Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

The man of property/Собственник

CHAPTER V A FORSYTE MENAGE/СЕМЕЙНЫЙ ОЧАГ ФОРСАЙТА

English Русский
Like the enlightened thousands of his class and generation in this great city of London, who no longer believe in red velvet chairs, and know that groups of modern Italian marble are 'vieux jeu,' Soames Forsyte inhabited a house which did what it could. It owned a copper door knocker of individual design, windows which had been altered to open outwards, hanging flower boxes filled with fuchsias, and at the back (a great feature) a little court tiled with jade-green tiles, and surrounded by pink hydrangeas in peacock-blue tubs. Here, under a parchment- coloured Japanese sunshade covering the whole end, inhabitants or visitors could be screened from the eyes of the curious while they drank tea and examined at their leisure the latest of Soames's little silver boxes.. Как и вся просвещенная верхушка лондонцев одного с ним класса и поколения, уже утратившая веру в красную плюшевую мебель и понимавшая, что итальянские мраморные группы современной работы - просто vieux jeu, Сомс Форсайт жил в таком доме, который мог сам постоять за себя. На входной его двери висел медный молоток, выполненный по специальному заказу, оконные рамы были переделаны и открывались наружу, в подвесных цветочных ящиках росла фуксия, а за домом (немаловажная деталь) был маленький дворик, вымощенный зелеными плитами и уставленный по краям розовыми гортензиями в ярко-синих горшках. Здесь, под японским тентом цвета пергамента, закрывавшим часть двора, обитатели дома и гости, защищенные от любопытных взоров, пили чай и разглядывали на досуге последние новинки из коллекции табакерок Сомса.
The inner decoration favoured the First Empire and William Morris. For its size, the house was commodious; there were countless nooks resembling birds' nests, and little things made of silver were deposited like eggs. Внутреннее убранство комнат отдавало дань стилю ампир и Уильяму Моррису. Дом был хоть и небольшой, но довольно поместительный, с множеством уютных уголков, напоминавших птичьи гнездышки, и множеством серебряных безделушек, которые лежали в этих гнездышках, как яички.
In this general perfection two kinds of fastidiousness were at war. There lived here a mistress who would have dwelt daintily on a desert island; a master whose daintiness was, as it were, an investment, cultivated by the owner for his advancement, in accordance with the laws of competition. This competitive daintiness had caused Soames in his Marlborough days to be the first boy into white waistcoats in summer, and corduroy waistcoats in winter, had prevented him from ever appearing in, public with his tie climbing up his collar, and induced him to dust his patent leather boots before a great multitude assembled on Speech Day to hear him recite Moliere. На общем фоне этого совершенства вели борьбу два различных вида изысканности. Здесь жила хозяйка, которая могла бы окружить себя изяществом даже на необитаемом острове, и хозяин, утонченность которого была, в сущности говоря, капиталом, одним из средств для достижения жизненных успехов в полном соответствии с законами конкуренции. Эта утонченность, продиктованная законами конкуренции, вынуждала Сомса еще в школе в Молборо первым надевать зимой вельветовый жилет, а летом - белый, не позволяла появляться в обществе с криво сидящим галстуком и однажды заставила его смахнуть пыль с лакированных ботинок на виду у всей публики, собравшейся в день акта слушать, как он будет декламировать Мольера.
Skin-like immaculateness had grown over Soames, as over many Londoners; impossible to conceive of him with a hair out of place, a tie deviating one-eighth of an inch from the perpendicular, a collar unglossed! He would not have gone without a bath for worlds--it was the fashion to take baths; and how bitter was his scorn of people who omitted them! Безупречность приросла к Сомсу и к многим другим лондонцам, как кожа: немыслимо вообразить его с растрепанными волосами, с галстуком, отклонившимся от перпендикуляра на одну восьмую дюйма, с воротничком, не сияющим белизной! Никакими силами нельзя было заставить его обойтись без ванны - ванны тогда входили в моду; и какое глубочайшее презрение питал он к тем, кто пренебрегал ежедневной ванной!
