Параллельные тексты -- английский и русский языки

Joseph Conrad/Джозеф Конрад

Lord Jim/Лорд Джим

English Русский

CHAPTER 17

17

'He came in at last; but I believe it was mostly the rain that did it; it was falling just then with a devastating violence which quieted down gradually while we talked. His manner was very sober and set; his bearing was that of a naturally taciturn man possessed by an idea. My talk was of the material aspect of his position; it had the sole aim of saving him from the degradation, ruin, and despair that out there close so swiftly upon a friendless, homeless man; I pleaded with him to accept my help; I argued reasonably: and every time I looked up at that absorbed smooth face, so grave and youthful, I had a disturbing sense of being no help but rather an obstacle to some mysterious, inexplicable, impalpable striving of his wounded spirit. Наконец он вошел, но, кажется, причиной тому был дождь; в тот момент он лил с невероятной силой и постепенно стал затихать, пока мы разговаривали. Джим был очень спокоен, сдержан, как молчаливый от природы человек, одержимый какой-то идеей. Я же говорил о материальной стороне его положения, преследуя одну-единственную цель: спасти его от падения, гибели и отчаяния, подстерегающих одинокого, бездомного человека. Я просил его принять мою помощь, я приводил разумные доводы; и всякий раз, взглядывая на это задумчивое лицо, такое серьезное и юное, я с тревогой чувствовал, что не только ему не помогаю, но скорее мешаю какому-то таинственному, необъяснимому порыву его израненной души.
Помню, я говорил раздраженно:
'"I suppose you intend to eat and drink and to sleep under shelter in the usual way," I remember saying with irritation. "You say you won't touch the money that is due to you." . . . - Вероятно, вы намереваетесь и есть, и пить, и спать под крышей, как все люди. Вы заявляете, что не притронетесь к деньгам, какие вам следуют...
He came as near as his sort can to making a gesture of horror. (There were three weeks and five days' pay owing him as mate of the Patna.) Он сделал жест, выражающий чуть ли не ужас. (Ему как штурману "Патны" причиталось жалованье за три недели и пять дней.)
"Well, that's too little to matter anyhow; but what will you do to-morrow? Where will you turn? You must live . . ." - Ну, во всяком случае, сумма слишком ничтожна, но что вы будете делать завтра? Куда вы пойдете? Должны же вы как-то жить...
"That isn't the thing," was the comment that escaped him under his breath. I ignored it, and went on combating what I assumed to be the scruples of an exaggerated delicacy. - Не в этом дело, - вырвалось у него чуть слышно. Я не обратил внимания на его слова и продолжал сражаться с тем, что считал преувеличенной щепетильностью.
"On every conceivable ground," I concluded, "you must let me help you." - Рассуждая здраво, - заключил я, - вы должны принять мою помощь.
"You can't," he said very simply and gently, and holding fast to some deep idea which I could detect shimmering like a pool of water in the dark, but which I despaired of ever approaching near enough to fathom. I surveyed his well-proportioned bulk. - Вы не можете помочь, - сказал он очень просто и мягко, крепко цепляясь за какую-то идею; я ее не видел, я различал только ее мерцание, как мерцает в темноте пруд, и не надеялся к ней приблизиться настолько, чтобы в нее проникнуть. Я окинул взглядом его хорошо сложенную фигуру.
"At any rate," I said, "I am able to help what I can see of you. I don't pretend to do more." - Во всяком случае, - сказал я, - я могу помочь вам - такому, каким я вас вижу. На большее я и не претендую.
He shook his head sceptically without looking at me. I got very warm. Не глядя на меня, он скептически покачал головой. Я разгорячился.
"But I can," I insisted. "I can do even more. I _am_ doing more. I am trusting you . . ." - Но я могу, - настаивал я. - Я могу сделать даже больше. И делаю. Я доверяю вам...
"The money . . ." he began. - Деньги... - начал он.
"Upon my word you deserve being told to go to the devil," I cried, forcing the note of indignation. - Честное слово, вы заслуживаете, чтобы я послал вас к черту! - вскричал я, умышленно преувеличивая свое негодование.
He was startled, smiled, and I pressed my attack home. Он вздрогнул, улыбнулся, а я продолжал вести наступление.
