Параллельные тексты -- английский и русский языки

John Aubrey/Джон Обри

Томас Гоббс

Как не надо работать писателю (John Aubrey - 1626-1697)

English Русский
Not long after John Aubrey's death, a wise man warned against treating books like members of the nobility: that is, against learning their titles and bragging afterwards of acquaintance with them. Вскоре после смерти Джона Обри, один умный человек предостерегал против того, чтобы рассматривать книги наподобие ноблеменов: то есть просмотрев их названия (title = "титул; название"), потом хвастаться знакомством с ними.
Yet this has been peculiarly Aubrey's fate; for his reputation is founded almost entirely upon hearsay and the piecemeal quotation of his work by other writers. The reason for the extraordinary neglect of this man of genius is not hard to find, and the fault, it must be admitted, is entirely his own. Но такова уж несчастная судьба Обри: своей репутацией он целиком обязан упоминаниями о себе и отрывочными цитатами из своих работ опять же о других авторах. Причину такого экстраординарного пренебрежения к этому человеку не без гения трудно понять, но вину, следует предположить, нужно целиком перенаправить на его плечи.
For Aubrey's love of life was so intense, his curiosity so promiscuous and so insatiable, that he proved quite incapable of completing any work he undertook. Ибо любовь Обри к обыденной жизни была настолько интенсивной, его любопытство настолько же ненасытимым, насколько и нерегулярным, что он оказался в органическом несостоянии хоть что-нибудь довести до ума.
Each one was started in a most businesslike and practical fashion, but before long the original plan was always buried beneath the flood of digressions and notes, of horoscopes, letters, and stories, which his restless mind seemed powerless to control. Каждая из его работ имела в начале нечто наподобие четко проработанного и логичного бизнес-плана, но по мере продвижения заливалась таким потоком отступлений и сносок, гороскопов, писем, побочных анекдотов, что его буйный мозг казалось был не в состоянии их контролировать.
Having decided to write a life, Aubrey selected a page in one of his notebooks and jotted down as quickly as possible everything that he could remember about the character concemed: his friends, his appearance; his actions, his books, and his sayings. Решив приступить к жизнеописанию, Обри открывал еще неисписанную страницу в своем блокноте, и набрасывал безостановочно все, что он только мог вспомнить о характере своего будущего героя: его друзьях, его внешнем виде; его действиях, его книгах и высказываниях.
Any facts or dates that did not occur to him on the spur of the moment were left blank, and as Aubrey was so extremely sociable that he was usually suffering from a hangover when he came to put pen to paper, the number of these omissions was often very large. In the first flush of composition, too, his mind raced so far beyond his pen that he frequently resorted to a sort of involved shorthand and made use of signs instead of words. Если какие факты или даты не приходили ему в эти моменты в голову, он оставлял в заметках пропуск; а поскольку Обри был мужиком весьма компанейским, он обычно находился в состоянии похмелья, когда ему приходила охота взяться за перо: так что он весьма страдал от количества этих пропусков. Кроме того, в порывах вдохновения, когда он набрасывал композицию будущей статьи, его мозг несся галопом так намного впереди его пера, что последнее невольно впадало в сорт скорописи, скорее набрасывая иероглифы, чем слова.
He then read over what he had just written, and put in any stories that he thought were even vaguely relevant, wrote alternatives to words and phrases, inserted queries, numbered words; sentences, and paragraphs for transposition, and disarranged everything. Когда он потом перечитывал, что он настряпал таким образом, то находил рассказанное им весьма неадекватным его первоначальному замыслу. Поэтому дополнял слова и фразы уточнениями, вставлял вопросы, увеличивая многочисленными вставками количество слов и даже предложений и абзацев и запутывал этим все окончательно.
Any facts that occurred to him later were jotted down quite at random, in the margin if there was still room, otherwise on another page or in the middle of another life, often in a different volume, sometimes even in a letter to a friend. Все факты, которые приходили ему в голову позднее, он притискивал на полях, если там еще оставалось место, иногда на другой странице или вообще в середине следующего жизнеописания, часто в другом томе, а иногда даже в письме к другу.