But Irene could be imagined, like some nymph, bathing in wayside streams, for the joy of the freshness and of seeing her own fair body. А Ирэн могла бы купаться в придорожном ручье, как нимфа, которая рада прохладе и любуется своим прекрасным телом.
In this conflict throughout the house the woman had gone to the wall. As in the struggle between Saxon and Celt still going on within the nation, the more impressionable and receptive temperament had had forced on it a conventional superstructure. В этой борьбе, которая велась в стенах дома, женщине пришлось уступить. Так и в поединке между англо-саксонским и кельтским духом, все еще не затихающем внутри нации, более впечатлительному и податливому темпераменту пришлось примириться с навязанным ему грузом условностей.
Thus the house had acquired a close resemblance to hundreds of other houses with the same high aspirations, having become: 'That very charming little house of the Soames Forsytes, quite individual, my dear--really elegant.' "И дом Сомса приобрел очень близкое сходство с сотнями других домов, олицетворявших столь же возвышенные стремления, и стал тем, о чем говорили: "Очаровательный домик у Сомса Форсайта, такой оригинальный, милочка, по-настоящему элегантный!"
For Soames Forsyte--read James Peabody, Thomas Atkins, or Emmanuel Spagnoletti, the name in fact of any upper-middle class Englishman in London with any pretensions to taste; and though the decoration be different, the phrase is just. Подставьте вместо Сомса Форсайта Джемса Пибоди, Томаса Аткинса, Эммануила Спаньолетти или любого англичанина из лондонской буржуазии, выказывающего претензии на хороший вкус, и пусть убранство их домов будет несколько различным - оценка эта применима к ним всем.
On the evening of August 8, a week after the expedition to Robin Hill, in the dining-room of this house--'quite individual, my dear--really elegant'- Soames and Irene were seated at dinner. A hot dinner on Sundays was a little distinguishing elegance common to this house and many others. Восьмого августа, через неделю после поездки в Робин-Хилл, в столовой этого дома - "такого оригинального, милочка, по-настоящему элегантного" - Сомс и Ирэн сидели вечером за обеденным столом. Горячий обед по воскресным дням был изысканно-элегантной черточкой, свойственной и этому и многим другим домам.
Early in married life Soames had laid down the rule: 'The servants must give us hot dinner on Sundays--they've nothing to do but play the concertina.' Вскоре после женитьбы Сомс издал рескрипт: "Прислуга должна позаботиться о горячем обеде по воскресеньям - все равно бездельничают, играют с утра до вечера на концертино".
The custom had produced no revolution. For--to Soames a rather deplorable sign--servants were devoted to Irene, who, in defiance of all safe tradition, appeared to recognise their right to a share in the weaknesses of human nature. Это нововведение не вызвало революции. Слуги - Сомса это всегда коробило - обожали Ирэн, которая, наперекор всем здравым традициям, признавала за ними право на слабости, свойственные человеческой природе.
The happy pair were seated, not opposite each other, but rectangularly, at the handsome rosewood table; they dined without a cloth--a distinguishing elegance--and so far had not spoken a word. Счастливая пара восседала за красивым столом палисандрового дерева не vis-a-vis, а наискось друг от друга; они обедали без скатерти - еще одна изысканно-элегантная черточка - и до сих пор еще не обменялись ни словом.
Soames liked to talk during dinner about business, or what he had been buying, and so long as he talked Irene's silence did not distress him. This evening he had found it impossible to talk. The decision to build had been weighing on his mind all the week, and he had made up his mind to tell her. За обедом Сомс любил поговорить о делах, о своих покупках, и, пока он говорил, молчание Ирэн не смущало его. Но в этот вечер говорить было трудно. Решение о постройке нового дома целую неделю не выходило у Сомса из головы, и сегодня, наконец, он собрался поделиться этим с Ирэн.