"It isn't a question of money at all. You are too superficial," I said (and at the same time I was thinking to myself: Well, here goes! And perhaps he is, after all). "Look at the letter I want you to take. I am writing to a man of whom I've never asked a favour, and I am writing about you in terms that one only ventures to use when speaking of an intimate friend. I make myself unreservedly responsible for you. That's what I am doing. And really if you will only reflect a little what that means . . ." - Речь идет вовсе не о деньгах. Вы слишком поверхностны, - сказал я, думая в то же время: "Клюет! А может быть, он и в самом деле поверхностный человек". - Взгляните на это письмо. Я хочу, чтобы вы его взяли. Я пишу человеку, к которому никогда еще не обращался с просьбой, пишу о вас в таких выражениях, к каким прибегают, говоря о близком друге. Я всецело отвечаю за вас. Вот что я делаю. И право же, если вы только поразмыслите немного о том, что это значит...
'He lifted his head. The rain had passed away; only the water-pipe went on shedding tears with an absurd drip, drip outside the window. It was very quiet in the room, whose shadows huddled together in corners, away from the still flame of the candle flaring upright in the shape of a dagger; his face after a while seemed suffused by a reflection of a soft light as if the dawn had broken already. Он поднял голову. Дождь прошел; только водосточная труба продолжала проливать слезы, нелепо булькая под окном. В комнате было очень тихо; тени сгустились в углах, подальше от свечи, которая горела ровным пламенем, похожим на клинок кинжала. Вдруг мне показалось, что мягкий свет залил его лицо, словно отблеск загоравшейся зари.
'"Jove!" he gasped out. "It is noble of you!" - Боже мой! - воскликнул он. - Как это благородно!
'Had he suddenly put out his tongue at me in derision, I could not have felt more humiliated. I thought to myself--Serve me right for a sneaking humbug. . . . Если бы он вдруг показал мне в насмешку язык, я бы не мог почувствовать большее унижение. Я подумал: "Поделом! Нечего приставать..."
His eyes shone straight into my face, but I perceived it was not a mocking brightness. All at once he sprang into jerky agitation, like one of those flat wooden figures that are worked by a string. His arms went up, then came down with a slap. He became another man altogether. Глаза его ярко блеснули, но я заметил, что насмешки в них не было. Вдруг он стал порывисто двигаться, словно одна из тех плоских деревянных фигур, которые приводишь в движение, дергая за шнурок. Руки его поднялись и снова упали. Он показался мне совершенно другим человеком.
"And I had never seen," he shouted; then suddenly bit his lip and frowned. - А я ничего не замечал! - воскликнул он; потом вдруг закусил губы и нахмурился.
"What a bally ass I've been," he said very slow in an awed tone. . . . "You are a brick!" he cried next in a muffled voice. - Каким я был ослом... - произнес он очень медленно, благоговейным тоном; потом приглушенным голосом воскликнул: - Вы - молодчина!
He snatched my hand as though he had just then seen it for the first time, and dropped it at once. Он схватил мою руку, словно в первый раз ее увидел, и сейчас же выпустил.
"Why! this is what I--you--I . . ." he stammered, and then with a return of his old stolid, I may say mulish, manner he began heavily, "I would be a brute now if I . . ." and then his voice seemed to break. - Как! Да ведь это - то, чего я... вы... я... - забормотал он и вдруг по-старому, упрямо, я бы сказал - по-ослиному, произнес: - Я был бы теперь скотиной, если бы... - Тут голос его оборвался.
"That's all right," I said. I was almost alarmed by this display of feeling, through which pierced a strange elation. I had pulled the string accidentally, as it were; I did not fully understand the working of the toy. - Хорошо, хорошо, - сказал я, испуганный этим проявлением чувств, вскрывавшим странное возбуждение. Случайно я дернул за шнурок, не совсем понимая устройство игрушки.
"I must go now," he said. "Jove! You _have_ helped me. Can't sit still. The very thing . . ." He looked at me with puzzled admiration. "The very thing . . ." - Теперь я должен идти, - сказал он. - Боже, как вы мне помогли! Не могу сидеть спокойно... То самое... - Он посмотрел на меня с недоуменным восхищением. - То самое...