And there the text was left, for he rarely made a fair copy of anything that he had written, because, as he confessed, he "wanted patience to go thorough Knotty Studies". Even the optimistic author despaired at last of ever reducing his life's work to a manageable shape. И таким текст и оставался окончательно, ибо он редко делал нормальную копию того, что написал, потому что, как он признавался, "у него не было призвания к терпению к крючкотворных делах". Так что даже самый оптимистичный редактор в конце концов отчаивался в доведении его трудов до сносной формы.
"Considering therefore that if I should not finish and publish what I had begun. My Papers might either perish, or be sold in an Auction, and some body else (as is not uncommon) put his name to my Paines: and not knowing any one that would undertake this Design whilst I live, I have tumultuarily stitcht up what I have many yeares since collected: I hope, hereafter it may be an Incitement to some Ingeniose and publick-spirited young Man, to polish and compleat, what I have delivered rough hewen: For I have not Leisure to heighten my Stile." "Если таким образом я не закончу и не опубликую того, что я начал, мои бумаги могут погибнуть или быть проданы на аукционе. А то и кто-нибудь (вещь более чем обычная)" может даже подставить свою подпись к моим трудам; не зная никого, кто бы дерзнул на это, пока я жив, я таким образом для будущего перебуровил все, что я составил: надеюсь, однако, что воодушевление может постучаться к какому-нибудь даровитому и обладающему чувством долга перед обществом молодому человеку, и он отполирует и закончит то, что в грубянськой форме здесь набросал. Я же не имею досуга возвысить свой стиль.

К началу страницы

A Brief Life of Thomas Hobbes, 1588-1679

English Русский
The writers of the lives of the ancient philosophers used to, in the first place, to speak of their linage; and they tell us that in process of time several illustrious great families accounted it their glory to he branched from such or such a Sapiens. Why now should that method be omitted in this Historiola of our Malmesbury philosopher? Who though but of plebeian descent, his renown has and will give brightness to his name and family, which hereafter may arise glorious and flourish in riches and may justly take it an honour to be of kin to this worthy person, so famous, for his learning, both at home and abroad. Жизнеописатели старых философов привыкли в первую очередь говорить об их генеалогическом древе; и они сообщают нам, как в течение нескольких поколений несколько знаменитых семей, переходя от славы к славе, производили на свет такого-то и такого-то мудреца. Почему бы нам не воспользоваться подобным методом в данной историйке о нашем малмсберийском философе? К кому, хотя и плебейского происхождения, слава уже снизошла и кто даст блеск и сияние своему имени наследникам, которые также могут стать знаменитыми, богатыми да еще и похваляться честью быть родственниками столь достойной, столь знаменитой ученостью, как у нас в Англии, так и за рубежом, персоной.
Thomas Hobbes, then, whose life I write, was second son of Mr Thomas Hobbes, vicar of Charlton and Westport next to Malmesbury, who married Middleton of Brokenborough (a yeomanly family), by whom he had two sons and one daughter. Thomas, the father, was one of the ignorant 'Sir Johns', of Queen Elizabeth's time; could only read the prayers of the church and the homilies; and disesteemed learning (his son Edmund told me so), as not knowing the sweetness of it. As to his father's ignorance and clownery, it was as good metal in the ore, which wants excoriating and refining. A wit requires much cultivation, much pains, and art and good conversation to perfect a man. Томас Гоббс, историю которого я пишу, был вторым сыном мр. Т. Гоббса, викария Чарльтона и Вестпорта, недалеко от Малмсбери, который женился на дочери йомена, от которой он произвел ряд сыновей и дочерей. Томас-отец, был один из тех игнорантов сэров Джонов елизаветинского времени, которые едва умели читать молитвы и назидания по псалтырю и с презрением относились к учению (сын его сына Томаса Эдмунд мне говорил это), не видя в нем никакого интереса. Что касается до невежества и мужланства его отца, это был отличный исходный металл при соответствующем очищении и обработке. Тонкость ума требует массы культивирования, массы усилий, искусства и вращения в культурных кругах, чтобы на выходе появился совершенный человек.