His nervousness about this disclosure irritated him profoundly; she had no business to make him feel like that--a wife and a husband being one person. She had not looked at him once since they sat down; and he wondered what on earth she had been thinking about all the time. It was hard, when a man worked as he did, making money for her--yes, and with an ache in his heart- -that she should sit there, looking--looking as if she saw the walls of the room closing in. It was enough to make a man get up and leave the table. Волнение, которое он испытывал, готовясь сообщить свою новость, бесило его самого: зачем она ставит его в такое положение - ведь муж и жена едины. За весь обед она даже ни разу не взглянула на него; и Сомс не мог понять, о чем она думает все это время. Тяжело, когда человек трудится так, как трудится он, добывает для нее деньги - да, для нее, и с болью в сердце! - а она сидит здесь и смотрит, смотрит, как будто ждет, что эти стены того и гляди придавят ее. От одного этого можно встать из-за стола и уйти из комнаты.
The light from the rose-shaded lamp fell on her neck and arms-- Soames liked her to dine in a low dress, it gave him an inexpressible feeling of superiority to the majority of his acquaintance, whose wives were contented with their best high frocks or with tea-gowns, when they dined at home. Under that rosy light her amber-coloured hair and fair skin made strange contrast with her dark brown eyes. Свет лампы, затененной розовым абажуром, падал ей на шею и руки Сомс любил, чтобы Ирэн выходила к обеду декольтированной: это давало ему неизъяснимое чувство превосходства над большинством знакомых, жены которых, обедая дома, ограничивались домашними платьями или закрытыми вечерними туалетами. В розовом свете лампы янтарные волосы и белая кожа Ирэн так странно подчеркивали ее темно-карие глаза.
Could a man own anything prettier than this dining-table with its deep tints, the starry, soft-petalled roses, the ruby-coloured glass, and quaint silver furnishing; could a man own anything prettier than the woman who sat at it? Gratitude was no virtue among Forsytes, who, competitive, and full of common-sense, had no occasion for it; and Soames only experienced a sense of exasperation amounting to pain, that he did not own her as it was his right, to own her, that he could not, as by stretching out his hand to that rose, pluck her and sniff the very secrets of her heart. Разве может человек обладать чем-нибудь более прекрасным, чем этот обеденный стол глубоких, сочных тонов, эти нежные лепестки роз, мерцающих, точно звезды, бокалы, отливающие рубином, и изысканное серебро сервировки; разве может человек обладать чем-нибудь более прекрасным, чем эта женщина, которая сидит за его столом? Чувство благодарности не входило в список форсайтских добродетелей - в Форсайтах слишком много здравого смысла и духа соперничества, чтобы ощущать потребность в этом чувстве, - и Сомс испытывал только граничащее с болью раздражение при мысли, что ему не дано обладать ею так, как полагалось бы по праву, что он не может протянуть к ней руку, как к этой розе, взять ее и вдохнуть в себя весь сокровенный аромат ее сердца.
Out of his other property, out of all the things he had collected, his silver, his pictures, his houses, his investments, he got a secret and intimate feeling; out of her he got none. Все, что принадлежало ему - серебро, картины, дома, деньги, - все это было свое, близкое; но ее близости он не чувствовал.
In this house of his there was writing on every wall. His business-like temperament protested against a mysterious warning that she was not made for him. He had married this woman, conquered her, made her his own, and it seemed to him contrary to the most fundamental of all laws, the law of possession, that he could do no more than own her body--if indeed he could do that, which he was beginning to doubt. If any one had asked him if he wanted to own her soul, the question would have seemed to him both ridiculous and sentimental. But he did so want, and the writing said he never would. В его доме пророческие строки горели на каждой стене. Деловитая натура Сомса восставала против темного предсказания, что Ирэн предназначена не для него. Он женился на этой женщине, завоевал ее, сделал своей собственностью, и то, что теперь ему не дано ничего другого, как только владеть ее телом (да владел ли он им? Теперь и это начинало казаться сомнительным), шло вразрез с самым основным законом, законом собственности. Спроси кто-нибудь Сомса, хочет ли он владеть ее душой, вопрос показался бы ему и смешным и сентиментальным. На самом же деле он хотел этого, а пророчество гласило, что ему никогда не добиться такой власти.
She was ever silent, passive, gracefully averse; as though terrified lest by word, motion, or sign she might lead him to believe that she was fond of him; and he asked himself: Must I always go on like this? Она всегда была молчалива, пассивна, всегда относилась к нему с грациозной сдержанностью, словно боясь, что он может истолковать какое-нибудь ее слово, жест или знак как проявление любви. И Сомс задавал себе вопрос: неужели это никогда не кончится?