'Of course it was the thing. It was ten to one that I had saved him from starvation--of that peculiar sort that is almost invariably associated with drink. This was all. I had not a single illusion on that score, but looking at him, I allowed myself to wonder at the nature of the one he had, within the last three minutes, so evidently taken into his bosom. I had forced into his hand the means to carry on decently the serious business of life, to get food, drink, and shelter of the customary kind while his wounded spirit, like a bird with a broken wing, might hop and flutter into some hole to die quietly of inanition there. This is what I had thrust upon him: a definitely small thing; and--behold!--by the manner of its reception it loomed in the dim light of the candle like a big, indistinct, perhaps a dangerous shadow. Конечно, это было "то самое". Десять шансов против одного, что я его спас от голода - того голода, какому почти неизбежно сопутствует пьянство. Вот и все. На этот счет у меня не было иллюзий, но, глядя на него, я задумался над тем, какого, собственно, человека принял он в сердце свое за эти последние три минуты. Я дал ему возможность прилично продолжать серьезное дело жизни, получать пищу и кров, какими обычно пользуются люди, а его израненная душа, как птица с поломанным крылом, могла забиться в какую-нибудь щель, чтобы там спокойно умереть от истощения. Вот что я для него сделал - и в самом деле очень мало, и вдруг, если судить по тому, как он принял мои слова, это малое разрослось при тусклом свете свечи в огромную, расплывчатую, быть может опасную тень.
"You don't mind me not saying anything appropriate," he burst out. "There isn't anything one could say. Last night already you had done me no end of good. Listening to me--you know. I give you my word I've thought more than once the top of my head would fly off. . ." - Вы не сердитесь, что я ничего путного не могу сказать! - воскликнул он. - Нет слов, чтобы говорить об этом. Еще вчера вечером вы мне так помогли... Тем, что меня слушали. Честное слово, мне несколько раз казалось, что голова моя лопнет...
He darted--positively darted--here and there, rammed his hands into his pockets, jerked them out again, flung his cap on his head. I had no idea it was in him to be so airily brisk. I thought of a dry leaf imprisoned in an eddy of wind, while a mysterious apprehension, a load of indefinite doubt, weighed me down in my chair. He stood stock-still, as if struck motionless by a discovery. Он метался - буквально метался - по комнате, засунул руки в карманы, снова их вытащил, надел на голову фуражку. Я и не подозревал, что он может быть таким легкомысленно оживленным. Я думал о сухом листе, подхваченном ветром; какое-то таинственное предчувствие, тяжелое неопределенное сомнение приковывало меня к стулу. Вдруг он застыл на месте, словно пораженный каким-то открытием.
"You have given me confidence," he declared, soberly. - Вы подарили мне свое доверие, - объявил он серьезно.
"Oh! for God's sake, my dear fellow--don't!" I entreated, as though he had hurt me. - Ох, ради бога, дорогой мой, не нужно, - взмолился я, как будто он меня обидел.
"All right. I'll shut up now and henceforth. Can't prevent me thinking though. . . . Never mind! . . . I'll show yet . . ." - Хорошо. Я буду молчать. Но ведь вы не можете запретить мне думать... Ничего... я еще покажу...
He went to the door in a hurry, paused with his head down, and came back, stepping deliberately. Он быстро направился к двери, остановился, опустил голову и вернулся, шагая решительно.
"I always thought that if a fellow could begin with a clean slate . . . And now you . . . in a measure . . . yes . . . clean slate." - Я всегда думал о том, что если бы человек мог начать сначала... А теперь вы... до известной степени... да... сначала...
I waved my hand, and he marched out without looking back; the sound of his footfalls died out gradually behind the closed door--the unhesitating tread of a man walking in broad daylight. Я махнул ему рукой, и он вышел, не оглядываясь; звук его шагов замирал постепенно за дверью - решительная поступь человека, идущего при ярком дневном свете.
'But as to me, left alone with the solitary candle, I remained strangely unenlightened. I was no longer young enough to behold at every turn the magnificence that besets our insignificant footsteps in good and in evil. I smiled to think that, after all, it was yet he, of us two, who had the light. And I felt sad. A clean slate, did he say? As if the initial word of each our destiny were not graven in imperishable characters upon the face of a rock.' Что же касается меня, то, оставшись один у стола с одной-единственной свечой, я почему-то не почувствовал себя просветленным. Я был уже не настолько молод, чтобы за каждым поворотом видеть сияние, какое маячит нам в добре и в зле. Я улыбнулся при мысли о том, что в конце концов из нас двоих сияние видел он. И мне стало грустно. Начать сначала, сказал он? Да разве начальное слово наших судеб не было высечено нестираемыми письменами на скале.

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты

Hosted by uCoz