His father had an elder brother whose name was Francis, a wealthy man, and had been alderman of the borough; by profession a glover, which is a great trade here, and in times past much greater. Having no child, he contributed much to or rather altogether maintained his nephew Thomas at Magdalen Hall in Oxford; and when he died gave him a mowing ground called the Gasten ground, lying near to the horse-fair, worth ?16 or ?18 per annum; the rest of his lands he gave to his nephew Edmund. У его отца был старший брат по имени Френсис, состоятельный человек, занимавший в свое время должность олдермена в своем округе; перчаточник по профессии. Дело его имело недурной оборот, с годами все возраставший. Не имея собственных детей, он не то что внес вклад в воспитание своего племянника Томаса, а целиком взял его на себя, когда тот учился в Оксофдре, в колледже Магдален-Холл. А по смерти он оставил ему недвижимое участок в Гастене, недалеко от конской ярмарки, который приносил 16-18 ф. ст. в год, а остальное имущество он завещал Эдмунду, брату Томаса.
...
At four years old he went to school in Westport Church, till eight; by that time he could read well, and number four figures. Afterwards he went to school to Malmesbury, to Mr Evans, the minister of the town; and afterwards to Mr Robert Latimer, a young man of about nineteenth or twenty, newly come from the University, who then kept a private school in Westport, where the broad place is, next door north from the smith's shop, opposite to the Three Cups (as I take it). He was a bachelor and delighted in his scholar's company, and used to instruct him, and two or three ingenious youths more, in the evening till nine o'clock. В 4 года Томас пошел в школу при вестпортовой церкви, где учился до 8 лет; здесь он научился хорошо читать и считать. Потом он пошел в школу мр. Эванса, городского священника, а потом к мр Р. Латимеру, тогда только что вышедшему из университета и открывшему частную школу. Этот был бакалавром и весьма блистал в свои университетские годы. Мр Латимер потратил кучу усилий на Томаса и еще парочку таких же одаренных пацанов, занимаясь с ними дополнительно. Иногда эти занятия длились до 9 вечера.
Here T.H. so well profited in his learning, that at fourteen years of age, he went away a good school-scholar to Magdalen Hall in Oxford. It is not to be forgotten that before he went to the University, he had turned Euripides' Medea out of Greek into Latin iambics, which he presented to his master.. This Mr Latimer was a good Graecian, and the first that came into our parts hereabout since the Reformation. Здесь Томас так хорошо преуспел в учениях, что когда в 14 его приписали к колледжу Магдален-Холл, он уже перелопатил "Медею" Еврипида из греческого в латинские ямбы, каковую работу мр. Латимер весьма хвалил.. Этот Латимер был весьма сведущ в греческом и первым в нашем округе со времен Реформации, который вообще знал греческий.
..
At Oxford Mr T.H. used, in the summer time especially, to rise very early in the morning.. He did not much care for logic, yet he learned it, and thought himself a good disputant. He took great delight there to go to the bookbinders' shops and lie gaping on maps. В Оксфорде мр Томас Гоббс приучился, особенно в летнее время, вставать по утрам.. Он не очень увлекался логикой, но овладел ею основательно, считаясь одним из лучших диспутантов. Он частенько забегал к лавку к переплетчику книг и там глазел на книги, а особенно на карты.
After he had taken his bachelor of arts degree, the then principal of Magdalen Hall (Sir James Hussey) recommended him to his young lord when he left Oxford, who did believe that he should profit more in his learning if he had a scholar of his own age to wait on him than if he had the information of a grave doctor. После получения Томасом степени бакалавра тогдашний главный распорядитель колледжа рекомедовал его в преподаватели своему наследнику, также закончившему Оксфорд, но не проявившему там себя ничем. Сэр Джеймс Хасси, имя распорядителя, посчитал, что юный лорд сможет больше продвинуться в науках, если помогать ему будет его сверстник, а не продвинутый в годах тьютор.
He was his lordship's page, and rode a-hunting and hawking with him, and kept his privy purse. By this way of life he had almost forgotten his Latin. He therefore bought him books of an Amsterdam print that he might carry in his pocket (particularly Caesar's Commentaries), which he did read in the lobby, or ante-chamber, whilst his lord was making his visits. Томас Гоббс стал чем-то навроде лордового пажа: он сопровождал его на охоте и в пьянках, причем ему был доверен кошелек. Таким образом вместо того, чтобы научить лорда, он сам до такой степени научился от него, что почти забыл любимую им латынь. Тогда он упросил своего ученика позволить ему приобрести книги в Амстердаме, особенно карманной серии (любимой среди них стали "Комментарии" Цезаря), чтобы их можно было таскать с собой. Так он стал пополнять свои знания и на охоте, и в пьянках, и на балах, где он сидел с лакеями в приемной, пока юный лорд веселился.
Before Thucydides, he spent two years in reading romances and plays, which he has often repented and said that these two years were lost of him-wherein perhaps he was mistaken too, for it might furnish him with copy of words. В это же время он взялся за перевод Фукидида, в течение двух лет как предварительную работу читая пьесы и романы, в основном для пополнения своего словарного запаса (таков был тогда уровень образования: студентов школили в латинском, в меньшей степени в греческом, и совершенно игнорировали обучение родному языку). Однако последние не очень-то много ему дали в этом плане, потому что Т. Гоббс впоследствии называл это занятие пустой тратой времени.
The Lord Chancellor Bacon loved to converse with him. He assisted his lordship in translating several of his essays into Latin, one, I well remember, is that Of the Greatness of Cities. The rest I have forgotten. Где-то в это время ему удалось завязать знакомство с лорд-канцлером Англии, которому полюбились беседы с молодым любознательным человеком. Гоббс даже помог своему выскопоставленному другу перебросить несколько своих эссе в латинский. В частности, если мне не изменяет память, одним из этих эссе было "О величии городов".
His lordship was a very contemplative person, and was wont to contemplate in his delicious walks at Gorhambury, and dictate to Mr Thomas Bushell, or some other of his gentlemen, that attended him with ink and paper ready to set down presently his thoughts. Его сиятельство был весьма склонен к созерцаниям на лоне природе и часто там рождались его самые оригинальные мысли. А чтобы они не пропали даром для потомства, сэр Френсис (Бэкон -- именно он был тогда этим лордом-канцлером), диктовал их своему секретарю мр Томасу Башелу, который следовал за ним по лесным и полевым тропинкам с чернильницей и бумагой наготове. Часто эти секретарские функции исполняли и другие его попутчики, в частности Томас Гоббс.
His lordship would often say that he better liked Mr Hobbes's taking his thoughts, than any of the others, because he understood what he wrote, which the others not understanding, my lord would many times have a hard task to make sense of what they wrote. При этом его сиятельство любило говорить, что мистер Гоббс воспринимал его мысли намного живее, чем кто-либо другой, потому что он в отличие от прочих, полностью понимал его, в то время как этим прочим, Бэкону приходилось многое втолковывать во время диктаций.
It is to be remembered that about these times, Mr T.H. was much addicted to music, and practised on the bass viol. Еще пристрастрился в окружении лорда мистер Гоббс к музыке, особенно к басс-виолончели.
.. Так в качестве воспитателя "молодого лорда" утекали годы. В 1634 Гоббс все еще состоял при его особе.
He was forty years old before he looked on geometry; which happened accidentally. В возрасте 40 лет, когда другие уже давно посчитали, что научились всему, чему могли научиться, он вдруг совершенно случайно взялся за геометрию.
Being in a gentleman's library Euclid's Elements lay open, and 'twas the forty-seventh proposition in the first book. He read the proposition. 'By G ,' said he, 'this is impossible!' So he reads the demonstration of it, which referred him back to such a proof; which referred him back to another, which he also read. Будучи в лордовой библиотеке, он увидел на столе открыту книгу, которой оказались "Начала" Евклида, и как раз на 42 положении первой книги. Он прочитал это положение. "Черт", -- сказал он, -- "это невозможно". Тогда Гоббс читает "демонстрацию" положения -- разъяснение, которая отсылает читателя к предыдущему изложению. Его Гоббс также пытается читать.
Et sic deinceps, that at last he was demonstratively convinced of that truth. This made him in love with geometry. I have heard Sir Jonas Moore (and others) say that it was a great pity he had not begun the study of the mathematics sooner, for such a working head would have made great advancement in it. Но и этого он не понимает, и продолжает читать так вспять, пока не доходит до самого начала "Начал" и не убеждается в истинности 42 положения. После этого он буквально влюбился в геометрию. Я слышал, что некоторые, в частности сэр Джон Мор (1617-1679 -- знаменитый астроном и математик, главный инженер строительства мола в Танжере и осушения болот в Восточной Англии -- два выдающихся инженерных сооружения), сожалели, что Гоббс слишком поздно взялся за математику, иначе он мог бы достичь в ней больших высот.
So had he done he would not have lain so open to his learned mathematical antagonists. But one may say of him, as one says of Jos. Scaliger, that where he errs, he errs so ingeniously, that one had rather err with him than hit the mark with Clavius. Поскольку Гоббс не имел систематического матобразования он не осмеливался излагать своих взглядов в спорах с дипломированными математикаи. Но кто-то сказал о Гоббсе, как говорилось в свое время о Скалигере (1540-1609, ученый-латинист, один из основателей современной научной исторической хронологии), что когда он ошибается, то лучше ошибаться с ним, чем быть правым с Клавиусом 1537-1612, немецкий астроном, один из деятельных участников календарной реформы).
I have heard Mr Hobbes say that he was wont to draw lines on his thigh and on the sheets, abed, and also multiply and divide. He would often complain that algebra (though of great use) was too much admired, and so followed after (??), that it made men not contemplate and consider so much the nature and power of lines, which was a great hindrance to the growth of geometry; for that though algebra did rarely well and quickly in right lines, yet it would not bite in solid geometry. Я слышал от знакомых, что мр Гоббс якобы говорил, что он привык чертить линии, разделять и сливать их, лежа в постели у себя на бедре или на простынях. Он часто жаловался, что алгебра, также наука весьма полезная, но которой восхищаются чересчур, ибо она не дает человеку возможности созерцать и таким образом рассуждать наглядным образом о природе и силе линий, и это затруднение в приложении алгебры к геометрии препятствует развитию самой геометрии. Ибо хотя алгебра довольно-таки путана, когда дело касается прямых линий, но ее выводы имеют логическую силу, недостижимую в геометрии.
Memorandum: after he began to reflect on the interest of the King of England as touching his affairs between him and the parliament, for ten years together his thoughts were much, or almost altogether, unhinged from the mathematics; but chiefly intent on his De Cive and after that On his Leviathan.. which was a great putback to his mathematical improvement, which N.B. - for in ten years' (or better) discontinuance of that study (especially) one's mathematics will become very rubiginous. Меморандум: после того как Томас Гоббс начал размышлять об интересах английского короля, особенно касательно его отношений с парламентом, в течение почти 10 лет целиком его мысли были оторваны от математики; они главным образом сконцентрировались на сначала на "De Cive", а потом на "Левиафане", что очень повредило развитию его математических идей, ибо не заниматься математикой постоянно -- любой математический ум заржавеет.
Memorandum: he told me that Bishop Manwaring (of St David's) preached his doctrine: for which, among others, he was sent prisoner to the Tower. Then thought Mr Hobbes, it is time now for me to shift for myself, and so withdrew into France, and resided at Paris. As I remember, there were others likewise did preach his doctrine. Меморандум: мр Гоббс говорил мне, что епископ Мэнворинг (это который из собора св. Давида) проповедовал его идеи: за что, как и некоторых других, его засадили в Тауэр. Мр Гоббс тогда подумал, что для него самое время собирать пожитки, садиться на корабль и дуть в Париж, во Франции вместе с другими эмигрантами. Как я помню, многие тогда увлекались гоббсовыми идеями.
This little MS treatise grew to he his book De Cive, and at last grew there to be the so formidable Leviathan; the manner of writing of which book (he told me) was thus. He walked much and contemplated, and he had in the head of his cane a pen and ink-horn, carried always a note-book in his pocket, and as soon as a thought darted, he presently entered it into his book, or otherwise he might perhaps have lost it. He had drawn the design of the book into chapters etc so he knew whereabout it would come in. Thus that book was made. Маленький трактак о правах вырос в большой волюм, тот самый "De Cive", а тот в свою очередь породил Левиафана. Писал он, как рассказывал мне, следующим образом. Он много гулял, размышляя, и размышлял, гуляя. При этом в своей трости он носил перо и чернильницу-непроливашку в виде рога, блокнот для заметок всегда же у него был в кармане, и как только мысль выстреливала у него в голове, он тут же заносил ее в блокнот, чтобы не потерять. Он разбивал свой замысел на главы, так что впоследствии он знал, где что и в какой тетради искать. Так возникла его книга.
During his stay at Paris he went through a course of chemistry with Dr Davison; and he there also studied Vesalius' Anatomy. This I am sure was before 1648; for that Sir William Petty (then Dr Petty, physician) studied and dissected with him. Во время пребывания в Париже он взял курс химии у др Дависона; там же он штудировал "Анатомию" Везалия. Это произошло еще до 1648 года, как я думаю, потому что сэр Вильям Петти (тогда еще др Петти, врач и основоположник трудовой теории стоимости в политэкономии) штудировал анатомию и резал трупы вместе с ним.
In 1650 or 1651 he returned into England, and lived most part in London, in Fetter Lane, where he wrote, or finished his book De Corpore, in Latin and then in English; and wrote his lessons against the two Savilian professors at Oxford. В 1650, а может 1651 Гоббс возвратился в Англию и жил большую часть в Лондоне, где он писал и закончил свою книгу "De Corpore". Писал он ее на латинском, а потом переводил на английский, он также написал тогда две лекции против двух севильских профессоров, окопавшихся тогда в Оксфорде.
He was much in London till the restoration of his majesty, having here convenience not only of books, but of learned conversation, as Mr John Selden, Dr William Harvey, John Vaughan etc. I have heard him say, that at his lord's house in the country there was a good library, and that his lordship stored the library with what books he thought fit to be bought; but he said, the want of learned conversation was a very great inconvenience, and that though he conceived he could order his thinking as well perhaps as another man, yet he found a great defect. Так он и не покидал Лондона до самой Реставрации, общаясь не только с книгами, но и учеными мужами, такими как мр Селден, доктор Гарвей, тогда уже открывший два круга кровообращения, поэтом Воэном, который написал великолепный стихотворный цикл "Собор" и др. Я слышал от него, что в деревенском доме лорда, к тому времени, надо думать, далеко не молодого, была хорошая библиотека и лорд накупил туда кучу книг, которые Гоббс считал подходящими для хорошей библиотеки. Но он говорил, что отсутствие ученых собеседований было для него невосполнимой потерей, и что хотя он может располагать свои мысли в порядке не хуже кого другого, однако не обкатанные в беседах, они вылупляются какими-то дефективными.
...
1659. In 1659, his lord was and some years before-at Little Salisbury House (now turned to the Middle Exchange), where he wrote, among other things, a poem in Latin hexameter and pentameter, of the encroachment of the clergy (both Roman and reformed) on the civil power. I remember I saw then over five hundred verses (for he numbered every tenth as he wrote). I remember he did read Cluverius's Historia Universalis, and made up his poem from this. В 1659 Гоббс вместе со своим лордом-покровителем был, как и несколько лет назад в его поместье в Солсбери, где Гоббс среди прочено написал поэму литинскими гекзаметрами и пентаметрами о посягательствах на прерогативы церковников (как католиков, так и англикан), в которой он писал о гражданских властях. Я видел более 500 строк (Гоббс нумеровал каждую десятую строку). Он также читал, если мне не изменяет память, "Универсальную историю" немецкого ученого-антиквара Клюверьюса (1580-1622) и делал из нее поэму.
His manner of thinking: - His place of meditation was then in the portico in the garden. He said that he sometimes would set his thoughts upon researching and contemplating, always with this rule that he very much and deeply considered one thing at a time (scilicet, a week or sometimes a fortnight). Технология мыслительного процесса Гоббса: Обычно он размышлял в саду, в беседке. Он говорил, что он привык обдумывать идеи при созерцаниях и исследованиях, взявши себе за правило, глубоко и всесторонне обдумывать не более одной мысли за раз (на это у него уходила примерно неделя, иногда две).
There was a report (and surely true) that in parliament, not long after the king was settled, some of the bishops made a motion to have the good old gentleman burnt for a heretic. Which he hearing, feared that his papers might be searched by their order, and he told me he had burnt part of them. Говорят, -- и это весьма похоже на правду, -- что в парламенте вскоре после восстановления короля на троне, некоторые епископы проворковали, что неплохо было бы сжеть старого джентльмена как еретика. Прознав про это и боясь, что его бумаги могут быть найдены по их приказу, мр Гоббс говорил мне, что часть из них он сжег.
...
The wits at court were wont to bait him, but he feared none of them, and would make his part good. The king would call him the bear: 'here comes the bear to be baited.' Придворные остроумцы взяли привычку кусать его, но ему было на это плевать и он весьма добродушно не реагировал на эти насмешки. Король называл его за это медведем: "Вон идет наш медведь быть покусанным"
Repartees. He was marvellous happy and ready in his replies, and that without rancour (except provoked) but now I speak of his readiness in replies as to wit and drollery. He would say that he did not care to give, neither was he adroit at, a present answer to a serious query: he had as lief they should have expected an extemporary solution to an arithmetical problem, for he turned and winded and compounded in philosophy, politics, etc, as if he had been at analytical work. He always avoided, as much as he could, to conclude hastily. Вообще-то мр Гоббс был мастером на ответные реплики, как правило, беззлобные (когда его не провоцировали), но здесь речь идет о состязании остроумцев и подначивальщиков. Он говорил, что он вовсе не озабочен тем, чтобы дать остоумную отповедь, хотя бы и ловкую, как ответ на вопрос, требующий серьезного рассмотрения: будто бы можно живчиком выложить решение арифметической проблемы. Напротив, он предпочитал рассматривать, вертеть и взвешивать вопросы, касающиеся философии, политики и пр., как будто бы он был занят серьезной аналитической работой. Он всегда старался избегать, поскольку это было возможным, поспешных выводов.
Memorandum: from 1660 till the time he last went into Derbyshire, he spent most of his time in London at his lord's (viz at Little Salisbury House; then, Queen Street; lastly, Newport House), following his contemplation and study. He contemplated and invented (set down a hint with a pencil or so) in the morning, but compiled in the afternoon. Меморандум: начиная с 1660 г Гоббс до момента своего последнего приезда в Дербошир, где мы с ним виделись, проводил большую часть времени в доме у лорда, занимаясь размышлениями и исследованиями. Он размышлял и изобретал (занося короткие заметки авторучкой или что там у него было) по утрам, но писал свои работы уже после обеда.
I desponded, for his reasons, that he should make any tentamen (??) towards this design; but afterwards, it seems, in the country, he wrote his treatise De Legibus (unprinted) of which Sir John Vaughan, Lord Chief Justice of the Common Pleas, had a transcript, and I do affirm that he much admired it. Как мне кажется, он скорее всего в городе делал эскизные наброски; и только потом в деревне он облекал их в систематическую форму так и ненапечатанного трактата "De Legibus", продолжавшего прославленную работу Цицерона. С этого трактака имел копию сэр Джон (Воэн), и, могу засвидетельствовать, очень восхищался им.
... После 1675 он удалился в деревню, но до самого последнего дня продолжал работать. Его лорд-покровитель, уже старик, продолжал материально поддерживать его.
His books. He had very few books. I never saw (nor Sir William Petty) above half a dozen about him in his chamber. Homer and Virgil were commonly on his table; sometimes Xenophon, or some probable history, and Greek Testament, or so. О книгах. Мр Гоббс имел весьма мало книг. Я никогда не видел (как и сэр В. Петти) более 12 в его комнате. Гомер и Вергилий всегда были на его столе, иногда Ксенофон, или как-нибудь известный исторический труд, или библия на греческом, или что еще в этом роде.
Reading. He had read much, if one considers his long life; but his contemplation was much more than his reading. He was wont to say that if he had read as much as other men, he should have known no more than other men. Чтение. Он в течение своей долгой жизни успел прочитать очень много, но созерцаниям он отдавался гораздо чаще чем чтению. Он любил говорить, что если бы он читал столь же много, как и другие, ему навряд ли удалось знать намного больше, чем обыкновенному начитанному человеку.
Temperance and diet. He was, even in his youth, (generally) temperate, both as to wine and women. I have heard him say that he did believe he had been in excess in his life, a hundred times; which, considering his great age, did not amount to above once a year: when he did drink, he would drink to excess to have the benefit of vomiting, which he did easily; by which benefit neither his wit was disturbed (longer than he was spewing) nor his stomach oppressed; but he never was, nor could not endure to be, habitually a good fellow, i.e. to drink every day wine with company, which, though not to drunkenness, spoils the brain. Умеренность и диета. Томас Гоббс был, даже в юности, весьма умерен, как в вине, так и в женщинах. Он говорил, что с ним случались казусы на более 100 раз, что учитывая его долгую жизнь было очень мало (не более 1 раза в год). Когда он пил, он пил до упора, чтобы все это выблевать. Благодаря этому он не портил желудка и не засорял мозги: он ненавидел быть хорошим парнем, т. е. дринькать каждый день в компании, что, даже если не напиваться до бесчуствия, портит мозги.
...
Exercises. Besides his daily walking, he did twice or thrice a year play at tennis (at about 75 he did, it); then went to bed there and was well rubbed. This he did believe would make him live two or three years the longer. In the country, for want of a tennis court, he would walk up hill and down hill in the park, till he was in a great sweat, and then give the servant some money to rub him. Физические упражнения. Кроме ежедневных пеших прогулок, Гоббс дважды или трижды в год играл в теннис (даже в 75), затем проводил процедуры растирания. Он полагал, что благодаря этому он проживет на два или три года дольше. В деревне, где не было теннисного корта, он ходил по парку в гору и назад, и так несколько раз до полного пота. После чего специально нанятый слуг растирал его.
...
Singing. He had always books of prick-song lying on his table - e.g. of H. Lawes', etc, Songs - which at night, when he was abed, and the doors made fast, and was sure nobody heard him, he sang aloud (not that he had a very good voice, but for his health's sake); he did believe it did his lungs good and conduced much to prolong his life. Пение. У него всегда на столе была книга псалмов для пения -- в т. ч. известного тогда церковного композитора Лоуса (1596-1662). Он часто пел, ночью в постели при плотно закрытых дверях, и пел громко (голоса у него не было и он пел за ради здоровья); он верил, что пение укрепляет легкие и таким образом пролонгирует жизнь.
...
Atheism. For his being branded with atheism, his writings and virtuous life testify against it. And that he was a Christian, it is clear, for he received the sacrament of Dr Pierson, and in his confession to Dr John Cosins, on his (as he thought) death-bed, declared that he liked the religion of the Church of England best of all other. Атеизм. Хотя Гоббса давно заклеймили как отпетого атеиста, однако его добродетельная жизнь свидетелствует против этого. Кроме того, что он добрый христианин свидельтстую все церковные обряды, которые он неукоснительно соблюдает.

К началу страницы

Грамматический справочник | Тексты

Hosted by uCoz