Like most novel readers of his generation (and Soames was a great novel reader), literature coloured his view of life; and he had imbibed the belief that it was only a question of time. Взгляды Сомса, как и взгляды многих его сверстников. складывались не без влияния литературы (а Сомс был большим любителем романов); он твердо верил, что время может сгладить все.
In the end the husband always gained the affection of his wife. Even in those cases--a class of book he was not very fond of-- which ended in tragedy, the wife always died with poignant regrets on her lips, or if it were the husband who died-- unpleasant thought--threw herself on his body in an agony of remorse. В конце концов мужья всегда завоевывают любовь своих жен. Даже в тех случаях, которые кончались трагически - такие книги Сомс недолюбливал, - жена всегда умирала со словами горького раскаяния на устах, а если умирал муж - весьма неприятно! - она бросалась на его труп, обливаясь горькими слезами.
He often took Irene to the theatre, instinctively choosing the modern Society Plays with the modern Society conjugal problem, so fortunately different from any conjugal problem in real life. He found that they too always ended in the same way, even when there was a lover in the case. While he was watching the play Soames often sympathized with the lover; but before he reached home again, driving with Irene in a hansom, he saw that this would not do, and he was glad the play had ended as it had. There was one class of husband that had just then come into fashion, the strong, rather rough, but extremely sound man, who was peculiarly successful at the end of the play; with this person Soames was really not in sympathy, and had it not been for his own position, would have expressed his disgust with the fellow. But he was so conscious of how vital to himself was the necessity for being a successful, even a 'strong,' husband, that be never spoke of a distaste born perhaps by the perverse processes of Nature out of a secret fund of brutality in himself. Сомс часто возил Ирэн в театр, бессознательно выбирая современные пьесы из великосветской жизни, трактующие современную проблему брака в таком плане, который, по счастью, не имеет ничего общего с действительностью. Сомс видел, что и у этих пьес конец всегда одинаков, даже если на сцене появляется любовник. Следя за ходом спектакля. Сомс часто сочувствовал любовнику; но, не успев даже доехать с Ирэн до дому, он приходил к заключению, что был не прав, и радовался, что пьеса кончилась так, как ей и следовало кончиться. В те дни на сцене фигурировал тип мужа, входивший тогда в моду: тип властного, грубоватого, но исключительно здравомыслящего мужчины, который к концу пьесы всегда одерживал полную победу; такой персонаж не вызывал у Сомса симпатий, и, сложись его семейная жизнь по-иному, он не преминул бы высказать, какое отвращение вызывают у него подобные субъекты. Но Сомс так ясно ощущал необходимость быть победоносным и даже "властным" мужем, что никогда не высказывал своего отвращения, которое природа окольными путями вывела, быть может, из таившейся в нем самом жестокости.
But Irene's silence this evening was exceptional. He had never before seen such an expression on her face. And since it is always the unusual which alarms, Soames was alarmed. He ate his savoury, and hurried the maid as she swept off the crumbs with the silver sweeper. When she had left the room, he filled his. glass with wine and said: Однако в этот вечер Ирэн была особенно молчалива. Он никогда еще не видел такого выражения на ее лице. И так как необычное всегда тревожит. Сомс встревожился. Он кончил есть маслины и поторопил горничную, сметавшую серебряной щеточкой крошки со стола. Когда она вышла, Сомс валил себе вина и сказал:
"Anybody been here this afternoon?" - Был кто-нибудь сегодня?
"June." - Джун.
"What did she want?" It was an axiom with the Forsytes that people did not go anywhere unless they wanted something. "Came to talk about her lover, I suppose?" - Что ей понадобилось? - Форсайты считают за непреложную истину, что люди приходят только тогда, когда им что-нибудь нужно. - Наверно, приходила поболтать о женихе?
Irene made no reply. Ирэн молчала.
It looks to me," continued Soames, "as if she were sweeter on him than he is on her. She's always following him about." - Мне кажется, - продолжал Сомс, - что Джун влюблена в Босини гораздо больше, чем он в нее. Она ему проходу не дает.
Irene's eyes made him feel uncomfortable. Он почувствовал себя неловко под взглядом Ирэн.
"You've no business to say such a thing!" she exclaimed. - Ты не имеешь права так говорить! - воскликнула она.
"Why not? Anybody can see it." - Почему? Это все замечают.
"They cannot. And if they could, it's disgraceful to say so." - Неправда. А если кто-нибудь и замечает, стыдно говорить такие вещи.
Soames's composure gave way. Самообладание покинуло Сомса.
"You're a pretty wife!" he said. But secretly he wondered at the heat of her reply; it was unlike her. "You're cracked about June! I can tell you one thing: now that she has the Buccaneer in tow, she doesn't care twopence about you, and, you'll find it out. But you won't see so much of her in future; we're going to live in the country." - Нечего сказать, хорошая у меня жена! - воскликнул он, но втайне удивился ее горячности: это было не похоже на Ирэн. - Ты помешалась на своей Джун! Могу сказать только одно; с тех пор как она взяла на буксир этого "пирата", ей стало не до тебя, скоро ты сама в этом убедишься. Правда, теперь вам не придется часто видеть друг друга: мы будем жить за городом.
He had been glad to get his news out under cover of this burst of irritation. He had expected a cry of dismay; the silence with which his pronouncement was received alarmed him. Сомс был рад, что случай позволил ему сообщить эту новость под прикрытием раздражения. Он ждал вспышки с ее стороны; молчание, которым были встречены его слова, обеспокоило его.
"You don't seem interested," he was obliged to add. - Тебе, кажется, все равно? - пришлось ему добавить.
"I knew it already." - Я уже знаю об этом.
He looked at her sharply. Он быстро взглянул на нее.
"Who told you?" - Кто тебе сказал?
"June." - Джун.
"How did she know?" - А она откуда знает?
Irene did not answer. Baffled and uncomfortable, he said: Ирэн ничего не ответила. Сбитый с толку, смущенный, он сказал:
"It's a fine thing for Bosinney, it'll be the making of him. I suppose she's told you all about it?" - Прекрасная работа для Босини; он сделает на ней имя. Джун все тебе рассказала?
"Yes." - Да.
There was another pause, and then Soames said: Снова наступило молчание, затем Сомс спросил:
"I suppose you don't want to, go?" - Тебе, наверно, не хочется переезжать?
Irene made no reply. Ирэн молчала.
"Well, I can't tell what you want. You never seem contented here." - Ну, я не знаю, чего ты хочешь. Здесь тебе тоже не по душе.
"Have my wishes anything to do with it?" - Разве мои желания что-нибудь значат?
She took the vase of roses and left the room. Soames remained seated. Was it for this that he had signed that contract? Was it for this that he was going to spend some, ten thousand pounds? Bosinney"s phrase came back to him: "Women are the devil!" Она взяла вазу с розами и вышла из комнаты. Сомс остался за столом. И ради этого он подписал контракт на постройку дома? Ради этого он готов выбросить десять тысяч фунтов? И ему вспомнились слова Босини: "Уж эти женщины!"
But presently he grew calmer. It might have, been worse. She might have flared up. He had expected something more than this. It was lucky, after all, that June had broken the ice for him. She must have wormed it out of Bosinney; he might have known she would. Но вскоре Сомс успокоился. Могло быть и хуже. Она могла вспылить. Он ожидал большего. В конце концов получилось даже удачно, что Джун первая пробила брешь. Она, должно быть, вытянула признание у Босини; этого следовало ждать.
He lighted his cigarette. After all, Irene had not made a scene! She would come round--that was the best of her; she was cold, but not sulky. And, puffing the cigarette smoke at a lady-bird on the shining table, he plunged into a reverie about the house. It was no good worrying; he would go and make it up presently. She would be sitting out there in the dark, under the Japanese sunshade, knitting. A beautiful, warm night.... Он закурил папиросу. В конце концов, Ирэн не устроила ему сцены. Все обойдется - это самая хорошая черта в ее характере: она холодна, зато никогда не дуется. И, пустив дымом в божью коровку, севшую на полированный стол, он погрузился в мечты о доме. Не стоит волноваться; он пойдет сейчас к ней - и все уладится. Она сидит там во дворике, под японским тентом, в руках у нее вязанье. Сумерки, прекрасный теплый вечер...
In truth, June had come in that afternoon with shining eyes, and the words: Джун действительно явилась в то утро с сияющими глазами и выпалила:
"Soames is a brick! It's splendid for Phil--the very thing for him!" - Сомс молодец! Это именно то, что Филу нужно!
Irene's face remaining dark and puzzled, she went on: И, глядя на непонимающее, озадаченное лицо Ирэн, она пояснила:
"Your new house at Robin Hill, of course. What? Don't you know?" - Да ваш новый дом в Робин-Хилле. Как? Вы ничего не знаете?
Irene did not know. Ирэн ничего не знала.
"Oh! then, I suppose I oughtn't to have told you!" Looking impatiently at her friend,, she cried: "You look as if you didn't care. Don't you see, it's what I've' been praying for--the very chance he's been wanting all this time. Now you'll see what he can do;" and thereupon she poured out the whole story. - А! Мне, должно быть, не следовало рассказывать? - и, нетерпеливо взглянув на свою приятельницу, Джун добавила: - Неужели вам все равно? Ведь я только этого и добивалась. Фил только и ждал, когда ему представится такая возможность. Теперь вы увидите, на что он способен, - и вслед за этим она выложила все.
Since her own engagement she had not seemed much interested in her friend's position; the hours she spent with Irene were given to confidences of her own; and at times, for all her affectionate pity, it was impossible to keep out of her smile a trace of compassionate contempt for the woman who had made such a mistake in her life--such a vast, ridiculous mistake. Став невестой, Джун как будто уже меньше интересовалась делами свой приятельницы; часы, которые они проводили вместе, посвящались теперь разговорам о ее собственных делах; и временами, несмотря на горячее сочувствие к Ирэн, в улыбке Джун проскальзывали жалость и презрение к этой женщине, которая совершила такую ошибку в жизни - такую громадную, нелепую ошибку.
"He's to have all the decorations as well--a free hand. It's perfect--"June broke into laughter, her little figure quivered gleefully; she raised her hand, and struck a blow at a muslin curtain. "Do you, know I even asked Uncle James...." But, with a sudden dislike to mentioning that incident, she stopped; and presently, finding her friend so unresponsive, went away. She looked back from the pavement, and Irene was still standing in the doorway. In response to her farewell wave, Irene put her hand to her brow, and, turning slowly, shut the door.... - И отделку дома он ему тоже поручает - полная свобода. Замечательно! - Джун расхохоталась, ее маленькая фигурка дрожала от радостного волнения; она подняла руку и хлопнула ею по муслиновой занавеске. - Знаете, я просила даже дядю Джемса... - Но неприятные воспоминания об этом разговоре заставили ее замолчать; почувствовав, что Ирэн не отзывается на ее радость, Джун скоро ушла. Выйдя на улицу, она оглянулась: Ирэн все еще стояла в дверях. В ответ на прощальный жест Джун она приложила руку ко лбу и, медленно повернувшись, затворила за собой дверь...
Soames went to the drawing-room presently, and peered at her through the window. Сомс прошел в гостиную и украдкой выглянул из окна.
Out in the shadow of the Japanese sunshade she was sitting very still, the lace on her white shoulders stirring with the soft rise and fall of her bosom. Во дворике, в тени японского тента, тихо сидела Ирэн; кружево на ее белых плечах чуть заметно шевелилось вместе с дыханием, поднимавшим ее грудь.
But about this silent creature sitting there so motionless, in the dark, there seemed a warmth, a hidden fervour of feeling, as if the whole of her being had been stirred, and some change were taking place in its very depths. Но в этой молчаливой женщине, неподвижно сидевшей в сумерках, чувствовалось тепло, чувствовался затаенный трепет, словно вся она была охвачена волнением, словно что-то новое рождалось в самых глубинах ее существа.
He stole back to the dining-room unnoticed. Он прокрался обратно в столовую незамеченным.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz