекрасно знала, как можно добиться их, не вызвав к себе ничего, кроме восхищения, у людей того великого класса, принадлежность к которому ей обеспечивали если не манеры, то рождение, воспитание и самая верная, скрытая от глаз печать - чувство собственности.
The daughter of a Bedfordshire solicitor, by the daughter of a clergyman, she had never, through all the painful experience of being married to a very mild painter with a cranky love of Nature, who had deserted her for an actress, lost touch with the requirements, beliefs, and inner feeling of Society; and, on attaining her liberty, she placed herself without effort in the very van of Forsyteism. Дочь бедфордширского адвоката и внучка священника, она ухитрилась пронести все потребности, верования и чувства светской женщины сквозь тяжкий опыт супружеской жизни с безобидным художником, который был помешан на природе и покинул жену ради актрисы; получив свободу, миссис Мак-Эндер без всякого труда проникла в самую гущу Форсайтов.
Always in good spirits, and 'full of information,' she was universally welcomed. She excited neither surprise nor disapprobation when encountered on the Rhine or at Zermatt, either alone, or travelling with a lady and two gentlemen; it was felt that she was perfectly capable of taking care of herself; and the hearts of all Forsytes warmed to that wonderful instinct, which enabled her to enjoy everything without giving anything away. It was generally felt that to such women as Mrs. MacAnder should we look for the perpetuation and increase of our best type of woman. She had never had any children. Всегда оживленная, полная "всяких новостей", она везде была желанной гостьей. Встретив миссис Мак-Эндер на Рейне или в Зерматте, одну или в обществе какой-нибудь леди и двух джентльменов, никто не удивлялся и не осуждал ее: миссис Мак-Эндер считалась женщиной чрезвычайно осторожной; и сердца всех Форсайтов раскрывались навстречу тому инстинкту, с помощью которого миссис Мак-Эндер могла наслаждаться всем без малейшего ущерба для себя. Существовал взгляд, что такие женщины, как миссис Мак-Эндер, способны сохранить и увековечить лучший тип нашей женщины. Детей у нее не было.
If there was one thing more than another that she could not stand it was one of those soft women with what men called 'charm' about them, and for Mrs. Soames she always had an especial dislike. Если миссис Мак-Эндер питала отвращение к чему-нибудь, так это к женственности, к тому, что мужчины называют "обаянием", и миссис Сомс вызывала у нее особое чувство антипатии.
Obscurely, no doubt, she felt that if charm were once admitted as the criterion, smartness and capability must go to the wall; and she hated--with a hatred the deeper that at times this so-called charm seemed to disturb all calculations--the subtle seductiveness which she could not altogether overlook in Irene. В глубине души она, вероятно, чувствовала, что стоит только признать мерилом обаяние, как ум и способности сейчас же отойдут на второй план; и миссис Мак-Эндер ненавидела ту неуловимую обольстительность, в которой она не могла отказать Ирэн, - ненавидела тем острее, чем больше это так называемое обаяние путало все ее расчеты.
She said, however, that she could see nothing in the woman--there was no 'go' about her--she would never be able to stand up for herself--anyone could take advantage of her, that was plain--she could not see in fact what men found to admire! Однако миссис Мак-Эндер говорила, что она не видит в этой женщине ничего особенного; в ней нет "изюминки", такие не сумеют постоять за себя, всякий может их провести - это ясно как день; она просто не понимает, что в ней находят мужчины!
She was not really ill-natured, but, in maintaining her position after the trying circumstances of her married life, she had found it so necessary to be 'full of information,' that the idea of holding her tongue about 'those two' in the Park never occurred to her. В сущности говоря, сердце у миссис Мак-Эндер было не злое, но, устраивая свою жизнь после неудачного брака, она до такой степени убедилась в необходимости иметь запас "всяких новостей", что ей не пришло даже в голову умолчать о встрече в парке с "теми двумя".
And it so happened that she was dining that very evening at Timothy's, where she went sometimes to 'cheer the old things up,' as she was wont to put it. The same people were always asked to meet her: Winifred Dartie and her husband; Francie, because she belonged to the artistic circles, for Mrs. MacAnder was known to contribute articles on dress to 'The Ladies Kingdom Come'; and for her to flirt with, provided they could be obtained, two of the Hayman boys, who, though they never said anything, were believed to be fast and thoroughly intimate with all that was latest in smart Society. Случилось так, что в тот же самый вечер миссис Мак-Эндер обедала у Тимоти, куда она изредка заходила, чтобы "подбодрять старушек", как это у нее называлось. В таких случаях к обеду всегда приглашались одни и те же гости: Уинифрид Дарти с мужем; Фрэнси, потому что Фрэнси вращалась в артистических кругах, а миссис Мак-Эндер, как известно, писала статьи о модах для "Женского царства"; и специально в качестве объектов для флирта оба Хэймена, если только их удавалось разыскать. Эти юноши обычно не произносили ни слова, но тем не менее все почему-то были убеждены в их фривольности и в том, что им досконально известны последние новинки элегантного общества.
At twenty-five minutes past seven she turned out the electric light in her little hall, and wrapped in her opera cloak with the chinchilla collar, came out into the corridor, pausing a moment to make sure she had her latch-key. These little self-contained flats were convenient; to be sure, she had no light and no air, but she could shut it up whenever she liked and go away. There was no bother with servants, and she never felt tied as she used to when poor, dear Fred was always about, in his mooney way. She retained no rancour against poor, dear Fred, he was such a fool; but the thought of that actress drew from her, even now, a little, bitter, derisive smile. В двадцать пять минут восьмого миссис Мак-Эндер потушила у себя в прихожей электричество, накинула вечернее манто с воротником из шиншиллы и, выйдя в коридор, остановилась на минуту, чтобы проверить, не забыт ли ключ. Эти маленькие отдельные квартирки очень удобны; конечно, воздуха и света здесь не хватает, но зато можно запереть квартиру и уйти. Никакой возни с прислугой, ничто тебя не связывает, как раньше, когда бедняжка Фрэд вечно слонялся по комнатам с мечтательным видом. У миссис Мак-Эндер не осталось никакой злобы к бедняжке Фрэду, уж очень он был глуп; но воспоминание об актрисе вызывало у нее даже теперь горькую, презрительную улыбку.
Firmly snapping the door to, she crossed the corridor, with its gloomy, yellow-ochre walls, and its infinite vista of brown, numbered doors. The lift was going down; and wrapped to the ears in the high cloak, with every one of her auburn hairs in its place, she waited motionless for it to stop at her floor. The iron gates clanked open; she entered. There were already three occupants, a man in a great white waistcoat, with a large, smooth face like a baby's, and two old ladies in black, with mittened hands. Плотно прихлопнув за собой дверь, миссис Мак-Эндер зашагала по мрачному, выкрашенному охрой коридору, вдоль бесконечной вереницы коричневых дверей с номерами квартир. Лифт шел вниз; закутавшись до самого носа в широкое манто, миссис Мак-Эндер остановилась на площадке, дожидаясь лифта; ее каштановая головка была причесана волосок к волоску. Железная дверца звякнула; она вошла в кабину. В лифте было трое пассажиров: мужчина в белом вечернем жилете, толстощекий, как ребенок, и две пожилые дамы, обе в черном и в митенках.
Mrs. MacAnder smiled at them; she knew everybody; and all these three, who had been admirably silent before, began to talk at once. This was Mrs. MacAnder's successful secret. She provoked conversation. Миссис Мак-Эндер улыбнулась, - она знала их; и трое пассажиров, спускавшиеся раньше в полном молчании, сразу же заговорили. В этом и заключался секрет успеха миссис Мак-Эндер. Она умела вызывать на разговоры.
Throughout a descent of five stories the conversation continued, the lift boy standing with his back turned, his cynical face protruding through the bars. Разговоров хватило на все пять этажей; мальчик-лифтер стоял спиной, уткнув нахальную физиономию в решетку кабины.
At the bottom they separated, the man in the white waistcoat sentimentally to the billiard room, the old ladies to dine and say to each other: "A dear little woman!" "Such a rattle!" and Mrs. MacAnder to her cab. Внизу они разошлись: мужчина в белом жилете сентиментально отправился в бильярдную, пожилые дамы - обедать, повторяя друг другу: "Очаровательная женщина, такая болтушка!" - а миссис Мак-Эндер - искать кэб.
When Mrs. MacAnder dined at Timothy's, the conversation (although Timothy himself could never be induced to be present) took that wider, man-of-the-world tone current among Forsytes at large, and this, no doubt, was what put her at a premium there. Когда миссис Мак-Эндер обедала у Тимоти (в таких случаях самого Тимоти невозможно было уговорить сойти вниз), разговор всегда принимал тот более легкий, светский тон, к которому Форсайты прибегают в парадных случаях, и это, без сомнения, и создало ей здесь популярность.
Mrs. Small and Aunt Hester found it an exhilarating change. "If only," they said, "Timothy would meet her!" It was felt that she would do him good. She could tell you, for instance, the latest story of Sir Charles Fiste's son at Monte Carlo; who was the real heroine of Tynemouth Eddy's fashionable novel that everyone was holding up their hands over, and what they were doing in Paris about wearing bloomers. She was so sensible, too, knowing all about that vexed question, whether to send young Nicholas' eldest into the navy as his mother wished, or make him an accountant as his father thought would be safer. She strongly deprecated the navy. If you were not exceptionally brilliant or exceptionally well connected, they passed you over so disgracefully, and what was it after all to look forward to, even if you became an admiral--a pittance! An accountant had many more chances, but let him be put with a good firm, where there was no risk at starting! Миссис Смолл и тетя Эстер находили в этом живительное разнообразие. "Если бы только Тимоти согласился познакомиться с ней", - говорили они. От такого знакомства ждали много хорошего. Она может, например, рассказать о последних похождениях в Монте-Карло сына сэра Чарльза Фиста, или о том, кто была истинной героиней модного романа Тайнмауса Эдди, от которого все в ужасе всплескивали руками, или о шароварах - последней новинке Парижа. И она, такая умница, умеет разобраться даже в таком сложном вопросе, как выбор профессии для младшего сына Николаса: посылать ли юношу во флот, согласно желанию матери, или сделать из него бухгалтера, что, по словам отца, гораздо надежнее. Она категорически возражает против флота. Если у человека нет блестящих способностей или блестящих связей, его будут совершенно беззастенчиво затирать, и в конце концов на что там можно рассчитывать, даже если дослужишься до адмирала, - жалованье нищенское. У бухгалтера гораздо больше перспектив, только надо подыскать солидную фирму, чтобы не рисковать с самого же начала.
Sometimes she would give them a tip on the Stock Exchange; not that Mrs. Small or Aunt Hester ever took it. They had indeed no money to invest; but it seemed to bring them into such exciting touch with the realities of life. It was an event. They would ask Timothy, they said. But they never did, knowing in advance that it would upset him. Surreptitiously, however, for weeks after they would look in that paper, which they took with respect on account of its really fashionable proclivities, to see whether 'Bright's Rubies' or 'The Woollen Mackintosh Company' were up or down. Sometimes they could not find the name of the company at all; and they would wait until James or Roger or even Swithin came in, and ask them in voices trembling with curiosity how that 'Bolivia Lime and Speltrate was doing--they could not find it in the paper. Иногда миссис Мак-Эндер могла посоветовать им кое-что относительно биржевой игры. Миссис Смолл и тетя Эстер, конечно, ни разу в жизни не воспользовались ее советом - у них не было свободных денег, - но эти разговоры создавали такую волнующую иллюзию близости к жизни. Они вырастали в целое событие. Надо посоветоваться с Тимоти. Но тетушки никогда не советовались, зная заранее, что Тимоти разволнуется. Однако после такого разговора несколько недель подряд они просматривали газету, заслужившую их уважение своей фешенебельностью, и интересовались курсом каких-нибудь "Брайтовских рубинов" или "Макинтош и Ко". Иногда миссис Смолл и тетя Эстер не находили в биржевой хронике нужного названия акций и, дождавшись прихода Джемса, Роджера или даже Суизина, дрожащим от любопытства голосом спрашивали, что слышно о "Боливийских известковых", они не нашли их в газетах.
And Roger would answer: "What do you want to know for? Some trash! You'll go burning your fingers--investing your money in lime, and things you know nothing about! Who told you?" and ascertaining what they had been told, he would go away, and, making inquiries in the City, would perhaps invest some of his own money in the concern. И Роджер обычно отвечал: "Зачем это вам понадобилось? Какая-нибудь ерунда! Хотите обжечь себе пальцы? Нечего вкладывать деньги в известь и тому подобные вещи, о которых вы и понятия не имеете! Кто это вам посоветовал?" - и, выслушав все, удалялся, наводил справки в Сити и, может быть, даже покупал несколько акций этой компании.
It was about the middle of dinner, just in fact as the saddle of mutton had been brought in by Smither, that Mrs. MacAnder, looking airily round, said: В середине обеда, точнее как раз в ту самую минуту, когда Смизер подала седло барашка, миссис Мак-Эндер с беспечным видом огляделась по сторонам и сказала:
"Oh! and whom do you think I passed to-day in Richmond Park? You'll never guess--Mrs. Soames and-- Mr. Bosinney. They must have been down to look at the house!" - Как вы думаете, кого я сегодня видела в Ричмонд-парке? Ни за что не догадаетесь: миссис Сомс и... мистера Босини. Они, вероятно, ездили осматривать дом!
Winifred Dartie coughed, and no one said a word. It was the piece of evidence they had all unconsciously been waiting for. Уинифрид Дарти кашлянула, остальные промолчали. Это было тем самым свидетельским показанием, которого все они бессознательно дожидались.
To do Mrs. MacAnder justice, she had been to Switzerland and the Italian lakes with a party of three, and had not heard of Soames' rupture with his architect. She could not tell, therefore, the profound impression her words would make. Надо отдать справедливость миссис Мак-Эндер: она провела лето с тремя друзьями в Швейцарии и на итальянских озерах и не знала еще о разрыве Сомса с архитектором. Поэтому она не могла предугадать, какое глубокое впечатление произведут ее слова.
Upright and a little flushed, she moved her small, shrewd eyes from face to face, trying to gauge the effect of her words. On either side of her a Hayman boy, his lean, taciturn, hungry face turned towards his plate, ate his mutton steadily. Слегка покраснев и выпрямившись, она переводила на всех по очереди свои острые глазки, стараясь проверить эффект сделанного ею сообщения. Братья Хэймены, сидевшие по обе стороны от нее, молча расправлялись с барашком, уткнувшись худыми голодными лицами чуть ли не в самые тарелки.
These two, Giles and Jesse, were so alike and so inseparable that they were known as the Dromios. They never talked, and seemed always completely occupied in doing nothing. It was popularly supposed that they were cramming for an important examination. They walked without hats for long hours in the Gardens attached to their house, books in their hands, a fox-terrier at their heels, never saying a word, and smoking all the time. Every morning, about fifty yards apart, they trotted down Campden Hill on two lean hacks, with legs as long as their own, and every morning about an hour later, still fifty yards apart, they cantered up again. Every evening, wherever they had dined, they might be observed about half-past ten, leaning over the balustrade of the Alhambra promenade. Эти юноши, Джайлс и Джесс, были настолько похожи друг на друга и настолько неразлучны, что их прозвали "Два Дромио" [11]. Они всегда молчали и были как будто всецело поглощены своим бездельем. Предполагалось, что они заняты зубрежкой перед какими-то серьезными экзаменами. Джайлс и Джесс с непокрытой головой, с книгами в руках, разгуливали в парке около дома в сопровождении фокстерьера и непрестанно курили, не обмениваясь ни единым словом. Каждое утро, держась друг от друга на расстоянии пятидесяти ярдов, братья выезжали на Кэмден-Хилл верхом на тощих клячах, таких же длинноногих, как и они сами, и каждое утро, часом позже, держась все на том же расстоянии, возвращались обратно. Каждый вечер, где бы они ни обедали, их можно было видеть около половины одиннадцатого на террасе мюзик-холла "Альгамбра".
They were never seen otherwise than together; in this way passing their lives, apparently perfectly content. Никто никогда не встречал их порознь; так они и жили, по-видимому вполне довольные своим существованием.
Inspired by some dumb stirring within them of the feelings of gentlemen, they turned at this painful moment to Mrs. MacAnder, and said in precisely the same voice: Вняв глухо заговорившим в них джентльменским чувствам, они повернулись в эту тягостную минуту к миссис Мак-Эндер и сказали совершенно одинаковыми голосами:
"Have you seen the...?" - А вы уже смотрели...
Such was her surprise at being thus addressed that she put down her fork; and Smither, who was passing, promptly removed her plate. Mrs. MacAnder, however, with presence of mind, said instantly: Миссис Мак-Эндер была настолько удивлена этим обращением, что опустила вилку и нож, и проходившая мимо Смизер недолго думая убрала ее тарелку. Однако миссис Мак-Эндер не растерялась и тут же сказала:
"I must have a little more of that nice mutton." - Я съем еще кусочек баранины.
But afterwards in the drawing--room she sat down by Mrs. Small, determined to get to the bottom of the matter. And she began: Но когда все перешли в гостиную, она села рядом с миссис Смолл, решив докопаться до сути дела. И начала:
"What a charming woman, Mrs. Soames; such a sympathetic temperament! Soames is a really lucky man!" - Очаровательная женщина миссис Сомс: такая отзывчивая! Сомс просто счастливец!
Her anxiety for information had not made sufficient allowance for that inner Forsyte skin which refuses to share its troubles with outsiders. Обуреваемая любопытством, она упустила из виду, что нутро Форсайтов не позволяет им делиться своими горестями с чужими людьми; послышался легкий скрип и шелест -
Mrs. Septimus Small, drawing herself up with a creak and rustle of her whole person, said, shivering in her dignity: это миссис Септимус Смолл выпрямилась и, дрожа от преисполнившего ее чувства собственного достоинства, сказала:
"My dear, it is a subject we do not talk about!" - Милая, мы не говорим на эту тему!

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz